Вести

Саопштење за јавност. Одсецање главе без права одбране.

Хаџи Андреј Милић, Електронском поштом 12.12.2010
+++

Тужба

Политички скандал у спрези судског криминала у знаку срамног компромиса између судске правде и и политичке самовоље.

Ухапшен 21. септембра 2010. године на велики православни празник рођење Св. Богородице. После вишечасовног већања у СУП-у и невероватно противљење полицијских инспектора одељења за безбедност и мир пресудио је телефонски позив неког политичког моћника, геј лобија, односно, канцеларије за људска права.

Инспектор Васић Дејан видно нервозан дртећим гласом одговорио је ‘Па то нема смисла, овде нема кривице“. Наступила је пауза и поменути Васић Дејан скупои је снаге да каже. “Жао ми је остајеш код нас у СУП-у.“ Задржавање у ткз. Полицијском притвору одређено је по члану 309 став 2, позивање на насилну промену уставног поретка.

На моје питање: „Где пише у том члану под насловом народ прети то што ми приписујете као кривицу“. Нису ми ништа одговорили, позвали су адвдаоката и јавног тужиоца као и истражног судију.

Доласком авоката Душана Зечевића , прочитавши чланак одговорио је “Зашто хапсите човека, овде ви кршите људска права и слободу говора“. На то одговори Васић “да тачније, слажем се по члану 148 ми не би смели да га оптужимо јер кршимо члан 148 Повреду слободе говора и јавног иступања јер чланак очигледно није став Хаџије , како ме зову, ево то смо и написали. Питао ме да не куцамо поново, да потпишемо адвокат и ја као исказ јер мене истражни судија мора стопосто пустити јер кривице нема. Подписали смо исказ и разишли се. Сутрадан 22.10.2010.године поново сам позван у канцеларију. Небитно име полицијског инспектора, обратио ми се речима “Е Хаџи, Хаџи прогоне те што си Србин, какав Устав, у Новом Пазару пале државну заставу и ником ништа, друго каки педери, због 500 педера на улице излази пет хиљада полицајаца, каажем ти прогоне те ни зашта.
Потом он оде, дође шеф, тако му се обраћају, “Хаџија имаш ли ти кући компјутер“ казах –не. “Добро, знам ја , и верујем ти да ти не знаш да пишеш на компјутеру и све ово што радино нема никаквог смисла, па те користе. Друго осим што није твој став овог чланка није ни вербални деликт, не знам шта ће за доказ за суд, немају ни хард диск, све је ово бесмислено.“

Седео сам в ише од четири сата, други дан у канцеларији, где су коментарисали члаанак без испитивања.
Сутраан сам одведен пред истражног судију на три сата. По истеку полицијског притвора што би по члану 229, члан 5, став 2 мора бити пуштен на слободу јер ми истражни судија није уручио продужетак притвора у тих 48 сати.
Истражном судији Степановић Александру се некуда журило па ми је предлагао да се брааним ћутањем, што сам одбио.Давао см исказ а више пута је звонио телефон, шта ће чинити са мном. Јавни тужилац није смео да ме погледа у очи, дрхтавим гласом, као да се угушио тражио је притвор.

Потом истражни судија обрати ми се па гледајћи у под “Знаш, ти не треба са мном ни да разговараш а камо ли да будеш приведен. Дужност ми је да ти кажем тужиоц ти сада приписао и члан 138 Угрожавање сигурности и члан 323 Напад на службено лице“. На то адвокат Зечевић одбрусио “По члану 89 саслушање окривљеног, дат искз у СУП-у не е се мењати ни донети судска одука.

Докази да је политичка хајка из Канцеларије за људска права коју спроводи Виши суд у Београду слепом послушњошћу јесу:

Истражни судија Александар Степановић буквално је забранио адвокатуДушану Зечевићу да одбрану прошири са адвокатом Ђорђем Недељковићем рекавши “Видиш шта урадисмо са човеком, избегавај друге адвокате да негде не изнесу истину, а пренесу медији па нас закопа у црно“

Други доказ истражни судија одбио је захтев допуне исказа од 26.10.2010. године што је судски криминал.
Још већи је што судско веће није решавало жалбу на одређивање притвора што је законска обавеза.

– На продужетак притвора жалбу је поново писао адвокат Душан Зечевић Апелационом суду у Београду. Апелациони суд је поништио решење о притвору и вратио поново нижем суду.

– Судско веће је само променило датуме заседања и под индигом поново продужило притвор не поштујући поништење вишег суда, решење о притвору.

Круна судских пропуста или режије Канцеларије за људска права је правоснажна оптужница је ѕванично постала 5. новембра 2010. године. Лица која су у притвору мора им се судити у року од два месеца. Суђење је заказано за 17. јануар 2011. године, што је два ипо месеца, 15 дана је пробијен рок од правоснажности оптужнице. Осим тога притвор по решењу судског већа истиче 3. децембра 2010.г. Што није судска пракса да се главни претрес заказује 45 дана после истицања решења о притвору.

Тачно је папир све трпи, решење шаблонско где ће се опет променити датум о заседању судског већа је лако продужити.

Колико је то правно и по слову ѕакона и дивљи вепрови у планини се стиде таквих поступака тутора Канцеларије за људска права која је окупирала независно судство у демократској Србији. Због тога је Адвкатска комора Србије тужбу против Хадџи Андреја Милића, прогласило Судским криминалом под притиском политичког скандала Канцеларије за људска права бранећи геј лоби угрожава другима људска права, којима се чак ни достојна одбрана не дозвољава.

Да ли ће 17. јануара 2011. године суд променити члан у којем је могуће осудити на 40 година робије или ће Хаџи Андреј Милић први политички затвореник у демократској Србији бити осуђен на смрт одлуком Канцеларије за људска права остаје да се дочека 17. јануар.

Одбрана има доказе да је у питању политички прогон јер је у питању новинарски чланак под насловом Народ прети. И по члану 148 повреда слободе говора и јавног иступања. Самим тим МУП Србије, тужилаштво и судство на противправни начин ускратили су и ограничили слободу говора и јавног иступа, чиме поменути чине кривично дело.

И на крају питање.

Где је слобода говора, политичка толеранција, демократски дијалог?

Хаџи Андреј Милић