Вести

Неколико пута до сада сам помињала писмо нашег највећег лиричара 20 века Јована Дучића, писмо, молбу и уједно упозорење

+++

целом Српском народу а које је он послао свом пријатељу Кнежевићу за време рата 1942 године поводом „јединог пута“ којим је уз највећи утицај Милана Грола кренула цела наша нација.Стазом коначне пропасти и суноврата на коју смо крочили још 1918.године , наставили после Другог светског рата и са које ни дан данас нисмо сишли него смо само још даље отишли, коначно не знајући куда и како да скренемо.

Можда неки народи не треба да се окрећу и гладају иза себе у прошлост, већ да хрле ка будушности, међутим ми уколико се окренемо и одрекнемо прошлости, не одричемо се неког неважног мита, него милиона србских жртви, истинских хероја који су изградили нашу нацију и посадили нам корење , одричемо се самих себе и онога што јесмо.Зато ми , српски народ не можемо градити будућност без своје прошлости.

На сличан начин је и Дучић безуспешно упозоравао наш народ пре шездесет година, и тада враћајући се у прошлост и наводећи злодела Хрватског народа који се развијао на основу мржње према нама , а који се док су Србе клали по Јасеновцу слободно шетао Београдом и седео уз нашу власт, планирајући нову Југословенску државу.

„Ми присуствујемо не само катастрофи наше несрећне државе основане на лажи и издајствима , него и издајству једног друштва које је могло бити близу великим остварењима у сваком погледу.Последња четврт века у тој кући је била болест без пребола. И најужасније од свега , то је што сад треба да нас спасавају они који су нас до овде и довели.“

Може ли наш народ опет у истој ситуацији која је само наставак низа издајстава свих ових година, коначно сићи са те стазе а успут на њој оставити данашње заговараче „јединог пута“ који нам нам нуде спас опет у онима који су нас на ту стазу и попели?

И колико времена ће протећи и колико историја ћемо исписати пре него што увидимо да се историја опет понавља и да опет падамо на истим местима ?

За нас никада није, ни тада а ни сада постојао „једини пут“, српски народ мора знати да је данашња парола „Србија нема алтернативу“, ништа друго него наставак „јединог пута“ односно суноврат наше земље у коначну пропаст.
Тај „једини пут“ којим смо кренули , односно којим нас води самовоља данашње самопрозване интелектуалне елите , издајнички властодржци, је чак шта више једна имагинарна заблуда , најобичнија илузија са којом ће наш народ вући за нос и залуђивати као магарца шангарепом док не стигну до циља а тада ће магарац преварен и смушен седети и гледати свог газду како једе његову шангарепу.

„Босна и Херцеговина“, говори славни Херцеговац“ постала је одавно пазар између Београдских политичара који су ишли у Купинац и ондашњих непријатеља“

Ове речи као да је данас исписао Дучић, гледамо још једном како се распарчава и продаје земља, која је својевољно 1918 . пришла Србији и чији је народ пролио море крви зарад Србије.

Запитајте се дали је једна парола и пут у ЕУ где ми нити ћемо нити треба да стигнемо, вредан иједног метра наше земље и наше нације, Борис Тадић се већ неколико пута јавно одриче и делова земље који су у саставу Србије а на помен припајања Републике Српске, се брише као да се срами и саме помисли на то.

Ми несмемо да наседнемо на те заблуде о неком животу који ће бити савршенство, уколико кренемо тим безалтернативним путем у унију и да се зарад нечије маште одрекнемо нечег свог.

Нема будућности без помена наше славне прошлости, ми нисмо нација која је вештачки створена пре једног века , већ народ са дугом и славном историјом, који је на овој земљи рађао се и умирао вековима и чија крв је залила сваки метар ове земље.

Ми нећемо и несмемо допустити да зарад те једне реченице , која верујте ми није ништа друго него празна прича и гнусна лаж издајника који су плаћени да је понављају и замазују нам очи пружајући наду опет кроз лаж о рајским вртовима Европске Уније.Српски народ мора да изађе из заблуде да нама ЕУ нуди било какав вид спасења, и увек морамо имати на уму да спас не можемо очекивати од некога ко је главни кривац наше невоље.

Излаз из овог очајног стања је само у нама самима и удаљавање од те сатанистиче глобалистичке творевине која је већ уништила и поробила две трећине света.

Једини спас јесте промена овог демократског система , трежњење наших грађања, буђење , пре него што га унија поплави и то не као свог члана , већ као освојену територију , управо оно што они виде у нама, као гладан пас парче меса.

На неки начин можемо упоредити и 27.март са 5.октобром и тада као и сада смо жртва унутрашњег непријатеља, опет знамо ко су нам непријатељи али не знамо ко су нам пријатељи.

Јер данас је истина ретка појава и до ње доћи није лако, зато морамо наћи пут до ње, једина сигурна и истинита чињеница јесте да Србија има алтернативу и ту алтернативу може потражити само у православним народима или у крајњем случају у самој себи, такође и да нас Борис Тадић не води ка спасењу, већ ка коначном уништењу, ка стрмоглавој литици као мишеве који иду за звуком фруле опијени и који ће сви до једног попадати у море очаја , пакла и ужаса.

Усуди те Србски народе и сиђи са те покретне траке којом те воде неки туђи људи , усуди се јер то је цена напретка.

„Државу праве само хероји и ја верујем да ће они и овај пут из таквог светог корена“

Само онај ко уме да образује свој карактер може да влада и над другима, очигледно је да ни таквих хероја и образованих карактера нема у садашњој власти , која не размишља својом главом , већ игра онако како јој Европске газде нареде и дела брзином којом је плаћена.