Како је настала ова језива парола од које се у венама крв ледила.
Бранко Попов, 01.97.2011
+++
Одмах после Другог Великог рата када су широм Војводине „осмоофанзивци“ запосели швапске и чивутске куће не скривајући намеру да се у новој средини наметни као „ правоверни „ и присташе новог поредка, листом су се учлањивали у КПЈ, СКОЈ, Соц . савез, Синдикат и све дуго, подржавајући све новоосноване прогресивне организације. На зборовима бирача, водили су главну реч, увек се трудећи да буду на правој страни уз „Брку„ и Великог вођу народа и народности, два ока у глави а њиховог Ча Перу и сина му Лександра олајавају на сва уста.
Сваку евентуалну девијацију истицали би на стуб срама. Нису презали ни од физичких насртаја, онако чопоративно , као чопор керова, обрушили би се на „реакцију„ пењали им се по таванимa, односећи последње зрно жита, улазили им у шпајзове и од уста њихове деце отимали задње залогаје хране.
Све су то Лале стојички подносили. Истини за вољу, једни су се једноставно склонили на страну и гледали своја посла. Други су им упућивали благи прекор, опомињујући их на углед и велико дело династије Карађорђевића, док су трећи, кроз зубе цедећи „таманте их„ као, биће боље, секирали се што су, у поратној немаштини, сву сланину изјели, што бар малко нису оставили да намажу шине, па да воз, који је довозио ,,осмоофанзивце,, потклизне и однесе их у три… материне.
А пукло им је, кад су почели да им из јавних установа износе Краљеве слике у ђенералској униформи и на њихово место вешају слику некаквог Аустроугарског капларчића, битанге и пробисвете, за кога нису знали ни ко је ни одакле је. Е, ту им је прекипило. Зар они сада да гледају некакву вуцибатину који им је у Првом великом рату, пролазећи овуда, крао кокошке из кокошињца, по баштама брао вишње и трешње, а можда и крв проливао, пуцајући на неког од њихових.
Да , ту им је прекипило!
У Потиском Светом Николи, селу на северу Баната од вајкада се недељом , ту код Српске цркве и споменика краљу Петру I Карађорђевићу одржавала се пијаца.( овај споменик чији је постамент био висок два метра а биста краља Петра I у природној величини исклесана од белог гранита, срушили су 1941 Барна Јожеф и Калман Керестењи из Остојићева).
Уствари , недеља и среда су били пијачни дани али је недељом било више света зарад тога што се недељом ишло најутрење а потом и на пијацу .
И тако су неколицина младих , староседелаца , испровоцирани свим овим немилим догађањима око рушења споменика и скидања Ча Периних и Лександрових слика , једне суботе увече , пошто су се тога дана добро најели дуда и за сваки случај , да би се боље олакшали , попили и мало рицинуса , у ноћи између суботе и недеље из месне канцеларије изнели велику слику Аустроугарског каплара , ставили је на сред пијаце а потом се сви одреда посрали по њој .
А у недељу зајтро , кад су прве снаше крочиле на пијацу , имале су шта да виде : Слика Великог вође народа и народности сва унеређена тј. да простите , сва усрана . Није прошло пуно времрна , та ни трен , неђе се ту и први СКО-јевац . Ау ! Па шта је ово ? Брже боље , одјури он у канцеларију Месног одбора , нађе друга тог и тог ( није зглавно ни стигао а већ се углавио у фотељу председника месног одбора , ко да неко од домаћих није могао то бити ? А можда нису ни тели , Бог зна ? ) и саопшти му страшну вест ! Овај ти , савесни друг , дохвати телефон па крене одреда звати :Општенску комитет , Срески комитет , Централни комитет , УДБУ , КНОЈ , ОЗН-у и Бог те пита кога све не , јављајући им ову страшну вест .
Та није од тада прошло ни пар часова а ево ти стигоше: Удбаши, Кнојевци, Ознаши, комитетлије свих нивоа… све мој до мојега. Путем добоша, позваше све грађане и грађанке да се одмах окупе на сеоском игралишту. Са звучника су се чуле ударничке песме и нарочито приче о томе „док се Тито борио Пера се женио, па „Перу о бандеру„ о реакцији и петој колони и тако редом: све најбоље о Великом вођи народа и народности и све најгоре о Краљу Петру и династији Карађорђевића. Млатила се ту празна слама, причало о свему и свачему да би се у једном тренутку, када су проценили да је маси довољно испран мозак, један од гостију, вероватно из УДБЕ, обратио присутнима, конкретно их питајући ко је учинио ово недело са сликом Великог вође народа и народности. А Лале , ко Лале. Сагли главе, гледају у црну земљу и ћуте. После подужег ћутања и друг из КНОЈА је говорио o ружној страни овог злочина, тражећи да људи открију починиоца ове невиђене саботаже. Мада, по количини материје ( резоновао је друг из КНОЈА ) морало их је бити више. И опет мук, тишина, шмркање и по неки дубок уздах. Е онда се, већ видно изнервиран скупу обратио, ваљда је он био најглавнији и најотреситији, друг из ОЗН-е. Онако ауторитативан, црн, намргођен и елоквентан, одевен у дугачком кожном мантилу. Ни мало није околишио нити пак снисходио. Кренуо је директно, чак са видно повишеним тоном и прозорљивим погледом:
Другарице и другови, ОЗНА ПИТА: КО ЈЕ ПОСРО ТИТА? БОЉЕ ОДМАХ КАЖИТЕ ЈЕР, ОЗНА СВЕ ДОЗНА .
И ето тако је настала ова историјска парола. Ко је њен аутор и ко је посро Тита, то више није ни важно. Не памте се ликови и догађања, већ пароле. А несрећне Лале памтиће и више од тога. Можда је ово срање била иницијална каписла и старт за још жешће чишћење тавана, чупање бракова и Бог Свети зна каквих све обавеза. У сваком случају, касније се испоставило, ни мало јефтино срање .
Бранко Попово
Neznam koliko je je ovaj Branko Popov star ali da ima mastu, zaista je ima. Da ume kao lala da se sa bivsom UDBOM zeza i to ume,al’ da prica pravu istinu, e to ne ume.
Vojvodina je za vreme Drugog sv. rata zaista mnogo stradala,a u njoj najvise Srbi.Sremski Front i Batina gde je stadala najvise nasa Srpska omladina, gde se ustvari izvrsio genocid nad Srbima od strane komunistickog rezima prekinuo je svaki pravi otpor komunizmu.Deca su streljana i zatvarana pred roditeljskim ocima,a da nisu smeli da se javno pobune,a sada vidimo kako nam ovaj Popov prica prica gde su ne jedan vec „pola“ sela po kakili na Tituljaginu i ostalih srbofila slike… Price za malu decu!
1961 g. iz Beograda mi tetka porucuje da su je obisle nekoliko majki mojih skolskih drugova kojima sam poslao neke slicice sa demonstracija srba u Chikagu protiv Tita.Mole je da mi jave da prekinem svaku korespondenciju sa njihovom decom. Bio sam isuvise mlad da sam odmah shvatio da sva pisma koja dolaze iz inostranstva da se striktno cenzurisu i da se sve sumnjuvo predaje UDBI koja u ovom slucaju je obisla kuce i stanove mojih bivsih skolskih drugova.I to ne samo jednom vec 3-4 puta nedeljno…
Majke su plakale od straha,a drugovima usao strah u kosti. Bar su mi to mnogo kasnije rekli.
Tada se vise nije skidala glava za tako male povrede „zakona“, al’ se zort prosirio i u citavoj skoli.
A sada Popov prica o nekom sranju po slikama pred sam kraj rata koji nije bio iako sam siguran da bi vecina nas volela da je tako bilo.
Bilo pa proslo. Tresla se gora, rodio se mis, a price ostale kao uspavanke za malu djecu, koja ne mogu da shvate ni vreme svoje, a kamo li tesko i prohujalo vreme svojih baka i djedova.
Jedina prava buna protiv Tita i partije bila je BUNA U CAZINU koju su podigli SRBI MUSLIMANI, sa svojom bracom po krvi SRBIMA PRAVOSLAVNE VJEROISPOVJESTI, kao i pobuna Siptara na Kosovu odmah krajem Drugog svetskog rata, koja je u krvi ugusena isto kao i CAZINSKA POBUNA.
Posle pobune u Cazinu trebalo je cekati vise od deset godina, do pojave STUDENTSKIH NEMIRA 1967 i 1968 godine, koje su nastale i bile odsjaj studentskih pobuna u Zapadnom svijetu. Studenti nisu trazili ukidanje bezboznickog komunistickog rezima, vec samo njegovu vecu demokratizaciju i humanizaciju.
Jedan od vodja tadasnjih studentskih nemira bio je i Vuk Draskovic, sadasnji presjednik SPO, koji se tada proslavio svojim pregovorima sa komunistickim rezimom kome je odano sluzio kao sekretar kabineta Mike Spiljaka i novinar TANJUG-a!
To bi u kratkim crtama bio istorijat stvarnih pobuna protiv Tita i partije, ne racunajuci manje pobunu rudara u Kreki i nekim drugim mjestima, kao i strjakove radnika do kojih je dolazilo zbog teskih uslova rada i malih plata, a ostalo su price za malu djecu, ili pobune pojedinaca koji su zbog svojih politickih stavova morali bjezati na Zapad ili su zavrsavali u zatvoru, dok je seljak morao da cuti i trpi isto kao i danas bezvlasce i pljacku onih na vlasti, koji su kao pripasnici vladajuceg sloja, vjestom prevarom i tada i sada dosli na vlasti!