Вести

Brisel – Evropski sud za ljudska prava presudio da srpske vlasti nisu delotvorno istražile napade na lidera Hare Krišna zajednice u Srbiji i nisu sprečile njihovo ponavljanje,

+++

zbog čega država treba da mu isplati 10.000 evra nematerijalne štete

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je juče u slučaju „Života Milanović protiv države Srbije” da srpske vlasti nisu delotvorno istražile napade na člana Hare Krišna zajednice – Milanovića, koji su verovatno bili inicirani verskom mržnjom. Sudsko veće navelo je u presudi da vlasti nisu sprečile ponovljene napade na članove ove verske zajednice i da nisu pravilno istražile incidente.

Podnosilac tužbe – Života Milanović (1961) iz sela Belica kod Jagodine od 1984. godine je vodeći član Hare Krišna zajednice u Srbiji. Od 2000. godine Milanović je počeo da prima anonimne telefonske pretnje, a 2001. godine on je o tome prvi put obavestio policiju i saopštio im da je njegov utisak da mu prete članovi ultradesničarske organizacije Obraz.

Milanovića su više puta od 2001. do 2007. godine napadali neidentifikovani muškarci koji su ga ubadali i sekli noževima, zbog čega je on četiri puta završio u bolnici gde mu je pružana nega. Svaki od slučajeva dogodio se uveče ili kasno noću u okolini stana Milanovićevih rođaka u Jagodini i svaki put su napadi prijavljeni policiji. Milanović je tvrdio da su napadači pripadnici lokalnih desničarskih organizacija.

Sudsko veće takođe navodi da je policija više puta ispitivala Milanovića i potencijalne svedoke i preduzimala izvesne istražne radnje, ali nije uspela da identifikuje napadače. Policija je obavestila Ministarstvo unutrašnjih poslova da nisu pronašli dokaze o postojanju desničarskih organizacija na teritoriji opštine Jagodina.

Dva meseca posle incidenta koji se dogodio 2005. godine Milanović je podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca, a od naredne godine Životu su podržale organizacije za ljudska prava koje su zajedno sa njim tražile krivično gonjenje za nepoznate napadače. Tokom istrage Milanović je zatražio od policije da ispita lidera lokalne političke partije, kao i da utvrdi da li su neki od članova te partije skinhedsi. Milanović je takođe tražio od policije da poseti mesnu crkvu u kojoj su navodno smeštene prostorije Obraza.

U policijskim zapisnicima više puta je pribeleženo da je Milanović pripadnik verske sekte i da „čudno izgleda”. U izveštaju iz aprila ove godine policija je primetila da se većina napada na Milanovića dogodila u vreme glavnih pravoslavnih verskih praznika i da je on u razgovoru sa medijima naglašavao svoju versku pripadnost.

Milanović se u oktobru 2007. godine obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu pozivajući se na članove 2. (pravo na život), 3. (zabranu mučenja i nečovečnog postupanja) i 13. (pravo na delotvoran pravni lek). On se žalio na neuspeh vlasti da spreče ponovljene napade na njega i da ih pravilno ispitaju.

U odluci suda navedeno je da je s obzirom na to da je Milanović zadobio mnoge povrede (uglavnom posekotine) u kombinaciji sa strahom i osećajem bespomoćnosti – on bio zlostavljan. Sudsko veće je zaključilo da je bilo propusta u saradnji između policije i javnog tužioca, kao i da je istraga bila fokusirana samo na Jagodinu iako su ultradesničari poznati u celoj zemlji.

Sudsko veće navodi da je od drugog napada policiji moralo da bude jasno da je Milanović, kao pripadnik verske manjine, bio sistematski napadan, kao i da će biti ponovo napadnut. Međutim ništa nije učinjeno da se spreče ti napadi. Vlasti su sprovele istražne radnje i naišle na teškoće, kao što je očigledan nedostatak svedoka. Sud smatra da nisu preduzete sve mere da on bude zaštićen i ocenjuje da izjave u policijskim izveštajima koje opisuju Milanovićev izgled i verovanja, navode na to da su postojale sumnje da je on zaista žrtva napada.

Konačno, sudsko veće naložilo je državi Srbiji da isplati Životi Milanoviću 10.000 evra na ime nematerijalne štete i još 1.200 evra za troškove suđenja. Prema rečima Endrjua Katinga, iz briselske kancelarije Saveta Evrope, Srbija ima pravo žalbe na ovu presudu u roku od tri meseca.

Vladimir Jokanović

—————————————-

Života ne zna da je presuđeno u Strazburu

– Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda poslala je podnesak sudu u Strazburu oktobra 2007. godine nakon mog petog napada kada sam bio iskasapljen po nogama, rukama i kada sam imao otvorenu ranu na rebrima. Na to smo se odlučili zato što su iz policije i Opštinskog tužilaštva po gradu počele da kruže priče da mene plaćaju iz inostranstva da sam sebe bodem nožem. Iz 2005. godine imam odgovor Inspektorata u kome piše da Policijska uprava Jagodina nije uradila sve što je u njenoj nadležnosti da bi pronašla napadače –navodi Života Milanović za „Politiku”.

On dodaje da je od 2001. godine napadnut pet puta, jer je od 1984. godine član hinduvajšnavske vere u Indiji. Zadobio je četiri rane u stomak, urezivan mu je krst na glavu, a najgore mu je bilo kada su mu probušili stomak nožem i kada je vazduh počeo da izlazi iz njega.

– Novac je potpuno nevažna stvar. Problem je u tome što ti ljudi mogu da napadnu nekog drugog i što policija ne radi svoj posao. I dalje se bojim, pa kad god dođem u grad, budem sa nekim prijateljem da me ne bi napali – kaže Života i dodaje da napadi neće da ga otrgnu od vere zbog „kvaliteta njene filozofije”.

Z. G.

objavljeno: 15.12.2010.

POLITIKA.RS