Вести

Akademik, prof. dr Kaplan BUROVIĆ počeo je da piše i objavljuje na svom srpskom jeziku, pa je to nastavio i na svim jezicima,

Anton MINZALI, 27.02.2011

+++

koje je u međuvremenu savladao. Brzo se afirmirao i postao član Saveza književnika Jugoslavije, a kasnije i član Saveza književnika Albanije, Švajcarske, počasni član Društva srpskih književnika u Švajcarskoj, a godine 1995. i član Društva književnika Crne Gore. Afirmirao se ne samo kao književnik, već i kao publicista, pa i kao naučnik, balkanolog, posebno kao albanolog. Kao takav uveden je u mnoge LEKSIKONE, WIKIPEDIJE, pa i u ENCIKLOPEDIJE raznih naroda. Albansko Ministarstvo prosvete i kulture uvelo ga i u svoj službeni Program za škole svih kategorija, pa i u Program Universiteta.
On je do sada objavio preko 100 knjiga. Glavna su mu publicistička dela PRAVO LICE ISMAILA KADARE (izdanje na albanskom jeziku – Ženeva 1992, izdanje na srpskom i francuskom jeziku – Ženeva 2000), AUTOPSIJA JEDNOG MORALA (Ženeva 1999), ADEM DEMAČI (Ženeva, 2002). Iz oblasti književnosti glavna su mu disidentna dela: BOJANA (poema, Dubrovnik 1952), ODJEK KORABA (zbirka pripovedaka, Tirana 1967) i roman IZDAJA (Tirana 1965). Iz oblasti nauke: O DETERMINISANOSTI DRUŠTVA I DRUŠTVENOG UREÐENJA (disertacija, Skoplje 1954), ULCINJSKO NAREČJE (Tirana, 1969), DARDANIJA (etimološke studije, Ženeva 2004), KO SU ALBANCI? (Ženeva, 2007), ISTORIJA ULCINJA (Ulcinj, 2009), LINGUISTIČKE STUDIJE (Ženeva 2009) i druga. Aktuelno on je poznat kao autor albanološih teza i po njima se smatra za najvećeg savremenog albanologa na svetu.

Roman IZDAJA je napisan na albanskom jeziku, severni dijalekt. Sami su ga Albanci proglasili za glavno delo albanske književnosti u prozi, pa i za JEVANÐELE albanskog pozitivnog, savremenog patriotizma, dok su jezik ovog romana tražili za svoj službeni, nacionalni jezik. I pored svih monstruoznih persekutiranja, koja su ovom delu učinjena (i nastavljaju da se čine!) dan-danas od strane albanskih vlasti i enverizmom indoktriniranih ljudi, roman je pre neki mesec doživeo i svoje peto izdanje.

Evo izdanja ovog romana kako su sledila jedno drugo:

1.- Prvo izdanje: Tirana 1965, Izdavačka kuća „Naim Frashëri“, tiraž 5000, format 78 x 109/32, strana 259, Štamparija „Mihal Duri“, redaktorka Donika Omari, korektorka Neka Turkeshi, slikar korica Ksinofon Dilo, tehnički redaktor Adem Lita.
Ovo je službeno izdanje albanskih vlasti i Partije rada Albanije, učinjeno sa specijalnom dozvolom od strane CK PRA (Centalni komitet Partije rada Albanije), pošto je rukopis podložen detaljnoj policijskoj kontroli od specijalista i eksperta CK i Saveza književnika Albanije, među kojima, kako smo do danas uspeli da identificiramo, bili su: Ramiz Alia, Ibrahim Uruči, Sterio Spase i Nasho Jorgaqi.

U knjizi piše da joj je tiraž 4000 primeraka, ali su objavljena još drugih 1000 primeraka, koji su ubačeni ilegalno na Kosovo.
Odmah posle ovog izdanja Akademik Burović, poznat među Albancima sa pseudonimom Kapllan Resuli, primljen je za člana Saveza književnika Albanije. On je prvi i jedini jugoslovenski politički emigrant koji se u Albaniji proglašava za člana Saveza književnika Albanije.

2.- Drugo izdanje – prerađeno: Tirana 1967, Izdavačka kuća „Naim Frashëri“, tiraž 20.000 primeraka, format 78 x 109/32, stranica 392, Štamparija „Mihal Duri“, redaktorka Donika Omari, korektor Xhevat Lloshi, korice Robert Ballauri, tehnički redaktor Adem Lita. Sa predgovorom od prof. dr. Adriatik Kallulli.

I ovo je službeno izdanje albanskih vlasti i PRA, učinjeno zapovešću CK PRA, a na bazi potražnje Albanaca Albanije i albanske dijaspore sa svih strana sveta.

U ovom izdanju, ustrajnom potražnjom autora, dodati su neki delovi, koji mu se pri prvom izdanju nisu dozvolili od redaktorke (razume se, po naređenju iz CK PRA!), kao i neke ispravke i dopune, koje je u međuvremenu učinio autor delu.
Romanu je dodata i sjajna posveta njegovoj deci.

U knjizi piše da je objavljeno 15.000 primeraka, ali su objavljena još 5.000 drugih primeraka, koji su opet ubačeni na Kosovo ilegalno.

Posle hapšenja autora, godine 1970, potražnjom iz Beograda, a naređenjem iz CK PRA, roman IZDAJA, kao i ostala dela Akademika Burovića, skinut je iz cirkulacije, kao uslov da se uspostave diplomatski odnosi između Jugoslavije i Albanije na rang ambasada. Oni koji nisu predali vlastima svoj primerak romana, proganjani su i persekutirani svakako, pa i krivično, hapšeni su i isprebijani.

Albanski književnik Gani Skura, samo što je digao čašu piva i nazdravio javno za Kapllana Resuli-a, uhapšen je i kažnjen sa 10 godina zatvora.

3. Treće izdanje: Tirana 1992, Izdavačka kuća „Iliria“, tiraž 100.000 primeraka, format 61 x 86/16, stranica 332, Štamparija „Tirana“.

Ugovor sa IK „Liria“ učinjen je početkom maja 1991, u Tirani. IK mu se pretstavila kao privatna, nemačka. Izdavač Ibrahim Kelmendi mu je dao 500 maraka avans za 6.000 primeraka. U Ugovoru piše da, ako se ukaže potreba za dodatni tiraž, učiniće se novi ugovor. Sem ovoga, izdvač je uzeo na sebe obavezu da roman štampa u Nemačkoj. Od autora, na izričan način, traženo mu je da delo ne objavi ni u Albaniji, niti na Kosovo, i da ga on pozove u Nemačku, tobože za promociju, ali u stvari da mu se tako omogući emigriranje iz Albanije, te da u Nemačkoj traži status političkog emigranta.
Faktički, iza ove IK krio se albanski SIGURIMI, koji – stavljajući ovako u svoje ruke ovlašćenje za štampanje romana, imao je za cilj da fizički likvidira autora (16. maja mu se čini i atentat!), a zatim da nikome ne dozvoli objavljivanje tog dela. Atentati su jedan za drugim propali, dok je Akademik Burović, osvešćen o podlosti I.Kelmendia, uspeo da se popne na avion i odleti za Švajcarsku.

Punila se druga godina od kad je potpisan Ugovor, a I.Kelmendi nije objavljivao njegov roman. U međuvremenu je autor potražio drugog izdavača, pa i našao ga. Čim je to saznao SIGURIMI, naređuje I.Kelmendi da odmah objavi roman.
Kako se vidi sasvim jasno – ovo je skraćeno izdanje romana. Ne samo što nema lepu posvetu deci (da bi izazvali tu decu protiv oca!), ali nema ni Predgovor, iako je naglašeno da se romanu napravi novi detaljni predgovor. Sem ovoga, I.Kelmendi (alias SIGURIMI!) učinio je jako lošu tehničku opremu romanu, a sa ciljem da bar njegovim spoljašnjim izgledon me konkuriše romanu Ismaila Kadare „General mrtve vojske“, koji je u to vreme nanovo štampan na luksuzan način, sa nadom da mu se dodeli Nobelova nagrada.

U knjizi piše da joj je tiraž 10.000 primeraka, ali 10.000 primeraka su ušli samo u Švajcarskoj, na oči autora, gde je, opet na oči autora, prodavan po 15 švajcarskih franaka primerak. Izdanje romana u ovako velikom tiražu učinjeno je ne samo u protivnosti sa Ugovorom, već i sa ciljem da bi se preplavilo tržište i tako onemogućio autor da lično ili preko neke druge izdavačke kuće štampa svoje delo. Na ovaj način onemogućeno mu je da se domogne finansijskih sredstava ni za privremeno rešenje problema nasušnog hleba, kamoli i da izda neku novu knjigu.

4. Četrvto izdanje – prerađeno: Tirana 2000, privatna Izdavačka kuća „Mësonjëtorja e Parë“, tiraž 1000 primeraka, stranica 472, Štamparija „Mësonjëtorja“, Tirana. Redaktorka Eva Delvina, literarni korektor Selë Rashidi, grafička umetnost Jolanda Marjanaku, korica od vremena poznatog slikara Dhimitër Ligori.

Romanu se vraća posveta deci, dodaje se fotografija autora, lista njegovih objavljenih dela, učinjena od Nihat Halili-a, Predgovor od Kol. Xh. Pera i, na kraju, dodaje se i Rečnik reči manje-više nepoznate, učinjen od samog autora. Na zadnjoj korici pretstavljeni su citati, mišljenja značajnih ličnosti o romanu: Narodnog umetnika Pjetar Gjoka, književnika Mark Dodani, književnog kritičara Adriatik Kallulli i pesnika Xhemal Ahmeti.

Ovo je najserioznije izdanje ovog romana. Pročešljan je jezično i stilistički sa iskustvom godina koje su protekle od prvog izdanja i studija koje je u međuvremenu učinio autor. Dodata je i jedna nova linija: Arben-Besa, dok skoro sve druge ličnosti romana retuširane su i izvajane dublje i na evidentan način, tako da je roman u ovom izdanju – verujemo – dospeo svoju vrhunsku savršenost.

Knjiga ima i jednu spoljašnju, tehničku opremu, dosta lepu.
Kao takva ona je odmah pala u oči svojim poznatim persekutorima i njen izdavač Përparim Xhixha je naređen da je povuče iz prodaje. Znači – opet se persekutira.

5. Peto izdanje: Priština 2010, privatna Izdavačka kuća „Dija“, tiraž 500 primeraka, strana 630, Štamparija: a-print Priština. Redaktor Azem Zogaj, kompjuterska realizacija Kujtim Lepaja, korice Lejla Ibrahimi, predgovor Mithat Lepaja.

Ovo je izdanje učinjeno prema četvrtom izdanju. Na poslednjoj korici ima fotografije svih prethodnih izdanja, poznati citat Pjetra Gjoka i jedan nov citat iz Predgovora.

Izdanje je registrirano u Nacionalnoj i universitetskoj biblioteci Kosova, ISBN 978-9951-507-21-9.
Ima sasvim serioznu tehničku opremu, kao izdanja klasičnih dela.

Godine 1965, čim je po prvi put štampan ovaj roman, svojom inicijativom, nastavnici albanskog jezika, u Albaniji i u dijaspori albanskoj, uveli su ga u svoja predavanja, pa i u eks-Jugoslaviji, gde je bilo zabranjeno i samo ime Akademika Burovića, kamoli i njegova dela. U Albaniji, gde u početku nije bio zabranjen, sami su ga nastavnici uneli u svoja predavanja, dok vlasti, nemajući mogućnosti da im to zabrane i da bi maskirali svoju delatnost protiv autora, uneli su roman u program vanškolske lektire. Pošto je i ovde zabranjen, niko od ovih nastavnika nije se više usudio ni ime autora ovog romana da spomene nikome, Bože sačuvaj učenicima, što nije slučaj i na Kosovo, gde su nastavnici, zajedno sa svojim učenicima, kažnjeni preko 1.000 godina zatvora, a bezbroj njih i isprebijeni batinama. Od SIGURIMI-a nije dozvoleno ni albanskoj emigraciji da ga preštampaju. Ali 1990, naročito pošto je autor izašao iz zatvora a led terora Envera Hodže poče da se topi, mnogi nastavnici se ohrabriše i nanovo počeše da održavaju lekscije svojim učenicima o romanu i autoru. Tada i albanske vlasti, godine 1992, uneše roman IZDAJA i ostala dela Akademika Burovića u službeni Program Minstarstva prosvete i kulture za škole svih kategorija i unversitete, kao svedočanstvo i dokaz o uspostavljanju slobode i demokratije u Albaniji.

Čim su prebrodili opasnosti, godine 1994, opet su zabranili dela Akademika Burovića, ali ovaj put u ćutnji, pošto je ovo bilo u očitoj suprotnosti sa pretendiranjem da je u Albaniji uspostavljena sloboda i demokratija.

Persekutiranje Akademika Burovića i njegovog romana IZDAJA, zajedno sa najmonstruoznijom satanizacijom, koja im je učinjena i nastavlja da im se čini iza kulisa od jugoslovenske UDB-e i albanskog SIGURIMI-a, pretstavlja jednu od nacrnjih i najtežih mrlja, najvećeg srama u istoriji albanskog naroda i naroda eks-Jugoslavije. U ove zemlje ovo persekutiranje je imalo i ima politički karakter, u Albaniji i šovinistički, rasistički karakter, dok u Jugoslaviji i verski karakter. I pored svih persekutiranja, roman i sâm autor nastavljaju njihov život u srca ljudi, koji su oslobođeni od nakaradnih verskih, nacionalnih, klasnih i političkih strasti, odupirući se ovako vremenu i najkriminalnom sabotiranju, najprljavijoj borbi, koja im je činjena i čini im se.

Ovo nam najbolje dokazuje i peto izdanje ovog romana, kao i afirmiranje Akademika i u najvišim svetskim nivoima. Akademika prof. dr Kaplan Burovića sada imamo ne samo u školskim i universitetskim programima nekih zemalja, u leksikonima kulture i nauka, u enciklopedijama akademija nauka, već i u svetskoj enciklopediji WIKIPEDIJA, dok se u njegovoj domovini Crnoj Gori, kao i na Kosovo i u Albaniji nastavlja to persekutiranje dan-danas.

Anton MINZALI