logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Друштво    Аутор: новинарство    598 пута прочитано    Датум: 3.07.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Бивши еп. Атанасије (Јевтић) и теолог Дејан РистићПозната је чињеница да некадашњи владика Атанасије Јевтић не воли Архимандрита Симеона. Он кипти гневом и јарошћу,

+++

када се само помене име уваженог Архимандрита. Свој „злодух“ пренео је и на своју духовну децу или следбенике. За њих је он „неоспорна теолошка величина“. Овај „Какогеније“, који на све личи али на епископа не, и даље ради на томе да обмане Грчку јавност, и да оклевета где год стигне и Владику Артемија и Архимандрита Симеона.

Архимандрит Симеон је постао „негативац“ за Атанасија Јевтића и остале Синодалце још далеке 2001. године, када је покренуо истрагу против тадашњег секретара епархије Зорана Грујића, због проневере црквеног новца. Суд је окривио Грујића за 18 кривичних дела и осудио га на казну затвора. Синод је стао у одбрану Грујића, па он није рашчињен према Канонима, већ га је Атанасије Јевтић извукао из затвора уз кауцију. Какав је интерес имао Атанасије Јевтић да плаћа кауцију за Грујића, и са чијим новцем? Да није можда од своје пензије? Или је украдени новац из епархије Рашко-Призренске подељен на „равне части“? Од тада Атанасије Јевтић са својим следбеницима смишља сценарио, како да уклони оца Симеона из епархије.

Скоро смо могли да прочитамо како данас пролази свештеник Зоран Грујић, штићеник Атанасија Јевтића, који не преза да изнова и изнова гази и омаловажава лик и дело оца Симеона:

„Свештенику Зорану Грујићу некадашњем секретару епархије рашко-призренске, у време док је на њеном челу био владика Артемије, у понедељак 16. маја требало би да буде заплењено десет станова у Београду. На основу одлуке Окружног суда, свештеник Грујић је својевремено на основу пријава свог надлежног владике Артемија за више кривичних дела пред Окружним судом осуђен на четири године затвора. Казна му је, међутим, после жалбе смањена на три године. Он је издржава тако што само преноћи у затвору у Падинској Скели, наводе у Вишем тужилаштву у Косовској Митровици. Грујићу је у току суђења, које је трајало више година, потврђена оптужница којом је терећен за 18 кривичних дела, између осталог да је злоупотребом и фалсификовањем потписа надлежног владике омогућио себи огромни новчани добитак од којег је и купио поменуте станове. Станови ће од понедељка бити у власништву државе Србије. Њихова укупна површина је већа од 550 метара квадратних, а уз то ће бити одузето и око 200 метара квадратних пословног поростора. Такође, тужилаштво је послало и приговор управи затвора да се издржавање затворске казне не може извршавати тако што ће затвореник само преноћити у затворској ћелији. Наиме, према сазнањима Вишег тужилаштва из Косовске Митровице, Грујић, пошто преспава у затвору, свако јутро облачи мантију и одлази до Београда да држи службу“.

Синодалцима је све могуће, па и да затвореник иде ујутру да држи службу. И то је сасвим нормално, о томе се не коментарише, Грујића нико не осуђује, не клевеће. Он је њихова „слика и прилика“. Свако себи тражи сродну душу. А разбојник – разбојника препознаје.

Свештеник Зоран Грујић је човек који је заузимао један од одговорнијих положаја у ЕРП као секретар Епархијског управног одбора. Владика Артемије га је „наследио“ од патријарха Павла који је раније управљао ЕРП и пружио му поверење, које је изиграо.

Данас јасно видимо да је отац Симеон био у праву, и да је уредно и прецизно обављао свој посао. Вероватно је и та чињеница сметала Атанасију Јевтићу и Синодалцима, али уједно им је и добро дошла. Нова жртва је „рођена“. Отац Симеон је морао бити уклоњен из епархије. Ликове попут Грујића Атанасије узима у заштиту, док поштене људе и клевеће и прогања, а што је најтрагичније и данас. Ако не он, ту су његова духовна деца, која са жаром заступају свога „гуруа“ и „псевдоепископа“.

Архимандрит Симеон је рођен у Београду и има два факултета. Он поред теолошког има завршен и економски факултет. Еманципован, интелигентан, никада се није дао преварити нити поткупити. Отац Симеон важи и за великог патриоту, и сви знају да је заступао Српске интересе на Косову и Метохији. Својом интелигенцијом и харизматичном појавом освојио је многе симпатије у Грчкој и широм дијаспоре. Његов необичан дар расуђивања, који поседује ретко ко, био је и остао веома драгоцен. Зато је и Владика Артемије у овом красном монаху препознао и свог најближег сарадника и ослонац. Такав профил се никако није уклапао у „прљаве“ радње Атанасија Јевтића и Амфилохија Радовића, који су према сопственим признањима чекали десет година да Владика Артемије оде из епархије Рашко-Призренске. Значи од далеке 2001.

Свима је добро познат „Дечански сценарио“, када су монаси Језекиљ, Исаија, и Данило физички насрнули на оца Симеона, а да за то никада нису одговарали. Очигледно је да Атанасије Јевтић „качи Каноне мачку о реп“, како сам каже. 27-мо Апостолско правило гласи овако: „Заповиједамо да се свргне епископ, или презвитер, или ђакон, који бије вијерне када сагријеше, или невјерне када злобе, и кроз то хоће да застраши; јер нас томе није никако Господ научио, на против, кад су га били, није повраћао бијењем, кад су га псовали, није повраћао псовком, кад је трпио, није пријетио“ (I Петр. 2, 22).

Ово је доказ да се нису поштовала ни Апостолска правила ни остали Канони, у случају физичког напада на оца Симеона. Не само да су требали бити кажњени монаси Данило, Језекиљ и Исаија, него и прељубочинац Теодосије, као тадашњи игуман манастира Дечани где се овај злочин одиграо, а такође и његов заменик Сава Јањић, „мозак“ ове срамне акције. Хајка на оца Симеона се наставила, захваљујући и новинарки Жељки Јевтић која је изгледа у Блицу објављивала оно што је протосинђел Сава Јањић писао. Прљава медијска кампања се вршила годинама, на штету самога Владике Артемија, и оца Симеона који је у овој причи био само „колатерална штета“, не би ли се Владика Артемије макао са Косова и Метохије. Зао глас о оцу Симеону ширили су и Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић и остали Синодалци, да су приче достизале ниво „научне фантастике“.

Атанасије Јевтић има читаву војску „Какогенија“ (а и сам је изгледа пример и оличење Какогенија).

Евгеније значи благородни. Какогеније значи злородни. Геније значи само родни. Геније нема свога пута; он мора поћи путем или Евгенија или Какогенија. Стари Јелини су и демона називали генијем. Очигледно је, дакле, да понеки геније може бити и Какогеније, то јест злородни, или на зло рођени. Евгеније је онај човек који зна своје сродство с Богом, и сходно томе живи и влада се. Какогеније је онај човек који одриче своје сродство с Богом и налази га у земљи или аду, па сходно томе и живи и влада се. Геније је онај човек коме је Творац позајмио многе таленте, а он те таленте употребио или као Евгеније или пак као Какогеније. Прави хришћанин може бити Геније, не сме бити Какогеније, мора бити Евгеније“.

Сами можемо да закључимо ко је у целој причи „Евгеније“ а ко „Какогеније“. Један од њих је и Дејан Ристић родом из Крушевца, „свршени Солунски теолог“. Дејан је миљеник и штићеник Атанасија Јевтића (што се види на приложеним фотографијама). У екуменистичким круговима добро је позната чињеница да Атанасије спрема свога ученика за епископа. Ристића можемо видети на његовим Литургијама за певницом. За време својих студентских дана Ристић је претукао једног свештеника у Солуну, који је одбио да га причести без исповести. Атанасије Јевтић то свуда препричава са поносом као „Дејанову ревност за причешћем“. Тада се на студијама налазио и отац Симеон, који је заложио свој углед како би спасио Ристића од избацивања са факултета. Али како Какогеније Ристић враћа „добро“ оцу Симеону? Тако што се сам јавио да сведочи на Црквеном суду против оца Симеона. Тај инквизиторски суд имао је једну писмену изјаву, од Дејана Ристића. Једини тобожњи сведок, који је сведочио лажно на Архимандрита Симеона, је управо Ристић.

„Какогеније“ Ристић се тренутно налази у манастиру Каково у Грчкој, где има своју мисију обмањивања Српских туриста и верника. Ко год се појави у Какову, осим Дејана Ристића не може да види никога. Теолог у цивилу, у сред манастира држи беседе, али какве? Не духовне, него клеветничке. Против епископа Артемија и Архимандрита Симеона. Беседе се заснивају на мржњи, лажима, гневу, да се присутни народ више пута саблазнио, а на крају долазе хвалоспеви о Атанасију Јевтићу. Не тако давно Дејан Ристић је „просвећивао“ на „Ромфеи“ дивног професора Теодора Зизиса, и убеђивао га како Владика Артемије „не ваља“, а како је Атанасије Јевтић „неоспорна теолошка величина данашњице“. Професор Зизис се не да обманути тако лако, како је то Атанасије осмислио, а Ристић спровео у дело. Свети Владика Николај за такве људе каже овако: „Лако је научити животињу, лако је научити простака, али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима“.

Овакви лажни духовни „ауторитети“ су одувек постојали, али их треба разобличавати, да не би и даље обмањивали народ. Еванђелисти су забележили да је Христос најчешће изобличавао лицемере и оне који су се заклањали за туђи ауторитет, иако му нису следовали нити га сведочили (ср. Мт 23, 3). То су пре свега били и остали фарисеји свих епоха, ма како се у којој звали. Иако ће човеку неопитном у духовном животу неоспоран ауторитет бити неки „Атанасије Јевтић“, у сурету са аутентичном духовношћу тај ауторитет пуца као мехур од сапунице, управо зато јер је празан и тоталитаран. Дејан Ристић jе далеко од носилаца аутентичне духовности као што је Владика Артемије, али зато не преза да га клевеће у Какову. Ово је мало упозорење нашим верницима, који обилазе манастир Каково да знају ко ће их дочекати тамо, и какве ће беседе слушати у сред светиње.

Дејан Ристић је заборавио и да камере бележе све догађаје из Какова, а такође је заборавио да нема ништа тајно што неће бити јавно, и ако се крије иза ауторитета свога ментора Атанасија Јевтића. Он види трун у оку брата свог, али брвно у своме оку не види.

Архимандрит Симеон је човек коме је Творац позајмио многе таленте, а он те дарове употребио као „Евгеније“. Никако не смемо наседати на прљаве приче „Какогенија“ Дејана Ристића или пак Атанасија Јевтића, који је модерни Филистеј, „безбожник“ и бездушник. Господ је своје ученике и браћу љубио и волео, а ми на жалост код ових људи не можемо видети ништа осим осуда, клевета, прогона, хула на Владику Артемија и његов клир. Востани народе Сербски, недавно је Црна Гора потписала Конкордат са Ватиканом.

То чека и вас, ако не подигнете свој глас против слуга Ватиканских. И разлучите ко је „Евгеније“ а ко „Какогеније“, тако ћете лакше знати да сте на путу истине и спасења.

С поштовањем Ваш верни читалац Мина К.

субота, 02 јул 2011 21:39

извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу




1 коментар у вези “Mina.K:Evgenije i Kakogenije”
  1. Dijaspora odlicno zna da dolari nisu stizali do Kosova a ni do V.Artemija,osim ako se mali broj vesto dosetio da izbegne sve popove i episkope dijaspore kroz cije ruke su donacije prolazile,a onda slede hoshtapleri u matici..ohohoho dalek je put bio do V.Artemija..Donacije se pokradu tu na licu mesta,jos se i ne prebroje.Pa sta mislite odakle popovima u rasejanju po nekoliko kuca i nekretnina,a jadni se kao toboz zlopate po crkvenim kucama..Kakogenije je pravi Kakogenije..Licio mi je na cuvara plaze u letnjem priodu,naocit je nije da nije,ali ni slutila nisam da je monah.Sheta u civilu i broji evre od hilandarskih djindjuva u Kakovu a toliko je zauzet brojanjem da nije ni sveca bilo da pripalimo u crkvi.Wc je cistio prosle godine,papira i smrada za izvoz..Korpe su prepune papira,da ne preostaje nista drugo no da svako svoj u dzep ponese..a i crkva je prilicno prasnjava i neuredna.Bilo je ratluka i vode,da ne bude bas da nista ne valja..Bas smo se pitali a gde su monasi?Neko prozbori ,mozda rade u pilani..Kakogenije nije tada kakao,valjda mu niko nije postavlajo tako”inteligentna”pitanja.Ostali deo imanja je Bog uredio,pa Kakogenije nema sta da drugo ni radi,osim da broji evre…Ribnjak,Maslinjak,potok sa planine..Uredio Bog sve za Kakogenija,a uredi i za nas da sve ovo vidimo i doznamo..A turisti,iako su znali gde idu,samo su 2 zene imale suknju i 1 muskarac duge pantalone,iako je vodic nekoliko dana unapred naglasio da se ne moze ulaziti neprikladno obucen.Mogli su i goli da ulaze u crkvu,niti je Kakogenije mario,niti su imali namere da ulaze..Tako sto god da Kakogenije prica,ovakvi vernici do kapije zaborave,a ima taman toliko do kapije koliko im i pamet drzi..


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo