Вести

Подсетите ме шта то беше правда, јер ја више не знам! Има ли икакве правде у нашој земљи или је од свега остала само реч?

Весна Веизовић, 26.01.2011

+++

Безначајна и отрцана, толико пута употребљена и увек истерана преко наших леђа!

Данас је изречена пресуда петнаесторици окривљених за убиство француског држављанина Бриса Татона! Дечка кога је цела друга Србија славила као мученика, заборављајући све србске жртве, све србске младиће, децу, мајке, све погинуле од стране НАТО бомбардовања у којем је директно учествовала Француска!

Не треба погрешно схватити ову конотацију и поређење али ипак треба имати у виду све чињенице. Дали су погинули за време бомбардовања нешто мање вредни само зато што су Срби и дали ће бити икад бити остварена правда за малу Милицу Ракић која је имала само три године када је од НАТО агресије погинула на ноши или ће она и све остали који погинули остати само имена на папиру, заборављени од државе? Да ли се негде у Београду нашао билборд са малом Милицом са захтевом да се казне они који су починили тај злочин? Није, било је паноа са назнаком да не треба заборавити али о правди наша земља не сме да прича!

То никог не треба да чуди јер како би и причала кад је та „екипа“, садашња влада молила НАТО да нас бомбардује још који дан и сад нам бесрамно прича како је та агресија била спас наше земље од режима Слободана Милошевића и још треба да смо захвални на том геноциду који је извршен над нашим народом и од чијих последица и данас људи умиру.

Пре неколико дана по ко зна који пут смо осетили шта значи правда у Србији, наиме веће окружног суда у Београду осудило је деветорицу припадника Гњиланске групе такозване ослободилачке војске Косова на укупно 101 годину затвора. Осуђени су за убијање 80 цивила србске и неалбанске националности, као и за мучење и затварање 153 цивила који су касније пуштени.

По исказима сведока цивили су мучени ,силовани, живи сечени на комаде и бацани по контењерима као отпад. Дали може изречена казна да се назове правдом?

Дали је неко правио протест због тих Срба који на најмонструознији начин изгубили животе?

Подсетите ме шта значи реч правда, јер осуђена Гњиланска група се и даље налази на слободи?
Могу ли они поновити тај злочин?

Зашто наше правосуђе не одреагује на претње које Гњиланска група упућује сведоцима „да ће горе проћи него они што су побијени“ и пушта болесне злочинце да се слободно шетају?

Док са друге стране задржава невине људе чији је једини злочин одлазак у цркву на јутарњу литургију!
Реците ми ви што сте себи дали за право да делите такву правду у Србији, где је довољно бити Србин да будеш оптужен за нешто, зашто је живот једног француског младића вреднији од хиљаде србских живота, јесу ли оптужена деца још један изговор или уговор за улазак у ЕУ за прилазак већој катаклизми него што је сада?

Зашто је мање вредан живот Дејана Новаковића који је на смрт претучен у центру Скопља на очиглед безброј сведока, јели се усудио ко од вас да реагује кад су од њих осморице у притвору остала још тројица осумњичених, док су остали пуштени због недостатка доказа?

Чујете ли ви или само његовој породици одзвањају његове задње речи „па добро људи шта сам вам учинио“? Има ли ико од вас савест и знате ли шта значи та реч?

Е то је онај осећај кад се преврћете по кревету и не можете да заспите а питате се што, ево вам разлога сви ви делиоци правде због свих ових мртвих Срба и њихових породица, и због оне деце коју нисте хтели да заштитите већ сте их као жртве принели „европској правди“ и због њихових родитеља, они су разлог ваше несанице и подочњака ,ако се нисте пронашли и не осећате грижу савести онда ми је заиста жао јер животињама нисам имала намеру да се обратим!

Свако треба да плати за свој злочин али правда мора бити иста за све, за све жртве Нато бомбардовања, Србе који су страдали на Косову и жртве људским органима, за све Србе убијене у Србији и ван граница наше земље, за сву србску децу!

Не знам дали смо ми неприметно окупирани јер све ово подсећа на други светски рат када је се због једног немца стрељало десет Срба или окупатор никад није ни изашао из наше земље?

Смем ли ја да постављам ова питања или ћете и мене ухапсити?

Заиста, могла бих поновити „злочин“ и написати још који текст!

Весна Веизовић