logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    965 пута прочитано    Датум: 3.03.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Тутор - прва причаКао што знате већ неко време круже по интернету приче тзв „црквењака“ из Баната, иначе бившег официра, који је постао

ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА – Владика Артемије, 91.03.2011

+++

екумено промотер по разним интернет сајтовима.

Једна од тих промоција новотелога и новосвештеника је и кроз приче под називом „Црквењак“, где су народ представили као карикатуру,црквењака још помози Боже(јер се дружи са попом, па је колико-толико“нормалан“) а свештенике, као симпатичне пастире са смислом за хумор, пуне љубави, разумевања и поука за цицијашки (дају само 200 дин за водицу, сем циге који да црвену „да нису џаба долазили“), задрти и непросвећени народ, који је гори него својевремено титови пензионери, који су веровали да ће из Русије доћи велика пегла која ће опеглати планине па ћемо имати равницу ко Украјине.

Као одговор на „Цркењака“ Љубиша Правдић (админ фејсбук групе ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА – Владика Артемије) је добио од једног нашег члана групе, који је молио да остане анониман, а ми му се извињавамо због ранијих неспоразума..исто такве приче под називом „Тутор“.

+++

ТУТОР – ПРИЧА ПРВА – Деда Рада и Баба Драгица

Негде у Бачкој. Звони прво звоно за литургију. У Цркви, Тутор и деда Рада, који увек стоји са леве стране у првом столу до Богородичине иконе, и леве певнице. Свеће купују најревносније баке које долазе на прво звоно, тутор даје кусур и полугласним шапатом пита за здравље..
Улази свештеник.

- Помаже Бог, радиш већ..
- Бог помого, господне..
- Бог помог’о, Бог помо’го – уз наклон баке се јављају господину.

Свештеник улази у олтар и Богослову у десној певници говори нешто. Стари чтец је у светосавском дому греје се и прича са вршњацима. После неког времена стари чтец: деда Мита улази у Храм и стаје поред десне певнице. У себи чита молитву и потом улази у певницу и каже богослову:

- Види момка.. поранио..
- Ма једва….загинули синоћ.
- Нека, треба.. млад си, а и попадију треба да тражиш.
- Ма јесте, али смо се убили деда Мито..попио сам једно 9 “шприцера”, али ме “пелинковац” дотук’о.
- Ау не ваља ти то деране.. морате полако, и ми смо пили, али није тога било к’о саде….Данас је први глас, јеси наш’о тропар,’оћеш ти Блажена?
- Нека, нека ти ћеш, нисам нешто расположен, али мор’о сам доћи, ко зна ко овде друка владици.
- Кад се враћаш на Богословију?
- Сутра, прикосутра, нем’појма, а онда се не враћам до Ускрса..шта ћу у овом селу, Београд је мој живот.
- Па лепо је то, али дођи кад-год, Бааби да помогнеш, имате земље, а њему треба помоћ, а и овде у Цркви, ја сам већ матор, 84 година ће бити 4 августа кад је Крајина пала…ко ће појати овде, видиш да нема никога.
- Ма тако је свуда, јер су млади у граду, а добар си ти деда Мито, ма још ћемо ти и ја пити заједно…а земљу ми не помињи, ту леба нема!!

Полако у Храм улази бака Драгица, са две штаке под мишкама, прилази тутор и полако је придржава, бака хоће у мушку цркву..стају поред леве певнице где је увек исповест.

- Да се причестите мајко?
- Акобог даа,
- Богословац, зови господина, оће маајка да се причести, па да се исповеди -каже тутор.
- Баба нема од тога ништа…исповест и причешће су две одвојене тајне! Била је исповест неки дан у суботу!
- У Рааано моја, ја нисам могла доћи, син ме је дон’о и отишо на пос’о.
- Неее знам баба..не верујем да ће те исповедити!

Богослов улази у олатар и каже оче:(кревељући се) „’Оће баба Драагица исповееест“

- Шта???…па рек’о сам им свима да тога нема, иди реци јој да не исповедам и да је била исповест у суботу на вечерњем..
- Реко сам јој, али запела..

Свештеник излази из олатра на лева врата..

- Баба Драгице реко сам свима да нема исповести више, нећу сада да понављам свкаом понаособ..ти си те грехе исповедила, и имаш мој благослов баба.
- Али ја би тела да се исповедим..цела века сам се тако спремала..ја не могу другачије пред Господа.
- Аман Жено, шта сам ти рек’о: имаш мој благослов(већ губи живце)
- Али господ’не ја ћу можда ноћас умрети!!!(засузе јој очи)

Свештеник је гледа уситњеним очима, осећа да га народ гледа и нагло се окреће и одлази у олтар, узима епитрахиљ и онако бесно баца увис и натачиње га на главу…излази и слуша баку…потом јој ставља епитрахиљ на главу, и крст, и погледом у плафон, мрмља љутито разрешну молитву.. Иза њих у првом столу стајао је и све то пратио деда Рада, који излази да упали свећу, а у ствари да не слуша исповест, као увек у тим приликама.

Исповест је завршена..поп се гласно, јако љутито обраћа народу који се полако спрема за литургију и пали свеће.

- Ево сада сам исповедио, и немојте то да ми радите, рек’о сам једном и крај, исповести неема, и нема дискусије, јер свете тајне исповести и причешћа су одвојене,сви смо ми грешни, какве припреме, ми смо недостојни припреме, какав пост, какви бакрачи, ми се никада не можемо припремити за сусрет са Господом, то је лицемерје..

- Али Господ’не свете тајне миропомазања и крштења су две тајне, па се савршују заједно..јел тако? – рече деда Рада, који се вратио у свој сто.

Поп га гледа мрко, али зна да са деда Радом нема препирке, јер деда Рада је синовац угледног проте са почетка века, о којем књиге пишу.

- Добро је деда Радо, после службе ћемо о томе.
- Господине ја би, господ’не, уз ваш благослов, кренуо код Владике – рече деда Рада.
- Молим?? – Поп је згранут и полако се примиче деда Ради.
- Шта ћеш ти код Владике – рече тихо (без персирања иако је млађи од деда Раде 50ак година) да народ не чује.
- Шта ти имаш да радиш код владике..
- Нешто би да га приупитам господине.
- Све што вам је нејасно прво се обратите свом пароху, ја сам ту да разјашњавам.
- Не вреди господине, ствар је деликатна и то може само владика..
- Ма нећеш ти код Владике..(усиљено се смешка поп)
- ‘Оћу, ‘оћу господине, 56цом и тамо сам за по сата.
- Али не можеш ти тако код владике, постоји процедура, неће те примити..мораш се дотерати..најавити..
- Па идем сада да се најавим, а после ћу када ме у тефтере, да одем..и господине ја у овом руу идем у Цркву, ја боље немам..
- Ма не можеш, не прима он сваког, има он преча посла, само вас чека.
- Па ја ћу чекати, ја сам пензионер, немам никаквог посла, па ћу чекати, ваљда ће када обави послове, за мене имати један моменат,ипак је наша кућа дала 3 попе, и 2 калуђерице,помагали смо нашу Цркву и за време Краља и Тита.
- Постоји процедура деда Радо, постоји ред, знате ли ви ко је бреее владика!!!??? Доктор наука!!!! Жива икона Христа!!!!
- Господине, ако може да седи са оним тајфуном(тај и тај) код мог зета у ******* ресторану, та ваљда може тренутак један и са мном грешним?

Свештеник после помена тајкуна и владике почне нагло да се зноји, и црвени..

- Ја ћу те спречити, ти хоћеш мене да упропастиш..ја сам готов онда.
- Та господине, та шта то диваните ..та кога би ја упропастијо?
- Не иде се тако код владике деда Радо, треба припреме..
- Е мој господине, ту сам вас чек’о..! Видите шта сте сада казл’и..? За овога владику – пастира нашег, који је човек к’о и ми, да би га само видели треба припрема и толк’а теревенка, а за сусрет са Небеским Владиком лажете: не треба НИКАКВА припрема..? Та ман’те се Господ’не.
- Деда Радо немојмо о томе сада, ја тако морам, или ћу у Градиште или Лок, деца и жена једва издржавају и у овоме месту..таворим овде, а гори су у Граду.

Бака Драгица се упокојила недуго после причешћа, а деда Рада није отишао код владике, али је Попу још једаред презној’о, и показао да је народ чувар вере и поретка. Тешко нама када нам се деда Раде и баба Драгице упокоје.

Фејсбук група: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА – Владика Артемије




1 коментар у вези “Tutor -priča prva”
  1. Vec vidjeno samo malo drugacije.
    Secam se pre dvadesetak i kusur godina. Stojim u crkvi u red za ispovest. Ispred mene predsednik cr.sk.opstine.Kleknuo pred starim popom koga su vec u to vreme neki parohijani (iz njegovog kraja) proglasili za “zivog sveca”.Bio sam samo jedno metar – dva od njih i lepo sam cuo:
    Pop – Jel’ tebe Milorade boli glava ?
    Milorad – Jok !
    Pop – A jel te boli stomak ?
    Milorad – Jok !
    Onda ga jos klececi pogleda Milorad pa ga upita, a sto vi to mene pitate, ja sam samo dosao da se ispovedim?
    Pop – Pitam te zato jer stalno napadas mog sina …..
    djakona pa mislim da si mozda bolestan?!
    Milorad se ustao, ostao bez ispovedanja i pricesca i pravo na vrata da izadje iz crkve.
    Koliko god je bio zalostan ovaj dogadjaj toliko je bio i smesan tako mi koji smo bili pozadi i videli i culi ta dogadjanja jedva smo se uzdrzali od smeha.
    I naravno, posle Milorada dosao je red na mene da se “ispovedim”. Medjutim niti sam imao sta da kazem niti posle ovog dogadjaja ispovest takvom popu vise nije znacilo za mene ama bas nista. I to tako i dalje traje…Pop je kasnije umro,a jos ga njegovi pajtasi nisu proglasili za sveca, a Milorad pre par nedelja napuni 90 godina zivota.Kako izgleda, preci ce on i Stotku!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo