Вести

Жељко Которанин дипломирани правник и експерт за канонско и црквено право је поводом његовог акта

С.Марјановић 25.10. 2010

+++

„Захтев за заштиту уставног поретка Републике Србије од Аката и деловања Српске Православне Цркве„ упућеном Монистарству Вера и одговора на овај акт овог Министарства упутио жалбу Уставном суду Републике Србије. Преносимо комплетан документ са обрасцом за жалбе Уставног суда Републике Србије.

+++

+++

+++

РЕПУБЛИКА СРБИЈА УСТАВНИ СУД
УСТАВНА ЖАЛБА 1
11000 Б Е О Г Р АД
Немањина 26

I ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ УСТАВНЕ ЖАЛБЕ: (видети одељак I упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)

А) ЗА ФИЗИЧКО ЛИЦЕ

Име и презиме Жељко Жугић
ЈМБГ: 27039XXXXX
Пребивалиште или боравиште: Београд, Тадеуша Кошчушка XX
Број телефона: 011 XXXXXX

II ПОДАЦИ О ПОЈЕДИНАЧНОМ АКТУ ИЛИ РАДЊИ КОЈИ СЕ ОСПОРАВА (видети одељак II упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)

А) ПОЈЕДИНАЧНИ АКТ КОЈИ СЕ ОСПОРАВА, А ПРОТИВ КОГА СУ ИСЦРПЉЕНА СВА ПРАВНА СРЕДСТВА
Назив и доносилац појединачног акта: Без назива, Министарство вера у Влади Републике Србије

Ознака (број) акта: 080-00-33/2010-02
Датум доношења појединачног акта 26.07.2010.год
Датум пријема оспореног акта: 05.08.2010.год.Да ли су исцрпљена сва правна средства или нису предвиђена друга правна средства за његову заштиту: (приложити доказе о томе) Нису предвиђена правна средства

Да ли је постојао или постоји неки правни лек који није искоришћен са наводом зашто то није учињено: Не.

Да ли је изјављен још неки правни лек и да ли је окончан поступак по њему, а ако јесте пред којим органом се води поступак: Не.

III НАВЕДИТЕ УСТАВОМ ЗАЈЕМЧЕНО ЉУДСКО ИЛИ МАЊИНСКО ПРАВО ИЛИ СЛОБОДУ ЗА КОЈЕ СМАТРАТЕ ДА ВАМ ЈЕ ПОВРЕЂЕНО ИЛИ УСКРАЋЕНО (видети одељак III упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)

А) Уставно право или слобода за коју се тврди да је повређена или ускраћена: Право на једнаку заштиту права и на правно средство

Б) Одговарајућа одредба Устава којом се то право или слобода јемчи: Члан 36 Устава.

IV НАВЕДИТЕ У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ПОВРЕДА ИЛИ УСКРАЋИВАЊЕ УСТАВОМ ЗАЈЕМЧЕНОГ ЉУДСКОГ ИЛИ МАЊИНСКОГ ПРАВА ИЛИ СЛОБОДЕ  (видети одељак IV упутства за попуњавање „Захтев за заштиту уставног поретка Републике Србије од Аката и деловања Српске Православне Цркве“ обрасца уставне жалбе)

Навести разлоге жалбе и детаљно образложити тврдњу да је повређено или ускраћено уставно право или слобода (тј. у чему се састоји повреда Уставом зајемченог људског или мањинског права или слободе):

Дана 5. августа 2010. године примио сам Акт Министарства вера у Влади Републике Србије од 26. јула 2010. године, број 080-00-33/2010-02. Исти Акт је неодређен по форми. Није назначено да ли је у питању Решење, Закључак, или нешто треће. Такоће, недостају му диспозитив, образложење и правна поука. Како се против оваквога Акта Министарства вера не може улагати правни лек, то сматрам ову Жалбу допуштеном и благовременом.

Својом садржином исти Акг представља одговор Министарства вера на мој „Захтев за заштиту уставног поретка Републике Србије од Аката и деловања Српске Православне Цркве„ који je том Mинистарству предат 2. јула 2010. године. Министарство вера оспореним Актом одбија своју надлежност у решавању по питању мога Захтева. Два су става у Акту доминантна.

Први, да Министарство вера није надлежно да пружа заштиту у случају евентуалних кршења права и слобода, тј. повреда права из домена суђења и права на слободу кретања и настањивања на која у свом Захтеву указујем. И други, да се не може утврдити мој правни интерес у подношењу конкретног Захтева, будући да у њему иастичем наводну повреду права и слобода другог лица.

Одавде јасно произилазии неразумевање мог Захтева, или је у питању замена теза Министарства вера. Наиме, у свом Захтеву тражио сам заштиту уставног поретка Републике Србије, а не заштиту права и слобода другог лица. Дакле, тражио сам заштиту колективног права државе чији сам држављанин. У тој чињеници налазим свој правни интерес у подношењу како Захтева тако и ове Жалбе.

Уставни поредак Републике Србије својим Актима и деловањем систематски и противно својој сопственој регулативи угрожава Српска Православна Црква чији сам члан, и то у делу Уставом РС загарантованих права и слобода грађана. У свом Захтеву ту чињеницу сам само показао на примеру епископа г. Артемија Радосављевића.

Сходно Закону о црквама и верским заједницама, чл. 20. ст. 4. и чл. 22. тач. 2. а у вези чл. 3, Министарство вера јесте надлежно да утврђује и проверава сагласност циљева, учења, обреда и деловања цркава и верских заједница са Уставом РС и јавним поретком демократског друштва Србије. У тој провери оно мора као државни орган штитити Устав РС и њиме загарантована права и слободе грађана мерама које црпи из Закона. Поред других, чак и брисањем цркве или верске заједнице из Регистра цркава и верских заједница, сагласно члану 22 Закона о црквама и верским заједницама.

Министарство вера је неоправданим одбијањем своје надлежности, и упућивањем Акта у неодговарајућој форми која онемогућава улагање жалбе

1. ускратила моје право на једнаку заштиту права и интереса очувања уставног поретка Републике Србије, и

2. ускратила моје право на улагање правног лека институцијама система у конкретном случају,

све загарантовано Уставом РС, чл. 36 у целини.

Због свега реченог, предлажем Уставном Суду да наложи Министарству Вера уз обавезујуће упутство да поступи по мом Захтеву у складу са својом законском надлежношћу.

Подносилац Жалбе

У Београду Жељко Жугић с. р.
Тадеуша Кошћушка 42
23. августа 2010. године Београд
ЈМБГ 27039567XXXX

Прилог бр. 1 Фотокопија Акта министарства вера од 26.7. 2010. г. бр. 080-00-33/2010-02

Прилог бр. 2 Фотокопија Захтева за заштиту уставног поретка Републике Србије од Аката и деловања Српске Православне Цркве