logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Драган Видаковић    716 пута прочитано    Датум: 18.04.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Josipovic i TadiciUglađeni kompozitor, specijalista za pisanje tužbi protiv Srbije, predsednik Hrvatske Ivo Josipović je šokiran presudom Gotovini i Markaču.

Dragan Vidaković, 17.04.2011

+++

Bio je uv(j)eren da je šarmantim smeškom i šetkanjem sa srpskim zvaničnicima učinio da zločine „Oluje“ prekrije prah zaborava, da se više ne poznaju. Bio je to, međutim, samo pršeći sneg koji dugo traje ali se i naglo topi, tako da ono što je do juče zvao „hrvatski dani slave i ponosa“ (1) danas je već- prvostepenom presudom Haškog suda, „udruženi zločinački poduhvat“ koji je pod Tuđmanovim vođstvom utemeljen na Brionima.

Zaboravljajući staru poslovicu po kojoj „Ono što je dozvoljeno Jupiteru nije i volu“ neki, poput penzionisanog pukovnika HV i poslanika Socijaldemokratske partije Ante Kotromanovića, istinito ali uzalud podsećaju da su hrvatskoj vojsci (HV) u pripremi “Oluje” mnogo pomogli francuski i američki vojni stručnjaci, a sve sa nadom da će ta opšte poznata činjenica pomoći da se produži trajanje lažne slike o herojskom, hirurški preciznom i čistom domovinskom ratu, što su verovatno zaštitnici i MPRI instruktori i očekivali, uopšte ne razumevajući da je tako šta u balkanskim ratovima nemoguće postići.

Zaparvo hirurška preciznost zla se jednom i postigla kada su u bestijalnom “Bljesku” pobijeni i proterani Srbi iz zapadne Slavonije posle čega su ceste oprane, od prolivene srpske krvi, deterdžentima i šmrkovima, ali „Oluja“ po svom obimu i mržnji nije nikako mogla da prođe na sličan način, da bude prihvatljiva čak i za poprilično neosetljivo Zapadno uvo.

Tačno je da je:

MPRI (privatna firma penzionisanih američkih oficira specijalizovana za izvođenje prevrata, izazivanje i vođenje ratova i revolucija širom sveta koja sve to ne može da uradi bez odobrenja i znanja vlasti) bila “mozak”operacije.

Američki ambasador Galbrajt bio na čelu izbegličke kolone, što znači da je egzodus izveden uz potpunu svest State Departmenta o čemu se radi.

Prema knjizi Višnje Starešine, Madlen Olbrajt 3. avgusta 1995. poručila Hrvatima: ”Srećno, noćas”, što je bio jasan znak Tuđmanu (2)

Bivši američki predsednik Vilijem Klinton rekao u svojoj novoj autobiografiji „Moj život“ kako je podržavao Hrvatsku u oslobodilačkoj akciji “Oluja” „Europski i neki američki vojni i obavještajni dužnosnici savjetovali su protiv akcije u uvjerenju da će (jugoslavenski predsjednik Slobodan) Milošević intervenirati da spasi krajinske Srbe, ali ja sam navijao za Hrvate”. (3)

Ali je tačno i da protesti širom Hrvatske i pokušaji uvlačenja Amerike u blato posle „Oluje“ sa ciljem da se preinači presuda ukazuju na potpuno pomračenje svesti i neshvatanje istine da se uvek zna ko kosi, a ko vodu nosi. Hrvati su obavili najprljaviiji deo posla, poslužili su zapravo kao topuz ili najobičnija močuga u američkim rukama i sada bi da kažu: pa mi smo to zajedno radili, zaboravljajući da ni sam Klinton, čak ni prećutno nije potvrdio da je Amerika odobrila „Oluju“ mada je 4. avgusta priznao da bi se “hrvatska akcija mogla pokazati od pomoći u rješavanju sukoba” (3)

Po svoj prilici za Gotovinu i Markača će se kao ključna nesreća pokazati činjenica da vojno pravosuđe SRJ ili „Miloševićev“ režim nisu za njima raspisali međunarodne poternice jer je poznato da one nikada nisu pravno valjane te bi bile odbačene, za razliku od vrlo delotvornih hrvatskih tjeralica za Srbima koji su počinili i tako teške zločine, između ostalih, kao što je krađa ili ubistvo susedove stoke, ili bar što nisu bili u srpskom zatvoru- kao Jurišić ili braća Mazreku, pa da budu trijumfalno oslobođeni kako i dolikuje hrvatskim braniteljima ili UČK borcima za slobodu.

Jurišiću će navodno ponovo da sude, ako mu nađu adresu da mu upute poziv, što se kod braće Mazreku pokazuje kao nemoguć zadatak: sudili bi im ali ne znaju gde su, a ukinuli su im presudu i pustili na slobodu, kao i više stotina drugih egzekutora nad srpskim civilima, vojnicima i policajcima.

Razlozi ukidanja presude zloj braći- koji su do detalja priznali i opisali zločine u kojima su učestvovali, zaslužuju da budu citirani: Vrhovni sud ukinuo je presudu Okružnog suda u Nišu, kojom su su aprila 2001. braća Mazreku osuđeni na po 20 godina zatvora. Suđenje u niškoj palati pravde je trebalo da se ponovi (kad ih, i ako ih ikad pronađu), jer je prvostepena presuda ukinuta zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, a u obrazloženju je navedeno da je „izreka presude nerazumljiva i protivurečna razlozima presude“.

Inače sudija Okružnog suda Milimir Lukić, izričući tu (diletantsku?) presudu aprila 2001. rekao je da su „činjenice neumoljivo dokazale da se u selu Klečka dogodio strašan zločin“.

- Kada sam dobio predmet i pročitao opis dela za koje se terete Ljuan i Bekim (Mazreku), bio sam u neverici da iko može da počini tako strašan zločin u ime bilo kakvog cilja – ukazao je Lukić. (4)

Naletom demokratije na Srbiju, pušteni su sa ostalima 2002., naravno na insistiranje mentora i zaštitnika a “šargarepa” je bila ponuđena u obliku neke navodne pomoći od 40 miliona dolara (pet dolara po stanovniku) i to ne u novcu nego jednom čak i u sojinoj (genetski modifikovanoj?) sačmi, što ukazuje na moralni pad retko kad zabeležen u istoriji ovog nesrećnog naroda.

+++

Omča oko vrata i naši dolari (Glas-javnosti 2002.)

Jedna od najpotresnijih scena u srpskoj istoriji, po mome mišljenju, je scena kada je silovana pred majkom, zarobljenim Srbima i njihovim zlotvorima, maloletna devojčica Jovana prišla svome krvniku, jednom od braće Mazreku, sa molbom da joj poštedi život. Ovaj ju je surovo ubio.

Izjavu je dao sudiji g-đi Maksimović, pred TV kamerama, što je Zapad osudio, jer to, zaboga, nije po pravnim propisima, a izvode su prenele i ovdašnje novine, režimske i opozicione, pa sam uveren da se taj monstruozni događaj upravo tako i odigrao

Razumem brigu za političke zatvorenike Albance u zatvorima u Srbiji, razumem brigu i za one koji su se za svoju ideju odmetnuli od države i protiv njenih regularnih snaga se borili sa puškom u ruci. Nikada međutim zdrav razum neće prihvatiti brigu zapadnih demokratija za tako brutalne zločince.

Uslovljavanje i prihvatanje da se takvi puste sa izdržavanja kazne da bi se dobilo 5 dolara pomoći po stanovniku Srbije, predstavlja ponovno ubijanje nesrećne devojčice. Ako su ljudska prava ubica preča od suza i krvi maloletne Jovane, pustimo ih onda bez novca, bez tih famoznih 40.000.000 dolara.

Dragan Vidaković

(1) http://www.blic.rs/Vesti/Politika/199697/Josipovic-o-Oluji-To-su-bili-dani-ponosa-i-slave
(2) http://www.afmpkr.org.rs/bilteni/bilten18web.pdf
(3) http://www.index.hr/vijesti/clanak/clinton-navijao-za-hrvate-u-akciji-oluja/209595.aspx
(4) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:326398-Braca-Mazreku-zlikovci-bez-adrese





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo