Вести

ВИДОВДАНСКА ПОРУКА. О.Михаила Микића ПРЕКО РАДИО СРБИЈЕ У ЧИКАГУ

свештеник Михаило Микић, електронском поштом
+++

ПОШТОВАНИ СЛУШАОЦИ РАДИО СРБИЈЕ, БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРБКИЊЕ, СИНОВИ И КЋЕРИ СВЕТОГ ПРАВОСЛАВЉА, НАШЕГ МИЛОГ И БОГУ ДРАГОГ СВЕТОСАВЉА, ПОВОДОМ ВИДОВДАНА, УПУЋУЈЕМО СВИМА ВАМА КОЈИ СТЕ ОСТАЛИ БОГУ ВЈЕРНИ А СРБСТВУ ОДАНИ, НАШЕ МОЛИТВЕНЕ ПОЗДРАВЕ СА ЖЕЉОМ ДА ПОКАЈАНЕ ДУШЕ СВОЈЕ КРОЗ СУЗЕ ПОКАЈНИЦЕ ЗБОГ НАШЕГ САДАШЊЕГ СВЕНАРОДНОГ ОТПАДНИШТВА ОД БОГА И СРБСТВА: ПРАВОСЛАВЉА И СВЕТОСАВЉА, ДОЧЕКАМО МОЛИТВЕНО ОВАЈ НАШ НАЈВЕЋИ СРБСКИ НАРОДНИ ПРАЗНИК, ДА БИ ТАКО СЛОЖЕНИ, ОБОЖЕНИ И УМНОЖЕНИ МОГЛИ ШТО БОЉЕ ДА РАЗУМИЈЕМО СМИСАО ВИДОВДАНСКОГ ЗАВЈЕТА, ДАНОГ БОГУ И СРБСКОМЕ НАРОДУ ОД СТРАНЕ СЛАВНИХ ПРЕДАКА НАШИХ, КОЈИ 15. ЈУНА 1389 ГОДИНЕ, ПРЕДВОЂЕНИ СВЕТИМ КНЕЗОМ И ЦАРЕМ ЛАЗАРОМ, СА БЛАГОСЛОВОМ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ, ОДОШЕ СМЈЕЛО НА ПОЉЕ КОСОВО, ДА ТУ ПРЕД ЛИЦЕМ ЦИЈЕЛОГА СВИЈЕТА, ПРЕД ЛИЦЕМ САМОГА БОГА, ЈУНАЧКИ БРАНЕ И ПО ЦИЈЕНУ СВОГА ЛИЧНОГ СТРАДАЊА, СВЕ ОНО ШТО ЈЕ СВАКОМ ЧОВЈЕКУ НАЈСВЕТИЈЕ И НАЈДРАЖЕ, СВОЈУ ДРЖАВУ, СВОЈ КУЋНИ ПРАГ, СВОЈУ СЛОБОДУ И СВОЈЕ ПРАВО ДА ЖИВЕ ПО ЗАКОНУ БОЖИЈЕМ А НЕ ТУРСКОМ КУРАНУ!

Они су отишли са вјером у Бога, Истину и Правду Његову, да у томе боју на Косову пољу, животе своје положе за земљу и државу своју, коју су нама Србима Свеци Божији створили, и оставили у наслеђе да је чувамо као зеницу ока свога јединствену и слободну, а не са њоме да тргујемо, као што то сада раде потомци Вука Бранковића, сјеме им се дабога сатрло. Одлазећи у бој на Косово, они су отишли право у историју, у нашу Свету Небеску Србију, да ту пред лицем самога Христа, моле за спасенје Крстоносног Рода свога, остављајући нама на земљи – вечни примјер, како се за СРБСТВО: Православље и Светосавље, Правду и Слободу: живи, бори и страда.

Клањајући се њиховој жртви и подвигу, њиховоме чојству и јунаштву, ми не смијемо сада да ставимо себи вео на очи, и тако да се правимо слепи поред очију да не видимо жалосне и срамне појаве међу Србима, који осим свог биолошког порекла ништа друго са СРБСТВОМ немају, како они Бога се не бојећи а Србског народа не стидећи, и Славне претке своје непоштујући, Видовдан дочекују и прослављају уз јагњеће и прасеће печење, уз флашу и чашу, уз музику, пјесму и игру, што је ругање и пљување не само по Србским Витезовима палим у боју на пољу Косову, већ по Васколиком Србству и нашој Светој Цркви Православној, Цркви Светосавској.

Да ли је могуће да су потомци Славних див јунака, витезова и Светаца, палих у боју на Косову пољу, са вјером у Бога, за Крст часни и Слободу златну, тако ниско пали, да се више због тога ни људима не могу назвати?!
О не бојте се браћо Срби и сестре Србкиње, нису то потомци Честитога Кнеза Лазара, Милоша Обилића, браће Југовића и осталих Косовских Србских Мученика, већ су то потомци Издајника Вука Бранковића, који попут Јуде Отпадника издаде Србе у боју на Косову. Његови потомци по свакоме злу чувени, толико се пуно под комунизмом намножише, да су због свога издајства, подлости и лукавства били гори и од комуниста. Знајући да лопов остаје лоповом, а издајник да остаје издајником у сваком друштвено политичком систему, Тито је на једном Конгресу партије дословице за њих рекао: “Ако нам ико дође главе, биће то мангупи из наших редова“!

Да се то не би десило, и да би некако избјегао да комунистима мангупи из њихових редова дођу главе, Тито је наредио Стану Доланцу, тадашњем министру Унутрашњих послова Југославије, да све комунистичке “мангупе“ пошаље у иностранство на Запад, да они тамо по Америци, Европи и Аустралији, у земљама “трулог капитализма“ међу припадницима антикомунистичке емиграције: харају, пљачкају и убијају, да шире свађе и неслогу. А када би они били откривени и због злочина својих лишени слободе и ухапшени, онда би на сцену наступао Стане Доланц, који би преко интерпола своје мангупе као потомке Вука Бранковића тражио назад, да буду изручени Југославији, под изговором да њима треба у земљи да се “суди“ због много тежих и већих крађа и злочина.

Полиције на Западу које су имале преко интерпола “одличну“ сурадњу са својим колегама у Југославији, великодушно су излазиле у сусрет захтјевима Министарства Унутрашњих Послова Југославије, и првим авионом комунистичке “мангупе“ слали назад, незнајући да су они умјесто у затвор ишли обично на море или у бање да љетују о трошку државе, а затим да су они од стране УДБ-е, са новим путним исправама и новим именима обично били врађани у иностранство на нове задатке.

Тако су комунистички “мангупи“ попут црвених жохара разишли се по цијеломе свијету, и по задатку УДБ-е постепено успјели да преузиму управе у нашим србским цркавама и родољубивим националним антикомунистичким организацијама, које су затим толико умртвили, успавали и онеспособили за било какав успјешни србски родољубиви рад, да су оне губиле смисао свога постојања. Они су плански успјели по задатку УДБ-е успјешно да обаве свој прљави посао, и од цркава да направе пећине хајдучке, у којима се често пута нити пости нити Богу моли, а од многих родољубивих антикомунистичких организација да направе пету колону међу самим Србима.
Оне Србе који би схватили њихову прљаву игру, и који су покушали да се њима одупру, они су мајсторски брзо истјеривали из цркава и организација, а неке чак и физички ликвидирали попут секретара СНО у Америци г. Кашиковића, којег су убили у Чикагу, заједноса његовом поћерком Иванком. Преко 40 Србских Родољуба по Европи и Америци убијено је тако на разне начине од стране УДБ-е. Они су платило главом, своју љубав према Богу и Србству: Православљу и Светосављу. Нека је свима њима од нас Светосаваца вечна хвала, а од Бога небеска награда за све добро које они у животу своме учинише за наше вољено и Богу драго СРБСТВО!

Њихове мученичке смрти само су доказ да се не може водити борба за Спас и Васкрс Србства и Србије, а да се при томе Истински Срби као Светосавци не замјере непријатељима Божијим и нашим. У време њиховог живота комунистички “мангупи“ као потомци Вука Бранковића нису могли у име Србске Православне Цркве и других родољубивих организација чије управе су успјешно преузели због небудност самог чланства, да у време Божићног поста са мрсном храном уз јагњеће и прасеће печење, флашу и чашу прослављају римокатоличку нову годину која као празник јеретика и отпадника од Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Христове, нема никакве везе са Србством и Православљем, или још горе да највећи Србски народни празник Видовдан, који увијек пада у време Петровског или Апостолског поста обиљежавају такође на исти начин као и римокатоличку нову годину уз печење, игру и пјесму. На тај начин они се као комунистички “мангупи“ и потомци Вука Бранковића ругају и пљују по нашој Светој Србској Православној Цркви Христовој, као чувару Србства у свим његовим особинама, и заводе наш вјерски још увијек довољно необразовани Србски народ за Голеш планину.

Зато замољавамо Србске православне свештенике да престану са досадашњом својом нехришћанском праксом и несрбским обичајем који се не могу са ничим правдати, да у време поста благосиљају мрсну храну, јер Христос сигурно супротно учењу Цркве своје неће благословити и умножити такву храну, са којом се у ствари руга и Богу и Србству: Православљу и Светосављу. Осим тога, они ће умјесто благослова на тај начин и себи и таквим славарима подијелити само проклетство и несрећу која ће их снаћи и стићи прије или после у њиховом животу!

У исто време позивамо све верне синове и кћери Светог Православља да не иду на такве прославе на којима се за време поста умјесто одговарајуће посне хране по савјету палог анђела Луцифера или Сатане, који сада навелико дјелује преко комунистичких “мангупа“ као потомака Издајника Вука Бранковића, међу свима онима који нису утврђени у вјери Христовој, спрема за инат Богу и Цркви Његовој – мрсна храна, и да Видовдан никада више не прослављамо онако као што су они то до сада радили, без благослова Светосавске Цркве Христове, већ са Божијим благословом на себи уз пригодне видовданске бесједе са којима се снажи наш Србски православни дух Светосавски, да би тако могли као истински потомци Цара Лазара и осталих Косовских Витезова и Светаца, уз њихову молитвену подршку и помоћ да истрајемо у нашој Светој и праведној борби за Крст часни и Слободу златну, за ослобођење Васколиког Србства и уједињење Свих Србских земаља у једну недељиву и јединствену Свету државу Србску, у којој ће Срби моћи да живе по примјеру Славних предака својих по Закону Божијем и учењу Свете вјере, Светих Богоотаца наших.

Видовдан се прославља кроз сузе покајнице са којима се чистимо од нашег личног и свенародног греха због отпадништва многих данашњих “Срба“ од Бога и Србства: Православља и Светосавља, са молитвом на уснама својим упућеној Богу Свевишњему, Светом Сави и Цару Лазару да Србима опросте грехе наше због издаје Косова.

Драги моји Срби, молимо се зато да нам поново процветају Црвени Божури, који већ годинама више не цветају на Гази Местану, као страшно знамење Неба на земљи. Када Црвени Божури поново процветају на пољу Косову, биће то знак самога Бога, да су Срби поново нашли милост у Господа.

Зато добро запамтите Срби моји мили, да по ријечима Светог Оца нашег – Светог Симеона: “Никада нећемо бити већи христјани ако мање будемо Срби. Ја више волим“ говори Стефан Немања, отац Светог Саве и оснивач благородне лозе Светих Немањића “посрбљеног хришћанина него христјанизираног Србина, јер је на свијету много хришћана, а један је Србин. Многи би са Истока и са Запада да нас кроз хришћанство посвоје и униште, а нама је чедо моје, да у хришћанству опстанемо и својим останемо. У томе је смисао наше вјере. Наша вјера јесте хришћанска, наше хришћанство је православно, а наше православље је Српско. Тако је и тако ће се звати. То је моја вјера и моје ВЈЕРУЈУ!“

Са тим мислима и жељама у срцу своме, ми вам драги наши Срби и Србкиње честитамо Видовдан, као највећи Србски народни празник, молећи се Свемогућем Богу да Срби и даље остану народ Светог Саве, и да никада не постану јеретички народ римскога Папе. Нека Косовски Завјет Светога Цара Лазара и Свих светих из Рода Србскога који нас учи о љубави нашој о Богу и Србству: Православљу и Светосављу, буде Видовданска молитва наша. Амин. Боже дај!

свештеник Михаило Микић