Вести

Zbog sporova u SPC, sledbenici bivšeg vladike Artemija Vidovdan obeležili u Barajevu.

Autor: Jelena Tasić

+++

U manastir svetog Justina Ćelijskog, gde je parastos i liturgiju služio nekadašnji episkop raško-prizrenski, juče među prvima su stigli članovi Familije srpskih navijača

U Srbiji su juče po prvi put u njenoj novijoj istoriji, a možda i od Boja na Kosovom polju pre 622 godine na dva mesta održane centralne vidovdanske priredbe.

Osim što je Vidovdan molitveno i svečano obeležen na Kosmetu, gde je patrijarh srpski Irinej služio svetu arhijerejsku liturgiju u Gračanici i parastos palim srpskim junacima na Gazimestanu, prvi put posle spora u SPC u vezi s radom Eparhije raško prizrenske (ERP) i raščinjenja, bivši episkop raško-prizrenski Artemije i monasi koji su sa njim napustili ERP služili su juče liturgiju i opšti parastos „srpskim vojnicima i vođama palim na bojnom polju za Krst Časni i slobodu zlatnu od Kosovskog boja do danas“ u novoosnovanom manastiru svetog Justina Ćelijskog nadomak Beograda.

Obeležavanju Vidovdana u Barajevu prisustvovalo je više stotina vernika iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kraljeva, Čačka, Valjeva, Kosovske Mitrovice i drugim delova KiM. Program je bio gotovo identičan obeležavanju Vidovdana u južnoj srpskoj pokrajini poslednjih desetak godina, od uvođenja protektorata UN 1999, a onima koji su prethodnih godina za Vidovdan bili na molitvama u Gračanici i na Gazimestanu, činilo se da su se prostorne granice izbrisale.

– Umesto da smo na KiM, svetoj Gračanici i Gazimestanu, gde se Kosovska bitka održala, mi smo Kosovo doneli u okolinu Beograda, u Barajevo. KiM je u našim dušama, srcima, mislima i svesti i gde god se mi okupljamo to je KiM, kao što je Kosovo svuda gde srpski narod strada – poručio je u besedi posle parastosa vladika Artemije.

On je podsetio da je „Vidovdan veliki dan za ceo srpski narod ma gde se nalazio, dan koji objedinjuje srpski rod u obadva sveta – i u nebeskoj i u zemaljskoj Srbiji“, jer kako je rekao, „vidovdanski i lazarevski zavet i danas okuplja Srbe na svim meridijanima i udahnjuje im novu snagu, duh i nadu da je stradanje, ma koliko izgledalo neizdrživo – privremeno i prolazno, dok je slava Božja koja posle dolazi večna“.

Posle liturgije i parastosa, priređena je „trpeza ljubavi“ i održana duhovna akademija na kojoj su govorili književnik Momir Lazić, Dragan Kojić iz Kosovskog Pomoravlja i profesor Dušan Tubić.

U manastir svetog Justina Ćelijskog, juče sabajle među prvima su stigli članovi Familije srpskih navijača. Njih 110 krenulo je u ponoć između ponedeljka i utorka s Trga Republike u Vidovdansku litiju i već pre sedam sati pešice stiglo u Barajevo. Za razliku od organizatora Vidovdanskog marša (Pokret 1389) od Hrama Svetog Save do Gazimestana, Familija srpskih navijača ove godine nije dobila blagoslov Srpske patrijaršije da na istoj maršruti četvrti put organizuje Vidovdansko hodočašće.

– Iako smo od 2008. blagoslov za ovo hodočašće dobijali od pokojnog patrijarha Pavla, a potom i njegovog zamenika mitropolita Amfilohija, pred ovogodišnji polazak iz Patrijaršije smo obavešteni da blagoslov treba da tražimo od vladike šumadijskog Jovana. Nismo želeli da na KiM idemo bez blagoslova cele Crkve kao institucije, pa smo od episkopa raško-prizrenskog u egzilu Artemija, s kojim delimo istu brigu za KiM, tražili blagoslov za Vidovdansku litiju, od Stambol kapije na kojoj je postradao đakon Avakum, današnji Trg Republike do manastira u Barajevu – objašnjava za Danas Vladica Simonović.

Simonović kaže da je litija put dug oko 35 kilometara prešla za nepunih sedam sati, računajući i pauze za odmor, a da im je policija koja ih je ispratila iz Beograda „samo pomogla da bezbedno pređu put“. Policijske patrole juče su obezbeđivale i prilaz manastiru u Barajevu.

„Garažne“ ili katakombalne bogomolje

Manastir prepodobnog Justina Ćelijskog jedna je od desetak katakombalnih bogomolja širom Srbije koje je osnovala ERP u egzilu, kako sebe nazivaju vladika Artemije i monaštvo, koje je zbog nepoštovanja odluka crkvenih vlasti Sveti arhijerejski sinod proglasio sektom. Osnovan je na imanju koje su Miroslav i Mira Stevančević, koji inače žive u Australiji, poklonili ERP u egzilu. Oni su nedavno bili i domaćini prve manastirske slave – praznika svetog Justina Ćelijskog koji je ove godine pao na treći dan Duhova. Bogosluženje se služe u manastirskoj kapeli, nekadašnjoj, za bogoslužbene potrebe, preuređenoj kućnoj garaži, zbog čega se u liturgije u Barajevu u šali nazivaju i „garažne“. Zbog velikog broja vernika, liturgija je juče služena na otvorenom – u manastirskoj porti.

izvor DANAS; 28/06/2011 18:40;