Вести

Već čitavu deceniju brojni ambasadori za ratne zločine, tužioci Haškog suda, specijalni izaslanici, visoki predstavnici,

за новинар.де Dragan Vidaković, 11.05.2011

+++

ministri inostranih poslova, šefovi beogradskih kancelarija, parlamentarci, direktori ovoga ili onoga, ocenjuju ispunjenost raznoraznih, pa i najbesmislenijih zahteva koji nam se bez prekida ispostavljaju, o čemu potom radovno podnose izveštaje nekog 31. maja, 6. juna, ili 30. oktobra.

I svi strepe. Čekaju šta će lepo odnegovane birokrate da kažu, kako će da nas procene i ocene, u zavisnosti od čega možemo očekivati ili malo milosti ili još žešće po njušci, malo zečije šargarepe ili štapom po leđima, kako oni vole da kažu.

Tako i sada dolazi Bramerc da proceni saradnju Srbije sa Haškim sudom i ispiše svoje tajne impresije, koje mogu da nas koštaju i te kako kad ih početkom juna obelodani u SB UN. Prošle godine u čast njegovog dolaska je izmišljena masovna grobnica sa 250 Albanaca sa KiM, koje su pobile „srpske snage“, čije su kosti samlevene u prah ugrađene u temelje neke zgrade blizu Raške. (1)

Doduše, za razliku od te posete, kada se građanima činilo da organi države Srbije i vodeće NVO dišu jednim dahom ove godine je u javnost izbio do tada nezamisliv sukob obnarodovan izjavom tužioca Vukčevića: “Neću da trgujem mrtvim glavama” (3), što je valjda u jednoj demokratskoj zemlji kao što je Srbija nepotrebno naglašavati, a sve je kulminiralo najavom Tužilaštva za ratne zločine “da će zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković podneti krivičnu tužbu protiv direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić zbog navoda da ’tužilaštvo uzima novac’ „ (4)

Još jesenas, pred holandskim parlamentom Serž Bramerc je rekao: “S obzirom na to da se Mladić do sada krio u Srbiji, ne verujem da bi sada preduzimao rizik da napušta zemlju u kojoj ima dobru mrežu”.(2) I danas ponovo tvrdi da je “Ključ za hapšenje Mladića u Beogradu.”

To Zapadno uverenje da je Mladić u Srbiji plaća narod dok njihove ovdašnje glasonoše i agitatori žive bolje nego što je ikada kralj Milan mogao pomisliti da se može živeti. Imaju dobre plate, bogato plaćene sinekure, besplatna putovanja, zaposlenja za članove svoje sekte i njih se Bramercovi izveštaju i teror međunarodne zajednice tiču toliko da što su veći i besmisleniji zahtevi koje isporučuju sirotinjskoj Srbiji oni žive sve bolje i bolje, tako da ni njima, a ni gazdama, ne odgovara da se sazna već jednom istina gde su oni koje oni navodno traže po Srbiji bezuspešno ubeđujući one koje su upravo oni postavili i održavaju na vlasti da im daju taj famozni ključ Mladićevog hapšenja.

Posle iskustva sa navodnom likvidacijom Osame bin Ladena, koji je i “nenaoružan pružao otpor”, a bio je ključni svedok za misteriju zvanu “11. septembar” i morao je biti uhvaćen živ, bez obzira na eventualne žrtve američkih specijalaca, jer njihov posao i to zahteva, sasvim je sigurno da nije daleko od stvarnosti ideja da će jednom i Mladić-veoma nezgodan svedok, stvarno ili virtuelno odigrati sličnu ulogu, jer se broj svetskih neprijatelja visokog ranga dramatično smanjio a u nedostatku drugih ideja “zadovoljenje pravde” odmazdom dođe kao “kec na desetku” zaglupljenom javnom mnjenju koje na ulicama proslavlja pravdu “divljeg Zapada” umotanu u liberalno demokratske prnje lažne brige za ljudska prava.

Dvadeset godina otetog života nije bilo dovoljno. Životarenje od Bramercovog dolaska do njegovog ponovnog dolaska se nastavlja i ko zna do kada će potrajati. Možda do prve zgodne prilike koju će odrediti najčuveniji spin doktori sveta, posle čega će neke Haške begunce, po starim pravoslavnim običajima, sahraniti negde duboko u Pacifiku, o čemu će se oni koji to dočekaju upoznati za desetak godina.

A stotine i stotine hiljada ljudi nemaju pojma o tome čemu sve to. Muče muku da prežive sutrašnji dan. Neka druga stotina hiljada sa bednom platom samo čeka da vreme (život dakle) prođe što pre, do nove platice. I nemaju pojma šta ih to Bramerc ocenjuje. Mnoge, koje je to nekada interesovalo, koji su pogrešno smatrali da će se ucene već jednom okončati, samo razdražuje to iživljavanje nad uglavnom nevinim narodom, ali sigurno da ih još više razdražuju ovdašnji EU dobošari koji bestidno dobro žive od gole laži, uvereni da imaju dobar slogan za pobedu na narednim izborima, nerazumevajući uopšte da njihova propaganda više nikoga ne interesuje, da je narod izašao iz stanja totalne anestezije i da to može shvatiti samo kao užasno ruganje: Nezaposlenima, bednima, očajnima ponuditi umesto života slogan. Kakva kratkovidost i umišljenost. Kakvo nerazumevanje realnosti.

Još nam samo fali da Božidar Đelić da ostavku-kao što je zapretio, ako ne postanemo kandidati, kandidata za nešto, pa da ne znamo više ni šta ćemo ni kuda ćemo.

Dragan Vidaković

(1) http://www.novinar.de/2010/05/14/kako-to-rade-srpski-mediji.html

(2) http://www.novinar.de/2010/10/09/nagadanje.html

(3) http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/153860/Ne%C4%87u+da+trgujem+mrtvim+glavama.html

(4) http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/153939/Krivi%C4%8Dna+tu%C5%BEba+protiv+Nata%C5%A1e+Kandi%C4%87.html