Iako braća Slobodan i Srboljub Jakovljević imaju sudsko rešenje da su potomci Obrenovića, u školama se i dalje uči da niko od njih nije pretekao
VESTI, 24.12.2010
+++
Brvnaru s krovom na četiri vode, prekrivenom ćeramidom, među visokim jablanovima, u Brusnici kod Gornjeg Milanovca, pohodila je tajno šačica Obrenovića, koji su preživeli osvetu Karađorđevića, i šapatom prenosila s koleno na koleno porodičnu istoriju. Danas su jedini preživeli potomci dinastije Obrenovića Srboljub i Slobodan Jakovljević, koji vode direktno poreklo od Miloševog brata po majci gospodara Jakova. Poslednji Obrenovići morali su na sudu da dokazuju svoje poreklo jer su decenijama sami od sebe krili da postoje.
Slobodan Jakovljević je prvi put okusio breskve šeftelije u zaparloženom porodičnom vinogradu. Imao je šest godina kad ga je otac Stanimir uzeo za ruku i odveo na napušteno porodično ognjište, gde se u 19. veku vijorila zastava Obrenovića. Među čokotima obraslim u divlje kupine iznikle su dve vinogradarske breskve. Tog dana Slobodan je saznao svoje poreklo, ali i da mora zauvek da drži jezik za zubima.
– Tridesetak godina kasnije saznao sam da je i moj stariji brat ćutao kao zaliven. Nije ni čudo, jer je 1903. zajedno sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Dragom Obrenović, za samo 48 sati zaverenička grupa Crna ruka pobila je 126 rođaka, kumova i prijatelja Obrenovića. Ovo je po zvaničnoj verziji, a nezvanično ih je pobijeno više od 200 – navodi Jakovljević.
Devedesetih godina prošlog veka prvi put su se pojavili napisi u novinama da je kraljica Natalija navodno zaveštala deo nasledstva, a ne zna se šta tačno, potomcima gospodara Jakova Obrenovića.
– Tad sam odlučio da je došlo vreme da Obrenovići izvade glavu iz peska i pokažu da postoje. Od 1995. do 2003. kopao sam po Arhivu Srbije, Arhivu Jugoslavije, Arhivu Čačka i Gornjeg Milanovca, u Narodnoj i Gradskoj biblioteci, a dostavljali su mi i dokumenta iz Kotora, sa Cetinja, iz inostranstva. Kroz ruke mi je prošlo 20.000 dokumenata i na stotine sanduka knjiga. Napisao sam kao koautor dve knjige „Sakrivena istorija – Obrenovići“ i „Sakrivena istorija – Karađorđevići„, koje nikog nisu ostavile ravnodušnim, ali se sve završilo na internet forumima – objašnjava Jakovljević.
Slobodan danas živi u Beogradu, Srboljub u Gornjem Milanovcu. Rešenjem P1 br. 355/03, koje je postalo punosnažno septembra 2004. Opštinski sud u Gornjem Milanovcu utvrdio je da su Srboljub i Slobodan Jakovljević, od oca Stanimira, dede Miloša, pradede Petra, čukundede Grujice, navrdede Đorđa Jakovljevića, direktni su potomci u šestom stepenu od kurđela gospodara Jakova Obrenovića, sina gospodara Obrena Martinovića i polubrata kneza Miloša Obrenović. Sud je utvrdio i da su Slobodan i Srboljub srodnici kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića.
U srpskim školama se i danas uči da nema živih potomaka kraljevske porodice Obrenović. Isti stav imaju i Akademija nauka, Crkva i druge institucije.
Osam godina potrage
Za zvanično dokazivanje porekla valjalo je pronaći neoborive dokaze, dokumenta za svaki stepen srodstva, sve do mog direktnog pretka, kurebala gospodara Obrena Martinovića. To nimalo nije bilo lako, jer sam brzo ustanovio da su mnoga dokumenta o Obrenovićima uništavana, spaljena, pocepana, baš na mestu gde su dokazi postojali. Trebalo mi je punih osam godina da pronađem sve dokaze i dostavim sudu u Gornjem Milanovcu, u vanparničnom postupku za dokazivanje porekla.
Karađorđevići ćute
– Od Karađorđevića smo imali kontakat samo sa princom Tomislavom Karađorđevićem. I u tim kratkim razgovorima nije bilo nerazumevanja. Šta će biti u budućnosti, videćemo. Ja sam otvoren za svaki razgovor koji bi mogao da rezultira boljitkom Srbije.
24. 12. 2010. 00:00h | Sanja M. TOMIĆ
izvor: VESTI
Azbuka predaka
izvor: VESTI
Tokom 1972 godine, u Austriji sam sreo jednog covjeka koji je godinama zivio u Francuskoj, a tamo je dosao da trazi sina kojeg su komunisti navodno bili oteli, i on je za sebe tvrdio da je potomak Obrenovica. Tada sam prvi put cuo pricu o tome da medju sadasnjim Srbima ima jos uvijek u zivotu potomaka dinastije Obrenovic, koja je planski bila nasilno unistena, posle izvrsenog drzavnog udara od strane Apisa i ostalih pripadnika Crne Ruke! Kako su Karadjordjevici i Obrenovici dosli na vlast, tako su i otisli – NASILNO, jer Bog pohodi grehe otacke na sinovima i kcerima do treceg i cetvrtog koljena!
Ima malih nepreciznosti u predhodnom komentaru.
Redosled pokoljenja od Oca / Majke i od Sina / Ćerke, po njihovim „Titulama“ je…
Potomci PreCima:
5. NavrNunuk / NavrMunuka
4. ČukuNunuk / ČukuMunuka
3. Praunuk / Praunuka
2. Unuk / Unuka
1. Sin / Ćerka
Preci PotomCima:
1. Otac / Majka
2. Deda / Baba
3. Pradeda / Prababa
4. ČukuNdeda / ČukuMbaba
5. NavrNdeda / NavrMbaba
6. Kurdjel
7. Askurdjel
8. Kurdjup
9. Kurlebalo
10. Sukurdov
11. Surdepač
12. Pardjupan
13. Ožmikura
14. Kurajber
15. Sajkatava
16. Beli Orao
Ako je vremenska razlika od jednog do pojave drugog naraštaja prosečno oko 25 godina – to OnDa znači da SVAKI Srbski Potomak MORA DA ZNA ono šta ni jedan drugi narod NE MOŽE DA ZNA, jer NEMA: da zna, dakle „Titulu“ i Ime SVAKOG SVOG Predka, do 16.–og Kolena, tj. oko 400 godina unazad – od Oca i Majke do Belog Orla.
Tek tada postoji nada ostvarivanja Budućnosti na pravi način, tj. postoji opravdana predpostavka da će ono šta je od Prošlosti, tj. od Predaka dobijeno – PO SVAKU CENU da bude sačuvano i neokrnjeno predano Budućnosti, tj. PotomCima. Da oni dalje PO SVAKU CENU to dobijeno brane od Belosvetskih Demonokrata i Domaćih Izroda koji prodadoše negdašnje Znanje za bilo kakvo, makar i najmanje imanje, a kamo li da neće izdati Veru za bilo kakvu večeru, od Patrijarha i Predsednika države, pa na dalje.
Ti, koji prvo na svoju sobstvenu, pa onda i na tudju strahovitu štetu to Štetočinstvo rade – od Iskona, tj. Izgona, preko Praistorije, do ove i ovakve IstoRije – SAMO Ime svoje iz prikriveno prevarantskih razloga UVEK menjaju, ali NIKAKO NE MENjAJU i svoju Demonsku Suštinu, tj. svoje nezajažljive Misli, Reči i neDela – po kojima se UVEK i SVUDA prepoznaju.
Krtice, dakle, daKle, Da!Gle! – koje je redko ko video – mogu koliko hoće da se kriju u njihovom simbolično Podzemnom Svetu i odatle, najblaže rečeno, u Božjem Redu – Nered da prave, UVEK i SVUDA kad i gde im to na štetočinsku pamet padne, tvrdeći da su sve optužbe na njihov avantgardni, progresivni račun – samo bulažnjenje retardirano–konzervativnih Paranoika koji NI PO KOJU CENU NEĆE u njihovu tako širokogrudo nam ponudjenu svetlu budućnost. Budućnost tmine njihovih kaljuga i kanala, kojima teku potoci krvi i valjaju se bregovi ljudskih muka na tom, uvek revolucionarnom im putu ka toj njihovoj, nikad dostignutoj Svetloj Budućnosti. Pa u tom smislu teraju svoju drskost dotle da tvrde čak i to da oni – Simbolične Krtice po Mišljenju–Pričanju–Delanju – i ne postoje!
Da, ali Krtičnjaci postoje.
Oni ih odaju!
I još nešto: Jezik nam srBski – pa i ovaj, izopačen, kojim se sada ovde ovo kao objašnjava, tj. nagoveštava – NE TREBA OLAKO uzeti, a svakako ne treba da se uzme zdravo za gotovo i demonski kanon zvan Pravopis srpskoga…
U tom smislu, treba da se pravi razlika izmedju Roda i Srodstva: Rod su SVI oni koji preko Muža imaju vezu sa nekim… A u Srodstvu su SVI oni koji tu vezu imaju preko Žene.