logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Друштво    Аутор: новинарство    886 пута прочитано    Датум: 2.07.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Тутор - друга причаУ парохији је јако бурно, завршни рачун само што није. Водице су у пуном јеку, а треба и организовати Славу и предавање

Фејсбук група “Истина је једна владика Артемије”

+++

уважених прота из Нова Сада у парохијском дому или како је зову – народна кућа.

У Цркви су свештеник, и Власта тутор који броји свеће.

- Помаже Боог Туторе – у храм улази свештеник
- Бог помог’о Господ’не..
- Јел има свијећа?
- Нема, слабо, имам још 20 великих славских и једно 800 малих.
- Аaa значи четир’ киле великих, и четир’ киле малих?
- Па тако је Господ’не, ја их нисам мерио..
- Имаш право, они бандити у Ковиљу ме закину увек, ал’шта ћеш, немереш им ништа рећ’, оде ти глава..! Кажу иде 5 у кило, а оно 830 грама…и гледаш како те лажу ал’шутит мораш..и још 50% је набавна цијена, и на то ти узму од зараде 25% што морамо уплатит епархији, значи узму ми ..овај нама.. 75% мој Властимире! И сад ти живи?- пита се поп и додаје:

- А колико има окапина?
- Ма слабо Господ’не,
- А јесам ти рек’о да гасиш свијеће чим се литургија заврши?! Јесам ти рек’о? Докле’ш бит бена?
- Па добро Господ’не гасио сам, али када се народ разиђе. Cрамота и греота од Бога гасити туђе свеће, та они су то платили..
- Ма много су платили, 10 динара.. Нећу бре више да се срамотим када одем у Ковиљ..сви донесу по 5 џакова окапина, а ја не могу скупит ни један ваљан.

Тутор гледа свештеника и размишља да ли да му све скpeше у брк, и да преда дужност заувек.

- (Па те окапине не улазе у рачун, нити се негде књиже, колико год однесеш твоје је у џеп. Mало ђаволу било) – мисли се у себи Тутор, али ди ће се са Господином замеeрати, па је оћутао и овај пут.

- Морамо направит сталке за воду и пијесак, да се свијеће саме гасе кад до воде дођу…разумјеш ти мене? Не до’ Бог пожара некога!
- Не знам Господ’не дал’ ће народ то волети..?
- Ма ко њега пита. То сви раде! У Београду и Новом Саду тако је већ двацет година.

Отварају се врата Цркве и у њу улази одборник Перица.

- Помаже Бог Господине… ди си Власто, јес’ пооро?
- Помаже Бог Перо – говори отац кроз зубе.
- Та нисам све, остало још ‘ектар – одговара Тутор

- Данас имамо седницу јел тако Господине? Нисмо је имали више од поо године.. – пита Перица.
- А шта има да састанчимо Пер’це? Коме су састанци добро донјели? Треба радит, запет, а не састанчит.
- Па јесте госпо’н Попо, али морамо се договорити ко шта да запне, не ради се ништа, нисмо шаку блата бацили на цркву за ево 8 година. Та какви су домаћини што не окрече, макар собу ди једу, једарет у годин-две.
- Нема се новца Перо брате, зар не видиш да је криза? И болан ја сам овдје двије године. Знаш каки нам је дугова остануло од онога… их, не желим му име споменут.
- Та госпо’н Попо, ја би вас нешто приупито. Зашто ви то не рекнете народу, то да нам је онај бивши попа оставио две иљаде евра дуга? Hек’ народ зна, па ће давати да то покријемо?
- Ма јесил’ти болан читав, ђе ћу то рећи, па да ме оћера у какав ****вац. Знаш ли ти човјече да се он окумио са секретаром?
- Ју налице, сас онииим секретаром? В********? Кажу да је то велик Џебрак.
- Их немерем ти описат каки је.
- Значи господине ми морамо ћутати и на то што нам је оставио тол’ки кредит код Ковиљаца за свеће, ондаk није платио ону срнетину за славу што је наручио, ондаk имамо дуга струје, и на све то још је поузим’о својих 60 иљада месечно, за своје плате што смо му дуговали? И пут под ноге.
- Ајде Перо не причај много, и не разноси то по вароши, да те не би враг однија!

Сва тројица излазе из Цркве и иду у свештеникову кућу да попију кафу док не дођу остали одборници.

- Помаже Бог попадијo – каже Перица одборник,
- Добар дан госпођо – каже Власта тутор,
- Добар дан и Помаже Бог, ајте уђ’те уђ’те, ја сад стигла из шко-ле, та деца су све гора и гора, неће да уче, а каквих све родитеља има, та то је сачувај Боже.

Попадија седи са ногама пребаченим преко наслона за руке на фотељи и у крилу држи бомбоњеру и једе(гледајући попадију у том положају, Перица и Власта губе концетрацију, и погледом шарају по плафону). Попадија наставља и кроз залогаје говори:

- Ја им кажем: децо, треба да се причестите сваке недеље(Душо, адје стави кафу за људе, мртва сам од школе – говори свештенику), па на тајној вечери су јели јагњетину! А мени ће један мали: “Вероооучитељко Вероучитељко, број причешћа нам не гарантује спасење, него да покушамо да будемо достојни… мени је тата рек’о да се тамо и Јуда причестио па изд’о Христа“. Јел видите молим вас шта њих уче нееееоофити по-кућама? Једноставно ће нам такви родитељи упропастити генерације. Да имам неку власт забранила би родитељима да децу уче било шта о вери. Све код нас на преваспитавање! Та онај Милисав што има три сина и пет кћери, нап’о ме, јер сам децу водила на заједничку веронауку са католичким вероучитељем Јожиком, знате га?
- Знамо, знамо. – углас одговорише обојица.
- Диван човек, увек ме мења када треба негде да идем. Тај Во ме напао, каже: зашто сам ја рекла да је свеједно ако се деца крсте и овако и онако. Зар деци да стварамо разлике? Шта они знају о догматима? Докле ћемо бити ксенофобични? Ево ја сам одрасла у Инсбруку међ’ католицима и са њима смо увек добро сарађивали, и цркву нам дали, и посећивали једни друге на мисама и славама, и шта ми фали? А мом оцу су помагали(јој колко смо ми онда новаца имали), кад су га Срби пљували, кад је носио мантију кад се то није смееело! Eто, то је наш народ – СТОКА!!!

У једном моменту се окреће према супругу и каже:

- А и тамо ме је мој мацан упознао..

- (јел на железничкој станици??) гледају се ћутећи, и мисле у себи и Власта и Перица.

- Е лепо сте ви ово средили а баш је било све испретурано када смо вас селили..Колк’о то има скоро две године? – мењају тему Власта и Перица.
- Па јел море бит’ да је толќо прошло? Вријеме лети…и чудно па ни једном нисте били од онда..
- (Па ниси нас ни звао – мисле се у себи и Власта и Пера), Па ето ради се, нема се никад времена: те земља, те фирма, те служимо и ташту…та не знамо ни ди нам је глава – одговарају обојица.

- Сада морамо на одбору договорит око славе, организоват то, видјет кога ћемо зват на славу… треба владику позват – жустро ће свештеник.
- Господ’не ја њега не би звао – рећи ће Тутор.
- Ај болан немој ср.. Ма ђеш владику да не позовеш?
- Ма лепо је то када Владика дође. Ми смо владике навек с каруцама дочекивали.. Та народа, та деце, лепота, пуна Црква, па беседи, па поучава, а овај нам није дош’о двајст година, и пре три године дош’о, и морали му платити 100 евра путне трошкове. Канда је летио ис-Тивта.
- Таки је ред Властимире. То је апанажа владици, јер је одвојио вријеме за нас.
- Па нек’ не одваја више. Прославићемо ми славу и бреж њега…А оћете’л звати проту Саву на славу?
- Ђе ? Којег Саву – зачуђено пита свештеник.
- Ни случајно! Наопако њега звати. Тај није у послушању владици, служи по старом, загуљача нека, а и син му пије – скочи попадија из фотеље.
- Та мени изгледа јако фин човек, а то што служи по старом, он је тако навик’о и он је у послушању Сабору, тако бар кажу – ја нее знам – каже одборник Перица.
- Тај нама не треба! Да то дође до владике? Да се ми дружимо? Ма ни за живу главу. Нисмо ни ми код њега ишли, ако је паметан неће доћи ни код нас!

У том моменту у кућу утрчава протин син..

- Вид дерана како је нарасто! Па одкад те нисам видео, нема те у Цркви..а? – пита Перица одборник.
- Немере сада, нема времена, спрема се за Богословију.. јој што им је тежак пријемни – одговара свештеник.

Кроз прозор се види да се одборници скупљају испред парохијског дома, и излазе сви напоље. Улазе у канцеларију и поздрављају се.

Међу одборницима Биба благајница – бивша секретарка партије, Мића звани жвндра(од како је уз козрачко коло завршио факултет у 24 години, 40.година је био директор у три фирме и све су пропале, а одборник је постао 1992), Стојан молер – не дивани са матером и оцем, а са братом се парничи око бабине куће у Госпођинцима која вреди 3000евра, али су до сада дали адвокатима сваки по 4000евра, Драган бербер из Сентомаша – код нас се уд’о, и одборник је, јер су његови бааба и деда били одборници, и то је нека традиција. У Цркву не иде, јер му смета тамјан и мирис свећа – што га тера на повраћање, а он је човек гадљив. Наравно ту су и Власта Тутор, и Перица наш човек.

- Ђе нам је Вито? – пита поп за једног одборника.
- Вита тели краву – одговара неко од одборника.

- Е добро, као што знате ближи нам се слава, треба то организоват, и да то буде како Бог заповједа. Још ћемо имати предавање магистра свештеника из Новог Сада, а можда дође и Владика. Но, то ће бит’ тако, и ја ту ништа не би додаво и одузимооо. Јел се слажете..?
- Слажемооооо!!! – одговарају у глас, Мића Жвндра, Биба партијка, и Стојан парничар.
- Нека буде како Господин каже – са закашњењем одговара Драган бербер.

- Што се тиче славе, видите: то је ваша слава, и то морате ви организоват, ја сам данас овдје, сутра ко зна ђе, али вама слава остаје. Значи не смемо се обрукат, мора се то људски одрадит, јер доћ’ће 34 свештеника.
- Триес’четир??? – у глас ће Драган, Власта и Перица..
- Па и ми идемо на њи’ове славе – одговори поп.
- (идеш ти, а не ми, мисле се они у себи) али ди ће се са пооопом замерати.

- Значи треба организоват вечеру, ручак и вечеру за 130 људи. Три оброка дакле.

Комешање, граја, у чуду су сви…

- Госпо’н попо па како саде 130 људи? – јавља се Перица.
- Па 34 попа, и 34 попадије и по које дијете и ако доведу ђевојку, момка, и вас пар, без жена..то ти је то.
- А ‘оћемо звати народ, мислим наше вернике који су сваки дан у Цркви? Ево ту је Жива домаћин, сваки дан је у Цркви, дао је 7 тона цемента када смо реновирали Цркву, нико му није ни захвалницу напис’о, па Милисав керамичар, он је сирома целу грађу урадио на народној кући када смо кров мењали пре 10 година, и куптаило направио – каже одборник Перица.
- Петре јес’ ти луд ил’ пијан? Параа нема, разумјеш ли ти? Криза болан! Немерем ни ово издурат, а ви ако ћете платит’ ето вам па зов’те!
- Добро – одобравају сви, тихо, невољно, али одобравају.

- Е када смо то средили, да видимо, колико моремо одвојит из касе. Биба, рец’де колк’о би нас то коштало?
- Па Оче зависи шта хоћемо.. 130 оброка.. није проблем..
- Чек де, немере тако.. На вечерној уочи славе је још посан дан, значи неку искошћену сометину, јел де..?
- (Е вала Сомова бескичмењака имамо, фала Богу) мисли се у себи Власта Тутор, али ди ће се замерати с пооопом.
- Да, да, „Астал шарен“ у Новом Саду то ради екстра. Ја се разбијам када једем у том ресторану – додаје Биба партијка.

- Онда би најбоље била јањетина за ручак..а море ли? – смешка се свештеник и диже обрву.
- Наравно, један мој пријатељ држи печењару! Ту увек идемо на пословне ручкове – одговара Мића директор.

- После сече колача, остаће се посједит мало, ту би легла нека добра дивљач: Стојане имал’ де нешто испод тезге..?
- Господ’не велике су контроле, али наћ’е се нешто. Примет’о сам једног рогоњу око салашша, а баш ми треба један пар рогова – шеретски се смије и одговара Стојан парничар.

Сви се смешкају, неки облизују, и слава само што није почела.

- Дедер кад смо то обавили, још и завршни рачун, па да се губимо.. смрз’о сам се жив, а и имамо вод’цу да обавимо и такоо…Значи било је ове године милион и двеста хиљада прихода и милион и двеста хиљада расхода.
Ето..то је то, и ја би вас све поздравио и завалио се свима што сте дошли.
- Па чек господ’не мало да видимо те приходе и расходе. Ја не знам баш економију, али нисам, што оно кажу чист паор – чито сам на салашу Ернеста Хемигвеја, Оноре де Балзака, Толстоја, чак и Достојевског..све што је покојни Уја купов’о док је штудир’о у Пешти.

- Море Перо мани се твог дивана. Шта ти имаш да провераваш Господина? Ако он тако каже – тако је! – углас ће: Биба, Мића, Драган и Стојан.
- Чекајте људи, нешто штудирам, ако је милион и двеста то значи да смо ми имали 100.000 прихода и расхода месечно, јербо година има 12 месеци?
- Немереш то тако рачунат Пер’це, гориво поскупјело, знаш ли ти човјече кол’ко је евро? – упада свештеник,
- Чек, чек господине, знам ја то све, али ако ми платимо владици 25% јер сваке треће му дајемо 28% значи још 3% за кола, а дали смо прошле године, ондак нама остаје 75.000 за остале трошкове, и ако дамо жени што чисти месечно 3000, онда штудирам: ди ми то потрошимо 72.000ди-на-РА?
Јер струју нисмо платили 6 месеци, и оћеду да нас искључе! Па на чега се ми то истрошимо, сем на вашу плату, а у те новце не улазе венчања, саране, крштења, водице, поклони..?

Сви устају и крећу кући, уз галаму и комешање…и добацивање Пери да је вазда био контраш и антипротиван. Посебно су Биба благајница и директор Мића љути на њега.

- Перо ако ти о’ш, а ти прегледај књиге сам – говори свештеник и гаси светло..

Биба узима кључеве да закључа канцеларију…Перица и Власта излазе покуњени и крећу кући сами.

- Е мој Власто, треба се свега овога окањивати…испадосмо будале.
- Ма Перице и мени је пун нос, али шта можемо, нећемо се замерати са пооопом па да нас сматрају за будале. Ко се још с попом замеер’о?
- Ја сам мислијо да је онај наш бивши поп добар, а он нас оставио у дуговима 2000евра. Ми сви ово радимо волонтерски. Рачунаш наша Црква, наш народ..а овај нови исти ко и онај.
- Ма све је то иста школа Перице, Владика њих само штанца, а народ пропада,
- А онда Артемије лопов…еј наопако Власто,
- Еј наопако Перо, добро кажеш.
- Мораш ћутати, или бити будала – гледа у земљу Пера одборник.

Одлазе полако Перица и Власта својим кућама..још дуго су стајали пред капијом и диванили, а онда су каз’ли: дивану краја нема, треба намиривати, и лебац зарадити.

Чудан смо ми народ.

Фејсбук група “Истина је једна владика Артемије”

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10150099510281606.280031.93589526605





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo