logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Никола Н.Живковић    1.138 пута прочитано    Датум: 30.05.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nikolic ZivkovicDva stola dalje od moga sedela je jedna lepo doterana mlada žena od nekih tridesetak godina i tiho zaplakala.

+++

U četvrtak 26. maja 2011. oko dva posle podne sedeo sam u jednom kafiću u strogom centru Beograda, stotinak metara od hotela “Moskva”. Nekoliko minuta ranije javio se preko mobilnog moj dobar poznanik Jevrem da će zbog saobraćajne gužve kasniti desetak minuta. Malen, prijatan kafić bio je pun gostiju. Čula se diskretna muzika, verovatno neka laka južnoamerička pesma. U jednom trenutku kelner je pojačao ton i neki kreštavi, neprijatan ženski glas sa Radio Beograda obavestio je oduševljenim glasom svoje slušaoce, da je “Mladić uhapšen”. Posle se čula izjava “predsednika Srbije”, koji je “izrazio veliko zadovoljstvo” da je “naša policija uspešno izvršila zadatak” i dodao: “Ja sam našim stranim prijateljima obećao i, evo, ja sam svoje obećanje izvršio”.

Ove reči zapisujem po sećanju jer je neko od gostiju brzo reagovao, te ljutito i glasno uzviknuo: “Kelneru, molim te, gasi taj radio, da ne mora da slušam tog debila. Pička li mu materina kvislinška, ustaška!” Imao sam osećaj, da su se svi prisutni gosti solidarisali sa tim iznerviranim i silno uzbuđenim gostom. Radio je zaista odmah bio isključen. Nastala je nekoliko trenutaka apsolutna tišina. To je onaj muk koji najčešće zavlada kada se dogode neki prelomni važni događaji. Dva stola dalje od moga sedela je jedna lepo doterana mlada žena od nekih tridesetak godina i tiho zaplakala. Njen momak, možda je bio muž ili brat, diskretno joj je obrisao suze i zagrlio je bez reči. Svi u kafani okrenuli smo se prema tom stolu.

POSLEDNJA NADA

Ta slika mlade žene kao da najbolje oslikava raspoloženje ne samo Beograda već i stanje jednog naroda. Od svega Srbima, čini se, da je jedino preostalo da tuguju sami, gde nema ni kamera Sienena (CNN), a ni Bibisija (BBC). Postalo je nekako tesno u kafiću. Javio sam Jevremu da sam već popio moju šolju kafe i da je najbolje da se nađemo negde na Kalemegdanu. Osećao sam silnu potrebu da ustanem, da odem, samo da ne sedim na mestu. Krenuo sam peške, polako, ka Kalemegdanskom parku i osećao sam se neopisivo tužno, prazno, bedno. Uhapšen je ne samo jedan čovek, general, već i poslednja nada da moj narod nije sasvim izgubljen, poražen i ponižen. To sam otprilike nosio u sebi.

I oni koji ga već godinama jure i oni koji su ga uhapsili znaju veoma dobro da on nije optužen zbog “genocida”. Masovnih zličina na Balkanu je bilo, ali su žrtve bili Srbi, a dželati Hrvati. Prema nemačkim dokumentima, Hrvati su tokom Drugog svetskog rata ubili oko sedam stotinapedeset hiljada Srba, ali bez pomoći Nemaca oni taj zločin ne bi nikad mogli da sprovedu u delo. To je zabranjena tema već više od šezdeset godina. Za taj zločin do danas nije niko odgovarao. Umesto toga, poslednjih petnaestak godina govori se isključivo o Srebrenici i Vukovaru, te se, eto, već godinama hapse časni srpski oficiri. Njihov jedini greh sastoji se, očevidno, u tome, jer su se drznuli da vole i brane svoju zemlju, te da pruže otpor najjačoj vojnoj sili sveta. Besprimerni cinizam Londona, Vašingtona, Pariza i Berlina. Ubijaju jedan bespomoćni narod, a oni to zovu “širenje demokratije” i “borbu za ljudska prava”. Tako daleko nije išao ni Hitler. Perverzno iživljavanje Sjedinjenih Država nad bespomoćnim srpskim narodom u Krajini u Bosni, te najzad gotovo osamdesetodnevno varvarsko bombardovanje Srbije Zapad opravdava potrebom da se obori “Miloševićev diktatorski režim”. Sada, kako je general uhapšen, čini se da su meni i mom narodu ostali samo slobodni, utešni i proročanski Njegoševi stihovi:

Strašilo je slušat što se radi!
… A ja što ću, ali sa kime ću?
Moje pleme snom mrtvijem spava,
Suza moja nema roditelja

… Bog vas kleo, pogani izrodi!

BUNJINI I NJEGOŠI

A možda i to nije “samo”? U ovom trenu utehu, sem kod mojih, mogu da nađem samo kod Rusa. Oni su, izgleda mi, jedino prošli kroz sličnu golgotu. Tako Bunjin godine 1922. u svoj “Dnevnik” zapisuje: “Progulka v les… V gazetah vse ta že grяzь, lukavstvo politikov, obщaя ložь, naglostь, obmanы, – ot vesteй i podlosti kotorыh plakatь hočetsя.”

Ja sam, evo, spas našao u Kalemegdankom parku, a on, ruski emigrant, jedini lek vidi u “šetnji šumom”. Stranci, boljševici, uništili su godine 1917. njegovu zemlju, ubili desetak miliona Rusa, a retki preživeli su našli utočišta na svih pet kontinenata. Bunjin u štampi Zapada nalazi samo “blato, lukavstvo političara, opštu laž, drskost, obmanu – od vesti i podlosti čoveku dođe da plače.”

Dragi Ivane Aleksejeviču, danas, godine 2011. stanje je nepromenjeno. Slovom, veliki ruski pisac me je, eto, poštedeo praćenja medija. Zašto da slušam blato, lukavstvo političara, laž! Ostali su mi Njegoši i Bunjini. A možda to i nije tako malo?

petak, 27 maj 2011 21:07,

http://www.standard.rs/vesti/36-politika/7444-nikola-ivkovi-pismo-sestri-u-sidnej-ili-izvetaj-o-mom-ponienom-narodu-.html

Nikola Živković, pisac, prevodilac i publicista rođen je u žumberačkom selu Dragoševci, u današnjoj Hrvatskoj. Dve godine plovio je na trgovačkim brodovima, a potom diplomirao istoriju i filosofiju u Zagrebu. Od 1978. do 2010. živeo je u Berlinu, gde je dve godine proveo na postdiplomskim studijama na tamošnjem Slobodnom univerzitetu. Pored brojnih tekstova za srpske, ruske i nemačke novine i časopise, objavio je i nekoliko knjiga: Pisma iz Berlina, Kosovo – Dnevnik, Tragajući za istinom, Srpsko pitanje, Slika Srba u nemačkim medijima, Berlinski zapisi I i II. Pored ostalog, preveo je i Srbi u ratnom dnevniku Vermahta Hermana Nojbahera i memoare Gleza for Horstenaua, Jedan kontroverzni general




1 коментар у вези “Nikola Živković: Pismo sestri u Sidneju ili izveštaj o mom poniženom narodu”
  1. Ponizenje SRBa i SRBije nece prestati hapsenjem Mladica, i njegovim izrucenjem Hagu, negoce da se nastave sve dok bude SRBa na Balkanu. Srbe vise nema ko da povede sa vjerom u Boga, Istinu i Pravdu Njegovu, u borbu za oslobodjenje i ujedinjenje Vaskolikog SRBstva i svih SRBskih zemalja u jednu jedinsstvenu i nedeljivu Svetu drzavu SRBsku, da ih povede u borbu “za Krst casni i Slobodu zlatnu” i da SRBskom Rodu svojim primjerom poput MLadica pokaze kako se za SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje, bori, zivi i strada!

    Nagodba je oduvjek bila strana SRBskome narodu, i sa mnogim nagodbama sa neprijateljima Bozijim i svojim,mi SRBi nikada nista nismo postigli. U svakoj nagodbi koju smo imali sa neprijateljima Bozijim i svojim, mi nikada nismo bili doitnici vec samo gubitnici. Uvijek smo do sada u svim tim nagodbama izvukli deblji kraj batine sa kojom su nas posle tukli oni sa kojima smo se bili nagodili.

    Tako je nekada bilo, tako je sada i tako ce za nas SRBe uvijek biti, jer nasa mjerila kao naroda Bozijeg, Njegove pravde i istine, razlikuju se od mjerila pravde i istine sa kojim se sluzi ovaj dvolicni svet. On je svoju filozofiju zivota zasnovao na satanskom ucenju “da cilj oprvadava sredstvo” a to znaci da je sve dozvoljeno u borbi koja se sada vodi na unistenju SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja.

    Zalosno je samo sto u toj borbi koju sada nasi neprijatelji sa uspjehm vode na unistenju SRBskoga naroda, uveliko ucestuju i njihovoj sto brzoj pobjedi doprinose i njegovi odrodjeni “srbi” koji osim svog bioloskog porekla nista drugo sa SRBstvom nemaju! Oni se ponasaju kao sto su se ponasale pojedine indijanske poglavice u Americi, koji su za flasu viskija i poneko ogledalce i druge poklone isli zajedno sa bjelcima da ratuju protiv svoga indijanskog naroda iz drugog plemena, ne znajuci sta ce poslije od indijanaca ostati, da ce biti kako Mladic rece “hemijski ocisceni u Americi”. Da su to znali, mozda bi se oni tada drugacije ponasali, ali poslije jeb… nema vise kajanja!

    Tu sudbinu koju su indijanci docekali u Americi, u kojoj oni mogu sada na prste da se prebroje, ubrzo ocekuje i nase nesrecne SRBe, koji po zamisli tvoraca Novog svetskog poretka trebaju da budu proterani u SRBSKI REZERVAT koji ce uskoro da bude manji od Beogradskog pasaluka.

    Tome su najvise doprineli clanovi sadsnje vlade SRBije, na celu sa njihovim presjednikom i ustaskim unukom Borisom Tadicem, kojeg zato treba na sledecim izborima demokratskim putem skinuti sa vlasti, za zatim svima njima zajedno sudite zbog njihove izdaje Boga i SRBstva.

    Ako se to bude desilo, onda to znaci da demokratija u SRBiji postoji i radi, a ako sadasnji izdajnici SRBskog naroda kao tudji placenici i dalje posle izbora budu ostali na vlasti, to onda znaci da u SRBiji demokratije nema, da ona ne postoji, jer nemoguce je da u narodu koji svojim najvecim djelom ne odobrava rad takve vlade, da ona ponovo bude izabrana i da kao takva ostane na vlasti.

    Zato ce hapsenje Ratka Mladica imati dalekosezne posledice po buduci politicki zivot SRBije, a sam Mladic na Sudu u Hagu, na kome pravde za SRBe nema (sto najbolje potvrdjuje slucaj Vojislava Seselje kome ni jedno djelo za koje su ga teretili, oni nisu mogli i da mu dokazu, ali i pored toga sto on nevin vec punih osam godina cami u tamnici haskog zatvora, oni ga ne pustaju na slobodu) moce zbog istorije i buducih SRBskih pokolenja da iznese pravu istinu o ratu u Bosnu, i tako jos jednom da potvrdi staru SRBsku narodu mudrost: “cuvajte se lukavih Latina” kojoj bi ja jos dodao i ovu “proklet bio svaki SDRBin ko imade vjere u Turcina”!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo