Neću spomenuti imena, jer ih svi poznajete. Ili ne znate ko su oni, koji kad god govore (pa i pišu !) o Albancima eks-Jugoslavije (konkretno – Kosmeta),
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik, 19.03.2011
+++
ne određuju ih drukčije, već kao albanska nacionalna manjina?! Verujem i vi sami !
Za ovo niste vi krivi. Na ovom sajtu su se i pre vas tako izrazili svi. Pa i na ostalim sajtovima! I ne samo na sajtovima, već i po organima štampe! Pa i preko radio-televizije. A što je najgore – i preko Ustava i drugih zvaničnih dokumenata eks-Jugoslavije, sadašnje Srbije, sadašnje Crne Gore, sadašnje Makedonije i drugih država.
Indoktriniran Ustavom eks-Jugoslavije, tako sam se i ja izražavao. I, na bazi te indoktrinacije, učinio mnoge greške, kao i svi drugi, od kojih danas pati sav naš narod, za što me grize savest, pa sam zato učinio sve da ispiravim što se može ispraviti. U toj kolotečini je i ovaj dopis.
Nacionalna manjina i dijaspora (emigracija) nije ista stvar.
Nacionalnom manjinom se nazivaju (treba da se nazivaju!) oni koji su zatečeni na jednoj teritoriji, kad je tu jedna druga etnička celina, nacija, stvorila svoju državnu tvorevinu, ili ih na bilo koji način teritorijalno prisajedinila toj svojoj državi, ostavljajući van granica ove države većinu njih, koji su se tamo, pre ili kasnije konsolidovali kao zasebna država.
Za razliku od nje, dijaspora (emigracija) su ljudi, pripadnici jedne druge etničke celine, jedne druge nacije, jedne druge teritorije, koji su tu, kod nas, stigli posle stvaranja državne tvorevine od strane našeg etnosa, naše nacije. Znači oni koji se aktuelno nalaze tu, žive sa nama, na našoj teritoriji, ali nisu bili tu kad su naši pradedovi izgradili u tim prostorima svoju državu.
Šta su Albanci na teritoriji eks-Jugoslavije? Nacionalna manjina ili dijaspora?! Kad su Albanci stigli u Srbiji (Kosmet)? Pre konsolidovanja na toj teritorji srpske države, ili posle?!
Kad su Srbi ušli u Drač – današnji pupak Albanije (desilo se to 548. godine naše ere!), Albanci ne samo što nisu bili na Kosovo i Metohiji, već nisu bili ni u Draču, nigde na teritoriji današnje Albanije, pa ni na Balkanu. Sami najveći albanski naučnik, akademik, prof. dr Eqrem Çabej, priznaje da su Albanci tada bili na severu Balkana, na teritoriji današnje Rumunije, na padinama planina Karpati i Beskidi. Sa te teritorije, znači iz današnje Rumunije, oni su stigli u Mat, oblast današnje Albanije, u vrletima iznad Tirane, u X veku naše ere. Drugi albanski naučnici, akademici, pišu da su Albanci, sa albanskih gora, silazili u Metohiju i Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru, posle turske okupacije, u XVII i XVIII veku, pa i kasnije, kao što to silaze i dan-danas. Za ovo vidite delo HISTORI E SHQIPËRISË, Tirana 1959, izdanje Državnog Universiteta Tirane, Institut istorije.
Albanci nisu bili ne samo na Kosovu i Metohiji, već ni u samoj Albaniji, kad su Srbi stvorili, konsolidovali svoju prvu državnu tvorevinu u ovim oblastima pod rukovodstvom svojih župana, koji se suprotstaviše vizantijskim okupatorima, pa se proglasiše i kraljevima, i carevima. Kad su Časlav i drugi Srbi stvarali svoje srpske državne tvorevine na Kosovu i Metohiji, tamo nije bilo žive duše albanske. Svesni ovoga, i sami albanski naučnici nazivaju Albance Kosova i Metohije DIJASPOROM.
Indoktrinirani iliromanijom i falsifikovanom istorijom albanskog naroda, srpsko-crnogorski i makedonski naučnici, akademici, indoktrinirali su i eks-jugoslovensko državno rukovodstvo, pa su ovi oktroisali u svom Ustavu Albance kao nacionalnu manjinu. To su od njih preuzeli i srpsko-crnogorski i makedonski državnici posle DSR, uveli u ustave svojih Republika, pa nam i drže to na snazi i dan-danas, tretirajući nam ove Albance kao nacionalnu manjinu, a na štetu naroda i sramotu svoju, jer ih niko na ovom svetu ne tretira kao takve. Pogledajte u Grčku i Italiju, gde su ovi Albanci stigli pre njihovog prispeća na Kosmetu. Niko Albance ne tretira kao nacionalnu manjinu! Svi ih tretoraju kao dijasporu, emigraciju!
A kao što nacionalna manjina i dijaspora nisu ista stvar, ni njihov tretman, po međunarodnom zakonu, nije isti. Mnoga prava, koja se priznaju nacionalnoj manjini, dijaspori ne pripadaju. Priznajući dijasporama prava nacionalne manjine, na teritorijama eks-Jugoslavije stiglo se do postojećeg kritičnog stanja.
Upravo zato, ima nekoliko godina što preko mojih dopisa i studija, preko mojih knjiga, o ovom problemu udaram u sve bubnjeve! Ne čujete ih?!
Ako vlasti Srbije, Crne Gore i Makedonije neće da isprave svoje ustave, nas niko ne može sprečiti da ispravimo naša shvatanja, pojmove, našu savest i naš stav.
Redakcije medija, sajtova, listova, revija, časopisa, radio-stanica i televizija treba da rezervišu pravo da u svaki dopis isprave izraz “nacionalna manjina” u “albanska dijaspora” ili “albanska emigracija”. Njihov primer treba da slede i svi Srbo-Crnogorci, Makedonci, svi pošteni ljudi, ako se ne upravljaju od vlasti, koje nastavljaju da nazivaju i tretiraju albansku dijasporu kao “nacionalnu manjinu”, pa i kao n a r o d n o s t!
Ovo nije samo imperativ vremena, već i zov Kosmeta.*)
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik
_________________
*) Posle demostriranja ove moje teze preko raznih medija, stigao mi je iz Londona od Lazara Vujatovića ovaj mesaž: „Увјек са великим задовољством читам ваше чланке на сајту, јели од њих се има и пуно тога научити, а морам рећи да сам баш био интригиран вашим посљедним чланком о Алабанској Дијаспори, јер сам и сам стално сматрао Aлбанце нацијоналном мањином, што они у ствари нису…“ Ovih dana sa medija saznajem da je ova moja teza usvojena i od najviših pretstavnika vlasti Srbije, bar u njihovim javnim govorima. Neka nam bude sa srećom! Samo što ovu tezu nek ne primenjuju isključivo na Srbe van Srbije, već i na nesrbe u Srbiji, a podrazumeva se i na necrnogorce u Crnoj Gori i nemakedonce u Makedoniji. Razume se – ne na sve, jer i u Srbiji, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, sem dijaspora, imamo i nacionalnih manjina. Ovo treba da se uvede i u ustav, pa da se po ustavu i tretiraju ti ljudi.
Занимљив текст.
Али, САΔ, да видимо шта каже наш Србско–словенски речник Суштине по питању ове наше Муке – над којом чврсто самозатворене нам очи свима отвара проф. др Каплан Буровић, академик за пример и углед многим другим, од Врха до Δна, а не само у САНУ успаваним академицима.
У србско–словенском Језику, примењујући Начело СВИХ осталих такозваних људских/L-Judskih наука на њиховим пољима радозналог изтраживања Суштине неке Муке која мучи људе/L-Judе, добија се Одредница (такозвана Δефиниција) изтражујуће Појаве, тј. Појма, тј. Речи („У Почетку бјеше Λогос /Ријеч, и Λогоз /Ријеч бјеше у Бога, и ΛоГоЗ /Ријеч бјеше Бог“), из УКУПНОГ њеног Речног тока, БЕЗБОΛНИМ улазком у Нутрину те Појаве којој је Појам, тј. „У Почетку… Ријеч…“ – образац целокупног, цело–Купног, цело–Кубног, цело–ГуБНоГ… особног, о–Собног… Изпољавања, ИЗ–Поља/Боља–Вања, ИЗ–БоΛ–јАВАН–јА, ИЗ–ГооΛ–ј↗Å–ВАН–ј↙Å↘… преко, БЕЗ остатка, баш СВИХ Слогова, Слова… Речи/„Ријечи“… „Ријеч“–НоГ–Тока/Тога/Δока/ΔоГА…
Притом, ако се постепено СВИ извештачени, изкварени, изопачени, ИЗ–о–Бачени… Гласови (код којих се Првобитна Порука изкварила, често до неразпознавања) замењују њиховим Изворним Гласовима (који Првобитну Поруку собом постојано носе, на пример: „П“ са „Б“… „ф“ са „В“… „Х“ са „К“, па са „Г“… „Т“ са „Δ“… „Ш“ са „Ж“… „С“ са „З“…) – на тај ПРОСТ, СВИМА ΔОСТУПАН, ΛАКО разумљив, Безбожницима ТЕЖЕ схватљив, а поживотињеним, позвереним људима, изкуство каже, ТЕЖКО прихватљив начин – долази се до НАЈБОЉЕГ МОГУЋЕГ објашњења Суштине неке, БИΛО КОЈЕ Овосветовне Појаве /Појма /Речи /„Ријечи“, коју њен собствен, уКупан ток објашњава, од њеног Краја, преко њених Слогова, до њеног људима разумљивог Почетка, тј. Слово–Броја, Б–Роја, Б/оГ–Роја, Покроја… („В Начале было Слово, и Слово было с Богом, и Слово было Бог“)… и у ком НЕМА бирања (нећу ово, хоћу оно), него се баш СВЕ, с коском гута, и зноји, и уз језу дрхти уроњен у то Божје Упутство за употребу овог Стварног, St/сΔ/Зт/3Δ/3D–ВАРНОГ, као Света.
Δакле, Δа–Кле, ΔА–ГΛЕ!… која нас је то Мука СПОпала и каква нам је то коСКа у Грлу застала?…
Очигледно, Очи–ГΛЕ!–ΔНо… Национална мањина! Шиптарска, Шиб–ΔА–Рска, ЖИБ/ЖИГо–ΔАР–СК↗Å, Шип/Шиб/ЖИБ/ЖИГ–оΔАР–СК↗Å…
Ево како Речник Суштине ову Реч, њеним Речним током, наговештава јој! Природу, то јест њен тзв. Карактер, по Каквоћи и по Количини:
Националисти, Национ /Натсион /NatZION /NADsion /NADzion /Nasion /NАZIoN /IVАZIoN /Nation–АΛ–Исти, Nation /НА!–Ти–Он–АΛ–Исти, НАЦИ–Oн–АΛ–Исти, НАЦИ–Oн–АΛ–Is–Тi, НАЦИ–Oн–АΛИ–с–Ти, НАЦИ–Oн–АΛ–ИЗ–Ти, НА!–CION–АL–Isti, НА!–CION–АL–Is–Тi, НА!–ЦИОН–АΛИ–с–Ти, НА!–ЦИОН–АΛ–ИЗ–Ти, NAZI–On–АL–Ist–i, IVAZI–On–АL–Ist↗i, i↘VAZI–On–АL–Ist↗i, NA!–CION–АL–Ist–i, i↘VA!–CION–АL–Ist↗i/И/IΛ/i↘1 /i↘St↗i /i↘Sd↗i /i↘Zt↗i /i↘ЗΔ↗i /i↘3D↗i /ИЗ–Ти /IΛЗ–Ти /i↘13–Ти /Is–ΔИ? /ИЗ–ΔИ? /Is–ΔIΛ /ИЗ–ΔIΛ /IΛЗ–ΔИ? /i↘13–ΔIΛ… итд…
Па, Национална, Национ /Натсион /NatZION /NADsion /NADzion /Nation /Nasion /NАZIoN /IVАZIoN–АLNА… NAZI /Наци–оН–АΛНА… НА–СИОН /НА–ZION /НА–ЦИОН–АΛНА (то јест, Алава, Δрчна, Халапљива, Грамзива, Грабљива, Незајажљива…) итд… Мањина, МА!–Њина, Мањи–НА!… итд…
Значи – да се Неизкуснима у овом и оваквом читању – Речни ток сумира и протумачи: баш СВЕ везано за Појаву људског, L-Judskog… НАЦИОНАΛНОГ, НАЦИ–ОН–АΛ–НОГ! НА–ЦИОН–АΛ–НОГ! (тј. Првобитни, Прво–Питни, Прво–Пидни, Прво–π–ΔНИ, Прво–Битни, Прво–БИ–ΔНИ, Прво–ГоИ–ΔНИ… ИЗГОН, ИЗ–Кон… од такозваног Искона)… врти се око две кључне Појаве које чуче у СВАКОМ од нас у људској, L-Judskoj маси. И које су нам СВИМА, мање–више, познате.
Једна Појава је лукаво изтурена и зарад – НЕ Божјег! – но људских, L-Judskih Циљева, Циљ–ЕВА… жртвована: НАЦИЗАМ… кога као добро знамо…
А друга, исто тако лукаво, скривена Појава је ЦИОНИЗАМ – па га зато свет добро као не зна. Али, њега одкрива такозвана наука ИСТОРИјА, која увек једно ИСТО–РIΛјА! Одкрива га на такозвану Историјску ветрометину и чистину изтеран му однос према најближој браћи по оцу Авраму, тј. однос Семитских Јевреја, ј–ЕВРЕ–јА, јЕ–ВРЕ–јА… према Семитским Палестинцима, тј. Арапима…
Јевреји, јЕ–ВРЕјИ, јЕ–IЗРЕјIΛ… и Ционизам, дакле, Δа–Кле, ΔА–ГΛЕ!… који као кртица чекају да остваре своје одвајкадне, одвај–Хадне, одвај–ГАΔНЕ… Пирамидалне, Пирамида/АΛНЕ/АΛАВЕ, БИРАМ–ИΔАΛНЕ, БИ–РАМ–ИΔ–АΛНЕ/АΛАВЕ/Халапљиве… Циљеве, Циљ–ЕВЕ… и њеног целог људског, L-Judskog… од Првобитног, Прво–Питног, Прво–Пидног, Прво–π–ΔНоГ, Прво–Битног, Прво–БИ–ΔНоГ, Прво–ГоИ–ΔНоГ… па у СВЕ потоње Грехове палог Потомства, Потом–с–ΔВА, Ботом–с–ΔВА, БоΔ/ΔоМ–З/Λо–ΔIЗА, ГооΔ/ΔоΛΛ–З/Три/Тројствено/Тродимензионално–ΔIЗА…
Али, залудно је то чекање: кртичњаци никада НЕ беху Пирамидални! Оно шта Кртица, Хртица, Грдица… одувек прави јесте Купа, Куп–А, Куб–А, Куба, ГуБА!… која на пољу (од Бога Напољу!)… унеређује и губави Убавост, односно губави Божју Λепоту, Склад и Мир. Па због тога овај као свет до САΔ – по Божјем Δуховном Мерилу Ружан, Нескладан и Немиран – никако у Божјим Очима не може да буде Свет. Јер, тако, Ta–Ко? ΔА–Ко? ΔА–Го! ΔА–Б/оГ! – Његова, Божја Сврха, с–Врха, с–Врх↗Å… и Овог као Света и Човека у њему – НЕ остварује се!
Зато се одавно Човек у нама, у СВАКОМ од нас – смањио до неразпознавања.
Србин неразумно, и по СВЕ погубно, гута СВЕ шта му се – УВЕК с Задњим, људским, L-Judskim Циљ–ЕВИ–МА! – потура. Само да би се одвојио од својих, Богом даних Послова, По–Слова, Бо–Слова, Гоо–Слова, По–ЗΛо–ВА! По–ЗΛо–IЗА! БоЗ–ΛоВ↙Å↘! Гоо–ЗΛо–IЗ↙Å!… Наравно, IЗ↗Å↖о–НоГ–Å↖Света, Све–ΔА… у Овај као, Ка–о/НултноΔНо… стваран, St/Sd/Zt–VARAN, 3D/ЗΔ–ВАРАН… Свет. Због тога он, последично, одавно већ куса то од чега је сваком Србину већ мука. Па зато бежи у Српе, Чекиће, и у остале Буздоване… Узалуд мислећи да ће тим, ΔИМ, ΔИΛΛ, ΔIΛΛΛ… Издајством Себе Самоизданог да спаси. НЕ БИВА То! НЕ БИ–IЗА То! НЕ БИ–IЗ↙Å То!…
НЕГ∞, НЕГоо, НЕБо–оМ/оΛΛ/о11… већ једном, Спаси, Спази… Се/Себе… и Свет Србине, БРЕ! ГоРЕ!
Svaka vam cast!
Da odgovorim „kratko“ na postavljeno pitanje bez nadugackog filozofiranja:
Siptari koji su rodjeni u Srbiji, sto znaci i na Kosovu i Metohiji su „nacionalna manjina“ za nas.
Albanija njih moze da smatra svojom „Dijasporom“.
Uglavnom sve je to igranje reci, da li je dijaspora ili nacionalna manjina oni su i ostaju Srpski problem najvise zato sto zive u getu ne zeleci da nauce Srpski jezik i njegovu kulturu plaseci se verovatno asimilacije sto je inace tesko da se desi zbog njihovog jezika i (ne)kulture jer zive jos uvek uglavnom kao divlja plemena i u Albaniji i na Kosovu i Metohiji…
Znaci njih od ostalog sveta ne odvaja vera jer ih ima muslimana,katolika i pravoslavnih vec samo divljastvo.
Zalosno ali istinito!
… [Trackback]
[…] There you will find 79801 more Information to that Topic: novinar.de/2011/03/23/nacionalna-manjina-ili-dijaspora.html […]
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2011/03/23/nacionalna-manjina-ili-dijaspora.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2011/03/23/nacionalna-manjina-ili-dijaspora.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Info here on that Topic: novinar.de/2011/03/23/nacionalna-manjina-ili-dijaspora.html […]