Вести

Кад за некога кажемо да је наметљив, да је наметљивко, мислимо на људе који се гурају тамо где им није место, на људе који стално желе да буду

+++

у центру пажње, да буду виђени на неким местима и догађајима, јер просто болују од такве неке потребе. Такав је и наш „најпаметнији“ председник Борис. Или „најлепши“, како воле да му тепају они што га подржавају кад изгубе аргументе око његове (политичке) интелигенције.

Оно што се да приметити је то да је он присутан свуда и на сваком месту. Нарочито у последње време. Као Супермен стигне да се свуда појави. Просто се осећа у ваздуху. Love is in the air – Boris is in the air. Ако вас задеси поплава, одмах је ту Борис да се мало слика с вама, да вам каже како да спасете живину, где да изместите краве из штале, како да осушите просторије кад се вода повуче и како да извршите дезинсекцију, дезинфекцију и дератизацију. Ако вас задеси земљотрес, ту је одмах Борис са својим познатим црним цокулама и сивом јакном за ванредне ситуације. Упадне вам у двориште, слика се с вама (то је обавезно) и крене да саосећа с вашом несрећом. Они који га не воле пожеле да му разбију главу неком циглом из рушевина, али не иде то, а и горила је ту.. Почне он ту пред камерама да гледа срушени део куће, потпорне зидове, носеће греде итд. Мршти се, очајава.. Онда загрли вашег деду и каже му како држава неће дозволити да старина чека зиму на улици. Наравно, деда поверује, пусти и сузу од среће у целој тој несрећи, поверујете и ви. Па председник обећава, еј, није то било ко! Онда прођу недеље и месеци и схватите да сте и ви ваш старина извисили, да држава паре не даје, да од куће нема ништа ако не стигне хуманитарка и да је Борис био ту само ради кампање и сликања за јавност. Схватите да је његов долазак био само потврда да несрећа никад не иде сама. Током тих посета Борис покушава и да буде нешто духовит ( нпр. „да ли сте давали кокошкама неке кокошије седативе да их смирите“ итд.), али обично су те шале баш глупе, само што нико неће то да му каже, па се сви као нешто смеју, да председник не би испао будала. Ако у вашем месту славите неку светковину где се окупљају сви мештани, такође постоји велика могућност да дође Борис, да се наметне као почасни гост и да онда он постане важнији од свеца и славе коју славите.

Ако почињу радови на некој обилазници, ту је одмах Борис са жутим шлемом на глави, корача одважно градилиштем, бодри раднике, мудрује о арматури, а може и да провоза багер ако треба, да опет збија глупаве шале и наравно – у 90% случајева се на томе и заврши цела прича о „градњи“ неке деонице или коридора. Ако се одвија нека дечија манифестација, опет је ту Борис да отпева с дечицом коју песму, да у неком паркићу с Ђиласом одигра партију малог фудбала или с Дачићем 1 на 1, ако је неки кошаркашки турнир у питању. Кад смо код кошарке, сећате се оног показивања мишића на једној кошаркашкој утакмици, уз заврнуте рукаве на кошуљи, онако баш без стила. Тада је и певао с „хулиганима“, како навијаче сада Борис назива, јер му се данас не свиђа њихово оправдано скандирање: „Спаси Србију..“.

Ако се снима неки филм или серија, опет је ту Борис да посети екипу која снима, да разговара с глумцима, с режисером, да каже како је и он био талентован за глуму, али му је тата ипак објаснио да је талентованији за нешто друго (за политичке манипулације, вероватно). И тако се Борис ту распитује о сценарију, пијуцка ракијицу док му сви око њега говоре све најлепше о његовом (бедном) политичком програму, а он се онако задовољно смешка. А то што Србија гори, а Борис се чешља, кога је брига за то..

И још много је оваквих примера, ситуација постаје алармантна и ако се настави овако, почеће он и из фрижидера да нам искаче. Куповаћемо нпр. „Боришки сир“ или рецимо уместо „Carnex“ – „Борекс“ чајну кобасицу. Или нпр. млеко с 2,5% Борисове млечне масти. Или ћемо имати чоколаде „Борисове најлепше жеље“ или рецимо новогодишња понуда Борис-коле, где платите 2, а добијете још литар гратис. Мој је предлог да и овај Fiat избаци једну серију Борис-пунта, па кад га псујете што је на 5.000 пређених км већ почело да цури уље, да га бар псујете са задовољством. Ко зна, можда почнемо да купујемо и прашак за веш и омекшивач, а уз то добијете залепљен и диск на коме су сва Борисова обећања, која треба прочитати као бајку деци пред спавање.

Али оно где је он мени био баш онако упечатљив и чак симпатичан у целој тој његовој глупавој жељи да буде у центру пажње је Дејвис куп меч Србија – Француска, односно меч Троицки – Љодра. Појавио се изненада Борис. Дошао је директно са поплављених подручја (баш као да га је поплава донела).

Током тог меча Троицки – Љодра, Борис је некако највише штрчао и гледао да буде у центру пажње. Наиме, он је био тај који је повремено скакутао боље и од Боже Ђелића. Он је био тај који носио шал око врата и покушавао да у неким моментима буде и вођа навијача, дижући три прста у вис. Као и на Олимпијади кад је Бушу објашњавао шта значе три раширена прста, па онда то препричао после ( ако је неко то гледао и чуо шта је рекао, могао је да види да ни сам не зна шта значе три раширена прста и баш је Буш имао шта и да научи). Такође је он био тај који је стално био у кадру. Верујем да су неки странци, који су гледали пренос, а можда не знају ко је он, помислили да је он можда неки бивши наш тенисер или селектор или да је Зикијев будући партнер у дублу, па је због тога он много више у кадру и од самог селектора Обрадовића. Мада је тешко да за Бориса не знају и странци, он је планетарно познат по извињењима. Током пауза он је био тај који је давао аутограме деци (пребацујући жваку по устима као неко неваспитано дерле). Шкрабао је маркером своје име, као да је Пит Сампрас, док је горила пратио да га неки изиритирани гледалац не звизне неким предметом. Након меча он је био тај који је просто морао да да изјаву за РТС и да поздрави целу нацију као нека манекенка. Умало се није потписао на камери, али му је маркер остао негде у публици. Такође је он био тај који је морао да приђе играчима Француске и да им каже како морају да наставе даље уздигнуте главе, да је све ово само спорт, да их баш он утеши, док су га они гледали у фазону „ко је, бре, сад овај?“ и „ајде, прикане, не буди досадан“. Кад је почело шишање, вероватно је имао жељу да седне да и њему направе нуларицу, али Бозољац није донео столицу и за њега, па је извисио. Иначе, да је био ошишан, пентрао би се тај с њима и на скупштинску терасу.

У сваком случају, оно што најмање може да уради, то је да упути извињење Саркозију и француској нацији због тога што је Троицки нанео душевне болове Љодри и што је због тога овај болно плакао након меча. Треба га подржати у томе, то је у опису његовог посла и у томе је ненадмашан.

п.с. Гарантујем да је Борис и један од администратора Фејсбук-а и плашим се да се од некуд не појави да стави и неки коментар. Он је чак можда и пријатељ са сваким од нас на фб-у, само иза лажних имена. Јер, не заборавите – Борис је свуда и увек око нас.

извор Фејсбук