logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: новинарство    1.191 пута прочитано    Датум: 26.10.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Jahači apokalipse.Trijumf latinske podlosti nad balkanskim primitivizmom

Piše: Tomislav Crnojević, 21.10.2010 Frankfurt

Jahači apokalipse – Huligani (ili metafora bezperspektivne društvene populacije, ministarka sporta Republike Srbije i talijanska policija…

+++

*…Italijani su ove Miholjske noći definitivno dokazali kako se se uplašili predstojećeg duela protiv srpske reprezentacije, i zato su sve učinili da se predstojeća utakmica ne odigra ni po koju cenu. Sitne latinske duše iskoristile su nesreću u komšijskom dvorištu na najpodliji mogući način, uveravajući preostali svet kako su oni jadni i nedužni u čitavom ovom slučaju.

*…Aktuelna srpska vlast na maestralan način je odigrala simultanku s pacerima iz svog najnižeg društvenog sloja, žrtvujući mir u svojoj kući nemirima u tuđoj zemlji. Hilari Klinton, ta najružnija moguća metafora Amerike još jednom je donela nesreću čitavom srpskom narodu, jer upravo njen dolazak u Beograd glavni je razlog zašto su neki „finansijeri“ imali računa da plate troškove puta u Italiju svima onima koji, najverovatnije, u đepu nemaju ni toliko novca da otputuju od Beograda do Stalaća.

“Ovaj svet je opasno mesto za življenje, ali ne
zbog onih koji su zli – već zbog onih ljudi koji
u vezi toga ništa ne čine.”

Albert Ajnštajn

Nadnaslov ovog teksta uveliko je već potrošen. Izlizan od silne upotrebe kojekakvih piskarala i onih koji se ne muče s padežima, do te mere je unakažen i ruiniran da se već uveliko preobrazio u najotrcaniju frazu i floskulu.

…Uprkos tome, nije izgubio na suštini i smislu. „Jahači apokalipse“ stari su kao i vreme u svemiru, kojem je Bog dao večito trajanje i nakazni smisao. Ljudska civilizacija apsolutno nema nikakav odnos prema njemu, i svi ga jednako patološki poimamo – ubeđeni kako je svet počeo našim dolaskom u njega!

Na Miholjdan 2010. godine u Đenovi su umrle sve etičke norme ljudskog ponašanja i na najbizarniji mogući način stavljen je znak jednakosti između pravde i krivde, zla i dobra, svih pravnih regulativa i njihovih prekršilaca.

Juda je postao Isus – a Isus izjednačen s Barabom, za kojeg se ni dan danas sa sigurnošću ne zna da li se tako zvao ili mu je to bilo zanimanje. Tako je američka filozofija „relativizacije“ življenja najzad kulminirala do svoje apsolutne satisfakcije. Počela je da ubire svoje morbidne plodove i van svog američkog rezervata, po dvorištu Evrope i ostalog sveta kojeg tako snishodljivo zovemo „Globalnim selom“.

…Na Miholjdan 2010. godine u Đenovi je zakazana fudbalska utakmica između Italije i Srbije, povodom kvalifikacijskog ciklusa za plasman na Evropsko prvenstvo 2012. u Poljoskoj i Ukrajini. Međutim, zakazana utakmica je otkazana usled divljanja srpskih izgrednika i svesrdne pomoći domaćina, koji je veoma lukavo i pefidno odradio svoju ulogu saučesnika u paradi zla čiji su glavni „glumci“ bili iz Srbije.

…Italijani su tako pokazali svoju drugu stranu obraza i pravo lice svoje pokvarene naravi, koje zvanično skrivaju od očiju međunarodne javnosti. Postoji najmanje dvanaest argumenata koji nedvosmisleno dokazuju kako su Talijani te Miholjske noći, na bestidan način, igrali svoju ružnu predstavu lažnih srpskih prijatelja pred očima čitavog sveta.

…Njima – „imunitet“, a mi u apsanu!

Politika „interesa“, koju je na javnu svetsku scenu instalirala američka politička oligarhija tokom minulih trideset godina, sve više postaje neizbežnim načinom življenja i neprikosnovena mustra ponašanja koja ne zna za obzire ni osnovne morala. Igra đonom, laskomost i krivokletstvo, niske strasti i još niži udarci, rat za rezultat po svaku cenu, trgovina tuđom nesrećom i put ka cilju gaženjem preko leševa – sve su to uveliko već usvojeni postolati novog doba i pravila igre koja su nam nametnuta, upravo od onih što se zaklinju da sve Ustave i Zakone donose u ime naroda.

…I nema te državne političke oligarhije koja voli svoj narod, oni vole samo sebe, novac, slavu i moć. Njihov cilj je profit, a sve ostalo – kolateralna šteta koja je u toj svirepoj igri između bogatih i sirotinje samo nužna neminovnost. Onaj ko misli da je do „Miholjdana u Đenovi“ došlo samo zbog animoziteta, takozvanih huligana, prema golmanu Stojkoviću i pokušaja obračuna sa prvim čovekom srpskog fudbala Tomislavom Karadžićem taj nema blage veze o svetu u kojem živi.

Aktuelna srpska vlast na maestralan način je odigrala simultanku s pacerima iz svog najnižeg društvenog sloja, žrtvujući mir u svojoj kući nemirima u tuđoj zemlji. Hilari Klinton, ta najružnija moguća metafora Amerike još jednom je donela nesreću čitavom srpskom narodu, jer upravo njen dolazak u Beograd glavni je razlog zašto su neki «finansijeri» imali računa da plate troškove puta u Italiju svima onima koji najverovatnije u đepu nemaju ni toliko novca da otputuju od Beograda do Stalaća.

…I zapamtite ovaj „jadac“ – svaki put kad državni aparat traži krivca za neko razbojništvo, a ne nalazi ga godinama, znajte da je vinovnik tog zločina upravo na njegovom platnom spisku. To je elementarni aksiom istine koji jedino još nisu shvatili oni što su sa svojim mišljenjem na „marš u vražju mater“! I treba imati na umu još jednu stvar – političari nikada ne mogu biti krivi. Oni su „imuni“ od svake krivice, od svakog zločina i najgore nepodopštine. Krivac je uvek na drugoj strani – u istoj onoj glasačkoj kutiji koja je tako lakomisleno dala legitimitet svim tim vlastohlepnim protuvama.

…Prema tome, ne treba gajiti iluzije o bilo kakvim fantomskim finansijerima putovanja srpskih navijača na fudbalsku utakmicu u Đenovu. Njihov otisak prstiju moguće je naći i na grobnoj parceli Slavka Ćuruvije. Ali, ko će to „istražiti“ kada inspiratori zločina, finansijeri i nalogodavci stanuju na istoj adresi, žive od iste apanaže i nagrade za svaki svoj počinjeni zulum, a o alibiju koji se zove „politički imunitet“ i da ne govorimo.

…Zamislite samo dokle idu u svojoj monstruoznosti, izmislili su čak i „instituciju imuniteta“ kao bi se zaštitili od svake moguće odgovornosti, od svakog greha i počinjenog zlodela. Šta će časnom i čestitom čoveku „imunitet“, od koga da se brani, zašto i zbog čega?

…Jeste li ikada razmišljali o tome da od svih profesija na svetu jedino političari imaju tu privilegiju da su zaštičeni „imunitetom“. I da li ste se ikada zapitali – od čega su to oni „imuni“? Ne, njih nikada niko neće moći osuditi za huliganstvo i nerede, za nepotizam i korupciju, pljačku i ubistvo. Jer, Bože moj – oni sve što čine rade u „državnom interesu“ i o istom trošku kojeg plaćamo mi, (njihovi podanici), iz svog šupljeg đepa. Mi, čija su deca huligani, jer se nisu ostvarila kao uspešne ličnosti u društvu korumpiranih političkih skotova.

…Hoćemo li mi, obični ljudi, ikada steći „imunitet“ od kaste enormno bogatih i morbidno osionih kreatura i mrcina što vekovima vladaju našim životima?

…Hoćemo li mi ikada steći „imunitet“ od nepravde kojom nas kinje, od nameta i poreza čak i za vodu koju pijemo?
…Hoćemo li se ikada obraniti od organizovanog državnog kriminala koji je najstravičniji mogući momopolista naših ubogih sudbina i svih mogućih nesreća koje trpimo?

…Hoćemo li se ikada izbaviti iz ove noćne more, planetarnih razmera, mi – zatočenici beskrajnih manipulacija i robovi vlastitog neznanja i gluposti?

…I hoćemo li najzad shvatiti da ovaj svet priznaje samo jednu suštinsku podelu, podelu na enormno bogate i one koji to nisu? Podelu na robove i robovlasnike u beskrajno mnogo društvenih nivoa i slojeva.

…I tek kad to shvatimo, postaće nam jasno da su sve druge podele podlo smišljena podvala našoj zakržljaloj svesti, usled kojih se tako netrpeljivo delimo na različita ideološka shvatanja i nepomirljive religije, po nacionalnoj pripadnosti, na klubove za koje navijamo i još bezbroj drugih podela koje u nama ubijaju osnovne atribute ljudskosti.

„…Podeli, pa vladaj“! Ova gola istina postala je, u međuvremenu, nepodnošljivo otrcana fraza čije suštine još uopšte nismo svesni. To je naš užasni civilizacijski usud kojeg možemo svladati samo tako što ćemo misliti svojom glavom, a ne ići kroz život o tuđem trošku. To najbolje sada znaju oni mladi ljudi koji sede u zatvoru „Marasi“ zbog počinjenog nereda u Đenovi. Ali, i ne bih se zakleo da su naučili svoju lekciju. Možda, jesu njihovi roditelji!

Vuk dlaku menja – Latini svoj karakter nikada neće . . .

Latinska dvoličnost tokom istorije ljudske civilizacije menjala je samo košulje, ali čarape s nogu nikad nije skidala. Istina i Bog, ljudsko licemerje je univerzalna kategorija ponašanja i ne priznaje nikakva nacionalna i religijska svojatanja. Međutim, činjenica je da neki narodi, unutar svog genetskog sklopa i specifičnih istorijskih okolnosti, imaju više afiniteta prema nekim anomalijama ljudskog karaktera. Tako su, vremenom, Srbi kod sebe izgradili evidentni nagon za autodestrukcijom, a Latini razvili svoju karakternu crtu licemerja do najviših mogućih granica.

…Zato i ne čudi sve ovo što se dogodilo te tužne Miholjske noći, koja će u kalendaru fudbalske istorije ostati upisana crvenim slovima stida.

Krajnje je bizarno to što su Srbi u tuđoj kući i tuđem dvorištu prali svoj prljavi veš, i beskrajno je strašno što smo otišli u tuđu zemlju da bi se međusobno obračunali i digli ruku sami na sebe. Ali, i do bola je nisko ponašanje italijanskih zvaničnika i države Italije koja je u ovoj srpskoj nesreći jasno svima dala do znanja kako je komšijska muka ničim ne dodiruje – i umesto da gasi požar, još više ga je rasplamsala.

Italijanski ministar unutrašnjih  poslova Roberto MaroniItalija je ove noći pokazala svoje pravo i originalno lice prema Srbiji, i jasno dala do znanja kakav je prijatelj srpskom narodu. Lako je za govornicom pričati o prijateljstvu i baš ništa ne košta keziti se u kameru i diplomatskim jezikom štakora laprdati o velikom obostranom uvažavanju i bliskim bilateralnim odnosima….Međutim, ako na licu mesta i u goloj svakodnevici pokažemo svoju pacovsku narav, nema tog medija i nema te izjave koja o nama može promeniti mišljenje. Italijani su ove Miholjske noći definitivno dokazali kako se se uplašili predstojećeg duela protiv srpske reprezentacije, i zato su sve učinili da se predstojeća utakmica ne odigra ni po koju cenu. Sitne latinske duše iskoristile su nesreću u komšijskom dvorištu na najpodliji mogući način, uveravajući preostali svet kako su oni jadni i nedužni u čitavom ovom slučaju.

…I kako su, eto, ni krivi ni dužni, ko raspeti Hristos – najveće žrtve ovog srpskog vandalizma. Preduzeli su zaista baš sve što je bilo u njihovoj moći da zaustave eskalaciju nasilja i divljaštva – umesto vode koju su pripremili u svojim vatrogasnim šmrkovima, polili su nas benzinom!

…Evo kako je izgledalo to „ubistvo s predumišljajem“ :

Talijanska mizerija sa dvanaest niskih udaraca !
(…a bilo ih je mnogo više)

…Sramno, jadno, bolesno i pogano – nedostojno svakog komentara!

1. Kompletna fudbalska reprezentacija Srbije smišljeno je podrvrgnuta psihološkom maltretiranju odmah nakon sletanja, čekajući čak 40 minuta na preuzimanje prtljaga u aerodromskim prostorijama. Zvanično obrazloženje je bilo kako su „carinici umorni i trenutno koriste svoje pravo na odmor“.

2. Nakon izlaska iz aerodromske zgrade usledio je deprimirajući osećaj poniženja. Niko od talijanskih novinara nije našao za shodno i potrebno da intervjuiše bilo kojeg srpskog fudbalera. Time je svima jasno dato do znanja u kojoj meri su Srbi dobrodošli u Italiju i koliko se uvažavaju. Psihološki rat počeo je već na prvom koraku po stupanju na talijansko tlo.

3. Bezočna izjava Roberta Masućija, portparola Nacionalne opservatorije za sportske manifestacije: „U izveštaju Interpola o srpskim navijačima, koji je Srbija faksom dostavila italijanskim vlastima, naveden je samo broj ekstremnih navijača koji će doći u Italiju s kartom za utakmicu, ali nije pomenuto koliko su opasni“.
…Ovakvu izjavu svako misleće biće može da protumači samo na jedan način – da ju je dala budala, ili da je data za budale.

4. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni pridružuje se svom kolegi s još retardiranijom izjavom za javnost: „Policija je u Đenovi, u utorak, bez žestoke intervencije „izbegla masakr“ na fudbalskoj utakmici između Italije i Srbije, koju je prekinulo stotinak srpskih huligana“.
…O kakvom to masakru govori čovek čija se policija na stadionu „Luiđi Feraris“ ponašala kao na misi u Vatikanu ?!

Međutim, vrhunac gluposti sledi tek u sledećoj njegovoj izjavi kojom pokušava da opravda saučesništvo organa reda sa srpskim izgrednicima na stadionu: „Od detaljinih pregleda na ulazu odustalo se zato da bismo što pre uveli navijače na stadion, i na taj način sprečili da dalje uništavaju ulice Đenove“.

…Ovakvo nešto izjaviti na ministarskom nivou identično je istovetnom huliganskom ponašanju. To je isprazni alibi za zločin s predumišljajem i podleže sankciji adekvatnog krivičnog dela.

…Italijanski ministar policije ovom je izjavom do te mere kompromitovao posao kojeg obavlja da je samoga sebe u potpunosti izjednačio sa huliganskim ponašanjem. Da je Boga i pravde, zbog ove nebuloze morali bi suditi i njemu, na isti način kao i onom srpskom nesretniku što je s mrtvačkom glavom na grudima jahao onu kukavnu ogradu.

5. …Nadrealna scena: Dva „huligana“ sede na visokoj stadionskoj ogradi, a ispod njih kordon talijanskih specijalaca koji ih posmatraju kao zombiji. Zdrav razum sve to posmatra u direktnom televizijskom prenosu i ne može da veruje u ono što vidi. Dva goloruka mladića ponižavaju ceo policijski „eskadron“, naoružan do zuba, pred očima miliona gledalaca.
Ako ste ikada videli onu nadrealističku sliku Salvadora Dalija „Sat koji se topi“, priznaćete samima sebi da je i ona realističnija od ove scene u kojoj jedan od izgrednika gotovo sat vremena divlja iznad glave talijanske policije, koja apsolutno ništa ne preduzima, sem što se kao klatno na satu pomera levo – desno…

…Komentarisati dalje ovu morbidnu scenu bez ikakvog je smisla, i toliko glupo i bizarno kao i saučesništvo kojeg je talijanska policija te ružne noći pružila srpskim izgrednicima.

6. Šta je radila albanska zastava na stadionu „Luiđi Feraris“, i ko se pobrinuo da ona za srpske navijače posluži kao crvena krpa za bika? Odgovor na ovo pitanje sigurno znaju u Fudbalskom savezu Italije.

7. Kako je moguće da navijači sa bakljama ulete u autobus srpske reprezentacije, a talijanski policajci ne mrdnu ni malim prstom da spreče taj užasavajući vandalizam ?

8. Zar je moguće da nakon svega Fudbalski savez Italije daje zvaničnu izjavu za medije: „Mi stvarno ne vidimo gde je naša odgovornost za incidente“.
…Za svako misleće biće ova izjava je identična najbrutalnijem mogućem nasilju nad ljudskom psihom i onom varvarskom divljanju huligana koje su na ravne časti podelili srpski izgrednici sa snagama bezbednosti države Italije.

9. „Šokirani“ selektor azura Ćezare Prandeli (čudo da od prevelikog šoka nije doživeo infarkt, ili u najmanju ruku moždani udar) smrtno uplašen i pun beskrajne brige za sudbinu srpskih fudbalera izjavljuje: „Ovako nešto nisam u životu video!“
Ljudi sa dobrom memorijom za ovu fudbalsku spodobu mogli bi reći da pamti ko kokoš. Zar je moguće da je već zaboravio na „Hejsel“ u kojem su engleski huligani ubili 39 talijanskih navijača? Pa da, bilo je to jako davno – pre frtalj veka, dok je gospodin Prandeli još piškio u pelene.

…A, i zaboravio je da su upravo talijanski navijači inicirali taj „monstruozni Hejsel“, jer su baš njihovi huligani godinu dana ranije (1894.), nakon poraza Rome od Liverpula u finalu Kupa Šampiona, posejali seme mržnje kod engleskih navijača.
Selektor azura Ćezare Prandeli…Zaboravio je gospodin Ćezare, kako su upravo njegovi sunarodnici progonili engleske navijače nakon te utakmice, koju su izgubili na penale.
…Zaboravio je licemer u njemu da su baš te noći talijanski huligani prosto iskasapili jedno 13-ogodišnje dete iz Engleske čije su lice hirurzi kasnije spašavali sa 200 (dvesto) šavova – slovima i brojem.

…Zaboravio je (ili nikada nije ni znao, usled posedovanja ptičjeg mozga) da su navijači Liverpula, te strašne noći svog trijumfa, masovno tražili pomoć kod engleske ambasade u Rimu, jer je lov na njihove skalpove bio prećutno legitiman. Čak su i njihovi taksisti odbijali da te engleske nesrećnike voze na aerodrom, dok su ih gazde hotela i raestorana masovno izbacivali na ulicu.

…Eto, tako se stvorila osveta – tako se rodio „Hejsel“ !
…Naravno da ono što se 1985. dogodilo u Briselu ne trpi nikakvo opravdanje. Ali, gospodin Ćezare bi morao znati da je ono što se dogodilo u Đenovi daleko manja nesreća od one za koju se svim silama trudi da potisne u potsvest svog pilećeg mozga. Ili se tu samo radi o njegovom podlom karakteru!

10. Generalni direktor Fudbalskog saveza Italije Antonelo Valentini dao je takođe zvaničnu izjavu za medije: „Ponavljanje meča pred praznim tribinama bio bi pravi poklon za Srbiju“ .

…Nije neophodno biti preterano lucidan pa, nakon svih ovih papagajskih izjava zvaničnih ličnosti iz talijanskog fudbala, doneti zaključak kako su se savršeno organizovali da utakmicu protiv Srbije dobiju za „zelenim stolom“. Sitne duše upakovane u velike funkcije od nacionalne važnosti bacile su sve svoje karte na jedan jedini čip, za kojeg smatraju da je najjača moguća dobitna kombinacija – naime, oni veruju kako je manipulacija ljudskom naivnošću najefikasnije oružje u trenutnom poretku sile i mrtvih etičkih normi.

…Međutim, svima onima kojima još uvek nije ispran mozak i nad kojima, srećom, još uvek nije izvršena lobotomija, odavno je vać jasno kako je fudbal izgubio svaki mogući smisao. Svi sportovi današnjice metastazirali su u najdegutantniju formu međusobne ljudske komunikacije i na najbrutalniji mogući način ispoljavaju destrukciju naših bolesnih naravi. I još, samo, poslednjim budalama na ovome svetu nije jasno da je fudbal odavno umro, istog onog časa kad je kupljen prvi igrač po toliko visokoj ceni koja vređa svako ljudsko dostojanstvo.

11. Indikativna je savršena koordinacija ponašanja italijanskih fudbalskih zvaničnika, njihovih medija i snaga bezbednosti, čiji je jedini cilj bio – učiniti sve da se utakmica sa Srbijom ne odigra ni po koju cenu. Jer, to je najsigurniji način da se Italija plasira na predstojeće Evropsko prvenstvo, a Srbi eliminišu bez ikakvih napora i bilo kakve strepnje u konačni ishod.

Antonelo ValentiniTako, “La Republika” uveliko seiri o tome kako – „Platini neće izbaciti Srbiju“. Drugi mediji naprosto se takmiče u dušebrižništvu prema svojoj reprezentaciji, naglašavajući kako „Srbe zbog divljanja njihovih huligana čekaju drakonske kazne, ali ne i ona najdrastičnija – izbacivanje iz daljih kvalifikacija. Platiniju očigledno treba glas Srbije na sledećim izborima za predsednika UEFE“. Bože, koja budalaština – kao da mu ne trebaju i glasovi italijanskog Saveza !
…Svi pisani mediji u Italiji spekulišu o tome kako je poraz Srbije od 3:0 gotova stvar, i kako UEFA naprosto i nema drugog izbora sem te odluke.

…Gotovo da nema novina koje ne sugerišu minimalnu kaznu za organizaciju meča u Đenovi, a drakonsku za Srbiju zbog vandalizma njenih huligana.

…Neki opet misle da će zbog organizacionih propusta biti kažnjeni samo sa jednom utakmicom igranja pred praznim tribinama, a potajno se nadaju kako će Srbija biti izbačena iz daljih kvalifikacija, čime bi im naravno bio otvoren put za osvajanje prvog mesta u grupi.

…Sve je ovo toliko nisko da je niže od svakog niskog udarca! Apsolutno je shvatljivo voleti sebe više od drugog, ali ispisati se iz ljudi da bi ušao u red lešinara najstrašniji je mogući pad svake posrnule duše!

12. I poslednji ekser koji je zakucan u ovaj mrtvački sanduk talijanskog saučesništva sa srpskim huliganima apsolutno sve objašnjava. Baklje koje su inkrimisasni srpski izgrednici bacali na teren stadiona „Luiđi Feraris“ i po ulicama Đenove kupljene su u istoj toj Đenovi, od istih onih Talijana koji sada tako bestidno traže alibi za svoju sramotu, svoju podlost i proklertstvo!

…Žena koja je Italiji spasila čast !

… Hvala gospođi Vinćenci u ime svih čestitih ljudi Srbije! A iskreno se nadamo da će joj istu zahvalnost uputiti i svi časni ljudi Italije.

Jedina svetla tačka u ovom galimatijasu gadosti koji se odigrao na stadionu „Luiđi Feraris“ bila je gradonačelnica Đenove, gospođa Marta Vinćenci. Jedino je ona, izgleda, od svih pomenutih ličnosti na javnoj sceni Italije čula za čojstvo, koje je u sveukupnom našem civilnom društvu potpuna enigma.

…Jedino je ona reagovala na način koji dolikuje istinskoj ljudskoj veličini, i jedino je ona pokazala čisto lice u moru prljavih ruku koje je okružuju. Doduše, treba napomenuti da su i neke opozicione partije u Italiji reagovale na sličan način, tražeći punu odgovornost vodećih ljudi policije.

U svakom slučaju, gradonačelnica Đenove nije ostala nemi posmatrač povodom svih ovih ružnih dešavanja u svom gradu. Ona je otvoreno prozvala ljude koji su plaćeni za bezbednost grada i njegovih građana.

Gradonačelnica  Đenove  Marta Vinćenci„…Nikako mi nije jasno kako su svi ti navijači ušli u Italiju, a da ih prethodno policija ne pretrese.. Očigledno, na višem nivou nije bilo volje da se kriminalci i huligani identifikuju. Imala sam informacije pre početka utakmice da huligani prave nerede po gradu. Odmah sam obavestila policiju, ali su mi odgovorili da se radi o kriminalcima, zbog čega je bolje da se ne reaguje silom i tako izbegne incident.

…Kako je moguće da je tim izgrednicima uopšte dozvoljen ulazak na stadion? Nema sumnje, postoji velika neravnoteža između usvojenih mehanizama i onoga što čini Maroni. On je ranije izvodio na stotine policajaca na veoma mirne utakmice, a šta se dogodilo prošle noći ?!“

…Rezime počinjenog srama udruženih snaga „braće po materi“

Ljudskom zajednicom, na planetarnom nivou, već hiljadama godina vlada pandemija psihopatije. Poremećaj ljudskog duha i mentalna izopačenost rasprostranjeni su do te mere da se otvoreno nameće pitanje – kako je moguće da ljudska civilizaija još uvek egzistira u okviru biološki organizovanog sveta?

…Najkraći odgovor na ovo pitanje sadržan je u činjenici da se destrukcija psihe, unutar ljudske populacije, gaji i neguje na veštački način i potpuno kontrolisano od strane državnih vladajućih struktura, u okviru svih zemalja. To je jedna od najmanipulativnijih zamki kojom enormno bogata kasta drži pod kontrolom ceo ljudski rod.

…Naravno, državne oligarhije koje vladaju tzv. „narodnim masama“, u najprisnijoj su sprezi sa svojim finansijerima i nalogodavcima, i jednom zauvek izbijte sebi iz glave da je narod onaj koji bira svoju vlast. Na vlast svake države na svetu dolaze krotke birokrate i poslušnici koji „peru sav prljav veš“ za svoje gazde. One ih zauzvrat i postavljaju na visoke državne funkcije, o čemu običan čovek nezna apsolutno ništa. U najboljem slučaju, tek samo nešto naslućuje.

…A svi parlamentarni izbori i referendumske baljezgarije samo su pozorišni komad za gomilu majmunoidnih stvorova, koja sebe smatra kulturnom elitom jednog društva. Postoji li još neko zdravog razuma, u bilo kojoj državi ovoga sveta, a da mu nije jasno kako njegov život na političkoj pijaci svih političara sveta ne vredi apsolutno ništa ?!

…Ima li neko predstavu o tome koliko živaca i nerava košta samo jedna tetovaža ovog mladog čoveka sa slike, koji je iz protesta i nemoći unakazio svoje telo? Koliko košta njegov promašeni život i bačena mladost koju su pojeli skakavci u skupštinskim klupama države Srbije? Skaskavci koji su svojom nesposobnošću i alavošću, svojom glupošću, pokvarenošću i licemerjem bez kraja, upropastili živote mnogih generacija, čijim sudbinama trguju u bescenje na međunarodnoj pijaci srama koja se zove – „novi svetski poredak“.

Ivan Bogdanov, izmanipulisani izgrednik …Ivan Bogdanov se nije mogao roditi kao huligan, kao što se ni Miloš Crnjanski nije rodio kao pisac. I kao što se postaje piscem, tako se postaje i huliganom. Njih nešto, ili neko, mora da stvori. Ako nas kroz život povuće „dobra energija“ – za to smo u najvećoj meri zaslužni sami. Ako nas, opet, povuće zlo – krivo je okruženje i društvene norme koje nisu učinile ništa da spasu jednu mladu dušu koja nije imala snage i moći da se razvije sama. Uostalom, da nije tako onda bi naša deca vaspitavala nas – a ne mi njih. I slabi bi branili jače od sebe, kao što bi i bolesni hospitalizovali zdrave ljude. Ali tako ne biva, nije Bogom određeno!

Ako za vrhovni parametar ljudske vrednosti odredimo moralno načelo ponašanja i etiku kao svoju polaznu tačku bitisanja na ovome svetu, onda nam neće biti teško dati odgovore na sve dileme koje nas muče u ovoj štali prostaka čiji je nemoral i odredio našu sudbinu.

…Hajde da hladne glave i bez ikakvih predrasuda povučemo paralelu između huligana Ivana Bogdanova, koji u ovom slučaju važi za metaforu jednog dela mlade populacije ljudi koja nije našla sebe u svetu koji joj se nameće kao realnost.
…Sa druge strane – pomenimo Snežanu Samardžić-Marković, ministarku za omladinu i sport Republike Srbije. Ona je dakle, u ovom slučaju, metafora zvanične državne vlasti. Ona je ta koja vodi računa o životu svojih građana, jer su joj oni i dali mandat da im služi.

…I sa treće strane, imamo predstavnike italijanskih snaga reda čiji je zadatak i uloga da osiguraju red i mir na jednom ograničenom prostoru. Nazovimo ih policijom, specijalcima, žandarmima, karabinjerima – potpuno je nevažno.

Pitanje glasi – postoji li razlika među njima, i ako postoji – u čemu se ogleda ?

Odgovor:
Razlike između njih apsolutno nema! Sve su to jahači apokalipse koji tutnje našim životima i unose nered i haos u naše obične dane, koje nam tako nemilice kradu ne bi li nas više sludili i time dokazali kako je njihovo postojanje nužno za našu nesretnu sudbinu. Mi obični ljudi, naprosto, nemamo drugog izbora nego da ih trpimo ili da ih iz svog života proteramo usranim metlama, posle čega im nikada više neće pasti na pamet da nas „udostoje“ svojim morbidnim postojanjem.
…A možemo li mi to, zaista – vreme će pokazati!

Kako je uopšte moguće da nema razlike između huligana, policije i predstavnika vlasti?

…Pa upravo zato što oni žive u međusobnoj biološkoj simbiozi – kao leševi uginulih zveri u savani i strvinari koji ih obleću. Jednostavno, tako funkcioniše priroda života na ovoj planeti. Oni su jedni drugima potrebni da bi izmestili život sa ovih predivnih prostora i tako zapatili planeterni užas ništavila, zbog čega su i plaćeni.

…Hajde opet da analiziramo!
…Mogu li huligani rešiti probleme običnih ljudi iz čijih porodica delimično i potiču? Naravno da ne mogu, i to iz više razloga. Neinformisani su i neobrazovani. Drugo, za rešenje problema potrebno je razmišljanje i nije dovoljna samo sirova sila. Treće – nasilje i primitivizam nikada nisu doneli napredak ni jednom društvu, pa neće ni našem. I, četvrto – mudrost i postoji zato da bi primitivce nagnala na podlo lukavstvo, kako bi sebi prokrčila put bez žrtava i posledica.
…Toliko o huliganstvu.

A sada, analizirajmo vlast!
…Previše je ljudi s kriminalnim dosijeom koji slobodno šetaju, jer su sa đavolom (čitaj – sa državom) potpisali ugovor. Drugim rečima – nezvanični dil o podeli plena! Tako se i moglo dogoditi da Ivan Bogdanov ima četiri krivične prijave, od kojih je jedna napad na uniformisano lice, (policajca), kojeg je fizički napao. Pa ipak, to ministarki sporta nije bio dovoljan razlog da takvom čoveku oduzme pasoš i zabrani posetu svakom sportskom događaju.

...biološki primat iz skupštinskih klupa…I šta je uopšte ministarka srpskog sporta, za sve svoje godine posvećenosti toj funkcioji, učinila za dobrobit sporta u našoj državi, sem što je povodom nemilih događaja u Đenovi izjavila: „Ovo je udar na teško i mukotrpno građeni ugled Srbije i srpski sport u svetu.“

…O Bože, Gospode, koja poza za stado koza, koja gluma na daskama koje nikome ništa ne znače! Kao da je baš gospođa ministarka čitavog svog života krčila put srpskom sportu svojim beskrajnim odricanjem i ostvarenim rezultatima – tako je žestoko regovala praznim rečima i jezikom. Za neka konkretnija dela, očigledno nije imala ni snage i ni znanja, a o sposobnostima i da ne govorimo.

Otvoreno se postavlja pitanje, mogu li političari sem osuda i jalovih izjava za javnost uopšte bilo šta učiniti, mogu li išta predvideti i preventivno delovati u bilo kojoj sferi života?

…Praksa nam govori da ne mogu, jer sve što je razumno i logično nije u opisu njihovog posla. Oni su najinvetivniji kada se ne mešaju u posao kojeg rade, i najkorisniji su za društvenu zajednicu kada vegetiraju u formi parazita. Njihovo mišljenje je na istom nivou kao i huligansko, uz suštinsku razliku – posledice njihovih dela znatno su strašnije.
…Kada huligani svojim izgredničkim ponašanjem stvore bilo kakav incident, počinjena šteta se u najvećem broju slučajeva meri novcem, ali kada to učine „skakavci“ iz skupštinskih klupa – nastale posledice se računaju brojem uništenih porodica, izgubljenih života i ubijenih duša.

I na kraju, šta je učinila talijanska policija da spreči nerede na stadionu „Luiđi Feraris“ ?

…Isto ono što i huligani na stadionu, i ministarka sporta Republike Srbije – ništa!!! Gola je istina da su sve to „braća po materi“, ako uzmemo u obzir njihovo vrednosno poreklo – ko su i čemu (kome), zapravo, služe.

…A služe novcu, manipulaciji i svojim mecenama visoke platežne moći. Janjičari novog doba preko noći izuli opanke iz kojih su ponikli, i gaće na učkur zamenili firmiranim „kostnerovim“ modelima. Odrekli se svog roda, poroda i naroda za šaku slave i uobražene moći, samo da bi zbrinuli svoju gladnu guzicu i obezbedili vlastito potomstvo, iz čijeg dvorišta će sutra istrčati neki novi huligani, protestvujući zbog nepodnošljive hipoteke savesti koju će čitavog života morati nositi na svojoj grbači zbog svojih korumpiranih predaka.

…Živimo u vremenu u kojem smo oduvek i živeli, u svakodnevici unutar koje je izbrisan svaki jaz između pravde i zločina, smisla i gluposti. Političar, huligan ili policajac – nema nikakve razlike! Matematičkim jezikom, to su brojevi istog razlomka. Brojevi koji pripadaju istom skupu, i bez obzira što zbrajaš buniku, papriku i koprivu – dobićeš isti rezultat. Grč u stomaku od kojeg se gubi volja za životom i naprasno umire.

…I da se vratimo na početak: Italija – Srbija, 0:0. Ako ima Boga, a ima ga – igraće se nova utakmica, pred praznim tribinama. Ili možda neće, još je neizvesno! Ali, u svakom slučaju jedno je izvesno – pobedila su opet lopovska posla! Talijanske barabe strpale su u svoj džep 200 hiljada evra za sedam minuta prikazanog fudbala. Naime, toliko su Srbi platili za televizijski signal iz Đenove. Ja ne znam ko su oni koji su maznuli sav taj novac, ali poznajem ljude koji se nikada neće dozvati pameti.

…Znate ih i vi!
…Znamo ih svi!
…Pa, kako ne bi znali – nismo budale! Samo, nije lepo da se to javno kaže. Danas više ni pederi ne govore ružno o sebi!

Tomislav Crnojević, Frankfurt, 21. Oktobar. 2010.




3 коментара у вези “Jahači apokalipse”
  1. Imati imunitet kod ljudi,je nista,i prolazan.Imati imunitet kod Boga je zivot vecni,na koji zaboravljamo,i zbog cijeg zaborava tonemo sve dublje.

  2. Ispade srbskih navijaca na utakmicama koje su neprijatelji Srbstva proglasili za “huligane” sasvim su razumljivi, jer to je barem za sada jedini nacin otpora obespravljenih Srba, u ovom propagandnom ratu koji se vodi i dalje svim mogucim i raspolozivim sredstvima protiv Srbstva i Srbije. Zato, sve dogadjaje na utakmici izmedju Srbije i Italije u Djenovi treba posmastrati iz toga ugla, jer “ispadi” srbskih navijaca na koje su bili podmuklo navedeni da ih pocine nisu bili nista veci niti strasniji od ispada drugih navijaca na utakmicama koji se neprestalno desavaju sirom svijeta. Medjutim, ni jednom od dosadasnjih nereda koji su bili na raznim utakmicama nije dat toliki publicitet i medjunarodni znacaj, kao “ispadima” koje su pocinili srbski navijaci, sto samo po sebi najbolje svedoci o tome sa cime se danas jos uvijek sluze u borbi protiv SRBskog naroda njegovi mnogobrojni neprijatelji. Zato svaki Srbin treba da znade, ako su srbski navijaci za neprijatelje Srbstva – “huligani” onda su oni logikom zdravog razuma za sve prave Srbe – RODOLJUBI, koje treba podrzati svim mogucim sredstvima, jer to je sada ostao jedini nacin da pravi Srbi izraze svoje nezadovoljstvo sa globalizmom i njegovom politikom koja se sada sa blagoslovom Crnog Pape iz Vatikana sprovodi na Balkanu!

  3. Daj Boze da imamo vise Srba “huligana” koji se ne mire sa sadasnjim stanjem u SRBskom narodu, i medjunarodnom politikom koja se sada sa blagoslovom Crnog Pape iz Vatikana od strane globalista, ekumenista, papista i mnogobrojnih drugih neprijatelja Bozijih i nasih planski sprovodi u borbi protiv Srbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja sirom svijeta. Nije rob onaj ko nosi robske lance na sebi, vec onaj koji se miri sa robstvom svojim!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo