logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Аустралија, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.020 пута прочитано    Датум: 12.12.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Коцка је бачена...A ljudi, koji su ga držali, rugali su mu se i u udarali su ga, pokrili su ga i pitali: proreci ko te je udario? (Lk. 22, 63-64)

2. decembar 2010 – 8:26

+++


DUŠEGUBNI RASKOLI I SEKTE KOJE SE NAZIVAJU ”PRAVOSLAVNIMA” I TZV. ”NEKANONSKO PRAVOSLAVLjE”

U hrišćanskom svetu odavno je poznata usitnjenost i rascepkanost među protestantskim zajednicama, često isticana i od strane nas pravoslavnih kako bi se još više naglasio ponos našim jedinstvom. To naše jedinstvo, naša sabornost, spada u najosnovnija svojstva Crkve po kojima se prepoznaje naša autentičnost, tj. Pravoslavlje.

Istina, od pravoslavlja su kroz istoriju mnogi otpadali, ali su oni koji su ostajali uvek verno čuvali apostolsku veru, jedinstvo i prejemstvo. Među onim otpadnicima mnogi su kroz istoriju pokušavali da ostvare nekakvo, makar međusobno, jedinstvo koje bi barem ličilo na jedinstvo pravoslavnih, ali im to naravno nije polazilo za rukom.

Kažemo naravno jer ni jedinstvo pravoslavnih ne dolazi samo po sebi, a još manje od nekakve savršenosti pravoslavnih hrišćana, već upravo iz savršenosti Gospoda Isusa Hrista koji je jedini Svet i jedini savršen i koji je glava Pravoslavnoj Crkvi a koja je telo Hristovo na zemlji. Kao što je jedan Gospod Isus Hristos tako je jedna i zajednica ljudi sa Njime, a ta je zajednica Sveta, Saborna i Apostolska. To je, razume se, Pravoslavna Crkva.

DUHOVNO JEDINSTVO CRKVE

Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva, podeljena je u administrativne jedinice koje zovemo pomesnim Crkvama, pa tako imamo Rusku Pravoslavnu Crkvu, Grčku Pravoslavnu Crkvu, Srpsku Pravoslavnu Crkvu, itd. ali je naša vera jedna a mi smo jedno u Gospodu.

Naše jedinstvo vidljivo je u svakoj Liturgiji. Svaki pravoslavni sveštenik, gde god u svetu da služi Svetu Liturgiju, u samoj službi moli se za svoga Episkopa, koji je prvi sveštenik određene Eparhije. Taj Episkop, kao i svaki Episkop, gde god u svetu da služi svetu Liturgiju, pominje poglavara svoje pomesne Crkve; bilo da je poglavar Patrijarh, Arhiepiskop ili Mitropolit, a taj poglavar, kao i svaki poglavar svake pomesne Crkve, gde god u svetu da služi svetu Liturgiju, pominje sve ostale poglavare svih pomesnih pravoslavnih Crkava[1].

Gledajući ”sa dna prema vrhu”, zajednica vernog naroda čini parohiju na čijem je čelu sveštenik. Zajednica parohija čini Eparhiju na čijem je čelu Episkop. Zajednica Episkopa čini Sveti Arhijerjski Sinod ili Sabor Pomesne Crkve na čijem je čelu ”prvi među jednakima” (Patrijarh, Arhiepiskop ili Mitropolit, kako gde). Zajednica pomesnih Crkava čini Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu na čijem je čelu Isus Hristos.

NEMOGUĆNOST OSTVARENjA BEZBLAGODATNOG JEDINSTVA

Oni koji su van ove zajednice mogu se zvati kakvim god imenom oni žele da se zovu, ali oni nisu deo te Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve koju mi pominjemo u Simvolu Vere. U takve spadaju ne samo oni koji sebe zovu ”Reformisana Crkva”, ”Fundamentalistička Crkva Svetaca Posldednjih Dana”, ”Ujedinjena Apostolska Braća”, ”Adventistička Crkva Sedmog Dana” itd. već i razne grupe koje u svoja imena stavljaju i pridev ”pravoslavna”.

Tako imamo tzv. ”Crnogorsku pravoslavnu crkvu”, ”Hrvatsku pravoslavnu zajednicu”, ”Srpsku istinski pravoslavnu crkvu”, ”Grčku istinski pravoslavnu crkvu” (tzv. ”starokalendarsku” koja se deli u devet međusobno posvađanih frakcija), ”Ukrajinsku istinsku pravoslavnu crkvu” (koja se deli u dvadesetjednu međusobno zavađenu frakciju), ”Rusku istinski pravoslavnu crkvu” (koja se deli u dvadesetčetiri međusobno zavađene frakcije), ”Rusku katakombnu pravoslavnu crkvu”, ”Istinski katakombnu pravoslavnu crkvu”, a od nedavno i preduzeća poput australijske kompanije ”Slobodna srpska pravoslavna crkva properti trast”, koja u javnim nastupima redovno uz svoje ime ističe i državni registracioni broj preduzeća.

Neke od gore pomenutih zajednica nastale su usled raskola u Pravoslavnoj Crkvi a neke kao potpuno nove sekte koje su odlučile da u svome imenu koriste i opisni pridev ”pravoslavna” iako nisu deo Pravoslavne Crkve niti sa njom imaju ikakve veze.

Tako je naprimer tzv. Crnogorska pravoslavna crkva ustvari samo Nevladina organizacija (NVO) registrovana u lokalnoj stanici policije u Cetinju, u Crnoj Gori. Dakle po svom kanonskom i pravnom statusu ona je u ravni udruženja navijača ”Južni Front” koje je takođe registrovano u policijskoj stanici kao Udruženje građana.

”Slobodna srpska pravoslavna crkva properti trast” (Properti trast) iz Australije je preduzeće registrovano u nadležnim državnim institucijama Australije kako pod preduzetničkim tako i pod poslovnim brojem kao dobrotvorna ustanova.

Tzv. Srpska istinski pravoslavna crkva je neformalno udruženje građana osnovano 1995. godine a koje deluje kao ”odeljenje” ili ”povereništvo” Istinski pravoslavne crkve Grčke na teritoriji Srbije.

Ono što im je svima zajedničko jeste često klevetanje Srpske Pravoslavne Crkve i konstantni pokušaji ili stvaranja raskola ili prevlačenja pravoslavnih Srba u svoje redove.

Istinski pravoslavna crkva Grčke na primer, kao ”majka” srpskih ”starokalendaraca”, nastala je kao posledica raskola u Grčkoj Pravoslavnoj Crkvi koji se desio 23. marta 1924. godine. Toga dana Grčka Pravoslavna Crkva izvršila je kalendarsku reformu i zamenila julijanski kalendar ”novojulijanskim” ili milankovićevim kalendarom[2].

Naime, kako se ”milankovićev” i ”gregorijanski” kalendar poklapaju skoro u dan u sledećih 800 godina, jedan deo pravoslavnih vernika u Grčkoj pomislio je da se radi o usvajanju ”gregorijanskog” ili papskog kalendara, te da je posredi latentno unijaćenje i pokatoličavanje pravoslavnih. Kada se utvrdilo o čemu se zaista radi, jedan deo tih koji su otišli u raskol vratio se u okrilje Grčke Pravoslavne Crkve a drugi su ostali u raskolu koji do danas traje.

Sva apsurdnost ”starokalendarskog raskola” ogleda se u primeru Svete Gore. Naime, Sveta Gora nalazi se pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršije. Iako je Carigradska patrijaršija prešla na milankovićev kalendar, Sveta Gora i dalje koristi, eklisiološki i građanski, julijanski i to joj ni malo ne smeta da ostane u kanonskom jedinstvu sa Vaseljenskom patrijaršijom.

Još je tragikomičniji slučaj tzv. ”srpskih starokalendaraca”, tj. članova tzv. Srpske istinski pravoslavne crkve, jer sama Srpska Pravoslavna Crkva nikada nije prelazila ni na milankovićev ni kakav drugi kalendar nego je oduvek na julijanskom.

Dakako da je gornji primer vrlo poučan kada se govori o nepraktičnosti i kontraproduktivnosti samog uvođenja novog kalendara, ali je još i više ilustrativan primer jednog drugog problema sa kojim smo se do sada retko sretali. Naime, ovde se jasno projavljuje sektaški i raskolnički mentalitet vođa i članova takvih raskolničkih grupa koji u tako paradoksalnoj situaciji ne pomišljaju na pokajanje i povratak u Pravoslavlje nego za svoje postupke traže druga opravdanja.

Tako ”srpski starokalendarci” sada više ne optužuju SPC da nema blagodat zbog prelaska na ”rimski” kalendar što se se nikada nije ni desilo, nego je sada optužuju za apostasiju, odnosno otpadanje od vere, jer održava dijalog sa drugim verskim i religijskim zajednicama i udruženjima. Konkretno zbog članstva u Svetskom savetu crkava (SSC).

DEO (SU) MISIJE CRKVE

Biti otvoren za dijalog sa svima koji žele da pričaju i za propoved svima koji imaju uši da čuju jeste upravo osnovni uslov da imamo pravo da se zovemo, između ostaloga i, Apostolskom Crkvom. Sveti Apostoli nisu se zaključali u jednu sobicu i tu čekali svoje spasenje i propast ostalih, nego su istinski poslušali Hristov poziv ”Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha” (Mt. 28:19).

Upravo je ta želja za spasenjem svih i razlog bavljenja ovom temom. Crkva ne pokušava da zaštiti nekakav ”brend” pravoslavlja, niti se bori sa ”konkurencijom”, jer Crkva kao Jedna ne može nikada ni imati konkurenciju. Crkva ovoj temi prilazi sotiriološki, dakle sa brigom za spasenje svakoga čoveka.

Pretpostavljamo da svako ko je član neke sekte ili organizacije, ili je pao u raskol, ustvari traži Hrista i traži tu istinsku zajednicu sa Njim. Po rečima Svetog Simeona Novog Bogoslova ”Trčite, tražite, kucajte, da bi vam se otvorila kapija Carstva Nebeskog i da bi ste ušli u njega i stekli ga u sebi. Jer oni koji odu iz ovog života pre nego što steknu Carstvo, gde će ga uopšte naći kada odu tamo?” Oni su dakle one zalutale ovčice koje su ”trčeći i tražeći” postale plen grabljivih vukova a sve iz najboljih namera.

Kako bi smo im pomogli da svojim ”dobrim namerama” ne popločaju put do pakla i sebi i drugima, mi kao istinska i jedina Crkva Hristova dužni smo i da ih korimo ali i da im snishodimo do određene mere.

Iz snishođenja mi ih zovemo ”nekanoskim pravoslavcima”, jer imaju spoljašnju formu pravoslavne Crkve, ali nemaju suštinu, ni blagodat, ni Duha Svetoga koji nikada ne napušta Crkvu. Iz istog razloga iz koga razgovaramo sa protestantima razgovaramo i sa ”nekanonskim pravoslavcima”. Ali isto tako kada neko napada i kleveće Crkvu, kada otvara žive rane na njenom telu i tako komada Hristovo telo kao što su radili zlobni Jevreji pre dve hiljade godina, onda Crkva brani i svoje dostojanstvo i svoj identitet i svoje jedinstvo.

Ako je jedna ovca izgubljena, treba je tražiti i vratiti u stado, na sigurno. Ali se u isto vreme ne sme dozvoliti izgubljenoj ovci da pred ostatkom stada glumi pastira. Ako se to dozvoli, celo stado biće izgubljeno a pastir koga je vlasnik stada uposlio da ga čuva i pazi, biće odgovoran za katastrofu.

PRIMER SEKTAŠKOG MENTALITETA

Uzmimo za prvi konkretan primer gore pominjanu firmu Properti trast iz Australije. Ova kompanija registrovana je kao imovinsko povereništvo, koje je pred državom Australijom pravno lice-vlasnik nepokretnosti manastira Svetog Save pored Kanbere.

Nakon zalečenja tzv. Američkog raskola u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi 1991. godine, jedan deo vernika bivše Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve nije želeo da prihvati pomirenje sa srpskom patrijaršijom, a među njima i članovi Properti trasta u Australiji.

U međuvremenu od zalečenja raskola do današnjih dana, predsednik Properti trasta, Ratomir Nešić, je zbog kršenja podužeg niza kanona Vaseljenskih Sabora Pravoslavne Crkve, ekskomuniciran iz Pravoslavlja. Dakle, na čelu kompanije koja neretko preuzima prerogative Liturgijske zajednice hrišćana, i to ni manje ni više nego Pravoslavne, stoluje čovek koji ni sam nije u pravoslavnoj veri.

Elem, kompanija Properti trast zaključala je manastirsko imanje kojim upravlja i na njega ne pušta srpsko sveštenstvo nego sebi dovodi raščinjene sveštenike poput Dragana Saračevića ili suspendovanog apostatu Zvonimira Jovića, te praktično deluju kao mala verska sekta koja možda radi efektivnije komercijale u nazivu koristi termin ”pravoslavna”.

Pomenuti Zvonimir Jović bivši je sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve iz Eparhije vranjske koji je nakon suspendovanja zbog niza kanonskih prekršaja i afera u krajnjem aktu apostasije prešao u sektu ”Vojska spasa” nakon što je emigrirao u Australiju. Kada se u firmi Properti trast, figurativno rečeno, otvorilo radno mesto ”imitator sveštenika” i on je iz neke korpe ponovo izvukao mantiju na koju odavno nema pravo a uniformu ”vojnika spasa” (ako u međuvremenu nije avanzovao u oficira) bar za neko vreme vratio na ofinger.

Dragan Saračević bivši je sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve koji je u vreme raskola služio u Slobodnoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, a raščinjen je nakon što je pre nekoliko godina samovoljno napustio Srpsku Pravoslavnu Crkvu i prešao u nekanonske pravoslavce, pod okrilje jedne u nizu grčkih starokalendarskih crkava, ali i jedne od ruskih sekti pod nazivom Ruska pravoslavna zarubežna crkva[3] (RPZC).

Pod ”omoforom” grčkih starokalanedaraca ne samo da je osnovao svoju parohiju ”Sveti Nikolaj Žički” nego je izašao u susret i gore pominjanoj NVO Crnogorska pravoslavna crkva, pa služi i za njih i za kompaniju Properti trast.

Da li u toku njihovih obreda koji formom podsećaju na pravoslavne Liturgije ova dvojica pominju nadležnog Vladiku ili direktora firme, znaju samo članovi ove sekte, ili sekti. No i kada bi pominjali kakvog samozvanog ”Vladiku”, njihovo sektašenje ogleda se dalje i u tome što taj tzv. Vladika nema više koga da pominje, dakle ne postoji Apostolsko prejemstvo koje je jedno ekskluzivnih odlika Pravoslavne Crkve.

Elem, Saračević je dakle ujedno i deo raskola i deo sekte. On je odličan primer rapidnog usitnjavanja koje je obavezna pojava među tzv. ”nekanonskim pravoslavcima”, jer nije mogao da se zaustavi ni u raskolu nego ga nešto goni da nastavlja da propada i tone sve dublje i dublje.

U tom propadanju čitav ovaj svet „nekanonskog pravoslavlja” dobija razmere tragikomedije i počinje da liči na špansku TV sapunicu. Naime, ako se zadržimo na primeru raščinjenog sveštenika Saračevića dolazimo do primera prosto neverovatnih „eklisioloških akrobacija”.

Naime, Dragan Saračević reklamira se na Internetu kao paroh „Srpske pravoslavne crkvene opštine „Sveti Nikolaj Žički” Sidnej”. To je nekanoska parohija koju je Saračević osnovao sam, nakon raščinjenja u SPC, a koja se nalazi pod omoforom Grčke starokalendarske sekte. U toj istoj parohiji Saračević, kako kaže i na svom veb sajtu, obavlja verske obrede i za vernike tzv. Crnogorske pravoslavne crkve, iako ta grčka sekta i tzv. CPC nisu u opštenju.

U isto vreme Saračević služi i u otcepljenoj parohiji Svetog Georgija na Forestu u Kanberi koju je on izgleda doveo pod omofor dve različite jurisdikcije, kako one grčke sekte koja u Australiji ima tri parohije uključujući i tu na Forestu, tako i pod omofor gore pomenute tzv. Ruske pravoslavne zarubežne crkve. Na sajtovima i jedne i druge „Crkve” stoji i adresa ove parohije i ime Dragana Saračevića kao paroha.

Dalje, on služi i za organizaciju Properti trast, na čijem čelu se nalazi iz pravoslavlja ekskomunicirani Ratomir Nešić. Verovali ili ne, Ratomir Nešić član je uprave i parohijanin takozvane „Slobodne srpske crkveno-školske opštine Sveti Nikola” iz Južnog Brizbejna koja se takođe nalazi na sajtu RPZC ali joj navodno paroh Jovan Smelić. No da stvar bude i gora, u toj crkvi uporedo služi i Petar Fomin, koji pripada tzv. Ruskoj istinski pravoslavnoj crkvi koja nije u opštenju ni sa jednom od gore pomenutih organizacija.

Tako je Saračević uspeo u isto vreme da se poveže sa tri različite nekanonske „crkve” i jednom kompanijom koje imitiraju Pravoslavnu Crkvu a da nijedna od njih ne samo da nije pravoslavna nego čak spadaju u red sekti. Povrh toga, uspeo je svojim obredima da poveže te četiri organizacije koje inače međusobno ne opšte. To rasulo ide čak dotle da pomenuta grčka i pomenuta ruska sekta dele jednu te istu srbsku parohiju, u kojoj Saračević navodno služi i za vernike crnogorske sekte. Taman i da je za špansku seriju, mnogo je.

Vraćajući se na temu, moramo primetiti da su njihova lutanja i nemir očevidna posledica očajnog duhovnog stanja ovih zalutalih ovčica Božjih. Kao što kaže sveto Jevanđelje, pošto piju vodu sa izvora koje sami kopaju i sami mute, normalno je da stalno ponovo žedne i stalno se dele i usitnjavaju, tražeći čistiju vodu kojom će utoliti žeđ. No kada bi pili od vode koju Hristos daje, a čiji je zdenac Crkva Njegova Pravoslavna, ne bi ožedneli do veka (Jv. 4,13-14).

SOTIROLOŠKI STAV CRKVE

Naše izlaganje, opet ponavljamo, ne sme se posmatrati kao zajedljiva zluradost i likovanje. Mi se niti radujemo njihovom padu niti se odričemo vere da će i oni sami ustati i vratiti se Crkvi i Hristu. Ali ako se jasno i glasno ne posvedoči istina niti ćemo moći da im pružimo ruku i pomognemo da ustanu niti ćemo upozoriti druge niti podsetiti sami sebe na opasnost da se još ko ne saplete i ne padne kao i oni.

Crkva Hristova nikada se neće odreći tih ljudi nego se uvek drži reči Svetog Vladike Nikolaja ohridskog i žičkog koji kaže ”Kad se jedna ovca izgubi, treba li da se raduje ostalo stado? Ne, ne treba da se raduje. Jer gle, pastir ostavlja stado i ide zabrinut da traži ovcu izgubljenu. Gubitak pastirov gubitak je i stada. Sato ne raduj se, kad neprijatelj tvoj padne, jer se ni Pastir tvoj i njegov, Gospod Isus Hristos, ne raduje padu njegovom.”

No sećajući se uvek svetih i spasonosnih uputa Jevanđelskih (Mt. 24, 24) ne smemo dozvoliti lažnim učiteljima da varaju narod i zavode duše pravednika vičući „Eno Hrista, eno proroka, eno čudesa koja čine” jer tako ne samo da nećemo vratiti izgubljene ovce nego će celo stado propasti.

Đakon Nemanja S. Mrđenović

[1] To pominjanje imena onih sa kojima smo u jedinstvu vere vidljiva je nit jedinstva pravoslavnih. Ovo moramo naglasiti jer ne samo što mnogi inoslavni imaju problem sa prepoznavanjem našeg jedinstva već je to sve češća pojava i među samim pravoslavcima. Sve više Crkvu gledamo kroz jednu političku prizmu pa nam se ona nacionalna odrednica u imenu pomesne Crkve pogrešno čini kao najvažnija. Sve više se žalimo što i mi nemamo jedan administrativni centar i autoritet, kao što rimokatolici imaju Vatikan i Papu, a sve manje se sećamo Jednog i Jedinstvenog Autoriteta nad autoritetima koji je glava naše Crkve, Gospoda Isusa Hrista.[2] Poznati srpski naučnik Milutin Milanković izradio je do sada astronomski najprecizniji i najtačniji kalendar tako što je reformisao dosadašnji julijanski kalendar. Pre njega reformu julijanskog kalendara načinili su astronomi Zapadne evrope, po nalogu rimskog pape Gregorija XIII koji je u Rimokatoličkoj crkvi uveo u upotrebu taj reformisani kalendar 24. februara 1582, pa je taj dobio ime ”gregorijanski kalendar”. Sam ”julijanski kalendar” dobio je ime po Juliju Cezaru koji je naložio 33. g. pre Hrista reformu dotadašnjeg rimskog kalendara.

[3] Ne mešati sa Ruskom Zagraničnom Pravoslavnom Crkvom.

Literatura:

Zablude raskolnika tzv. Starokalendaraca- Nj.P. umirovljeni Episkop zahumsko-hercegovački Gospodin Atanasije (Jevtić), „Manastir Žiča, Manastir Ostrog, Manastir Tvrdoš, Bratstvo Svetog Simeona Mirotočivog”, Beograd, 2004 ;

Nekanosko pravoslavlje – raskoli i sekte, Nj.P. Episkop gornjokarlovački Gospodin Gerasim (Popović), „Martiria”, Beograd, Karlovac, 2009;

Russian Orthodox Church and Dialogue with Rome, (intervju) Nj.V. Mitropolit volkolamski Ilarion (Alfejev), ”ROCOR United” http://www.rocorunited.com/2009/10/russian-orthodox-church-and-ecumenism_23.html , 23.10.2009, (poslednja poseta 05. novembar 2010.);

The Russian True Orthodox Church, protojerej-stavrofor Majkl Protopopov, ”St. Jonah of Manchuria Orthodox Church”, http://pages.prodigy.net/frjohnwhiteford/RTOC.htm , 09.03.2007, (poslednja poseta 05. novembar 2010);

Spisok svящennoslužiteleй i prihodov Russkoй Zarubežnoй Cerkvi s ih adresami, Directory of the Hierarchy, Clergy and Parishes of the Russian Orthodox Church Abroad, ”Sinod RPZC”, http://sinod.ruschurchabroad.org/directory.htm , (poslednja poseta 05. novembar 2010.);

Diocese of Sydney and New South Wales – St. George the Trophy-Bearer, ”Old Calendar Greek Orthodox Church-Holy Synod in Resistance” http://www.synodinresistance.org/Administration_en/Canberra.html , (poslednja poseta 05. novembar 2010.);

Adresa Eparhiй russkoй istinno-pravoslavnoй cerkvi, ” Cerkovnыe Vedomosti”, http://catacomb.org.ua/modules.php?name=Pages&go=page&pid=396 , (poslednja poseta 05. novembar 2010.);

Ukratko o Crkvenoj opštini ”Sveti Nikolaj Žički”, ”Srpska pravoslavna crkvena opština „Sveti Nikolaj Žički” Sidnej”, http://www.svetinikolajzicki.com/CRKVENA%20OPSTINA.htm , (poslednja poseta 05. novembar 2010.);

Naziv „Slobodna CŠO Sv. Nikola – Južni Brizbejn” nikada nije menjan, Uprava CŠO SVeti Nikola Južni Brizbejn, http://www.novinar.de/2008/07/12/naziv-slobodna-cso-sv-nikola-juzni-brizbejn-nikada-nije-menjan.html , ”Novinar.De”, 11.07.2008, (poslednja poseta 05. novembar 2010.)

CPC dobila svoju crkvu u Australiji, ”Montenegrin Ethnic Association of Australia”, http://www.montenegro.org.au/pobjeda10jan2008.html, 10.01.2008, (poslednja poseta 05. novembar 2010.)

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

Foto: novinar.de




2 коментара у вези “Nekanonsko pravoslavlje”
  1. Sta sve ovaj jadnik mora da pise da bi stao u red Mirkovih pozadinaca.Prema prilozenom ispade da ce samo on i oni koje Mirko voda i podvodi da budu spaseni.Vrlo prljavo i podmuklo provlaci objasnjenje Milankovicevog kalendara koji se poklapa sa katolickim a onda prljava analiza razlike Grckih Starokalendaraca i Grko_Katolika.Posto direktor SPC kompanije za Au Mirko Dobrijevic priprema slavljenje Bozica sa Katolicima i promenu kalendara,tako ovaj nesretnik zna sta mu je zadatak za upis u novotarije i promenu kalendara koja predstoji.Po nalogu rimskog pape 1924g.Grcka crkva je zvanicno presla na slavljneje Bozica 25.decembra,a kako znamo bilo je onih koji to nisu prihvatili(proganjani a bilo je i mrtvih na ulicama Atine) i ostali Starokalendarci koji slave Bozic 7.januara.Tako ovaj namesnik provlaci objasnjenje da promena kalendara nije bila jeres i naziva starokalendarce koji su ostali verni svojim svetim predanjima sektom.Posto nasa SPC priznaje Grko-katolike bracom u Hristu(koji slave Bozic 25.dec,ispada da smo i mi SPC vernici sekta ,jer jos uvek slavimo Bozic 7.januara.Sta je “pile umotano u kucine”O.Saracevic)htelo da kaze?Htelo je da kaze da su sektasi oni koji slave Bozic 7.januara a da bi trebalo da promenimo kalendar zbok kalendara i da ne bi bili sektasi.Kako ce ova mafija iz SPC da provuce i zavuce srpskome narodu taj “novojulijanski ili milankovicev”kalendar,bice zanimljivo zavlacenje.Da li ce papa da nam preko ovakvih namesnika zavuce kalendar i ostale jeresi,pa makar se zvao i ‘milankovicev”?Ima mnogo toga da se ovom novotarcu odgovori,ali neka sam skine povez sa ociju kada za to dodje vreme.

  2. Koliko podmetanja,neistine i licemerja od Jezuitskog ceda,bas po meri nazovi Vladike SPC Irineja Dobrijevica koji suruje sa svim mogucim nazovi hriscanskim grupama koji su jeres,sekte,a sektase nazivaju one koji su cuvari pravoslavne vere i graditelji onoliko hramova po Australiji. Svakim danom jezuita pronalazi sve vise izdajnika, da vise ni sam ne zna ko su patrioti. Mozda zato sto neki srbi u Australiji koji su samo slusali pricice o Hristosu a nisu ga upoznali kroz Sveto Pismo, ne mogu da se odluce sta ce da budu, papisti, novotarci, ili raskolnici, pa je dobar broj njih odlucio da budu i jedno i drugo, zavisno od mesta i drustva u kojem se trenutno nalaze, a na opste,zadovoljstvo Jezuita Irineja,po sistemu sto gore to bolje . Ima i postenih Srba za koje Irinej kaze, da se od takvih treba najvise cuvati, jer zao covek sve okrece na zlo i uvek napada tamo gde su srbi najslabiji zbog starosti i malobrojni, a to su upravo oni koji su osnovali Slobodne SPC, gradili i otplatili, a koji su po zakonu Australije registrovali CSO. Predlog o pomirenju potpisanom od Patrijarha Pavla izricito pise da SPC nema pravo menjati administrativno ustrojstvo Slobodnih SPC, a koje su potpisali i clanovi Properti Trasty koji su bili i Uprave CSO. Sve je to baceno u vodu i proglaseno nevazecim od strane SPC, i bez imalo stida proglasavaju graditelje ne srbima, izbacuju iz clanstva, skoro sve stare u cijim hramovima novotare i muvaju $ na svaki nacin bez ikakve kontrole sto je najbitnije. Tako srbi u Australiji pod napuderisanim Vladikom okruzenog raznim zenskastim tipovima,bajkistima, problematicnim osobama u najvecoj meri, imaju religiju bez Svetoga Duha, hriscanstvo bez Hrista, oprostaj bez pokajanja, i put u Vaseljensku Patrijasiju pod imenom Pravoslavna Mitropolija Australija i Novi Zeland. Na Saboru SPC pljuste cestitke sinodalaca Jezuiti za uspesno pomirenje dve Eparhije i prihvatanje zajednickog ustava koji je usvojen na prevaru i bez ucesca zakonitih clanova Slobodne SPC,a koji je po zakonima Australije protivzakonit.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo