Вести

„V.Dimitrijević: kao što ne želim da polemišem sa onima koji smatraju da sam „tajni agent“ AJ, IB, IG &comp“ („Borba za veru“)

Teodoros Pravoslavni forum IHTUS (12.05.2011)

+++

Zaista je smešno ovo uporno Dimitrijevićevo IZBEGAVANjE da odgovori ŠTA TO NIJE TAČNO U TEKSTU O.SIMEONA,

pravdajući se nekim izmišljenim optužbama na njegov račun (da je „tajni agent AJ, IB, IG“) a koje se nigde i ne spominju u tom tekstu o.Simeona.

I eto, on (V.D) kao neće da polemiše, ali zato na BZV skoro svaki dan izlazi neki tekst usmeren protiv o.Simeona, ali i dalje niko od „velikih boraca za veru“ da spomene NI REČI O ARGUMENTIMA IZNESENIM U TOM TEKSTU O.SIMEONA koji je tako žestoko uzburkao mlake duhove „boraca za veru“.

Zato ću da pokušam da izdvojim bar nekoliko pasusa iz teksta o.Simeona i na taj način da olakšam posao V.D. i njegovim drvenim advokatima da ne lutaju u svojim odbranama V.D. kroz pljuvanje o.Simeona, već da pokušaju da se skoncetrišu na ove argumente iz teksta.

Dakle, šta to nije tačno u ovih nekoliko odgovora o.Simeona na teze V.Dimitrijevića:

1.TEZA O „SUKOBU V.ARTEMIJA“

Arhim.Simeon:
I opet g-n Dimitrijević „protura“ i ovde, i insistira na postojanju „sukoba“!

Ali, u ovom slučaju se ne radi o „sukobu“! Naprotiv, radi se o progonu, besomučnom, bezobzirnom, beskrupuloznom, surovom, u kome gonitelji ne prezaju od bilo kakvih sredstava i konstruisanja, kleveta, podmetanja, itd, kako bi eliminisali i uništili svoju žrtvu.

Govoriti o „sukobu“ i zagovarati neko „pomirenje“ predstavlja zamagljivanje stvarnosti (tj. „zamućivanje vode“), krivotvorenje i izvrtanje činjenica, pripisivanje stvarima karaktera koji nisu imale, kako bi se onda došlo do željenog ishoda – predlaganja „rešenja“ koje treba da ide na štetu žrtve, a u prilog gonitelja (da li ovo ima ikakve veze sa spinovanjem? nije teško dokučiti).

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

2.TEZA O „ZAVAĐENOM V.ARTEMIJU“

Arhim.Simeon:
„Od Crkve se očekuje da, po ugledu na svog prvopastira, Sv. Savu, miri zavađenu braću“ – navodi g-n Dimitrijević na početku svoga teksta.

I imputira nam misao da je Episkop Artemije svadljiv, da se zavađa, da je dakle ostrašćen, slika već toliko poznata i prepoznatljiva, plasirana neprekidno od strane zapadnih poslenika i njihovih eksponenata u Srpskoj Crkvi.

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

3.TEZA O „SUKOBU V.NIKOLAJA I P.GAVRILA“

Arhim.Simeon:
„situacija se ponavlja, sedamdeset godina posle sukoba Vladike Nikolaja i patrijarha Gavrila“ – sličnost koju pokušava na svaki način da „nategne“ g-n Dimitrijević (i time li sebe prikaže kao pronalazača solomonski mudrog rešenja, i tako pridoda sebi prerogative mudrosti, pomiritelja, onoga koji „miri zavađenu braću“ – kao „prvopastir Sveti Sava“?), se u njegovoj analizi uopšte ne vidi, jer zapravo sličnost suštinski i ne postoji; „situacija“ se nikako ne „ponavlja“, treba reći g-nu Dimitrijeviću, i to „silovanje“ činjenica nije li opet u cilju spinovanja? i uz to „natezanje“ nepostojeće sličnosti, neprekidno insistiranje na postojanju „sukoba“ u kojoj je jedna strana, kao izazivač sukoba, neminovno Episkop Artemije! to je pre svega netačno, kleveta, krivotvorenje stvarnosti, hođenje tragom onih koji bezakonje čine, neprekidno i mnogostrano.

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

4.TEZA O „V.ARTEMIJU KOJI NE UVIĐA VREDNOST SLOGE“

Arhim.Simeon
„zar da u takvim vremenima ne uvidimo vrednost sloge i mira“ – šta je to što bi, po g-nu Dimitrijeviću, trebalo da učini Episkop Artemije da bi došlo do „sloge i mira“? ili, možda, kako izgleda g-n Dimitrijević smatra da Episkop Artemije na uviđa „vrednost sloge i mira“, pa eto zbog njega „sloga i mir“ ostaju nedostižni danas u SPC? itd.

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

5.TEZA O „DIJALOŠKOJ PRIRODI CRKVE“

Arhim.Simeon
„na skupu u Beču, svečanoj akademiji rimokatoličke fondacije ‘Pro oriente’, 10. septembra 2010. godine, patrijarh srbski g. Irinej izjavio je da je priroda Crkve – ‘dijaloška’“,

Da bi zatim dodao svoje zaključke i „modele“ – „čvrsto verujući da će Njegova Svetost patrijarh srbski imati snage i volje, da… odlučno krene u dijalog sa episkopom Artemijem i njegovim monaštvom… e da bi se nesreća raskola što pre izbegla, i da bi Srbska Crkva pokazala da se, jer je dijaloška, s raskolom ne miri“.

O kakvom to dijalogu priča g-n Dimitrijević? Kada su dželat i žrtva vodili dijalog? Kako žrtva može sesti za sto sa goniteljima i voditi sa njima dijalog? Po kom moralnom kodeksu se oni mogu staviti u istu ravan? Taj primer nismo videli ni u Evanđelju. Hristos sa svojim goniteljima nije vodio dijalog; naprotiv.

Zašto g-n Dimitrijević neprekidno, uporno, pokušava i trudi se da izjednači gonitelje i gonjenoga, da ih stavi u istu moralnu ravan? Da li zato da bi opravdao gonitelje, a žrtvi oduzeo karakter koji su joj dali gonitelji?

Ali, to nije moguće postići nikada (osim, naravno, u tekstovima, poput ovih g-na Dimitrijevića)!

Gde je, uostalom, g-n Dimitrijević pronašao da je „priroda Crkve dijaloška“? Kod Patrijarha Irineja Gavrilovića svakako. I gde još? Kod Mitropolita Jovana Zizjulasa? Kod svetog Vasilija Velikog? Kod svetog Atanasija Velikog? Kod svetog Jovana Zlatoustog? Kod svetog Teodora Studita? Kod svetog Evanđelista Jovana? Kod svetog Evanđelista Mateja? Kod svetog Apostola Pavla? Kod svetog Apostola Petra? U Evanđelju?

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

6.TEZA O „BLAŽEM (umesto pravednom) TRETMANU PREMA V.ARTEMIJU“

Arhim.Simeon:
G-n Dimitrijević ne bori se niti piše sa ciljem dostizanja i postizanja pravde (imamo u vidu ovde pitanje progona Episkopa Artemija). To nedvosmisleno proizilazi iz njegovih tekstova i izjava; on se odavno svrstao (na stranu gonitelja, svakako) i sada samo gleda da za Episkopa Artemija (kod njegovih progonitelja, koje neprekidno i često hvali, i neumereno i neprimerno veliča i „kuje u zvezde“) tobože izdejstvuje neki blaži „tretman“, „primenu ikonomije“, „čovekoljubivo snishođenje radi postizanja crkvenog mira i jedinstva“… (a da zapravo u javnosti utvrdi utisak, kao jedan od njegovih jelte „branitelja“, da je Artemije kriv, i da čak uz to, i pored poziva na „pomirenje“, „dijalog“, i pored ponuđenog „modela pomirenja“, i čak evo i „poslednje šanse za pomirenje“, on to odbija; nakon toga, zna se šta ga sleduje; i to će onda biti pravedno! da li ovo ima neke veze sa spinovanjem, pitamo se?).

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

7.TEZA O „NE KAŽNjAVANjU KRŠITELjA CRKVENIH KANONA“

Arhim.Simeon:
Zato i ne traži da se u pitanju progona i bezakonog postupanja i kažnjavanja Episkopa Artemija utvrdi pravda, i kazne istinski i pravi bezakonici, prestupnici, prekršitelji crkvenih Kanona i kvaritelji Vere, nego samo „smatra da Vladiku Artemija ne treba anatemisati, nego da sa njim treba razgovarati“, kao sa prekršiteljem izvesno, kao sa bezakonikom, i ubediti ga nekako da prizna i prihvati bezakone odluke, da legitimiše bezakonje koje se vrši, i da time naravno amnestira bezakonike.

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

8.TEZA O „V.ARTEMIJU KOJI (U)PADA“

Arhim.Simeon:
Uz to, zlonamerno je i zlobno reći, utoliko pre sa pozicija tobožnjeg „branitelja“, da domaćin u svoju kuću „(u)pada“ – on u nju ulazi!

Međutim, g-n Dimitrijević insistira da je Episkop Artemije „(u)pao u Duboki Potok“, što svakako pretpostavlja stav da on nije Episkop raško-prizrenski – tj. „(u)pao“ je u tuđu Eparhiju!

Takođe, pretpostavlja i stav da od strane Sabora u novembru 2010. godine osoba postavljena na tron Episkopa raško-prizrenskih – nije preljubnik i bezakonik, nego kanonski Episkop!

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

9.TEZA O „CRKVORUŠITELjU V.ARTEMIJU“

Arhim.Simeon:
Takođe, veoma je zlobno i zlurado reći „nadam se da je on (tj. Episkop Artemije)… spreman na crkvograditeljski dijalog“, govoreći sa pozicija nekoga tobožnjeg „branitelja“ Episkopa Artemija. Izražavanje nade na „crkvograditeljski dijalog“, svakako pretpostavlja da je dosadašnje delovanje Episkopa Artemija bilo suprotno tome – tj. crkvorušiteljsko!

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

10.TEZA O „V.ARTEMIJU KOJI TREBA DA SE VRATI ISTINI“

Arhim.Simeon:
I na kraju teksta Poslednja šansa za pomirenje nalazi se jedan patetični, srceparajući poziv – „zato sada, u ozračju Svetlog Vaskrsenja Hristovog, uznastojmo da se pomirimo, da oprostimo jedni drugima, da se vratimo Istini koja je Ljubav“.

I ovo je jedna zaista prepotentna i besprizorna izjava.

Kako, pre svega, g-n Dimitrijević zna da Episkop Artemije nije već oprostio svojim goniteljima? Da li je prodro u dubine njegovog srca? Odakle mu tolika smelost da tvrdi da Episkop Artemije nije oprostio, i da ga poziva „da oprosti“!? I sa kojih on to „visokih“ pozicija govori? I ko ga je postavio na tako uzvišen položaj?…

Uz to, g-n Dimitrijević poziva ga „da se vrati Istini“; što opet podrazumeva da je Episkop Artemije odstupio, udaljio se od Istine (koja je Hristos)!

ŠTA JE OVDE NEISTINITO REČENO g.DIMITRIJEVIĆU i njegovi drveni advokati?

Ali bojim se da ipak niko od njih neće smeti (niti moći) ništa da odgovori na ove argumente o.Simeona, već će samo i dalje nastaviti uvređeno da pljuju na njega, jer ih istina boli.

Teodoros