Вести

Путем електронске поште смо добили неколико песама Рајице Марковића које овим путем објављујемо. Захваљујемо се аутору г.Рајици Марковић.

Рајица Марковић, Јуни 2011

+++

СУЗА СВЕТОГ САВЕ

Турска вера и невера звера
Из корена Србина помера
На два плана кроз обману дана
Лажног лица траје варалица.

Из свег пакла навалили врази
Па налажу да се србско гази
Сатана се ослободи ланца
Над Србијом ноћ вековну гланца.

Свети Сава кроз облаке гледа
Заведена свој србска чеда
Гледа зидар Новог Израиља
Царско Србље помереног циља.

Како лута кроз кушања горе
И потања у Атлантско море
Замучи се уздахну дубоко
Суза Света склизну му низ око.

Низ образ се скотрља и кану
На Србију у срам упретану
Набујаше реке мутном водом
Излише се јаросном слободом.

Захукташе водене бујице
Да оперу Србиново лице
Од наслага туђинскога кала
И да сете Вишњег идеала.

Пати Светац док му народ пати
Док се тело глави не поврати
Док се погну Вишњој Светој вољи
Непослушни синови у дољи.

+++

+++

+++

КАИНОВА
Кад образ огулимо са човека
Истерамо савест ван из ума
Плутаће духа лажљивог река
Земља ће бити зверска шума.

Кад из библиотека песника
Преписивачи дах истисну
Ућуткаћемо благовесника
Да гатари Каинови писну.

Кад из Цркве Истину изгнамо
Почистимо правду из суда
Бараби у руке закон кад дамо
Зацариће се Јуда.

Онда ћемо ножеве зависти љуте
У тела братска ко у бачве винске
Завртети ко што се шајтови врте
За наше жеђи страсне каинске
И у сласт исту ко и Каин први
Испићемо пехар Авељеве крви.
Кад протерамо Крст из града
И љубав из одрвенилог срца
Каин ће мржњом да завлада
Над легионом хладног мрца.
Кад раставимо кост од кости
Здухаћима зависти и злобе
У свом и на свом бићемо гости
Које туђини робе и гробе.

Кад омудрају сви лудаци
Миши ко вуци почну да реже
Сав ће нам свет бити у шаци
Мува у замци паукове мреже.

Онда ћемо ножеве зависти љуте
У тела братска ко у бачве винске
Завртети ко што се шајтови врте
За наше жеђи страсне каинске
И у сласт исту ко и Каин први
Испићемо пехар Авељеве крви.

+++

+++

+++

ЛУДИ И МУДРИ

Приликом злом нагнан обратих се пре три дана,
Верној браћи многославној чуварима Божјих рана.
Борцима за веру свету предану нам од Господа
Обратих се текстом једним да ме братство борби дода.

Зид ћутања испречи се међу наше душе братске
Као бетон армирани што квартове дели градске
Благо време сипи тече прво јутро прво вече
Затим друго за њим треће.

Ајд још једном да покушам како чекам дан је трећи
Нестрпљење притисло ме као самар магарећи.
Обратих се снисходљиво ко што ваља мањи већем
Што не дознах даном првим да бар познам у том трећем.
Човек прост, сам, написах им, недостојан сваке части
Одговор ми браћо дајте а не славу и почасти.

Драга браћа брзом поштом одговор ми хитро шаљу
Нисам први што им судим да земаљском служе краљу.
Нит помислих нит изустих то шти ми се спочитава
Зло с језика не испустих ако јесам ево глава.

Још рекоше браћа драга текст што послах дуг да беше
Да молише Бога, врага да значење текста реше.
И сад ево шта ме чуди
Све учени мудри људи што се каже паметари
Напамет што знају књиге и Нов Завет ко и Стари
Књижевници од заната а не празне главе неке
Па зар они што им главе пуне као библиотеке
Луду просту не схватају
Ко да луди не говоре с људима но с псима лају.

Тај текст спорни што написах није плод мог бритког ума
Јер одавно ја одбацих бедну раскош свог разума.
Да појасним ево има тринест пуних већ година
Како разум свој одбацих да ме више не заводи.

Тринест года дугих има неразумно по људима
Како живим на оштрици, светских мука у слободи
Ко што казах на оштрици где пустињско сунце греје
Трица свакој људској трици подсмех сваком ком се смеје.
Лудо Христа заволевши предадох му све на вољу,
Жену децу и све своје ако треба нек нас кољу.

Немам плате ни дневнице осим Бога ништа немам.
Паметар од света нисам нит се за тај посо спремам.
Ни рођендан своје деце напамет ја не бих знао
А некмоли датум какав што је свету штогод дао.

Ни саборе ни ратове не учио нит сазнао
Тако да се може рећи будала сам баш остао.
Будаластог сад ме чуди
Да врлински ови људи
Многомудри, многославни паметари од памети
У стању да нису били једну луду разумети.

Док будале чиста срца разумеше ово штиво
Зар мудрацу где ум смета будали је разумљиво
Хвалим Оца неба земље који бира без зла душе
Па их шаље јадне луде да мудраце светске руше.

Аутор Рајица Марковић