Не могу да ћутим док моју Цркву и веру у којој сам се родио, крстио и васпитавао, прља и блати било ко, па био то мој најрођенији, епископ, или сам Патријарх.
by Ilija Jokic on субота, мај 14, 2011 у 10:28 пре подне
+++
Не могу јер ми то не дају војске светитеља, преподобних и праведних, који су неустрашиво излазили пред свирепе владаре овог света, са песмом гледали џерлатима у очи, одрицали се свега пролазног ( титула, имања, родбине ), само да би сведочили истину, тј. Христа., Не могу да ћутим јер ми то недозвољава заклетва којом сам се заклео, јер ми то недозвољавају гробови дедова и прадедова мојих, који су били гладни и презрени као пси али су веру своју, слободу, правду, истину и отаџбину, као богови слободно и неустрашиво носили, љубили и бранили на сваком месту.
Нећу да ћутим јер у овим несрећним временима у којима је све на продају, у којима је најефтинији човек, и не треба ћутати, јер вуци грабљиви, ироди и иродијаде ( изроди и изродијаде ), траже послушност и повијање вратова пред њиховим безакоњима и њиховом ћуди вучијом. Нећу да ћутим јер ми то не дозвољава ни небо ни земља, који стењу од грамзивог, незаситог смрада људског. Нећу и не могу да ћутим, јер мојом виком сиротињу и беду сигурно нећу уцвелити и расплакати јер да нису уцвељени и расплакани, моја вика би изгубила сваки смисао.
Не могу и нећу да ћутим, па макар остао сам, јер знам да и ако ради вике моје будем гладан и презрен као пас, да на нинаког другог нећу личити, него на оне који су ме родили и оне који су мукотрпно радили на градини мојој. Нећу и не могу да ћутим јер ми на крају треба њима ићи, лицем к лицу их на оном свету у очи погледати.Не могу и нећу да ћутим јер верујем да ћу тамо са њима дуже бити него што сам био овде.
Нећу и не могу да ћутим, јер боље је да сви из свег гласа вичемо и изобличавамо безакоња свих они који их чине, него да камење, разбијајући прозоре и фасаду на Патријаршији у Београду, проговори.
Свештеник Илија Јокић
извор: Фејсбук
Ostati vjeran putu Svetih pretdaka nasih, i ucenju Svetoga Save, uz pomoc Starog Srbskog Rodjaka, Gospoda naseg Isusa Hrista, to je nasa duznost najsvetija, od koje zavisi spasenje nase, i buducnost nase djece kao i opstanak Vaskolikog SRBstva.
Svetosavlje je vrhunac hriscanske pravoslavne nacionalne ideologije,koje kao takvo vekovima smeta zbog svoga ucenja svim neprijateljima Bozijim i nasim, svim neprijateljima Crkve Hristove.
Zbog toga mi SRBi, kao hriscani pravoslavne vjeroispovjesti nesmijemo da skrenemo sa puta Svetosavskog ni po cijenu najvecih stradanja, jer nasa snaga nije u broju vec u vjeri onih koji su spoznali Boga i nase voljeno SRBstvo.
Sa vjerom u Boga, istinu i pravdu Njegovu, SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje ce da pobjedi prije ili posle, jer istina moze da bude sakrivana, pravda moze da bude gazena, ali prije ili posle Istina i Pravda Bozija, kao besmrtne osobine samoga Boga,nadzivljuju svoje grehom umorene smrtne progonitelje, i tako izbijaju na vidjelo dana u svoj svojoj ljepoti i slavi, proslavljeni od svih onih koji sada i po cijenu najvecih stradanja, sa vjerom, nadom i ljubavlju cekaju dolazak Pravde i Istine Bozije, dolazak samoga Boga, dolazak Starog Srbskog Rodjaka, Gospoda naseg Isusa Hrista, koji ce doci uskoro sa svim Andjelima nebeskim da svima platu da po djelima njihovim. „Jer kakvim sudom sudite, onakvijim ce vam se suditi, i kakvom mjerom mjerite, onakvom ce vam se mjeriti. Niko ne moze dva gospodara sluziti… Ne mozete Bogu sluziti i mamoni“.
Zlocin je zato zlocin precutati, istinu sakriti, pravdu pogaziti, jer „zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju, a pravda drzi zemlju i gradove.
„Blazeni su prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo Nebesko. Blago gladnima i zednima pravde, jer ce se nasititi“. Zato, „radujte se i veselite se, jere je velika plata vasa na nebesima!“