logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    1.203 пута прочитано    Датум: 21.06.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Света литургија на Светог Петра Коришког 2011„О три ствари не жури док говориш: О Богу, док не утврдиш веру у њега; о туђем греху, док се не сетиш свога и о сутрашњем дану,

електронском поштом, 20.06.2011; Биљана Диковић

+++

док не сване.“ (Свети владика Николај Велимировић)

Православни монаси сабрани у братство манастира Црне Реке, били су принуђени да прошле године напусте манастир у коме су се деценијама подвизавали и служили Богу и своме роду, али нису заборавили на светиње које су тамо постојале. Те светиње братство носи са собом и у себи, у својим срцима, душама, на својим уснама.

Манастир Црна Река је посвећен Светом Архангелу Михаилу, а над целебним моштима преподобног Светог Петра Коришког забележена су сведочења многих који су у молитвама добили чудесна исцељења болести. До сада се у манастиру Црна Река празник Свети Петар Коришки (18.јун /5. јун по новом) прослављао 32 године, али никада са оволико народа као данас. Преко 600 православних верника из Београда, Ужица, Бање Ковиљаче, Бајине Баште, Крагујевца, Чачка, Краљева, Ваљева и других места, присуствовало је Светој литургији у Лозници код Чачка, на имању које је монаштву избеглом и прогнаном са Косова и Метохије дао на коришћење брат у Христу Милоје Стевановић.

„Пред своје страдање, браћо и сестре, Господ наш Исус Христос рекао је својим апостолима: У свету ћете имати невоље, ви ћете бити жалосни, а свет ће се радовати па ће се ваша жалост окренути на радост. Те Његове речи дешавају се и испуњавају кроз векове, две хиљаде година. Али, те исте речи испуниле су се и у наше време, мећу нама, овде сабранима“. Овим речима почео је своју беседу владика рашко-призренски Артемије после Свете литургије у којој је учествовало око 40 клирика прогнаних из манастира са Косова и Метохије. Он је подсетио верни народ и монаштво на речи Светог владике Николаја Велимировића: „Нека не брине праведник да ће његова праведна дела остати непозната, Бог брине о томе и Бог ће их показати када буде било потребно, и на начин како буде било потребно. Али исто тако нека се не весели грешник да ће своја дела срамна и гнусна моћи сакрити. И та дела ће се показати у своје време и на начин како Господ одреди.“

У житију Светих Срба може се научити како су они живели, били истрајни и пострадали за Господа, за очување Светог предања и своје православне вере, на путу Светог Саве. Тако је и данас страдање ових монаха директно повезано са предањем Светога Саве и вере православне – јер чврсто стоје у молитви и Истини.

„АКО САМ ПОЗВАН ДА СЕ БРАНИМ ЈА ЋУ ЋУТАТИ, АКО САМ ПОЗВАН ДА БРАНИМ ИСТИНУ ЈА ЋУ ГОВОРИТИ“ (Свети владика Николај Велимировић)

Поред Архимандрита Николаја, игумана црноречког монаштва домаћин славе Светог Петра Коришког био је и Милоје Стевановић из Чачка. Прогнано монаштво и прогнан брат у Христу из истих разлога, одабрали су узани пут Православља, очување Светосавског предања и очувања вере, а поред данашњих увођења новотарија и екумениста то знечи само једно – прогон.

-Тако је и Милоје Стевановић једини верник који је од актуелне политички изопачене и глобализоване СПЦ решењем избачен из њених редова.

Милоје Стевановић: „Богу милостивом хвала да се догодило да натрапарам на стазу којом корача владика Артемије, који је верно чедо Авве Јустина и који је заиста доследан син Светога Саве. Наишавши на ту њихову стазу и видевши њихово страдање одлучио сам да састрадавам са њима. Бог ми је учинио милост да сам могао да састрадавам са њима на овом мом имању“, рекао је Милоје Стевановић. Он је нагласио да се трпеза љубави према Господу може поделити и „с ногу, на ливади, на утрини“ и додао да га највише радују лица присутних људи и преко двадесеторо деце који су присуствовали Светој литургији. „Погледајте радост на њима! Јесте ли осетили благодат Духа Светога на овој Литургији? Дакле, ја сам имао прилику да будем у тим нашим велелепним храмовима са златним полијелејима, где је све људским рукама украшено итд., али тамо понекад буде присутно више тих црквених великодостојника него народа. Овде је као што видите, хвала Богу, народ са свих страна дошао у огромном броју, а оно што је импозантно је радост на њиховим лицима!“

+++

Пре неколико година, када је било страшно и храбро рећи јавно своје мишљење свештеницима који су покушавали да уводе новотарије у цркви и служби, овај верни човек је стајао у првом реду, заједно са Милојем Стевановићем и многим верницима који поштују оно најсветије у Срба, што нам је још Свети Сава оставио, у актуелној СПЦ која је још тада прогонила „неподобне“, часне свештенике који нису хтели да „своју веру замене за вечеру“. Део славског колача преузео је од владике Артемија Славко Радовановић из Лучана, домаћин празника Светог Петра Коришког за следећу годину.

-И опет, два брата у Христу један уз другога, како и доликује правди и истини, у страдању, од самог почетка и покушаја увођења новотарија у служењу Свете литургије у епархији жичкој.

Славко Радовановић: „Народ је пре три године пророчки спознао и видео све, и даде му благи Бог снаге да истраје на том путу. Народ је видео шта ће се догодити нашој цркви. Почели су стидљиво са изменом Свете литургије, отварањем двери, обезвређивањем причести, младе су причешћивали и без поста и без молитве на свакој литургији. Народ је то приметио и онда је у селу Душковци покушао да да до знања да зна, да замоли владику да то не дозволи. Али, он је јеретик, који је себе изопштио сам својим сведочењем из наше православне цркве, који је наравно марионета у рукама бискупа језуите Иринеја Буловића, и који све чине да разоре Србску православну цркву, да каже на крају, као што је рекао Стипе Месић, ја сам свој задатак испунио – Србска православна црква више не постоји. Србија, са оваквим православним народом и вером у Господа Исуса Христа на челу са нашим родоначелником Светим Савом, они наводно кажу – неће ући у европску заједницу са кандилима у рукама и иконом Светог Саве. Е, то су њихове жеље, међутим, ми верујемо у Господа, да се то десити неће, Срби ће остати свој на своме.

Да ћемо пострадати евидентно је, али зашто се плашити страдања? Шта представљају Свети мученици и новомученици, па и они су страдалници. Не плашимо се ми страдања. Ми се само плашимо за душе наше деце коју трују свакодневно.

На чело су довели нанеморалнију личност која се у историји хришћанства није десила ни у једној помесној цркви. То је једна марионета коју они окрећу, коју раде, која пре неки дан изјави за нас да смо зилоти. Ево, данас на овом благом дану, светом, скупило се много народа, нисам стручан да проценим али сигурно неколико стотина, неколико десетина деце, анђела Божијих, јесу ли то зилоти? То су за њих зилоти. Али, слава Господу да ми знамо шта значи реч зилот, нама је драго да нас зову зилотима, јер је то најпозитивније што може да се каже, зилот значи ревнитељ.

Нашем брату Милоју се десило да он бива први у историји хришћанства наводно изопштен из хришћанске заједнице, односно из православне цркве. Међутим, то није тачно, они су то само тако написали и рекли, јер не може да буде човек изопштен а да му не нађоше ни једну јерес. Може бити јеретик човек који хули на Господа, који је члан неке секте, неке антихришћанске заједнице. Изопштише човека без јереси, због јеванђелских принципа, човека који је ишао на Свете литургије код владике Артемија.

А оне који се моле са јеретицима, са секташима, који учествују на процесијама не дирају. Актуелни Патријарх СПЦ је учествовао зимус на процесији у Бечу, отворено, постоји и филм, десетину минута траје. То је јад, то је жалост, примају напрсне крстове, за њих канони не важе. Канони важе кад их они тумаче према другима. А када они треба да буду у оквирима светих канона свете цркве Атанасије Јевтић отворено рече – да то окачимо мачку о реп!
Али, слава Господу на дару, народ је то све препознао, народ ће ћи Христовим путем и дај Боже да Господ Исус Христос буде увек посреди нас! Амин!“

„МНОГО ДОМОВА ИМА БОГ, ДУХ СВЕТИ, У ОВОЈ ПРОСТРАНОЈ ВАСИОНИ, АЛИ ЧИСТО СРЦЕ ЧОВЕЧЈЕ ДОМ ЈЕ ЊЕГОВЕ НАЈВЕЋЕ РАДОСТИ.“ (Свети владика Николај Велимировић)

Оно што се никада не ставља под знак питања је ИСТИНА. Исповеда веру, Господа, кроз речи, мисли и дела архимандрит Николај, игуман црноречког братства које се после прогонства населило у Лозници код Чачка.

-Народ се дели, препознаје узани пут православља – пут Светог Саве, којим иде владика Артемије и црноречко братство, као и све више свештеника, монаха и монахиња, све је више верника и клирика који долазе и придружују се, народ види разлике, цепа се се Србска православна црква.

Архим. Николај: „Верници који су долазили у Црну Реку, који су пратили, знају да смо ми причали о овим данима, о овим догађајима петнаестак година раније. Ништа то није било случајно, то је било организовано. Напади су на владику Артемија били веома организовани, на Саборима архијерејским. Он је давно страдао због истинољубивости, због чистоте исповедања вере православне. Није то од јуче, није то од прошле године. Тако да ми нисмо били изненађени овим догађајима, јесу нас погодили, јесмо били тужни, али смо потпуно свесно ово урадили јер ми смо прогнани на један специјалан начин из епархије, владика директно, ми индиректно. И тако смо подржали свога духовника, т.ј. подржали смо његове ставове кристално јасне, Светопредањске, Светосавске, Светоапостолске. Значи, владика Артемије је у Светом предању остао Светосавац, православац у православној цркви Србској, а ми са њим. Нигде не идемо, ништа ново не стварамо. Они који су мењали Литургију, они који су вршили неке реформе у цркви, који су прихватили екуменизам као начин и модел свог живота, и сарадњу и дружење и богослужење, служење и саслуживање са другим религијама, они су направили раскол. Они су направили раздор, они цркву Србску православну крупним корацима воде у јерес, а на нас је вика. На вукове вика, а лисице месо једу.

Кажем, савест нам је потпуно мирна што се овога тиче. Нисмо се спасили што смо овде дошли, нити тако сматрамо, него борба тек почиње. Треба издржати, Бог нека помогне, нека благослови и нека да Бог да се сви покају који су залутали са пута истине, нека се врате, то би ми и желели. Јер Бог жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине, а зашто би ми желели нешто друго од тога. Значи, свима желимо оно што и себи – спасење. Спасење ван цркве Божије не постоји, кроз неке реформе, кроз неку авангарду, то је лудост. То су неки експерименти новог доба, модернизма, духа времена, моде, што ми кажемо – сачувај нас Боже од свега тога. Ми смо Срби православци, Светосавци и хоћемо такви и да останемо, са својим владиком у својој цркви Србској, православној, а народу, људима који су против тога нико не може уста затворити. И немамо намеру ником уста да затварамо. Свако, једноставно нека види шта ће и како ће. Ако им је савест мирна и ако сматрају да им је то пут спасења нека им буде. Ми са онима који не поштују Светог Саву немамо шта да причамо нити са њима да се дружимо. Дошло је до тешких подела, до тешких сукоба. Засад је тако, видећемо како ће даље да буде. Ми смо ту где смо, у Србској Светосавској православној цркви са нашим светим владиком који није одступио од Светог предања и од истине.“

-Заиста је много писама подршке од народа верног и православних отаца у свету подржало јасан став да се братство са владиком Артемијем изјаснило против јереси и екуменизма, свих новотарија у СПЦ.
Архим. Николај: „Ми смо од јереси побегли, од цркве нисмо. Да је Србска православна црква остала иста – све би било у реду, ми би остали тамо, у манастирима. Ми смо се од тих људи одвојили, али ми смо остали у цркви, а они од ње отпадају. И да није те подршке нама би савест била мирна, али се радујемо да велики број људи спозна истину и да остане на путу спасења заједно са нама. Но, наша вера не зависи од броја људи који ће да нас подрже, битно је да имамо благослов Божији и битно је да на путу Божијем истрајемо. Ми ћемо се трудити да мисионаримо и животом својим, и речима и на делу. И борићемо се до краја, нећемо посустати ако Бог да, нећемо жалити ни животе своје у овој борби за истину, за Свето предање, за православље, за Светосавље.“

-Било је у етно селу на имању брата Милоја Стевановића на Светог Петра Коришког доста тих чистих, вером осветљених срца и душа о којима је говорио и којима се радовао о њима писао и Свети владика Николај Велимировић.

Архим. Николај: „Верујте, Бог је нама оставио слободу да бирамо коме ћемо да служимо. Тако да имамо разум, али имамо и слободну вољу, то нам је Бог дао. По томе можемо дејствовати, по својој слободној вољи живети и бирати: између истине и лажи, између правде и неправде, и кажем – између светлости и таме. Дао Бог ту слободу и нека би је сви употребили на добро и на спасење. Ми се молимо Богу да не одступимо од истине и Светог предања, а по својој слободној вољи да се држимо пута Божијег, Светосавскога и сигурно нећемо погрешити. Не можемо погрешити ако се држимо скута Светога Саве. То понављам, јер кад кажем Свети Сава ја мислим на оно исконски чисто православље, на оно да нас је он благословио Часним крстом, и да смо ми народ Божији, православни с благословом Светог Саве и били и дао Бог да останемо. Осећа се радост ових људи данас, то је чињеница. Ни једног тренутка не сумњам да је владика Артемије у благодати, па и ми на путу са њим имамо благодат свештеничку. Искрена, чиста срца која су у вери душу имају светлост о којој говори Свети владика Николај.“

-Православље се као вера не помиње у новијој будућности, нигде у књигама, часописима који се вером баве, нити се информативно помиње било где у земљама које на све начине у различитим облицима и веома озбиљно говоре кроз тајна друштва и организације о новој јединственој религији света, за све људе исто – ново доба. Одвајањем од Светог Саве и наши се свештеници, чак и патријарх и народ сврставају себе у гомилу тих других.
Архим. Николај: „Тако је, у тим плановима антиХриста, ту се православна црква уопште не помиње. Они сматрају да тога више нема, ми смо избрисани из тих књига антиХриста и дао Бог да нас никада и не упишу. Ко хоће да остане православан он са антиХристом нема ништа. Свети ђакон Аквакум био је јако млад, кажу да је био јако леп, носио је храстов колац на љеђима и певао: Срб је Христов, радује се смрти, нема лепше вере од `ришћанске. Имао је двадесет година, косу златну до рамена, дао му Бог благодат. Ништа то није, читали смо Житија Светих. Како је било онима у Јасеновцу, па су издржали, они су у царству небеском. Све се издржи, верујте ми, брзо прође све на земљи, и оно што је лепо, али и оно што је зло. Да вам кажем, ја сам одувек волео јунаке, касније када сам упознао веру онда сам заволео светитеље. Светитељи – они су највећи јунаци. Они су и велики трговци, све дају јефтино за скупо. Дају земљу и земаљско и пролазно за царство небеско.

Не можемо да угодимо и Богу и ђаволу. Не можемо да служимо на две стране. Ја никог не мрзим, али ако се неко определио и завршио теолошки факултет, и владика, и окитио се докторским дисертацијама и хоће да иде за антиХристом – па не могу ја да му забраним. Нека иде. Мени је жао, заиста. То је лудост, толике школе завршити, толике књиге прочитати и причати једно, а радити друго. Сви ми знамо да причамо, а на делу ретко ко да се одржи, кад дође да се исповеди вера. Видећемо, нека би се сав народ оградио и нека би кренуо за Светим Савом, па с Божијим благословом стигли би у царство небеско. Све ово што нас кажњавају све је то испразно, све је то немоћ тих људи. Мени је жао што је до овога дошло, али кажем, нема два пута: или пут Светосавски, Светоапостолски, тај узак пут и та тесна врата што воде у живот или широка врата која воде у пропаст.

Дубоко верујем да смо ми на правом путу. Осећам исто, треперим и стрепим како и шта ћу даље, човек сам. Биће тешко. Молићу се Богу да ми да снаге. Ниједног тренутка не сумњам да смо на правом путу, само се на овом путу треба одржати. Неће бити лако. А помирења између истине и лажи нити је било нити ће бити. Може бити само покајања оних који су отпали, одступили, који врше реформе у цркви наочиглед свих нас. Пред Богом и пред свима нама реформишу и деформишу учење Светих отаца, мењају и службу, одступају од учења Светог Саве, од његовог благослова. Дрско, безобразно то раде, а вичу: доле јеретици, доле расколници и називају нас свакојаким именима. Верујте, добио сам разне казне, неке коверте нисам ни отворио. Уопште ме не занимају њихове казне. Ја осећам да смо ми са Светим Савом, само стрепим да не одступим од тог пута, колико год пошаљу тих коверата ја ћу то бацити и нећу то отварати. И њихове награде исто ћу тако да бацим, ако их буде било, од тих људи за које Свети Сава није светац. Причају: Свети Сава живео у своје време, он јесте живео у своје, а ми живимо у своје. Заповести важе и за Светог Саву и за нас, и тада и данас, исто. Нема ту моје време и Светог Саве време. Свако време носи своје бреме. Није да је Свети Сава живео у своје време па није имао шта да ради па био православан. А ми као живимо у своје време па сад да одступимо од православља. То су глупости, приче за малу децу.“

+++

О.Алексеј из Русије изразио је наду да ће та црква која већ постоји у срцима људи који су са радошћу присуствовали Светој литургији на Светог Петра Коришког постојати и материјално, на том имању, ускоро.

Архим.Николај: „Брат чије је имање је рекао да може и жели да направи цркву, он чека благослов. А ја сам вољан, него немам новца, али радићу, зидаћу, мешаћу малтер, додаћу понеку циглу. И ако добијем благослов биће, даће Бог.“

+++

Оно што је јако битно за вернике којих је све више на страни истине нагласио је један брат у Христу који је дошао из Бање Ковиљаче: „Прошле недеље смо били у Љуљацима, ове смо овде, некако се сналазимо, али постоји проблем за то када неко хоће да освешта кућу, или да се посаветује са духовником, требаће Свете тајне. Не постоји довољно места на која могу верници да оду, долази време да ће нам у цркве које постоје у нашем месту забранити улазак, до тада треба направити да имамо где доћи. Треба имати стратегију како да се организујемо, где ће верни народ.“

Архим.Николај: „Биће још свештеника, нису свештеници оставили Господа Христа, ни издали. Ја лично знам да 99% свештеника зна да смо ми на путу Светог Саве, на правом путу, само је питање колико ће имати снаге, храбрости да то кажу и одвоје се од актуелне СПЦ, многи ће опет остати да уживају земаљске благодати. Сви ми, па и они који су се у вери и школовали, имамо избор. Биће и владика, биће хиротонија, има младих људи који су достојни епископског чина. Имаћемо младих владика, на младима свет остаје. Неће владика Артемије бити једини православни владика. Неће нас Бог оставити. Ја не бринем, Бог брине о томе.“

Овај текст ја ћу завршити на најбољи начин реченицом архимандрита о.Николаја:

„Тек ће се показати Истина. Само да се молимо да се одржимо на овом путу православља.“

Биљана Диковић





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo