Вести

Данашњи патријарх Иринеј рече између осталог на устоличењу у Пећкој патријаршији да је екумениста и пацифиста. Ако се избрише слово Е испред екуменисте добија се комуниста.

Обичан смртник ,28.10.2010
+++

Зашто нису објаснили обичном народу шта значи “екумениста“? За нас обичне смртнике, то звучи као комуниста!

Пацифиста је латинска реч што значи мирољубив човек, противник рата. То би у српском преводу значило ‘‘само пакт а не рат“ – зато наш владика Његош и рече:

“Вук на овцу своје право има
к’о тиранин на слаба човека,
Ал тиранству стати ногом за врат,
то је људска дужност најсветија.

Нека буде што бити не може
Нека буде борба непрестана,
Тријебимо губу из торине,
Олтар прави на камен крвави.“

Да је неким случајем наш Свети цар Лазар био пацифиста, данашњи патријарх Иринеј био би Оџа или Талибан. Место да свира трубу за устајање и одбрану, он свира трубу за спавање или неки посмртни марш Православљу…
Он даље рече да су Срби имали боље односе са Хрватима пре рата, не би дошло до клања Срба у Хрватској. То заиста значи да су били бољи односи са католичком црквом –да геноцида не би било!

А какви су се бољи односи могли изградити између католичке и православне цркве осим да Срби постану безусловни католици?

Да ли је познато нашем новом патријарху Иринеју да су нас Србе у Хрватској, Босни и Херцеговини католички фратри и кардинали – и то читава села – прво прекрштавали па нас онда убијали – говорећи:

“Душу смо вам спасли а тело вам није потребно.“

А да не говоримо о милион Срба убијених преко Дрине којима је једини грех био само то што су православни…
Питање је према томе:

Да ли патријарх криви Светог Саву што нисмо католици?
Зато што патријарх сада треба да седи трону Светог Саве?

А да не говоримо о колевци Православља Косову и Метохији, и старој Рашкој који и дан данас доживљавају прогон и уништење јер су православни…

Када постанемо католици и изгубимо душу, онда ће нас силници новог светског поретка слати да за њих гинемо – јер нам тело неће бити потребно – зато нам данас католичка црква у спрези са екуменистима у Српској цркви и патријархом Иринејем узима душу а оставља тело!

Данас се из многих цркава избацују олтари и мењају богослужења да би нас што више приближили католицима. А шта се дешава испред патријаршије и у Саборној цркви о томе ми јавља монах Антоније деветог октобра ове године:

“Протест светосаваца против екумениста патријаршије – свештеник Петар Лукић је претворио у екуменско позориште!
Призор:
Саборна црква испуњена столицама на којима седе Словенци а у првом реду надбискуп Станислав Хочевар, а за нашом православном певницом словеначки католички хор их забавља, све скупа са организатором ове сабласне представе, старешином цркве о. Петром Лукићем. Три младића и средовечна госпођа – затечени тим богохулним призором – повишеним тоном упитали су шта је ово! Када је то чуо о. Петар је једном младићу ударио два шамара усред цркве! А средовечну жену, која се уплашено повлачила излазу, шутирао је с леђа по ногама… и све то пред запањеним “гостима“ који нису имали позивницу од Истинског Домаћина Господа Христа, који су исколачених очију посматрали понашање свог, лажно престављајућег свештеног угоститеља…“

Е мој народе српски! Као што видимо, дошло је време да народ брани Православну веру од својих свештеника и владика. Али… то нам стоји у пророчанствима да ће Антихрист покорити многе народе, а ко му се не поклони и не добије жиг звери, да неће моћи купити ни продати Христов народ – биће прогнан и мораће да бежи у шуме…
То ће нам, драга браћо и сестре, бити знак за Христов поновни долазак кад ће успоставити царство своје – и само они који буду чврсто веровали биће спашени.

Зато да вам узгред кажем и једну причу коју скоро прочитах…
У једној оргомној сали где се народ молио Богу, Исусу Христу, било је око 2.000 “верника“. Изненада улетише два маскирана човека са аутоматима и један од њих викну оштро и гласно:

“Сви који верују у Бога нека остану у сали и биће стрељани. Ко не верује, нека бежи из сале што пре, слободни су!“

Онај који је држао церемонију и читао Свето Писмо, тојест пастор, први је одмаглио напоље… а за њим и хор.
На крају је у сали остало само 20 људи.

Маскирани људи скинуше маске и један од њих рече: “Нађите једног међу вама да настави службу Богу пошто сви хипокрити побегоше из сале!“ Речено је…

“Много званих – мало одабраних!“

Само Бог зна шта је у нашим срцима…
…а често ни ми сами не знамо…
…док не дође искушење.

Обичан смртни, електронском поштом