Вести

„Чувајте се квасца фарисејског,а то је лицемерје.“ (Лк.12- 1). Апостолима – ученицима Исусовим, је тешко било да схвате

Веруљуб Браничевски

+++

шта је то квасац фарисејски, а и данас нама није лако. Разумели би да им је Исус рекао: чувајте се квасца банкарског, или чувајте се квасца трговачког, када је исте избацио из Дома Оца Свога, али квасац фарисејски то је нешто што се тешко препознаје, а тешко се препознаје зато што долази од фарисеја – првосвештеника, којима је народ требао највише да верује. Када тама замени светлост код првосвештеника онда се добије квасац фарисејски  који убија Бога. Исус је то добро видео , и зато је упозорио ученике своје , а и све нас, на најопасније лицимерје. Док је био на земљи Он се највише борио против „квасца фарисејског“. Лицимерства има у свакоме од нас, мање или више, али ми смо од Исуса упозорени на оно најопасније, на оно које убија Бога. Иза сваког „квасца“ крије се крајња намера, тако иза квасца банкарског крије се намера да нам „под повољним условима“ узму новац,квасац трговачки може бити да нам продају робу сумњивог квалитета и сл. То су све Исусови ученици могли да разумеју,али нису могли да схвате да ће „ квасац  фарисејски“ да убије Христа.

Колико је квасац фарисејски моћан и какво зло доноси, најбоље се могло видети када је народ Јерусалимски за само недељу дана од клицања и величања Христа променио мишљење и заједно са фарисејима викао „разапни га“. Народ је слушао своје првосвештенике и заједно са њима учествовао у убиству Христа и говорио „крв на нас и на нашу децу“, то се зове : заслепљеност квасцем фарисејским – ништа нису видели. Да ли ми данас видимо ?

Ко су ти фарисеји били чији је „квасац“ убио Христа?

То су били првосвештеници народа свога, нешто слично данас нашем патријарху и владикама, или папи и бискупима. Они су одлично познавали Божије законе, и када се  код таквих људи срце испуни тамом, онда добијете квасац фарисејски који убија Бога. Првосвештеник папа је направио раскол у Цркви Христовој 1054.г. није народ направио раскол , и данас ако дође до раскола у СПЦ неће га народ направити него „ квасац фарисејски“ код „ наших“ владика.  Ето колико је опасан тај квасац првосвештенички на који смо сви ми упозорени , а упозорени смо зато  да не би смо и ми викали „разапни га“. Уосталом, да видимо шта је Исус рекао за ондашње а и садашње „ фарисеје“, да добро сам рекао и за садашње,јер његова реч је вечна и важи у векове  векова.

„Чувајте се квасца фарисејског,а то је лицемерје.“ (Лк. 12-1)

• „Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу ,
• а  изнутра сте пуни грабежа и злобе.“(Лк.11-39)
• „ Тако и ви: споља се показујете људима, праведни,
• а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.“(Мт.23-28)
• „Змије и породи апсидни како ћете побећи од
• осуде за пакао.“(Мт. 23-33)
• „И учаше сваки дан у храму ,а првосвештеници и
• књижевници, и народни прваци гледаху да га погубе…“(Лк. 19-47)
• „И тражаху првосвештеници и књижевници како
• би  га убили, али бојаху се народа.“(Лк. 22-2)
• „Све, дакле што вам кажу држите, држите и чините,
• али по делима њиховим не поступајте, јер говоре
• а не чине.“(Лк.23-3)

Да ли данас у СПЦ има „фарисеја“ и њиховог „квасца“­?

Да и те како. Да ли треба да подсећам на сво фарисејство  које Синод  учини Владици Артемију, да ли треба да подсећам на фарисејство неких “ наших „ владика према нашем блаженопочившем Патријарху Павлу, када су два пута покушали да му за живота одузму трон, да ли треба да се подсећам на  фарисејства владике Григорија који је говорио како треба Патријарха Павла избацити из болнице  како би уступио место млађим болесницима, ко је могао оваквој еугеници да научи владику Григорија него његов учитељ Атанасије?  Избацити Јустина Поповића са Богословског факултета а на његово место ставити папиног екуменисту  Јована Зизулијуса је класичан пример фарисејства.

Ево фарисеји су почели да забрањују ,забрањују Артемија, а Исус је рекао :

„ не забрањујте, јер није против вас, ако није против вас са вама је“(Лк.9-50)

Да, Артемије је са браћом својом, али није са екуменизмом и папизмом које је у њима.

Нису сви фарисеји били лицемери (Јосиф из Ариметреје, који Исуса у свој гроб сахрани,Симон фарисеј, који Исуса у свој дом прими где му блудница сузама ноге опра ),  верујем да међу нашим владикама има оних који нису фарисеји , ево им прилике да већ на мајском сабору то покажу.

А шта је са „нашим“  патријархом, да ли је он фарисеј?

Да и то први фарисејима међу првосвештеницима. Нећу да подсећам на његова ранија фарисејства, довољно је да погледамо овај његов задњи „ квасац“ који нам потура у „његовој“ васкршњој посланици. Када прочитате ту посланицу, на први поглед рекли би: то је то, хришћански је нема шта, али када знате да је писац посланице осведочени екумениста, а екуменизам се храни квасцем фарисејским, а ми смо од Исуса упозорени да се чувамо „квасца фарисејског“, онда треба посланицу прочитати још једанпут ,па ако треба и још једанпут да видимо да ли је све хришћански, или се иза ње крије неко зло. Када је прочитате други пут одмах ћете уочити превару. У тој посланици се крије „квасац фарисејски“, а ево и где :

• „Васкрсли Христос који је својим раширеним рукама
• на Крсту СВЕ И СВА занавек загрлио, и све објасао
• светлошћу Свога Васкрсења,позива својом Богачовечанском
• љубављу све људе и народе на саможртвену љубав
• на узајамно мирење и братско праштање…

Самим тим ВЕРУЈЕМО у опште васкрсење свих људи и у ВЕЧНИ ЖИВОТ СВИХ СТВОРЕЊА. (Васкршња посланица патријарха СПЦ Иринеја). Дали су све владике потписали овакву посланицу?

Речи „све и сва“ данас се највише користи у терминологији екумениста,све и сва треба да разговара, све и сва треба да опрости, све и сва треба да се помири , а све зато да би све и сва загрљени отишли у Рај. Видите ли браћо и сестре овде квасца фарисејског, на први поглед не, све је хришћански, али шта је са покајањем , њега нема код екумениста, код њих све и сва не треба да се покаје, а без тога нема нам спасења.

Да ли је Васкрсли Христос на Крсту све и сва занавек загрлио, па зато све и сва иде у Рај? Можда је то желео, можда је то и волео, вероватно да је то тако,али ми му нисмо дали да тако и буде. Ми његове руке на Крсту видимо раширене, али видимо да су закуцане за Крст, а ко их закуца? Није то браћо и сестре грљење, то је РАСПЕЋЕ.

Да ли је Христос на земљу дошао, да га измучимо, испљујемо, да му набијемо трнов венац на главу, разапнемо на Крст,копљем прободемо груди, да би нас „све и сва занавек загрлио“? Ово је „квасац фарисејски“, нормално ко не би волео да је то овако како то патријарх каже, али ми знамо причу о виноградарима и ту нам је речено шта ће бити:

„Злочинце ће злом смрћу погубити,а виноград ће дати Виноградарима,који ће му давати плодове у своје време.“(Мат.21-41)

Можда ће екуменисти рећи па зар Исус није рекао: „Опрости им Боже, јер не знају шта раде“. Да рекао је, али коме, да ли свима нама?, или је можда мислио на Римљане који су му  клинове у руке и ноге забијали, не знам. Да ли је мислио на фарисеје?, они су и те како знали шта раде. Можда је и мислио на сва створења? Aли да ли ће његову молбу Бог Отац услишити, и то не знам,  али знам да без покајања нема опраштња греха. Знају то и фарисеји, зато у посланици „нашег“ патријарха наћете наћи реч ПОКАЈАЊЕ, које је први корак ка Рају, чак и тамо где реч покајање по правилу хришћанском треба да стоји, нема је, избачена је, а требало је да стоји поред речи праштање . Ето то вам је класичан пример „квасца фарисејског“. Код екумениста, нема покајања, код њих грех није битан, јер сви загрљени идемо у Рај: нема кајања, довољно је да се помиримо и опростимо једни другима и сви ћемо у Рај. А да ли ће нама Бог опростити ако се не покајемо? Да видимо шта каже Бог:

• „Ако се не покајете,сви ћете тако изгинути.“(Лк. 13-3)
• „Кажем вам да је већа радост за једног грешника
• који се каје  него за деведесетдевет  праведника
• који немају потребу за покајањем.“(Лк. 15-7)
• „Тако , кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим
• због једног грешника који се каје.“(Лк. 15-10)
• „ Породи апсидни ко вам каза да бежите од гнева
• који иде? Родите дакле плодове достојне покајања „ (Лк. 3-3)
• „ Пазите на себе ! А ако сагреши брат твој, покарај га,
• па ако се покаје опрости му. И ако ти седам пута на
• дан сагреши и седам пута обрати се теби и рече
• „ кајем се“, опрости му .“( Лк. 17-3,4)
• „Нисам дошао да позовем праведнике наго грешнике
• на покајање.“( Лк. 5-32).

Ако ти брат твој седам пута сагреши, шест пута се покаје а седми не,  да ли ће се спасти?

Има још оваквих примера где нас Исус  као и сви Јеванђелисти и писци посланица уче да без покајања нема спасења, па сад на свима нама остаје да видимо коме ћемо веровати „фарисејима“ или Христу? Ја верујем ономе који је унапред рекао:

„Ја победих свијет“.

Покајање је први корак ка спасењу без кога нам нема спасења , и то је претеча осталих корака које треба да направимо да би се спасли, колико је тај корак битан  Сам Господ нам је показао када је Спаситељу нашем,  Сину Свом послао Претачу Јована Крситеља да Му припреми пут, а Претеча је припремао пут тако што је непрекидно проповедао и  позивао на покајање.

Видите код екумениста- фарисеја нема позива на покајање, по њима само Артемије и његови следбеници треба да се покају што држе веру своју Светосавску, а ако се случајно не покају, онда је Бог само за њих спремио пакао, сви и сва ће се спасти и Јуда и Арије и Алојзије Степинац и … само Артемије и „његови“ наће.

Зато браћо и сестре сви који нисте Артемијеви  немојте да „стражите“, само опуштено сви идете у Рај, нема Страшног Суда Божијег код фарисеја  шта ће им када је пакао резервисан за Артемија и „Његове“.

Сваки наш свештеник треба да погледа у срце своје , и види где води стадо своје, а ако он то не уради онда ми морамо да погледамо и у наше и у његово срце да видимо да ли тај свештеник без обзира што носи свештеничке одежде, , и понекад лепо збори, није можда вук, тешко стаду том , да видимо дела каква су му јер Господ нам је рекао: „по делима њиховим познаћете их“

Исус није на земљу дошао  да би „ својим раширеним рукама на Крсту све и сва занавек загрлио“, Он је дошао да би нам показао пут спасења, да би нам ставио до знања да је први корак на том путу ПОКАЈАЊЕ , покајање је поклон Божији од непрцењиве вредности , који је од свих створења само човеку дат, покајање које нас води до милости Божије. Фарисеји то хоће да сакрју од нас,говорећи како „све и сва“ иде у Рај без обзира да ли се покајао или не.

Није рај за „све и сва“, то је квасац фарисејски, да је тако онда пакао не би ни постојао, да је тако онда би Исус после кушања ђавола на гори загрљен са њим отишао,  да је тако онда би Исус и оног другог непокајаног разбојника на крсту спасао. Ако је мислио на све када је рекао „ опрости им Боже јар незнају шта раде“, зашто и овог непокајаног није повео у Рај?

Екуменисти- фарисеји не презају ни пред чим, они осуђују милосрђе, и избацују га из Цркве Христове,где ћете већег примера за ово од Грешног Милоја, дрзнуо се грешник да буде милосрдан и прихвати браћу своју у невољи и зато је избачен из цркве. Ето то су вам канони фарисеја.

Можда ће и мени сада фарисеји поставити питање: зашто говорим против владика и патријарха и ето вам одмах „квасца фарисејског“. Ја не говорим против њих, ја говорим против „квасца фарисејског који је у њима, ни Исус није рекао: чувајте се фарисеја, него : “чувајте се квасца фарисејског“. Можда ће ми рећи да осуђујем, не неосуђујем него разоткривам, а ако је то грех Бог ће ми судити, а не фарисеји.

Данас је на свима нама да одлучимо јесмо ли за једну Свету Саборну и Апостолску Цркву са Христом у срцу и на челу , или за једну заједничку цркву СВЕга и СВАчега екуменску цркву са Христом у устима, а папом у срцу и на челу. Ја знам где је срце моје, тамо је где је и благо моје у једној Светој Саборној и Апостолској Цркви-Христовој Цркви.

„ Јер где је благо ваше ,онде ће бити и срце ваше.“ (Лк. 12-34)

Знам Боже, да оно о чему не могу да говорим, о томе морам да ћутим, али душа моја не може да живи без истине, а истина не може да чека, и тако ето чиним грех, што ме опет чини тако малим, али Боже Твоја милост је тако велика, не дозволи да онај зли који је у мени, који ме тера на грех, и чини малим, победи и одбаци милост Твоју, смилуј се на мене грешног.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – ВАИСТНУ ВОСКРЕСЕ

„-ваистину, блажени су они који слушају реч Божију, и држе је.“ (Лк. 11-28)

Пред Ђурђевдан л. г. 2011.

Веруљуб Браничевски