Вести

Видовдан… а ми? Превише се питамо а не стидимо се. Не стидимо се зато што се питамо. А питање који то Видовдан – то питање је срам,

Часлав М. Дамјановић, 25.06.2011

+++

а срам је и одговор – Видовдан… па шта? Срам је јер у речнику Српства нема речи ни за таква питања, нити за такве одговоре… јер срам није појам који заслужује реч у речнику “Буди Србин!“ – како то збори песникиња Српства у изгнанству:

“Косово је…
…српска баштина и суштина
која је исковала историју…
…против тлача
…Небеску Србију.“(1)

Схватамо ли шта нам збори Милица Песникиња?
Збори нам да је Српска Суштина исковала Историју!
Коју Историју? Небеску Србију!

Историју против чега? Историју против тлача…
…то нам Песникиња каже – и то јесте Историја!
“У сукобу“, у “хришћанском кобу“, за “православни крст“, “против тлача“ – зато Српска Суштина јесте Историја – зато јер јесте коб истинског хришћанства, зато јер јесте коб православног крста, зато јер јесте коб Истине Историје – а коб је зато јер јесте против тлача… зато јер коб Небеске Србије јесте Истина радости поштеног живљења… јесте Истина Радости Божије Благодати… јесте Истина слободе… и зато:

“…божури и даље ничу,
да са цветног праха
разносе… значај великог дана,
– Видовдана –
до последњег српског даха.“

…да разносе значај Дана Видовдана када је Истина исковала – Историју:

“…завет
који се извио из манастирских звона
и тог је часа постао спона,
Земље са Небом.“

Поштена мудрост Песникиње нам каже: Завет постао Српско “житије“.
То “житије“, та Историја Слободе против тлача – то је Небеска Србија:
Вера жива… жива Благодат Божија… и зато се:

“кроз живо предање
тражило покајање,
вапило помиловање
због пада и издаје.
Али, не и предаје!“(2)

“Али… не и предаје“:

“М6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу – боље гроб него роб, а већ 1945. године ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини.“(3)

Колико год да је поштована Смиља Аврамов насела некадашњој комунистичко-британској, а данас настављеној пропаганди нео-сарадника са окупатором, да је британска обавештајкна служба “још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу – боље гроб него роб“ – јер та крилатица иако јесте била злокобна, није настала као подметаљка британске агентуре, већ се спонтано изткала из “житија“ Српства Српског Народа, из “житија“ Небеске Србије, из “житија“ исковане Истине Историје, из “житија“ Истине хришћанства, из Истине православног крста, из Истине поштеног живљења радошћу Божије Благодати, из Слободе против тлача – из… “али, не и предаје!“ – коју је доцније британска агентура уз комунистичку пропаганду приписала некаквом свом директном утицају на српски народ, а што и данас сарадници окупатора пропагирају само као такво – зато да би срушили Суштину Истине Европске Историје створене Косовском Небеском Србијом – толико је у свом величанственом истраживању стварне Историје и стварне Истине тачан други део закључка поштоване Смиље Аврамов, да је британска обавештајна агентура “већ 1945. године ширила тезу“ – управо обману – о наводно “надуваним јасеновачким злочинима“ као о некаквој “великосрпској измишљотини.“(4) Тужан сам на Видовдан што сам на исто наседање наишао код још једног Србина кога такође огромно поштујем – “…грађанским васпитањем добили смо поделу међу младима, онакву какву су нам 27. марта 1941. године урадили Енглези, поделивши нас на четнике и партизане. Нисмо се помирили ни до данас“ и “нажалост, та подела сваким даном је све дубља.“(5) Јесу и Енглези још од ниподаштавања српске жртве у Првом светском рату роварили на томе да нас поделе зато да би нас уништили, али, иако им је то јесте била злажеља, нису нас поделили 27. марта. Тај 27 март био је – “Буди Србин!“ – био је Српски живи Дух најсрпскијег Видовдана од оног давног Видовдана Небеске Србије – тог марта је на једној страни била групица терориста – на другој Дух Српског Народа – Дух без којег не би било Равне Горе, ни Републике Српске, ни Дубоког потока… тај Март био је:

“наш животворни сок“

који

“као органски крвоток ни смрт не може да спречи!“

Јер та Реч – “али, не и предајa!“ – и та Реч “боље гроб него роб“ – јесу “суштина“ којом Србин живи Слободу, “суштина“ која је “исковала“ наш српски “стамен-постојања“.(6) И баш зато, за ту свету Реч – Буди Србин –“наш највећи лиричар XX века, Јован Дучић, у писму, у молби… упозорава“:

“…и најужасније од свега , то је што сад треба да нас спасавају они који су нас до овде и довели.“(7)
И баш то песниково “најужасније од свега“ – “пензионисани генерал ЈНА Стеван Мирковић, експерт (руку под руку са Јовом Капичићем) за народноослободилачку борбу, четнике и остале сараднике окупатора“, потврђује данас – “Дража Михаиловић је стрељан, кремиран а пепео му расут на разне стране – све по стандардима Уједињених нација који прописују како се поступа са осуђеним нацистима – пракса која је примењивана након Нирнбершког процеса.“(8)

То су они који су нас за Енглезе “овде и довели“, они који су на супрот поштеним Србима подметнули “злокобну крилатицу“, они терористи који нас и данас руше “поделом међу младима“, који, као што у рату нису учествовали нити због морала нити родољубља, чине данас исто оно због чега су и у рату терорисали – руше нас “сваким даном“ – “све дубљe.“

И зато, баш зато на Видовдан, на Стамен-Дан нашег Постојања, не могу да схватим да се ми питамо… као да не знамо ни шта смо ни ко смо… не могу да схватим да се не стидимо нити зато што се питамо нити зато што не знамо шта смо нити зато што не знамо ко смо… нити зато што не схватамо да смо ми, Срби, сами себи дозволили да нас премунтају у оне који су се предали:

Читам на пример на једној страници “Хрвати Србе пржили струјом“(9) – па не питам поштене – него питам премунтане, и то, питам их на Видовдан – да ли је то “великосрпска измишљотина“? A на другој некој страници читам о “медијском одстрелу“, који је “ефикаснији од физичког смакнућа“ – јер “убија невидљиво“ и јер “остаје без казне“(10) – па питам само премунтане, и то, питам их на Видовдан – да ли зато “Геноцида над Србима нема у читанкама“?(11) Да ли зато што “медијски одстрел убија невидљиво“ – а убија итекако видљиво – или… да ли зато што није “геноцид“ – него је јаван и трајан Холокауст над Србима – или зато што “остаје без казне“? Зато питам само премунтане, и то, питам их на Видовдан, да ли су зато одбацили – “али, не и предаја!“ – и – “боље гроб него роб“? Да ли зато што су Бранковићи остали “без казне“? Или зато што су сарадници окупатора награђени од стране “медијског одстрела“ частима и сластима депонованим на банковне рачуне издајника још давним сребрењацима? Или зато што им је данас комотније да се кинђуре Небеском Србијом и Православним Крстом – на некажњив начин – јер су покорни… за шта Слободу предадоше, стаменост проћердаше?

Или зато што је ето комотније кинђурити се као пришипетља у “кухињи“ – како некажњиви “одстрел“ назива часна Смиља Аврамов – и иако је “нестало преко милон Срба у Првом светском рату и више од милион у Другом светском рату“ – у оба случаја уместо “нестало“ читај убијено, и то мучки – или зато што “о тим геноцидима српска деца не уче у школама“?(12)

Да ли сe зато што је ето комотније кинђурити се као пришипетља у “кухињи“ пропагира да некакав “завршни политички искорак… јесте… могућност новог дијалога са Хрватском и Ватиканом који би био постављен на здравим основама“ – иако… признајем, не верујем да постоји ма каква “здрава основа“ нити ма какво “конкретно место на коме тај дијалог може одмах да почне“ – па чак ако је то место и… “Јасеновац.“(13)

Зато и кажем премунтанима да им не верујем… јер не само да не верујем у “кухињу“ – већ не верујем нити да извињење за Јасеновац – и то не само зато што је Јасеновац само један део злочина – а безброј јама још је и већи део злочина – већ зато што то није извињење за извињење Суштине Злочина који се обавља над Србима нити је извињење за изневеравање Вере. А не верујем ни зато јер се тај такозвани “дијалог“ на такозваним “здравим основама“ – одиграо већ давно на Косову Небеске Србије, на Ситници, у Мачви, на Мачковом Камену, на стамености завета 27. марта, на Шумарицама, на стамености завета Равне Горе… па се одиграва и данас Чистотом Вере Дубоког Потока настављене у Љуљацима… а Јасеновац и небројене јаме били су садистичко иживљавање мржње зато што упркос свим набројаним злочинствима… Српска Суштина Историје Европе и Божија Суштина Слободе Небеске Србије ипак настављају да постоје.

У спису “Србија има алтернативу“ читам “српски народ мора знати да је данашња парола “Србија нема алтернативу“, ништа друго него наставак “јединог пута“ односно суноврат наше земље у коначну пропаст.“ Тај “једини пут“ којим смо кренули, односно којим нас води самовоља данашње самопрозване интелектуалне елите, издајнички властодржци, је чак шта више једна имагинарна заблуда, најобичнија илузија са којом ће наш народ вући за нос и залуђивати“.(14) И доиста, испирање мозга лажном интерпретацијом 27. марта и јесте “имагинарна заблуда“, јер, како рече Никола Тесла, “једном створен, звук траје вечито – за човека он може да ишчезне, али наставља да траје у тишини, која је његова највећа моћ“(15) – зато се данас испира мозак као да је Дража био суђен по некаквим “стандардима Уједињених нација који прописују како се поступа са осуђеним нацистима“, по “пракси која је примењивана након Нирнбершког процеса“ – зато се премунтани у покорне теше данас “утехом“ да “Цркву нико није срушио“ – зато што се на њих односи “још јуче си био… у позоришту међу комедијашима (а шта си радио после позоришта о томе ми је неприлично чак и да говорим), а сада играш потпуно нову комедију“!(16) Зашто се односи? Зато што они неће да се докаже да “ми нисмо нација која је вештачки створена пре једног века“(17) – зато што прикрију прадавану пословицу америчких црвенокожаца – губи се само оно што се не негује… зато издајство стаменитости завета житија “не–предаје“ можда најочитије карактеришу две историјске чињенице:

Прва чињеница је из прошлости: иако је здружено издајство Европе октобра 1944. године окупирало Србију и Београд – зато да би тај злочин остао “невидљив“ – тај срамни акт назван је “ослобођењем“. Међутим, за разлику од Београда “Загреб фактички никада и није био ослобођен јер су се “мирковићевци“ само ушетали у главни град НДХ маја 1945. године – дакле читавих 6 месеци након Београда – кога су усташе напустиле у највећем реду и по свим уџбеничким правилима привременог напуштања прве линије фронта“ – једни сарадници окупатора напустили Загреб да би у њега ушетали други сарадници окупатора – и зато, узгред речено, “у Загребу до дана данашњег није пронађено ни једно једино “пасје гробље“ за разлику од Београда где тек испливавају на површину.“(18)

Друга чињеница је из данашњице: приликом намештеног хватања измученог генерала Младића, сарадник окупатора који изиграва председника некакве наводне Србије “уместо да се обрати јавности речима – ето морали смо, под великим смо притиском, ово је начин да опстанемо и слично – он је трагикомично неуверљиво настојао да се прикаже као одлучан председник који одржава своја обећања.“(19)

Наравно, док хрватски наследници сарадника са окупатором лажно оптужују Истину Небеске Србије за некакву расистичку Валхалу, српски сарадници окупатора се својом испразном речитошћу претварају да је њихова премунтаност и покорност наводно за ту исту Небеску Србију… и наравно, у томе су најгромогласнији… Зато кажем, злочин је да се на Видовдан као нешто приупитавамо а да нас није нити срам због тога што се лажемо.
“Крајем Другог светског рата један од главних активиста “Савета за међународне односе“, оснивач CIA-e и њен први директор Ален Далс је изјавио: “…Употребићемо све што имамо, све злато, сва материјална средства и блага на обмањивање и затупљивање људи. Људски мозак и свест људи јe способна да се мења. Посејавши на том пољу хаос, ми ћемо им неприметно заменити животне вредности фалсификатима и натерати их да верују у њих…

Књижевност, позоришне представе, филмови – сви ће величати најнижа људска осећања. Свим средствима ћемо подржавати и уздизати такве уметнике, који ће усађивати и утискивати у свест људи култ секса, насиља, садизма, издаје – једном речју, сваког неморала. У управљању државом створићемо хаос и неред… Поштење и честитост ће се исмејавати и нећe никоме бити потребни, постаће траг прошлости. Вешто и неприметно ћемо усађивати безобзирност, дрскост, лаж и обману, пијанство и наркоманију, животињски страх од других људи, бестидност, издају, национализам и мржњу међу народима… На тај начин ћемо слабити морал поколења која тек стасавају. Ангажоваћемо се око људи већ од дечијег узраста, акценат ћемо стављати на омладину, кварићемо је, учити неморалу и разврату… Направићемо од њих шпијуне и космополите. Ето тако ћемо све учинити.“(20)

Ово је већ давно знана изјава Алена Далса, али – упркос чињеници да је то тачно оно што се чини, поготово према нама Србима, и без обзира што нам се то чини без обзира да ли смо под окупацијом Нациста, Комуниста или данашњих полтрона ЕУ, и без обзира што је тај програм лансиран пред Јапанско-руски рат као увод у Октобарску револуцију са циљем да се покори православни руски народ, и што је тај програм већ 1915. године јасно иразио Лењин сопственим речима, и иако је то био програм и Аустроугарске и Нацизма… и без обзира што је свети Јустин Поповиће већ позних тридесетих за то рекао да је “…без вечне вредности – народ је поворка ходајућих лешева“ и да “земља живи негом“ јер је то “основни физички закон.“(21) – питање на Дан Видовдана јесте:

Ко спроводи овај злочин “кухиње“ “медијског одстрела“?
За главешине мржње то чине покорни сарадници са окупатором.

Управо зато “Србија редефинише стереотипну, ригидну, дисфункционалну и опасну политику на Косову“, зато што наводно треба “да се одгурнемо од мита“, јер је наводно “косовски мит, колико год саставни део идентитета, на најбруталнији начин злоупотребљаван против интереса сваког Србина макар у протеклих 20 година.“(22)
Зато кажем на Дан Видовдана, на Дан Српске стамености Завету житију Историје и Божијој Благодати, да Срби морају да се не заносе илузом да у њиховим мучитељима постоји савест, јер данашња окупација одражава оно што Зло покушава да наметне од почетка – расизам којим поклекнули иживљавају садизам њихове мржње над наводно нижима од себе… а виши су од нижих само зато што су покленули у Зло зато да би им садизам задовољавања те мржње… испуњавао живот.

Није мржња само коинциденција датума – у напису “Духови етичког чишћења“ (“Ethnic cleansing ghosts“), неоусташки гласноговрник, Џефри Кухнер, каже да је упркос хапшењу Младића – “чежња за Великом Србијом још жива“, да је “крв осам хиљада муслиманских мушкараца и дечака требала да освешта Велику Србију“, да у данашњој Србији “живи позив на расизам, на крв и на царство“, да “утвара српског национализма није мртва…“(23) Зато један Србин у коментару одбија и да помисли да је и “његова светост Патријарх Иринеј… ватикански човјек“;(24) зато се једна Српкиња у коментару исмејава “да ли сте слушали коментар папине посете који је дао Живица Туцић у дневнику Б92? Према њему, Хрвати мисле све најбоље о Степинцу, Срби све најгоре, а истина је негде на средини… Шта рећи! Баш немамо среће с нашим коментаторима црквеног живота!“(25)

…коцкање коментатора црквеног живота?
…дисфункционалност косовскг мита?
…председник који одржава своја обећања?
…здрава основа завршни политички искорак?
…потрага за Чичиним костима… забрањена баш пред Видовдан?
…једна од најстаријих мудрости је знати самога себе… без те мудрости нема Чистоте Вере – зато је издати Видовдан срам нејпомљив у Срба… јер издати Видовдан – значи издати “спону“:

“сољу и хлебом,
телом и духом,
словом и пером,
песмом и молитвом,
милошћу и гневом,
сузом и смехом,
врлином и грехом,
и клетвом
и сетвом
и жетвом“
којом је “исковано“(26)

Житије Српске Суштине…
Житије Суштине Божије Благодати Видовдана.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac,com

_________________
(1) “1389. Косовски Венац“, Милица Миладиновић-Кесеровић, “Са туђих простора… песме“, Погледи, 2006.
(2) Исто
(3) “Геноцида над Србима нема у читанкама“, приказ књиге Смиље Абрамов “Геноцид у Југославији од 1941-1945. године“
(4) Исто
(5) “Правда“, Момир Лазић, Ривел Ко, 2009.
(6) “1389. Косовски Венац“, Милица Миладиновић-Кесеровић, “Са туђих простора… песме“, Погледи, 2006.
(7)“Србија има алтернативу“, Новинар.де, 06/20/11
(8) “Исправљање једне неправде Ј.Б. Титу“, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 06/19/11
(9) “Хрвати Србе пржили струјом“, Миодраг Новаковић, Курир, 06/13/11, 17:38, Извор: хрватски Јутарњи лист
(10) “И жаба би да се поткује“, Драган Видаковић, Новинар.де, 06/13/11
(11) “Геноцида над Србима нема у читанкама“, приказ књиге Смиље Абрамов “Геноцид у Југославији од 1941-1945. године“
(12) Исто
(13) “Папа није добродошао у Србији!“, Бошко Обрадовић, Борба за веру, 06/14/11
(14)“Србија има алтернативу“, Новинар.де, 06/20/11
(15) Никола Тесла, интервју, 1899
(16)“Не бојмо се, већ је било! – 1.део“, Владимир Димитријевић, Борба за веру, 06/21/11
(17)“Србија има алтернативу“, Новинар.де, 06/20/11
(18) “Исправљање једне неправде Ј.Б. Титу“, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 06/19/11
(19) “Последњи српски Генерал као линија раздвајања“, Бранко Радун, srb.fondsk.ru, 06/14/11, 09:16
(20) “Тајна безакоња и лутке из пакла“, Уредништво, Борба за веру, 06/12/11
(21) “Јустин Поповић: Видовданска етика“, Печат, 06/23/11, 23:51
(22) “Мало до краја али и до почетка“, Оливер Вуловић, Новинар.де, 06/11/11
(23) “Ethnic cleansing ghosts“, Jeffrey T. Kuhner, The Washington Times, 05/31/11
(24) Рале, Коментар на “Протест СПЦ Ватикану због Степинца“, Јелена Чалија, Политика, 06/07/11,16:52
(25) Вера Петровић, Коментар на “Протест СПЦ Ватикану због Степинца“, Јелена Чалија, Политика, 06/07/11,17:55
(26) “1389. Косовски Венац“, Милица Миладиновић-Кесеровић, “Са туђих простора… песме“, Погледи, 2006.