Вести

Zaista je neverovatna snaga magije kojom je Zapad u stanju da opčini i potčini svakovrsne lokalne igrače: političke, religijske,

za novinar.de Dragan Vidaković, 04.01.2011

+++

naučne ili najprizemnije provenijencije, u čitavom svetu, bez izuzetka, a kako smo mi drugačiji-„pametniji“- od svih, kod nas naročito.

Naravno da je najveći udeo dolarske magije, ali ništa nije manja magija kojom se, do u nebesa, podiže ego glumaca u tim svojevrsnim globalnim lutkarskim pozorištima. Ubede ih otpravnici poslova moćnih zemalja u palanačkim prestonicama pokorenih država, da su izuzetni, da ih čitav svet gleda sa nadom i divljenjem, da su njegovi spasioci, mesije, najveće demokrate, CNN Breaking news-ovi…I onda nasupa belaj.

Kada svetla utihnu, kada se spuste zavese, na karuselu Zapadne demokratije se odmah zavrte nove nade, novi izuzetni, novi koji se dižu u nebesa, koji ne razumeju da ih dižu samo zato da bi ih lakše trenuli o zemlju, već sutra, kada ne budu trebali nikome osim sebi i najbližima.

Nema potrebe da nabrajam stotine slučajeva nesrećnika koji su po prestanku dejstva čarolije bili surovo i brutalno odbačeni, mada su kao i odstranjeni prethodnici verovali da su prekinuli lanac tog zlog udesa, da su oni zaista nešto drugo, kao da Zapad traži nešto drugo, a ne slepu poslušnost, bez pitanja i razmišljanja, dok se ne obave planirani poslovi tekuće faze.

Nije nikakva tajna da je vladika Artemije bio veliki miljenik Zapada tokom devedesetih (1), naravno ne zbog vere u Vaskrslog Isusa već zbog njegovog važnog mesta u hijerarhiji SPC i ugleda u narodu, što je Zapadu bilo neophodno za preuređenje srpske politčke scene, a sve radi postizanja svojih sebičnih ciljeva na Balkanu.

Kako se surovo potom obračunalo sa čovekom koji je prvi počeo da ruši „Despota“- na žalost i čuđenje sa Vukom Draškovićem, koji je učešćem u „Savezu za promene“ dao veliki kredibilitet antimiloševićevskoj opoziciji, koga je primio predsednik SAD i ministar spoljnih poslova, i ostali američki poslušnici u Evropi, nikoga u Srbiji nema potrebe podsećati. Naravno, izuzev onih koji su i njega neposredno rušili, koji su, isto kao i svi prethodnici, čvrsto ubeđeni da će prekinuti pomenuti lanac, da se njima ni slučajno neće dogoditi što i prethodnicima, koji možda nisu bili tako lepi i pametni kao oni, koji veruju da će uspeti da zasite neman, da će se Aska ostatak života lepo družiti sa vukom.

Ali Zapadne gazde ne vole nikakva iskakanja. Kao što im više nije prijao rečnik vladike Artemija, tako im sigurno nisu bile drage reči vladike Teodosija, pred deset ambasadora, da su: „napadi pokazali da za Srbe povratnike na Kosovu još nema minimuma sloboda i garancija za normalan i bezbedan život“ (2). A oni, veliki ambasadori i njihove moćne države su stvorili i priznali državu Kosovo, agituju za nju, hvale je širom sveta i pričaju slavopojke o kosovskoj slobodi, multietičnosti, multireligioznosti i demokratičnosti, kad ono, ta država nema čak ni minimum sloboda i garancija za normalan život. Jasno je da svi objektivni znaju da je to tako, kao što su znali za sve što je objavio Dik Marti, ali nisu oni vladiku Artemija skidali da im neko drugi priča istu priču, kao što ni Đinđić nije smeo da priča priču svoga prethodnika u vezi Kosova.

Pred Novu godinu se oglasio i arhimandrit Sava Janjić tvrdnjom da je “Smanjenje broja vojnika Kfora jako opasan proces” (3) “izrazio je sumnju da Kosovska policijska služba može na pravi način preuzeti brigu o bezbednosti na Kosovu i da je zbog toga veoma važno da najveće srpske svetinje u pokrajini ostanu pod zaštitom medjunarodnih vojnih snaga“, te da je „ istorija pokazala, do najnovihih dešavanja poslednjih godina, da su srpske svetinje na Kosovu i Metohiji ugrožene i da postoji velika opasnost da one ponovo budu napadane.”

Odakle sada to kad su najvažniji kosovski zvaničnici bili u posetama srpskim svetinjama i njihovim upraviteljima. Dolazili su: Bajden, Kušner, Rasmusen,…Zar ta pitanja nisu skinuta sa dnevnog reda, zar novim kadrovskim rešenjma nisu zalečeni svi problemi, zar odlaskom onoga koji je “sejao mržnju među ljudima tj. vernicima”-kako je rekao sekretar Islamske zajednice Kosova Resulj Efendija Redžepi (3), nije nastupilo vreme „saradnje, tolerancije i dijaloga“? Zar nije ta Kosovska policijska služba u čije se moći sada sumnja, koliko juče, u nekim skorašnjim događajima bila pouzdana i hvaljena?

I na kraju Janjić kaže: “Očuvanje našeg identiteta i života naših manastira kao živih monaških zajednica je veoma važno i predstavlja ključ opstanka našeg naroda koji žive u enklavama”, što zna svako kome je na srcu Srbija.

Bitka za svakog monaha, za svakog seljaka, za svako dete, za svaku majku je deo svakodnevnog napora u neprekidnom ratu za koji se vodi za zadržavanje KiM u sastavu Srbije. Vodi se dakle rovovska bitka, prsa u prsa, sa nemerljivo jačim protivnikom-Zapadom, koji se urotio protiv Srbije i srpskog naroda. i sada se postavlja jednostavno pitanje: zar su morali iz najisturenijih rovova da se povlače najiskusniji na najodaniji borci, oni koji drže, sa komadantom kome bezrezervno veruju-što je jedna šansa za uspeh, prvu liniji fronta, samo zato što je komadant nešto prodao ili proneverio. Čak i da jeste.

Uz kratkotrajni zastoj, dok se ne reši pitanje izveštaja Dika Martija, Zapad i dalje pravi državu na teritoriji Srbije, a svetinje koje mi zovemo srpskim, treba da postanu kulturna dobra te nove države potpuno očišćena od srpskih korena. Shodno tome i rušenja i paljenja manastirai crkava, te pitanja njihove obnove potpuno su podređena tim ciljevima, tako da upravo kosovska država mora da ih izgradi i(li) obnovi, da novac, naravno sve to sa svojim firmama i time ih pretvori u kulturno-istorijske spomenike koji će ukazivati na duboke temelje albanskog Kosova potirući tako svaku srpsku prisutnost.

Uglavnom Zapad mnogo zna i njemu saveti i priče ne trebaju. A ko se sa njim uhvati u kolo, čak i da ne pogreši ni jedan korak, moći će da igra “važnu” ulogu samo neko vreme. Stoga nije preporučljivo pričati neke stare priče na stare teme. O novoj državi mora samo najbolje i bez talasanja ako se želi da (košmarni) san traje što duže

Dragan Vidaković

(1) http://www.novinar.de/2010/03/01/%E2%80%9Ebaviti-se-verskim-a-ne-politickim-pitanjima%E2%80%9C.html
(2) http://www.novinar.de/2010/05/23/ko-macem-sece-od-maca-ce-poginuti.html
(3) http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/146272/+S.Janji%C4%87%3ASmanjenje+boroja+vojnika+Kfora+jako+opasan+proces.html