Umesto na naslovnoj, negde pri dnu šeste strane, “Večernje novosti”, u tekstu “Jasan uslov za Uniju” (4),
Dragan Vidaković, 23.05.2011
+++
u samo nekoliko rečenica prenose prištinsku izjavu predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Baroza da je „jedan od uslova za učlanjenje svake zemlje u Evropsku uniju, uključujući i Srbiju, normalizacija odnosa sa svojim susedima“.
I? Nema “i”. Šta više ima da se piše i priča kad smo to mi, obični građani znali sve vreme našeg života uludo proćerdanog u danonoćnim naklapanjima da su pitanja Kosova i EU dva potpuno odvojena pitanja, na potpuno odvojenim kolosecima, koja nikakve međusobne povezanosti nemaju: “I EU i Kosovo” (2) mantralo se do nepristojnosti.
Evropa je naravno mudro ćutala na sva ta nesuvisla objašnjenja jer joj tada nije bilo u interesu da javno kaže ovo što je Barozo rekao u Prištini, u situaciji kad je već postignuto mnogo toga što je ona namerila da uradi, pa više nema nikakvu potrebu da to pitanje uvija u oblande i pravi se da ne vidi i ne čuje šta se priča građanima Srbije, ali ovde još uvek ima potrebe da se ta jasano obelodanjena istina marginalizuje na stranicama srpske štampe, mada se probni baloni u vidu “razgraničenja” ubrzano puštaju u etar. Shvatilo se da reč podela dođe malo neprikladna, osim što je neustavna, ona je i besmislena: Ko je još čuo da se neko nešto deli u odnosu 95:5. To nije podela. Pet-deset posto je napojnica za dobro obavljen posao.
Dakle, nema nikakvih pregovora o nekim tehničkim pitanjima čisto da se Srbima na KiM olakša život, već se radi o tome da će to možda biti i postignuto ali tek kroz razgovor dve susedne države, našta smo pristali razgovorima u Prištini obavljenim pod znacima suvereniteta (“Flamujt ishin në tavolinë, kush i hoq nga fotot”)(1), ma kako taj čin potom posipali pepelom. Albanci nikada neće u Beogradu voditi bilo kakve razgovore ako na stolu ne bude njihova zastava. Nisu oni Srbi.
Da ne pominjem bezbrojne proročke izjave Božidara Đelića, ali ministar inostranih poslova Jeremić je jeseni 2009., na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, bio izričit:
“Ako Vlada Srbije dođe u nemoguću situaciju da mora da bira između Kosova i evropskih integracija moraće da odustane od ulaska u EU”(2)
Sudeći po Barozu “do te nemoguće situacije” je došlo. Šta na to danas kaže Jeremić, ako od poseta ATP turnirima uopšte ima vremena i želje da se i dalje bavi tim pitanjem, kad je već možda poprilično jasno da je na redu politika “Ni Evropa, ni Kosovo”(3)
Dragan Vidaković
(1)http://www.kohaditore.com/index.php?cid=1,22,58828
(2)http://www.novinar.de/2009/12/28/i-eu-i-kosovo.html
(3)http://www.novinar.de/2010/09/15/ni-evropa-ni-kosovo.html
(4)http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:331390-Barozo-Jasan-uslov-za-Uniju
Мој ђедо се није сикиро за јевропу (јеврејопу) јер је имао у амбару пшенице,кукуруза,пасуља,зоби,у подруму кромпира,ракије,у млекару кајмака и сира,у тору оваца и коза,у штали крава и јуница,бикова и волова,на тавану суве плећке и стегна,пршуте свињске и говеђе,у трапу јабука,цвекле и крушака зимњача,под стрејом суве паприке,крушака и грожђа а кра себе дечице веселе и жене брићне.
Па за кој ће му јевропа пуста?
Сад они неке услове постављају.Може ал кад понесу са собом све горе наведено.