logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Тема ПАХОМИЈЕ    2.996 пута прочитано    Датум: 6.02.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Педофилија у СПЦ?

ВРАЊЕ, НИШ – Садашњи српски патријарх водио је 2003. Године тајну комисију Синода за испитивање случаја педофилије, али су налази до сада ускраћени јавности, показују сазнања Ивана Ангеловског, новинара Балканске истраживачке мреже.

БИРН

***

Позивајући се на тврдње Горана Арсића, једног од врањских свештеника који су јавно говорили о дечацима које је владика Пахомије наводно сексуално злостављао, БИРН пише да је владика Иринеј, који у то време још није био патријарх, предводио трочлану комисију која би требало да испита скандал.

Међутим, иако се, како каже, надао да ће владика нишки покушавати да дође до истине, Арсић тврди да је Иринеј био љут јер је неколико свештеника заједно са једним од дечака са оптужбама изашало у јавност.

ЦРНА ТРОЈКА – Уместо да ми причамо њему, он је причао нама. Тада ми је било јасно да сви у цркви знају [за сексуално злостављање деце], али ћуте. Били смо наивне овце што смо веровали у чистоту наших црквених вођа – каже Арсић.

Отац Арсић каже да је црквена комисија формирана почетком 2003. Како би испитала оптужбе против епископа Пахомија, који је био тада, а и данас је, владика епархије врањске.

Постојање црквене комисије, евентуални налази, као и идентитет тројице црквених великодостојника који су били у комисији, до сада није био познат јавности. Према Арсићевим речима, поред садашњег патријарха, друга два члана комисије били су епископ Григорије из Требиња, у Босни и Херцеговини и Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије на Косову.

У БИРН кажу да су још августа 2010. Године од информативне службе СПЦ писмено затражили интервју са патријархом Иринејем, са намером да се расветле околности рада комисије и да се јавности предоче њени налази. Захтев исте садржине послат је и епископу Григорију, али и поред неколико телефонских подсећања црквени званичници нису одговорили.

- Упорно ћутање цркве о сексуалном злостављању малолетника, као и начин на који су суђења против свештеника СПЦ вођена, оставио је снажан утисак на умешану децу, правне стручњаке и експерте за заштиту деце. Они верују да су се моћне политичке елите и правосудни органи удружили са свештенством у потпуном прикривању скандала – пише у тексту објављеном на сајту БИРН.

Политички притисак

Владика Пахомије на суду је ослобођен оптужби 6. Марта 2007. Године, али у јавности се и даље често чују оцене да су судије у овом предмету биле под политичким притиском.

Судија која је Пахомија ослободила кривице, Катарина Ранђеловић, негирала је да је подлегла притиску, док је судија Данило Николић, донедавно председник Окружног суда, одбио да коментарише случај.

Међутим, према сазнањима до којих је дошао БИРН, у Министарству правде заведено је анонимно писмо у коме се наводи да су 5. Марта, дан пре изрицања ослобађајуће пресуде, Данило Николић и Катарина Ранђеловић виђени су “у ресторану испод трибина Фудбалског клуба Раднички, у поподневним сатима” са тадашњим министром правде Зораном Стојковићем (ДСС).

Судија Ранђеловић негирала је да се тог дана састала са министром, док је Николић одбио да разјасни да ли је био тамо или не, а Стојковић није ни пристао на интервју.

Иако Стојковић одбија да потврди или негира да ли је био у посети Нишу дан пре ослобађања Пахомија, према саопштењу још увек доступном на сајту нишког универзитета, бивши министар правде заиста јесте био тог дана у Нишу.

Према саопштењу на сајту, Стојковић је присуствовао представљању књиге на Нишком универзитету 5. Марта 2007. Године. Књигу, Споразум о признању кривице, написао је Данило Николић, председник Окружног суда и председавајући другостепеног већа које је потврдило ослобађајућу пресуду Пахомију.

Оригинални текст можете прочитати на сајту БИРН – овде.

 

***
***
***

Случај Пахомије

Оптужница за сексуално злостављање подигнута је против епископа Пахомија 2003. Године и он је позван да се појави у Врању на суђењу затвореном за јавност. Оптужница је подигнута у име четворице тинејџера, од којих је најмлађи имао 13 година.

Четири године касније, након дуготрајног процеса, пребацивања предмета из врањског у нишки Општински суд, епископ Пахомије проглашен је невиним. Пресуду је потврдио другостепени суд – Окружни суд у Нишу.

Иако је Врховни суд Србије у октобру 2007. Пресудио да је одлукама претходних судских инстанци повређен закон, епископу Пахомију није могло поново да се суди – одлука Врховног суда, по захтеву за заштиту законитости, не производи правно дејство уколико је на штету оптуженог.

Владика епархије врањске, Пахомије, од почетка инсистира на својој невиности, тврдећи да је жртва антипатриотских и антицрквених завера.

Аутор: Предраг Благојевић

| Извор: БИРН | Објављено: 03. 02. 2011.

Преузето са сајта ЈУЖНЕ ВЕСТИ

***
***
***

ORIGINALAN TEKST

Pedofilija pod zaštitom srpske države i crkve

ТРОЈКА

Sadašnji srpski patrijarh vodio je 2003. godine tajnu komisiju Sinoda za ispitivanje slučaja pedofilije, ali su nalazi do sada uskraćeni javnosti.

Piše: Ivan Angelovski iz Beograda, Dablina, Vranja, Novog Sada, Niša, Bijeljine, Iriga i Sremskih Karlovaca

Kada je telefon zazvonio, otac Goran Arsić, sveštenik iz Vranja, odahnuo je. Na vezi je bio vladika niški Irinej.

Vladika, koji je u januaru ove godine postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve, SPC, tražio je od sveštenika Arsića da dođe i svedoči pred komisijom koju je crkva ustanovila da bi ispitala okolnosti vezane za optužbe protiv episkopa Pahomija, iz Vranja.

Otac Arsić je već bio dobro upoznat sa skandalom jer su tri dečaka, tinejdžera, došla kod njega, nekih drugih sveštenika i dve kaluđerice, žaleći se da ih je Pahomije seksualno zlostavljao. Srpski mediji su te 2003. godine objavili izjave maloletnika i skandal je uzburkao javnost. Tokom policijske istrage, još nekoliko maloletnih dečaka iznelo je slične optužbe protiv episkopa.

Danas, godinama posle tog razgovora, otac Arsić se seća kako mu je vladika Irinej rekao da je formirana tročlana komisija da ispita skandal i da će je upravo on predvoditi.

“Hvala, vladiko. Ovaj poziv čekam već mesecima”, seća se otac Arsić kako je pun nade odgovorio sadašnjem patrijarhu.

Ali, ako je i pomislio da je crkva ozbiljna u nameri da preispita navode o zlostavljanju dece, čekalo ga je veliko razočaranje.

Kada je, s dvojicom đakona i jednim od dečaka koji je optužio Pahomija, došao na sastanak s vladikom Irinejem u Niš, Arsić je ubrzo shvatio da su tamo pozvani kako bi im se održala lekcija, a ne da kažu svoju stranu priče.

Vladika Irinej je bio ljut jer je otac Arsić, kao i trojica tinejdžera, sa optužbama izašao u javnost.

“Umesto da mi pričamo njemu, on je pričao nama”, seća se otac Arsić ovog sastanka. “Tada mi je bilo jasno da svi u crkvi znaju [za seksualno zlostavljanje dece], ali ćute. Bili smo naivne ovce što smo verovali u čistotu naših crkvenih vođa.”

Postojanje crkvene komisije, eventualni nalazi, kao i identitet trojice crkvenih velikodostojnika koji su bili u komisiji, do sada nije bio poznat javnosti. Prema Arsićevim rečima, pored sadašnjeg patrijarha, druga dva člana komisije bili su episkop Grigorije iz Trebinja, u Bosni i Hercegovini, i Milutin Timotijević, rektor Prizrenske bogoslovije na Kosovu.

Otac Arsić kaže da je crkvena komisija formirana početkom 2003. kako bi ispitala optužbe protiv episkopa Pahomija, koji je bio tada, a i danas je, vladika eparhije vranjske.

U avgustu ove godine je poslat pismeni zahtev informativnoj službi SPC da omogući intervju sa patrijarhom Irinejem, sa namerom da se rasvetle okolnosti rada komisije i da se javnosti predoče njeni nalazi. Zahtev iste sadržine poslat je i episkopu Grigoriju. Do momenta objavljivanja ovog teksta, i pored nekoliko telefonskih podsećanja, crkveni zvaničnici nisu odgovorili.

Uporno ćutanje crkve o seksualnom zlostavljanju maloletnika, kao i način na koji su suđenja protiv sveštenika SPC vođena, ostavio je snažan utisak na umešanu decu, pravne stručnjake i eksperte za zaštitu dece. Oni veruju da su se moćne političke elite i pravosudni organi udružili sa sveštenstvom u potpunom prikrivanju skandala.

Optužnica za seksualno zlostavljanje podignuta je protiv episkopa Pahomija 2003. godine i on je pozvan da se pojavi u Vranju na suđenju zatvorenom za javnost. Optužnica je podignuta u ime četvorice tinejdžera, od kojih je najmlađi imao 13 godina.

Četiri godine kasnije, nakon dugotrajnog procesa, prebacivanja predmeta iz vranjskog u niški Opštinski sud, episkop Pahomije proglašen je nevinim. Presudu je potvrdio drugostepeni sud – Okružni sud u Nišu.

Iako je Vrhovni sud Srbije u oktobru 2007. presudio da je odlukama prethodnih sudskih instanci povređen zakon, episkopu Pahomiju nije moglo ponovo da se sudi – odluka Vrhovnog suda, po zahtevu za zaštitu zakonitosti , ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko je na štetu optuženog.

Vladika eparhije vranjske, Pahomije, od početka insistira na svojoj nevinosti, tvrdeći da je žrtva antipatriotskih i anticrkvenih zavera.

Prošle godine je organizovao festival za decu s posebnim potrebama. Na brojne zahteve za intervju, upućene prethodnog meseca, nije odgovorio.

Drugi slučaj pedofilije u SPC, vezan za oca Ilariona, tadašnjeg igumana manastira Hopovo, u Vojvodini, takođe se završio bez konačnog odgovora. Zbog odugovlačenja u sudu, optužbe su zastarele jer u Srbiji čitav proces za seksualno zlostavljanje dece, uključujući suđenje i presudu, mora da se završi u roku od šest godina od momenta kada je navodno krivično delo učinjeno.

Dok sedi u bašti iznajmljene kuće u Irigu, u Sremu, i ispija pivo s prijateljima, Ilarion kaže da ga je crkva primorala da ode u penziju. I danas tvrdi da je nevin. Prijatelji mu se i dalje obraćaju sa “oče”.

Pojedini stručnjaci za zaštitu dece kažu da su prijavljivali i druge slučajeve crkvene pedofilije, koji nikada nisu objavljeni jer ih, kako tvrde, policija nije istražila.

Slučaj “Pahomije”

Oktobra 2002, trinaestogodišnji dečak ušao je u policijsku stanicu u Vranju, zajedno s majkom i bakom, da prijavi kako ga je episkop Pahomije seksualno zlostavljao. Tako je počeo “slučaj Pahomije”.

Prema dokumentima iz Vrhovnog suda Srbije, pribavljenim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, dečak, identifikovan kao M.K, tvrdio je da ga je episkop prvi put zlostavljao na dan Sv. Ignjatija 2002. godine, nakon što ga je pozvao u svoju sobu i zatražio od njega da mu izmasira leđa. Sveti Ignjatije je slava episkopa Pahomija.

Nakon masaže, episkop je od dečaka tražio da se skine, pokušao da ga zagrli i pritisne svoje telo uz nјegovo.

M.K. je naveo da ga je episkop u tri navrata zlostavljao. Nakon četvoromesečne policijske istrage, Pahomije je na kraju optužen za seksualno zlostavljanje četvorice maloletnih dečaka, od kojih je M.K. bio najmlađi.

Četiri godine kasnije, presudom Opštinskog suda u Nišu, dve tačke optužnice su odbačene, zato što je suđenje odugovlačeno toliko da je istekao rok zastare u kom se presuda morala doneti. Preostale dve tačke optužnice, među kojima i slučaj M.K, odbačene su jer sud nije prihvatio svedočenja dečaka kao pouzdana.

Prema principu In dubio pro reo, ukoliko sudija, u ovom slučaju Katarina Ranđelović, ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog. Episkop Pahomije je bio oslobođen.

“Princip In dubio pro reo u Srbiji se koristi vrlo retko”, kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom univerzitetu Union. “Sudija mora imati vrlo ozbiljne razloge da donese takvu odluku.”

Presudu Opštinskog suda potvrdio je drugostepeni sud u Nišu, čijim većem je predsedavao sudija Danilo Nikolić.

Osam godina kasnije, porodica M.K. tvrdi da je momak još uvek traumatizovan. Sada ima 21 godinu i još uvek živi u Vranju. Njegov advokat, Aleksandar Stojković, kaže da mladić ne može normalno da funkcioniše bez stalnog psihijatrijskog nadzora, te da teško komunicira sa strancima. M.K. u potpunosti odbija da razgovara o ovim događajima.

Nijedan od preostale trojice dečaka, koji su u to vreme bili učenici Bogoslovije, nije želeo da se priseća, niti da komentariše slučaj. Dvojica su završila bogoslovske fakultete u Grčkoj, gde i danas žive i rade kao sveštenici, dok je treći potpuno napustio crkvu i živi u Vranju. “Ne želim ponovo da prolazim kroz tu golgotu”, kaže jedan od sveštenika, koji sada živi u Grčkoj.

U beogradskom Incest trauma centru tvrde da postoji još slučajeva svešteničkog seksualnog zlostavljanja koji nisu obelodanjeni. U ovoj organizaciji za zaštitu dece od zlostavljanja kažu da su 1995. i 1998. godine policiji prijavili dvojicu “vrlo visoko rangiranih” sveštenika SPC zbog seksualnog zlostavljanja dece. Međutim, nije bilo nikakve istrage.

“Njihove priče gotovo su identične onima koje smo čuli u ‘slučaju Pahomije’”, kaže Dušica Popadić, iz ovog centra. Ona ne želi da otkrije imena prijavljenih sveštenika.

Prema njenim rečima, čini se da je čitava procedura u tim slučajevima potvrdila tvrdnje koju zlostavljači često koriste kako bi ućutkali svoje žrtve – da im niko neće verovati ukoliko nekome kažu da su seksualno zlostavljani.

Politički pritisak?

Oslobađajuća presuda episkopu Pahomiju isprovocirala je mnoge da veruju da su crkveni velikodostojnici, ljudi iz pravosuđa i političari aktivno sarađivali kakо bi ga zadržali na slobodi.

I dalje se veruje da sudije koje su sudile u ovom predmetu nisu radile nezavisno, već pod pritiskom iz krugova tada nacionalistički orijentisane vlade Demokratske stranke Srbije pod vođstvom Vojislava Koštunice. Njegova vlada negovala je bliske odnose s crkvom.

Sudija Katarina Ranđelović negira da je podlegla pritisku da oslobodi episkopa, dok je sudija Danilo Nikolić odbio da komentariše slučaj.

Ipak, prema anonimnom pismu, zavedenom u dokumentima Ministarstva pravde u vezi sa slučajem Pahomije, dvoje sudija sastali su se sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem u Nišu u martu 2007, dan pre oslobađanja episkopa Pahomija.

“Dan pre završnog pretresa [u slučaju Pahomije], na moje veliko iznenađenje, s obzirom na to da znam prilike u sudu, u restoranu ispod tribina Fudbalskog kluba Radnički, u popodnevnim satima, za jednim stolom su sedeli tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, predsednik Okružnog suda [u Nišu] Danilo Nikolić i sudija Katarina Ranđelović”, tvrdi autor anonimnog pisma, potpisan samo kao “sudija”.

Katarina Ranđelović negira da je bila na ručku s tadašnjim ministrom pravde. “Nisam imala nikakav sastanak sa Zoranom Stojkovićem”, kaže. “Ni on, niti bilo ko drugi, nije imao nikakvog uticaja na oslobađajuću presudu [episkopu Pahomiju].”

Nikolić je odbio da razjasni da li je bio tamo ili ne, a Stojković nije ni pristao na intervju. “Nisam uticao na odluku, niti sam imao interesa da to radim. To je sve što mogu da kažem”, rekao je kratko.

Iako Stojković odbija da potvrdi ili negira da li je bio u poseti Nišu dan pre oslobađanja Pahomija, prema saopštenju još uvek dostupnom na sajtu tamošnjeg univerziteta, bivši ministar pravde zaista jeste bio tog dana u Nišu.

Prema saopštenju na sajtu, {link na sajt univerziteta u Nišu} Stojković je prisustvovao predstavljanju knjige na Niškom univerzitetu 5. marta 2007, dan pre oslobađanja Pahomija. Knjigu, Sporazum o priznanju krivice, napisao je Danilo Nikolić, predsednik Okružnog suda i predsedavajući drugostepenog veća koje je potvrdilo oslobađajuću presudu.

Do danas, međutim, nije jasno da li su događaji pred oslobađanje imali bilo kakvog uticaja na ishod suđenja.

Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije, pita se zašto niko nije istražio da li je bilo političkog uticaja na ovaj proces.

“Ako je i bilo uticaja, suština je da se raspravi zašto mu je sudija podlegao. Međutim, niko ne pita ko je izvršio uticaj. Oni koji su ga izvršili izvlače se od odgovornosti “, kaže.

Slučaj Ilarion

Dvojica očeva iz Sremskih Karlovaca dovela su 4. jula 2001. godine bradatog čoveka u kasnim pedesetim godinama, kog su znali samo kao “Jovu”, u tamošnju policijsku stanicu. Jedan od njih, Z.T, čije puno ime je zaštićeno zbog eventualnih posledica po maloletnike, kaže da su im komšije rekle da Jova “kupuje našoj deci sladoled i daje im novac da mu masturbiraju” u urušenoj zgradi u parku.

“Otišli smo sa sinovima u park, seli i čekali da se pojavi. Kada su ga deca videla, došla su do nas i onda smo ga uhvatili”, kaže.

Ispostavilo se da je Jova otac Ilarion, tada 59-godišnji iguman manastira Hopovo, u Vojvodini, koji danas tvrdi da su ga muškarci, pre nego što će ga odvesti u policiju, istukli bez ikakvog razloga, zbog čega je na kraju ostao bez jednog bubrega. Z.T. i njegov komšija negiraju ovu optužbu.

Nakon policijske istrage, ukupno devet dečaka od sedam do 11 godina optužilo je oca Ilariona za seksualno zlostavljanje. Bio je to drugi put da se Ilarion suočava sa sličnim optužbama. U Rumi, sud ga je 1994. godine oslobodio odgovornosti da je tamo zlostavljao jednog dečaka.

Kao u slučaju Pahomija, sud je na suđenju 1994. godine odbacio optužbe, zaključivši da dečakovo svedočenje nije bilo pouzdano.

Proces ocu Ilarionu za slučaj u Sremskim Karlovcima trajao je pet godina. Gotovo da je premašio rok zastare, zbog sporosti suda i zbog činjenice da su mu crkveni velikodostojnici omogućili da se godinama krije u različitim pravoslavnim manastirima u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Tek nakon što ga je Prekršajni sud u Orahovici, u Hrvatskoj, 2005. ekstradicirao u domovinu, suđenje je moglo da se završi. Ekstradicija je naređena zbog nepristojnog ponašanja pred školskom decom u tom gradu.

Pošto se vratio u Srbiju, Opštinski sud u Novom Sadu osudio ga je na deset meseci zatvora, što je drugostepenom odlukom pooštreno na 12 meseci. Ilarion, međutim, nikada nije otišao u zatvor.

Njegov novi advokat, Ilija Radulović, uložio je žalbu Vrhovnom sudu Srbije, koji je presudu ukinuo iz proceduralnih razloga i predmet vratio na ponovno suđenje.

Međutim, ukidajuća odluka je tri meseca stajala u Vrhovnom sudu pre nego što je poslata u Novi Sad. Do tada je već istekao rok zastare za sve optužbe. Otac Ilarion je bio slobodan, iako ga je crkva tiho primorala da ode u penziju.

Beogradska profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, koja sarađuje i sa Koalicijom za sekularizaciju Srbije, kaže da je prema suđenjima episkopu Pahomiju i ocu Ilarionu očigledno da su ovi imali prijatelje na visokim položajima.

“I Pahomije i Ilarion tretirani su kao privilegovani”, kaže. “Obični ljudi ne bi bili tretirani na takav način. To je još jasnije u Ilarionovom slučaju, zato što je najviši sud u zemlji dozvolio da slučaj zastari.”

“Zastarevanje slučaja je moguće u našem sudskom sistemu, ali to se uglavnom dešava u manjim slučajevima i, naravno, kada su optuženi privilegovani.”

Skandal u Irskoj

Postoje sličnosti između privilegovanog položaja pravoslavne crkve u Srbiji sa položajem katoličke crkve u Republici Irskoj pre dvadeset godina. Tamo je katolička crkva, nakon što su Britanci otišli 1922. godine, dobila ogroman uticaj na javni život.

“Katolička crkva definisala je irski nacionalni identitet”, kaže Džon Kuni, dablinski novinar i komentator religijske i političke situacije u Republici Irskoj.

Decenijama su tamošnje državne institucije izbegavale da reaguju na brojne optužbe protiv sveštenika koji su seksualno zlostavljali decu.

“Ljudi su pokušavali da pričaju, naročito o institucionalnom zlostavljanju, ali bi njihovi životi bili sistematski uništavani, terani su u emigraciju”, kaže Maev Luis, direktorka One in Four, organizacije koja se bori protiv zlostavljanja dece.

Uticaj katoličke crkve i dalje je vrlo snažan. Ali, od devedesetih godina na ovamo, brojni pedofilski skandali u sveštenstvu postali su javni, što je nateralo vlasti da reaguju. Vlada i nekoliko eparhija do sada su objavile više izveštaja o seksualnom zlostavljanju dece.

Jedan od zlostavljanih dečaka koji je pomogao da stvar izađe na videlo je Endru Maden. Danas ima 45 godina i živi u Dablinu, ali kaže da je do pre petnaest godina bio u potpunom rasulu. “Opijao sam se do besvesti”, priseća se dok sipa čaj u jednom dablinskom kafiću.

“Bio sam u rasulu jer sam [pre zlostavljanja] veći deo života proveo u crkvi. Želeo sam da postanem sveštenik.”

Crkva je bez objašnjenja odbila njegovu svešteničku aplikaciju. “Istovremeno, Ajvan Pejn je bio dostojan ostanka u crkvi”, kaže Endru o svešteniku koji ga je zlostavljao.

Maden se preselio u London. Nesposoban da komunicira s ljudima, pokušao je samoubistvo. Konačno, vratio se kući, ostavio piće i preuzeo kontrolu nad svojim životom.

Angažovao je advokata 1991. godine i tužio oca Pejna. Dve godine kasnije, dobio je 27 500 funti na ime odštete. Pejn je odslužio četiri i po godine zatvora i od tada je pod policijskim nadzorom. “Nakon toga, crkva više nije mogla da tvrdi da nije bilo zlostavljanja”, kaže Maden.

Napisao je i knjigu, Oltarski pomoćnik: Priča o životu nakon zlostavljanja. “Osnovna svrha knjige je da pokaže kako žrtve mogu da preuzmu kontrolu”, kaže Maden. “Čim sam tužio Pejna, crkva je morala da reaguje. Od tada je kontrola bila u mojim rukama.”

Nove optužbe o zlostavljanju još uvek se pojavljuju širom Republike Irske. Vlada je nedavno pokrenula istragu o navodima za seksualno zlostavljanje u eparhiji u Klojnu. Nedugo potom, tamošnji biskup Džon Magi podneo je ostavku.

“Da li je crkva naučila nešto iz ovog iskustva”, pita se Maev Luis iz One in Four. “Na površini se čini da su uspostavili dobre procedure. Ipak, da li su zaista prihvatili odgovornost za ono što se desilo? Nisam sigurna.”

U međuvremenu, od suđenja ocu Ilarionu i episkopu Pahomiju, vlast u Srbiji se promenila. Rukovođenje državom je od nacionalističke Demokratske stranke Srbije preuzela centristička i proevropska Demokratska stranka, koju vodi predsednik Srbije Boris Tadić.

Međutim, crkva, čiji je uticaj u Srbiji ubrzano rastao od pada komunizma i, naročito, od ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i dalje je zadržala svoj privilegovani položaj. Tako se danas predsednik Tadić veoma oslanja na crkvu u tekućoj borbi da se Kosovo zadrži u okviru Srbije.

Nijedan od osmoro sudija koji su najviše bili uključeni u suđenja Ilarionu i Pahomiju nije reizabran u reformi pravosuđa koja je usledila i još je u toku. Sada već bivše sudije kažu da nisu dobile nikakvo obrazloženje zbog čega nisu izabrane.

Od pet sudija koji su kontaktirani povodom ovog slučaja, četvoro misli da nisu reizabrani zbog slučaja Pahomije. Samo je Katarina Ranđelović bila spremna da javno nagađa razlog. “Mogu samo da pretpostavim da nisam reizabrana zbog moje odluke u Pahomijevom suđenju.”

U međuvremenu, otac Arsić, sveštenik koji je svedočio protiv episkopa Pahomija, kaže da je, zajedno sa ostalim sveštenim licima koja su verovala dečacima, pao u Pahomijevu nemilost. Episkop, koji je i predsednik eparhijskog crkvenog suda u Vranju, započeo je i dobio inicijalni crkveni postupak da se Arsić i još jedan sveštenik raščine.

Nakon saslušanja na višem crkvenom sudu, Arsić i drugi sveštenik su vraćeni u crkvu i prebačeni u druge eparhije. Jedna monahinja i jedna iskušenica, koje su takođe svedočile u korist dečaka, prema Arsićevim rečima, samostalno su napustile crkvu.

Od tada je otac Arsić vodio više diskusija sa različitim episkopima.

Danas se priseća tih razgovora. “Neki od njih su mi rekli: ‘Znamo da su deca propatila, znamo da ste vi u pravu, znamo da ga je [Pahomija] sud oslobodio pod pritiskom… ‘ Ja sam ih pitao: ‘Ali biće još dece, biće još suza i patnji, i šta ćete onda da uradite?’ Jedan od episkopa mi je odgovorio: ‘Zavisi od novog patrijarha.’ A ja kažem, pa hajde da vidimo šta će novi patrijarh da uradi.”

Ovaj tekst je rezultat programa Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, inicijative fondacija Robert Bosch i ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom, BIRN.

Izvor: BIRN – http://fellowship.birn.eu.com/en/main/publication_articles_2010/31097/

***
***
***

TAKO JE TADA GOVORIO VLADIKA NIŠKI A SADA PATRIJRAH

Postupak protiv vladike vranjskog u završnoj fazi, a Srpska pravoslavna crkva sumnja u Pahomijevu krivicu

Ostaje vladika čak i ako ode u zatvor

14.11.2005

Ukoliko Pahomije bude osuđen, ovo će biti prvi put u istoriji Srpske pravoslavne crkve da jedan sveštenik bude sankcionisan zbog seksualnog zlostavljanja

NIŠ – Postupak protiv vladike vranjskog Pahomija, optuženom za bludne radnje nad trojicom mladića, ulazi u finiš jer su saslušani svi oštećeni i većina svedoka, zbog čega se očekuje skoro donošenje presude. Ukoliko Pahomije bude osuđen, ovo će biti prvi put u istoriji Srpske pravoslavne crkve da jedan sveštenik bude sankcionisan zbog seksualnog zlostavljanja. Međutim, kakva god bila, sudska odluka ne obavezuje Srpsku pravoslavnu crkvu, što znači da Pahomije može zadržati vladičansku titulu i za slučaj da ode u zatvor.

Sudska odluka neće automatski uticati na položaj vladike Pahomija. Ona će samo biti povod da SPC pokrene postupak za utvrđivanje činjenica o ovom događaju. Prva instanca ovog postupka je Sinod SPC, a druga Sveti arhijerejski sabor, kaže za Glas vladika niški eparhije Irinej.

Niški vladika ističe da je optužba protiv Pahomija mučna situacija za SPC, te da je ona izazvala iznenađenje u crkvenim krugovima. Otuda i odluka ove institucije da se uzdrži od komentara dok se ne donese sudska odluka.

- Pahomije je bio moj đak, ja sam ga podučavao u manastiru Ostrog dok je bio monah. Nisam kod njega primetio znake nekakve nastranosti, niti iko drugi u crkvi, i izabran je za vladiku redovnim putem. Zato sam sklon da poverujem da mu je ova optužba nameštena. Međutim, smatram da je teza njegovih branilaca da je optužba motivisana namerom da se diskredituje SPC, te da iza čitavog slučaja stoje međunarodni faktori – preterana. Pre bih rekao da je reč o ličnoj osveti neke osobe koja mrzi vladiku i koja je potkupila mladiće kako bi ga optužili – kaže vladika Irinej.

Prema njegovim rečima, za razliku od katoličanstva, ovakve pojave su u pravoslavlju prisutne u manjoj meri, a u SPC nikada nije bilo dokaza za tako nešto.

- Pravoslavlje dozvoljava sveštenstvu da sklapa brakove, te otuda i manja mogućnost za ovakve pojave. Vladikama nije dozvoljena ženidba, ali osobe na ovoj funkciji se pažljivo biraju, prati se njihov život, zbog čega smatram da nisu sklone ovakvom ponašanju. Bilo je i ranije nekih pričica o sličnim događajima, ali nikada ništa od toga nije dokazano ni pred svetovnim ni pred sudskim organima – kaže niški vladika.

Vladika Irinej naglašava, da je, bez obzira na ishod postupka, Pahomijev opstanak u eparhiji vranjskoj veliko pitanje, jer kako ističe, iako bude dokazana njegova nevinost, uvek će biti onih koji će sumnjati da je vladika ipak zgrešio.

D. K.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/11/14/srpski/D05111303.shtm

 

***
***
***

 

 

Спортско „улагање“ у спорт у Свилајнцу
Спортско „улагање“ у спорт у Свилајнцу
Posted 2 дана ago

Спортске активности власти са коалицијом без опозиције, да се из народног буџета дају за спорт 29 милиона, а за пољопривреду 19 милиона. Где још има у Србији да се више…

Спортско „улагање“ у спорт у Свилајнцу
Ћирилица инострано писмо код мобилног оператера у Србији?
Ћирилица инострано писмо код мобилног операте…
Posted 2 дана ago

Прилог за „Долину срама“ - преписка једног пратиоца наше странице и српског мобилног оператера. Ћирилицу, на њихову срамоту, сматрају ИНОСТРАНИМ ПИСМОМ.

Чувари ћирилице виа Фејсбук

***

Поштовани, у новогодишњој ноћи сам послао око…

Ћирилица инострано писмо код мобилног операте…
Слободан град, само …
Слободан град, само …
Posted 1 week ago

Покушао сам да изађем из зграде. Улица сабласно пуста. Изнад мене надлеће хеликоптер. Из даљине одјекује глас Јелене Карлеуше. Полицајац ме зауставља и каже ми да морам назад.

Гето илустратор, 17.09.2017

****

-…

Слободан град, само …
Ни са оваквим Владама, ни са оваквим опозицијама! (мото листа „Пијемонта“ 1911.)
Ни са оваквим владама, ни са оваквим опозициј…
Posted 3 weeks ago

... Настале ове афричке врућине и тешко се заспи, и тако... роје се мисли и размишљања... и о блиским збивањима, па чак и о онима што гледају ТВ, што, у…

Ни са оваквим владама, ни са оваквим опозициј…
Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Posted 1 month ago

Пре два и по месеца, у Вашем присуству, у Народној Скупштини, нови председник Републике, заклео се на Устав, тј. да ће поштовати његове одредбе, пре свега чл. 115, који изричито…

Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Маутхаузен и Велики рат
Маутхаузен и Велики рат
Posted 1 month ago

Шок: Војнике Гвозденог пука смрт чекала и у Маутхаузену. У првом светском рату, да! Током истраживања за књигу "Гвоздени пук" откривено је много тога чега нема у нашим уџбеницима. Штета што…

Маутхаузен и Велики рат
Никад! Госпођо предсденице! Никад
Никад! Госпођо председнице! Никад!
Posted 1 month ago

Приликом прославе 22. годишњице „Олује“, која је од стране америчког војног министра оцењена као ретко успела организација прогона и убијања једног народа, чак толико да се као таква изучава у…

Никад! Госпођо председнице! Никад!
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Posted 1 month ago

Ово је могуће једино у Србији, јер Срби запослени у овој фирми су темељно кастрирани од осећаја националне припадности, осећаја историјског и културног идентитета сопственог народа, не знају да за…

Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Има ли још магараца?
Има ли још магараца?
Posted 2 months ago

Кад се зна да су магарци теглећа марва, а да су и у најзбаченијим крајевима стигли трактори, питање је чему би тамо још били магарци. Њима је, као и козама,…

Има ли још магараца?
О српском обележавању Олује
О српском обележавању Олује
Posted 2 months ago

Лепо је било вечерас у Ветернику на обележавању страдања у Олуји. Ветерник је место поред Новог Сада где је 40 000 избеглица из Крајине нашло место за живот. Држава Србија…

О српском обележавању Олује
PreviousNext



2 коментара у вези “Педофилија под заштитом државе”
  1. Vrana – vrani oci ne vadi. On Pahomije mora da ima adut da moze da ucenjuje Irineja. Malo ima vladika koji su po srcu, dusi i uzoru vladike.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo