logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: новинарство    670 пута прочитано    Датум: 15.10.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

ПрошлостПрилог ослобођењу од империјалног глобализма

У Београду, дана 12.10.2010.године,
Предраг Лепетић

+++

Српско питање

Демографско умањење, препуштена земља и западно пројектовано државноправно расуло поново оживљава пут моћи и покреће освајаче на задобијање простора и утицаја, користећи слабост вере и воље, дезоријентацију Срба који живе на граници двају светова и оживљавању “западних вертикала” и “источних трансферзалa” која Балкан треба да људским фактором веже за регионалне силе и империјe у настајању. Напуштени исконски и Светосавски пут самосталности и независности, утемељења у себи, који једини даје могућност опстанка у јединству циља државе, световне и црквене елите и целине народа, води до предвидиве последице нестанка и маргинализовања Срба као историјског народа и успоставе границе двају светова без Срба, Србије и Српске Православне Цркве, који у коначном времену нису нашли одговор на агресију, меру колективизма и индивидуализма, заштите националне постојаности, историјског и верског смисла у изградњи цивилизације, споја који није ни запад ни исток а јесте самосвојно и најбоље од њих.Одустанак од себе, разграња аутентичне заједнице, афирмација слабости и истовремена промоција стандардизованог медиокритета, космополите као идеала супротном богочовечанском уздизању постају најлакши циљ који се постиже без напора, ризика и уз материјалну корист, служењем Империји и промоцијом идеологије окупатора.

Свест о томе да је национални интерес супротстављен најјачој светској сили на врхунцу глобалне моћи, њеним западним савезницима и империјалној идеологији окупације света и губитак вере да је могућ делотворан отпор уз трагичне резултате сукоба у коме се Српски народ нашао усамљен на историјској вододелници, довео је до одустаjања атеистичке елите од националне идеје и вредности, препуштања које има за циљ умилошћeње агресора, предусретљивост и исказивањe лојалности до крајњих граница аутогеноцида, као и прагматичним усмерењем ка могућем материјалном задовољењу у условима капиталистичке трансформације друштва, акумулације капитала и необузданог потрошачког менталитета.Национално је потиснуто у други план тако да подобни епигони, носиоци лукративних и прозападних интереса добијају изборну подршку јер вербално стварају илузију о заштити општег интереса а стварно реализују само лични и туђински и дугорочно воде у још већу беду и зависност, распродајући домаће богатство, уништавајући привреду и потпуно је колонизујући, док у државотворном смислу дезорганизјући и децентрализујући власт, државу препуштају регионалним парадржавним ентитетима и наднационалним интегришућим творевинама а адаптацијм на вредносне стандарде окупатора врше искорењивање основа народног бића. Тако промовисани пут без алтернативе постаје пут распада, безизлаза и безнађа, јер једини пут опстанка у делотворној борби за сопствене интересе бива дезинтегрисан, напуштен и проглашен за назадан и нецивилизован а отворени пут самоуништења промовисан у једини могући, цивилизацијски и напредан. Антинационална идеологија је запосела простор мњења и на свим пољима негативно је постало пожељно и позитивно са погубним реалним и културним последицама.

Окупација свести и крај историје

Зароњеност у чулно, осетно, материјално и ниподаштавање идејног, вредносног, надчулног метафизичког света, вере у врховну вредност и снагу Бога, универзалног и вечног, које провереним историјским искуством даје духовну и моралну делотворну снагу, доводи до губљења вертикале, губитку упоришта личног и колективног уверења а на душевном плану недостатку храбрости пред историјским искушењима, мањку самопоуздања и вољe да се истраје и непоклекне, пружи отпор, има снаге и претраје са надом да је за малена земаљско а вечно небеско царство. Зато је пропаст тако дубока и пропадање тако незаустављиво пред земаљском силом.Ономе ко се усмерио ка кључним датумима историјске усправности народа прави је циљ поништавање и превреднoвање, да покаже и езотерички да је његова сила јача од вере и темељних вредности, уверења противника, снаге хришћанске Светосавске вере и предхришћанских народних митова, да се сви дискредитују и компромитују као слаби пред наступајућом овостраном и оностраном свемоћи. Тако је послата сублимирана порука која је рушила и дезинтегрисала Косовски мит и његову ослободилачку, пркосну и победничку поруку, чије је напуштање и невера у ослободилачки потенцијал као супротној сили физичког поробљавања и пораза имала да утврди коначност губљења свести о себи и самој могућности слободе, одустајању од отпора пред земаљским силницима и њиховим слугама, клањањем насиљу окупатора као јединој реалности и поробљавању као јединој могућности без алтернативе. Само таквом променом уверења и губитком ослободилачког потенцијала, апатичности и вољној угашености окупатор је сигуран у трајност свог недела, миру и покорности заробљеника, делујући истовремено на слабости, поткупљивости у коначности трајања и нудећи земаљску награду и “савезништво” за одустанак од противљења.Само духовним и душевним поразом успоставља се трајност владавине над тренутно пораженим а до тада духовно непокореним и спремним да се на различите начине бори и коначно поврати отето добро и сам живот.

Суптилни психолошки рат као претходница и наставак отворене оружане агресије смера да ударом на несвесно и манипулативно наизглед рационалном, разумном и прагматичном информацијом пресудно утиче на свест и опредељење Срба у жељеном правцу.Стварно, све је као у камери обскури, обрнуто од сугерисаног.Без родољубља нема ни човекољубља, племенитост осећања и дела се доказује према најближем а не према апстрактном грађанину света, што је и основни разлог расцепа личности глобалиста, лажности и слабости њиховог инструментализованог лукративно оријентисаног уверења, иза кога стоји провинцијални комплекс, хипертрофија самољубља, безосећајност и мизантропија, како према ближњем тако и према сваком човеку као саможивом конкуренту и непријатељу.

Права несрећа рођења као Србина, кужног и непожељног светског парије, прљавог и неписменог националисте, шовинисте сужене свести, подбићу људског лика, нагонској звери које зна и разуме само језик силе и кажњавања, срећом је исправљива личним опредељењем да се не буде варварски Србин, који је као такав традиционални негативац, по себи, једино реално и могућ и да се постане неко други, како сугерише истакнути неимар западне цивилизације, Ненад Прокић, да ће “Србију направити модерном и без Срба”(Курир, 22.11.2005.). Свако омаловажавање по дефиницији је везано за негативно вредновани Српски идентитет, па онај ко има имало разума не може, сем по цену личне срамоте, признати припадност таквој нецивилизованој, примитивној племенској заједници, традиционалном начину живота, приоритетима и хијерархији животних вредности. Онај ко жели да буде не само модеран већ и културан мора напустити дивље атавизме и архетипе који по себи “доказано” воде у зло и злочин.

Нова супериорна цивилизација неоптерећена и пријатна, пријатељска, коректна према другим народима, расама и религијама, управо се гради кроз нови европски и светски поредак равноправних и међусобно једнаких народа.Глобални поредак у коме различити народи комуницирају једним, светским, енглеским језиком и толерантним новоговором, пишу латиничним писмом, који верују у Европу и свет без граница, културно деконтаминираној космополитској цивилизацији мира и просперитета, верском савезу религиозних праваца под једним богом појавним у различитим формама са папским вођством алијансе цркава и секти, који живе у уређеној и организованој, пожељној заједници успешних, богатих или бар добростојећих, лепих, задовољних, сретних, јаких и паметних.Такав наметнути позитивни стереотип прати медијски монопол и кампања етикетирања и дезавуисања инфериорног пандана који треба избегавати а то је сваки национализам који је по себи малиган, макар и у малој мери неизбежно производи сукобе и насиље самим постојањем етничке посебности.Историјско цивилизовано решење светског мира је нађено у свету без нација или само празним љуштурама испуњених новим пожељним универзалним идеолошким и религиозним догматским садржајем, где светска држава, управа, суд, војска и полиција и универзална црква, држе под контролом и зауздавају ирационалност народа и раса, које постепено преводе и претачу у контролисано светско друштво.

Овакав приступ научно осмишљен, прави је фалсификат и преварна замена теза. Наиме, на негативном примеру из новије историје злоупотребе националних осећања, нацистичког, агресивног и шовинистичког геноцида израста идеолошка парадигма уопштавања против сваког национализма, преклапајући позитивни пример родољубља, пожртвованости и одбрамбеног заједништва, повезаности у опстанку примарне, родне заједницe, без које нема културе, језика, материјалне и духовне цивилизаије. Позитиван пример кохезије настао на природној основи братства и порекла, духовној и душевној заједници, архетипа и језика, историјске судбине и трајања, живота на истом простору и проживљених успеха и преживљених неуспеха, изграђених симбола, треба потиснути да би се отворио простор губитку одбрамбеног рефлекса и удруживања пред заједничком опасности напада на саму родну основу.Примарна веза породице, родитељства и брака, заједничке локалне и шире заједнице, матерњег језика и културе, сада се усмерава против саме себе и самоурушава да би се отворио простор социјално девијантном као “ослобођеном” стега моралних ограничења и пријатељском према спољњем подржаваоцу самодеструкције, да би се отворио простор међусобне удаљености робова пред експлатацијом и тоталитарном контролом атомизованог појединца, да би се отворио простор успостави новог поретка колонијализма, пљачке примарних националних богатстава и културном империјализму како им се у походу нико организовано, на базичном и најјачем основу не би супроставио и да би против себе имали лако уклоњиве усамљене појединце.Историјска свест као неодвојиви део колективног искуства и повезујући чинилац је искривљена и испражњена, “ослобођена” неуклапајућих истина у наметнуту слику и вредновања догађања.Народна свест као природни елемент бића сада као негативни условни рефлекс служи као средство поробљавања и разбијања јединства како реалног друштвеног тако и у самом појму, идеји који се разграђује, где се целина појединачног, посебног и општег парцелизује, даје примат посебном, локалном и “самоослобођеном”појединачном а опште третира као опасност и зло по мир и просперитет и замењује интернационалним. Негацијом се своди интегрални-општи појам Српства на посебни, територијални, србијанство, црногорство, војвођанство, шумадинство, исл. одн. „локалпатриотизам“, што није историјска новина јер је прекомпозиција Срба вршена више пута рушењем аутохтоне постојбине и историјске државности, поделама и завадом, разбијањем јединства народне снаге је отваран простор продору на “примитивни” Балкан, третиран као религиозно и шовинистичко “буре барута” и “караказан” људског елементарног зла. Када спољна сила и унутрашњи извршиоци разбију целину онда делове међусобно сукобљавају око поделе материјалних добара и задржавања управљачких положаја, па се сада заборавља истородно цело а локално усмерава против преименованих истородника, историја се понавља али се реални извор народа смањује, просторно и карактерно, вештачке нације постају затворене провинцијалне групе које воде противнародне марионетске елите које слободан простор добијају само у погледу стимулисаног разарања јединствене културе, језика, писма, историје и вере, па засебну политику виде само кроз савезе противне матици.Тиме је народна свест доведена до крајњег отуђења а народ доведен до краја историје, осуђен на нестајање и неделотворност како економску, одбрамбену, културну и цивилизацијску и спреман да се прикључи идеологији и организму освајача.

Пораз од материјалне и идеолошке велесиле

Осуђујуће Xaшке пресуде(www.icty.org) темељ су нове историје и пропагандног и васпитног притиска на анатемисани колективитет који добровољно или под теретом присиле треба да промени свест после изолације, деструкције, демилитаризације, девастације привреде и идеолошке “денацификације” окончањем рата психолошким поразом да би победа била неопозива и потпуна. Медијским омаловажавањем требао се постићи циљ да код Срба изазове осећај ниже вредности, колебања, малодушности, безнађа и узалудности борбе уз истовремено оправданост противницима у прогону и терору без правних и моралних ограничења према криминалним отпадницима од “вредности” тумачених од елитних изданака западне цивилизације.Презир без саосећања и утемељеност у јавном мњењу агресора на мржњи дало је отворено подржавање безобзирности и дозвољеном изузетку ратног права у необјављеном рату и вероломном нападу, неселективним циљевима и коришћењу недозвољених ратних средстава против безвредних балканских дивљака.

После војног пораза, наступило је условљено историјско повлачење без задршке пред апсолутном силом, пристајање на све да би се прекратиле свакодневне муке и малтретирања.Губитак вере у победу и препуштеност на милост и немилост, остављеност од свих застрашених необузданим терором и трагичним примером сваког непокора.Народ све дубље тоне што више пристаје на пораз и на крају осећа као терет и реално и симболичко Косово јер је јавно потенцирани узрок патње и њеног продужења па тежи да га потисне, чиме суштински уништава основе сопства и иде путем којим га воде уценама ка потпуном уништењу, истовремено тражећи да свака одлука буде наизглед добровољна, реална и без алтернативе, као најбоља у датим околностима које су стварно израз апсолутне и беспоговорне воље светских владара.

Већински народ се данас предаје, не само јер нема спознату јавну алтернативу, већ je окренут земаљском и “реалном”, духовност и смисленост егзистенције оставља по страни и бави се прагматичном трговином преживљавања у животу и у политици. Доведен издајом, дефанзивом, исцрпљивањем, повлачењима и поразима, лошим примерима, распродајом отаџбине, територије, губитком националне снаге и поуздања у све институције од војске до цркве, губитком посла и националног богатства, превредновањем националне историје и осудом националног осећаја као талога и прљавштине, огрезле у злочину до закључка да је практично плодоносно решење да духовно поништен, дезорганизован и у безнађу може опстати физички, лично и породично са самозаваравајућом илузијом да је корисна лојалност непријатељу. На тој подлози сва квислиншка обећања имају одзив, делују реално и немају алтернативу у било каквом супротстављању и борби са удруженим фазним уништитељима.Они којима су одузели све и који су умишљајно доведени до просјачког штапа да би пристали у изнудици на све, остаје коначни избор да се погну како би се прехранили или да устану, задобију отаџбину и упркос свему покушају да живе. Духовни слом довео је до дезоријентације и потпуног уплива у тренутно материјално као једино могуће, прихватању идеологије евроатлантизма медијски пропагиране као једина митска будућност. Магијски превреднована и поништена на кључним датумима обесмишљена је досадашња историја опстанка и изгубљен је сам митски кључ успеха живота пред опасношћу, поделама, распадом и колективном смрти.

Вишевековна предрасуда и представа о Србима као прљавим, нецивилизованим, дивљим, примитивним, неписменим, крволочним, са израженим криминалним менталитетом, убицама краљева, атентаторима, силеџијама и силоватељима, изазивачем локалних и светских сукоба, олошем ван међународног поретка и новог светског поретка, а што је добило потврду међународних пресуда и коначно самим признањем од стране нове елите и политичких представника у парламенту као и наметано јавно уверење да су заиста такви, има и други пол у оправданости геноцидних парола “Србија мора умрети” до “уби, уби Србина”, и “Србе на врбе”. То што Србија признаје да су геноцидни походи против ње и Српског народа били нужни и политички, морално и правно оправдани, да су агресори и стварни злочинци, преступници међународног права и правила ратовања били у праву а Србија крива што се бранила, оставило је Србе на ветрометини политичке милости и економске милостиње за коју прозападна елита која пристаје на све, непрестано пружа руку.

Парадигма западног империјалног универзализма као средство окупације

Уметање вируса негације у асоцијативни низ и прекид континуитета самопоштовања наставак је исте стратегије рата путем стереотипа, предрасуда и пропаганде, квази научних доказа “германске историјске школе” у служби геополитике и продора на исток. Кулминације које су завршавале у геноциду над Српским народом, током целе историје а посебно Аустроугарском и Немачком агресијом, комунистичким “великосрпским национализмом”, насилним симетријама и англосаксонским разбијањем Југославије, настављене су даљом фрагментацијом последњег народног упоришта, саме Србије. Истовремено на примеру Србије изграђен је и проверен концепт и правна форма за светско урушавање националне идеје као темеља националних држава и слободе народа.Компромитацијом упоришта људског достојанства у родољубивој свести, брани и граничнику политичкој тиранији и идеолошком тоталитарном насиљу после атеистичког урушавања вере у Бога и аморализацији, начињен је коначни искорак ка поробљавању свести и губитку наде у свако добро међу људима, па чак и најближим сродницима.

Урушавањем националнe идејe као трајног основa националне државе, бране распаду и окупацији, отворен је пут остварењу империјалног циљa и успостави светске Владе(1-6). Националну идеју требало је злоупотребити искористити као средство деструкције вишенационалне државе и политичког режима а потом означеног кривца везати за злочин и обележити неделом, срушити саме основе примарног, националне митове и поруке, сублимирана искуства, темељ природног осећања поноса припадности роду, психолошку основу солидарности и ограничења саможивости, личног самопоштовања, самопоуздања и међусобног уважавања.Прави циљ je измена појединачне и колективне свести, рушење прошлости да би се на превреднованој основи градила будућност на новим вештачким митовима, вредностима и лажима као “оригиналима”. Зато се на промоцији преварних пресуда, заснованих на историјским фалсификатима гради нови свет, који на геноцидном негативном миту о Србима као злочинцима смера да пресудама Међународног суда за бившу Југославију, Међународног суда правде, декларацијама скупштине Савета Европе и националних парламената целог света, пре свега потврђујућег Србијанског, са светским даном Сребренице и школском образовном и васпитном поруком, све без доказа али са идеолошким циљем и намером да прикаже пример и неспорну узрочност између национализма и злочина, утемељи кривицу и пружи “необориви”доказ да је свако родољубље шовинизам, сваки патриотизам фашизам и да је сваки национализам примитивизам и по себи геноцидан, те тако постави неоспориве цивилизацијске потребе да се свет заувек ослободи мрачне историје и колективног лудила и дође до мира и сарадње. Мајсторима преваре, преусмерења пажње и игре прилагодљивих полуистина, дат је разлог да би се наводно сузбио шовинизам и исти је подведен под сваки национализам и тако идеолошки поништено и родољубље које им смета као препрека родне одређености и као граничник добра и солидарности заједнице, у успостави тоталитарног поретка, локалног и светског.

Велики задатак “цивилизовања” варвара и “хумани циљ” културног уздизања као основе индивидуације поверен је лучноношама, “нормалним” и неоптерећеним професионалцима, културним најамницима и члановима тајних завереничких удружења за изгрању новог света. Пре свега, носиоцима јавне речи, слике и утицаја преко манипулативних медија на обликовање јавног мњења.Злоупотребом природe професија, као уосталом и извештачењем паралелног света који се претвара у тржиште и најамништво, легално проституисање које не допире до идеологизоване свести и савести највећег дела репродуктивне интелигенције, пред благодетима славе, коруптивног материјалног задовољења и милости мецена, трансмисионог, отуђеног режима који на антинационалној основи гради лојалност и своје место у новом поретку људи, народа и ствари. Пред сликом либералног потрошача и примарним циљем материјалног задовољења, конформистичка заробљена свест представља праву баријеру додира савести и упитаности пред целовитом сликом и трагиком времена.Наметање идеолошке тезе да границе нису важне јер ће сви живети у свету без граница или да су бар само административне те и са једне и друге стране важе исти стандарди, започето је у комунизму а продужено идеологијом новог европског и светског капиталистичког поретка што је само релативизовало и обесмислило националну државу која постаје љуштура, регион и медијска опсена, без функција, територије, средстава, права наређивања и спровођења, где полиција чува границе а најамничка војска гаси пожаре и побуне и служи у туђим земљама, где су права странаца једнака домицилним а страно право има примат над домаћим, где су окупационе “савезничке” оружане снаге изузете од кривичне одговорности а противници процесуирани пред глобалним политичким судовима, где сви имају истог господара па је небитна и онако подређена, илузорна државност и животни простор неисторијских народа.

Природно удруживање народа на интересној основи заменило је манипулативно усисавање у финансијске а потом економске, тржишне, царинске и финансијске, као и војне савезе ка тоталитарној држави у којој се национална држава претвара у један или више региона, а народи у атомизовану, стандардизовану, флуктуирајућу најамничку радну снагу новог господарећег поретка. Нови поредак се дијалектичким методом гради на произвођењу проблема(загађење околине и климатске промене, раст популације, мањак хране и воде, енергетска, економска и финансијска криза, тероризам, пандемијске болести, природне катастрофе, људска и демократска права, међунационални и међуверски сукоби, проблем мањина..) на доказивању да постојеће националне државе не могу да реше проблеме већ их генеришу и понуди решења кроз пренос овлашћења на регионалну и светску владу, која може да успостави ред и поредак, мир и просперитет.Приклањање се врши медијском припремом становништва, кредитним задуживањем, изолацијом и субверзивним рушењем некооперативних режима или војном окупацијом и успоставом мерионетских влада, са крајњим резултатом губитком слободе у нехуманом и тоталитарном поретку.

Отворена претња Џорџа Буша, старијег, председника САД изречена 1990-те. да ће “Срби бити парије новог светског поретка,” уколико се не покоре и не прихвате наметнута самоубилачка решења, јасно говори о природи и карактеру волунтаристичког, вештачког, хијерархијског редоследа који се структурише кастински и где се место на лествици заслужује према моћи и лојалности, мери покорности и подчињавања и где је за оне који слободно мисле место у тамници као и за затомљену слободу којој се, под изговором безбедности, сужава простор. Црна судбина пре или касније очекује већину, несвесну природе непријатеља који на поделама, привилегијама и казнама разбија потенцијално јединство и стање које би обелоданило елементе и циљеве ближег плана и коначног пројекта.Срби су први страдали као побуњеници а привилегије савезника намењене су само лојалној мањини преко које локално владају док за већину нема наде као еугенички прекобројних да служе чак и фрекфенцијски дириговано, само за рад и расплод.

Исти принцип савеза(7), поделе рада и синхронизованог деловања(8-9) световне и црквене глобалне власти успостављен је при епохалном рушењу “Источног блока” урушавању комунистичких режима централног кордона а потом и самог СССРа, као првом кораку ка светској доминацији где су Сједињене америчке државе(10) употребљене као средство глобане доминације. Монопол над духом и материјом постаје тако и културни над душом и религиозни над вером са универзалном светском црквом. Метод католичке цркве и америчке администрације који је показан на делу у БиХ(11), Хрватској(12), и КиМ(13), фазног приступа, где се прво покрене процес и изазове побуна, онда папа тражи као морална савест хуманитарну заштиту жртава да би се САД преко НАТОа укључила у бомбардовање и окупацију означеног агресора. Атлантско световно подчињавање света, сa друге стране се врши путем религиознe окупацијe свести, изградње новог религиозног поретка(14-15) преко концентрације у хришћанском екуменизму(16), папским подчињавањем, са усмерeњем према концилу уједињења и истовремено стајањем на челу хришћанске моћи ка лидерству и доминацији над свим религијама црквама и сектама у циљу “светског мира” (Асизи 27.10.1987 и Кипар 2000) (17)

Европски поредак без слободе

Европска унија без алтернативе, медијска мантра, наметнути колективни циљ и идеолошки образац, стратешко опредељење нове елите у Србији, некритички се преузима, без упитности о садржају, корисности и штетности, приступног уговора, сада већ европској држави. Према довољном сазнању то није ни праведена економска ни демократска творевина већ колонијална, економски неправедна на замрзнутој подели рада у корист великих и јаких, тоталитарна и недемократска држава, која слабе и мале додатно ограничава мада покушава да се у форми прикаже и као економски солидарна и политички демократска.

Европска унија, подсистем новог светског поретка(18), као прокламована демократска политичка заједница заснована на претежној вољи већине, то не испуњава ни суштински ни формално, јер су полуге власти у рукама органа који нису демократски изабрани.Парламент као највиши демократски орган и носилац законодавне власти и ако изабран општим правом гласа лимитиран је суженим овлашћењима, дели их са Саветом и параван је за стварну власт која је концентрисана у недемократским попуњеним органима. Наиме, институционално се концентрише власт у отуђеним кооптираним и делегираним бирократским органима (чл.13-19, и 223-358 Консолидованог уговора о ЕУ 2008/С 115/01) (19) у оба Савета и Комисије, Комитету, Високом преставнику уније за иностране послове и политику безбедности, Суду правде и правобраниоцу, Централној и инвестиционој банци, Консултативним органима(Економски и социјални савети, Комитет региона.

Европска унија заснована на корпоративном начелу величине оснивачких удела и права одлучивања, асоцијација je која представља резултанту њихових интереса остварених преко постављених, делегираних представника који му преко Савета и контролисаног Парламента дају форму закона.Таква лажна демократија препозната је од бирача који натполовично апстинирају и не учествују у фарсичним изборима фракција истих идеолошких представника капитала и тајних удружења.Покушај стварања наднационалне творевине доношењем Устава ЕУ наишао је на противљење народа (Французa, Холанђанa)који цене суверенитет и националну државу па се манипулациојом извршних органа кроз форму Уговора (Лисабонски) а не изворном референдумском вољом суверених народа успоставља супермација наднационалне државне творевине, нове Империје(20) и дерогирају национална законодавства, путем начелa супсидијарности и пропорционалности (Протокол 2).

Пројект ЕУ као цивилизацијске тековине уместо уздизања на виши економски, културни и социјални ниво представља стварну обману о повољностима чланства. Претходно скениране и уласком лимитиране државе које постају региони, своде се на ниво потреба тржишне целине и најјачих чланица, колонијалних метропола.Унутрашња колонизација се спроводи јединством тржишта, финансијског и реалног сектора а субвенције и дотације су недовољне за достизање конкурентности унутар тржишта са већ постојећим корпорацијама, предузетницима и пољопривредницима јаких чланица, али су довољнe да одржe минимум лимитиране производње да се не би прелила неупотребљива радна снага или социјално незадовољство најамних пролетера слабих чланица.Путем упросечавајућих робних стандарда, преливањем прихода ка развијеним чланицама само су незнатна средства усмерена на дотације и субвенције, регионалну и националну помоћ и развој и то само у функцији развоја великих, носилаца система. Социјализација дугова је привид дубљег пада зависних у дужничко ропство а дотације неразвијенима само средство њиховог дисциплиновања и увлачења у пирамидални систем евро зависности.

Народна свест као ослободилачки потенцијал

Ослободилачки потенцијал је сачуван у колективној свести, родној љубави и уважавању, саосећању и међусобном поштовању, примарном друштвеном уговору заједнице у добру и злу, међусобном помагању, поверењу и пожртвовању, представља реални темељ, потенцијал на коме се гради праведан садржај целине, солидарно и просперитетно удруживање, друштво које има потенцијал ка хармоничном поретку, реду и стварној постепеној хуманизацији људских односа.Истовремено осећај топлине родне повезаности, хуманости и општег добра је услов појединачног сазревања, моралног осећаја постојања другог, културног узрастања и политичке зрелости, усклађености појединачног и општег интереса и граници саможивости и отуђења. То је неодвојиви део личности и темељ друштва као и пољуђења односа међу народима свесних себе и постојања других.Без свести о себи манама и врлинама, потребама и интересима, постоји само слепа маса којом режисери људске пропасти манипулишу и злоупотребљавају инстикте и осећаје како би градили неправедни поредак и сачували своје господарење. Позитивна идентификација са сличнима, угледање на светле примере пожртвовања и заштите и жеља да се учини добро а не зло најближима, уважавање и поштовање, представљају границу коју желе да сруше како би удаљили људе, унели неповерење и окренули их једне против других да не би усмерили поглед ка онима који искоришћавају туђе време и животну енергију.

Позитивно осећање љубави према свом роду, осећај братства и солидарности према сродницима у новом хладном свету проглашено је за зло кога се треба клонити.Љубав према ближњем замењена је у отуђеном поретку ствари и вредности за мржњу према суштинском делу сопства, претцима и прошлости, за живот у коме дезоријентисани припадник нове цивилизације нема своје воље и постаје слепо оруђе у рукама господара као јединој судбини нељудског безрода у имитацији живота.Србија у сваком времену и са сваком генерацијом мора да задобија себе на темељу слободе и правде, на заједничкој борби или ће се распасти као заједница у којој се свако бори само за саможиво себе и по себи издаје опште добро.Највиши домети родољубља су племенити, аристократски и невезани за социјални слој јер су општа вредност рода и израз моралности и човечности.Такав однос и супериорност интериоризоване вредности и става поштују и противници, па је 1915.године, Немачки маршал Фон Мекензи погинулим Српским браниоцима подигао споменик и забележио поруку:”Борили смо се против такве армије о којој смо слушали само у бајкама”.

Без свести о пореклу, роду и целини заједнице истородника, нема ни утемељења личности ни душевног здравља.Напуштање родне припадности је пут осиромашења и самозаборава бића, саможивља и небриге за друге, распада заједнице од безосећајних себичњака у социјалном и политичком трибализму.

Када антисрбизам заузме кључне државне положаје тада дресура, кажњавање, лишавање и условљавање непослушних и награђивање лојалних постаје кључ животног прагматизма, приоритетног интереса и остварења користи и ако је суштински и дугорочно против разума, осећаја, целине бића и самог себе. Када самопорицање постане услов преживљавања и напредовања, социјалне промоције, онда негација као основни критеријум социјалне селекције уједно представља израз лојалности новом поретку света.

Они који мисле да ће се империјални непријатељ зауставити или преусмерити пажњу на друге, демантује сам живот и непрекинути низ условљавања и даљих дезинтегративних пропадања, господари се неће зауставити, умилостивити нити сажалити, јер решавају исконско светско питање и своје беспоговорне свевласти, личног опстанка као владара нове форме старог светског примата и подчињавајућег редоследа. Онај ко је данас за себе и свој интерес тај је, по себи, директно супротстављен и угрожава реални интерес и глобалну интересну сферу империјалног запада, свака производња и трговина, сем његове и мултинационалних компанија под њиховом контролом и релативна финансијска независност, конкурентска је и сужава му тржиште, сваки политички интерес који није реализација његовог плана је противан, дисфункционалан је и директно угрожава примат апсолутисте, који жели беспоговорно, милом или силом, и без остатка да подчини и преузме свет.Постоји само господар и са друге стране, покорни слуга или опредмећени роб, жртва појединачна или колективна како унутар саме империје тако и у још неподведеним областима.

Победа или преобраћење отпадничке нације

Срушена национална политика само је резултат срушене националне државе, економије, богатства, вере и културе.Наметање силом, претњом и манипулацијом говори о суштини којој нико добровољно не би приступио јер води отуђењу бића народа и затирању трагова људскости изграђене кроз историјско и архетипско трајање.То је само прва фаза рушења, јер после ње и сламања најјачег отпора глобализму следи појачани притисак на атомизоване, међусобно подељене и обезружане појединце у реализацији коначног решења људског питања, апокалиптичног еугеничког пројекта, обележавања, селекције и геноцида човечанства.

Ово је суштинска борба на живот и смрт два принципа иза којих стоје људски животи и судбине заједница и целине.Опсенари иду путем урушавања посебности како би успоставили општост, која одзвања празнином и чини под изговором материјалне цивилизованости право културно испражњавање и варваризацију човека без ослонца на природно окружење, духовно и историјско утемељење.Они не уздижу цео људски род како причају већ га промоцијом декаденциије и кича уназађују и поништавају како би успоставили космополитску, унификовану и полуобразовану нацију конкурента и непријатеља аутентичног и историјског потентног народног бића.Они отварају брешу самоуништења наметањем негативног концепта, у коме девијантно промовишу у нормално и природно као елемент пројекта депопулације.Преварно превођење и сузбијање народног принципа мора се обелоданити и изнети у јавност и суочити како би се у сучељавању вредности и невредности, празнина и опсена била очигледна и како би се распукла илузија у свом ништавилу.

Самосталан, самосвестан, самодовољан, независан колективитет и индивидуалитет има своју вољу, избор и слободу, наступа као историјски народ насупрот површној, плиткој и поводљивој маси публике, лако медијски обликованих конзумената. Они који се сведу на роба, живот је безвредан како за њих који се слободе плаше, тако и за господара који њиме располаже као предметом својине и погонским потрошним горивом новог поретка.
Нова “личност” је изграђена социјалним инжењерингом тако да психолошки постаје немогућа слободна воља, мисао је заустављена на баријери догматске несазнатљивости и застрашености другачијим као реално могућим, укалупљена и стегнуга степеном систематског необразовања, сведеног вокабулара на пар стотина јавних речи и медијског погрешног назора те је трајно заустављен критички приступ стварности а усмереном биохемијом и радијским дириговањем мозак доведен до регресије у свету малих изолованих људи који живе живот робова без сазнања о природи неслободе и вредности слободе.

Најгоре је чекати у статусу колоније, сировинске базе и потрошачке основе пропадање Империје, ништа не развијати и лакејски очекивати милостињу у крајњој беди за коју не треба теоријски посредан увид већ довољно грађанске храбрости.Делати је могуће и нужно, јасно у ком правцу овладавања главним токовима и друштвеним процесима који се усложњавају до те мере да само једно погрешно или намерно вакцинисање може довести до геноцидног нестанка популације, попут америчких Индијанаца, којима је отета земља, који су војнички побеђени од окупатора и разоружани, а потом отерани у резервате, онемогућени да се сами прехране, “омекшани” глађу и страхом, учињени зависним од милостиње а онда је и коначно решено питање “реметилачког фактора” њихове слободе и самог постојања када су им у зачецима биолошког рата дељена богињама заражена ћебад од истих непријатеља који су и Србе бомбардовали, и који на различитим странама света користе исте или модификоване опробане методе, провокације, инсценираних пучева и заузумања тржишта за извоз генетски модификованог семена, хране, отровних лекова и опијата, ради својих клептократских интереса и изградње светске империје отуђене, самоизабране и обожене олимпијске мањине.

Ослобођење Срба као део судбине и слободе света

Светскоисторијски сукоб није примарно континенталне империје и таласократије већ националне државе и светске империјалне државе, аутентичне, народне, солидарне заједнице и вештачког, кастинског, тоталитарног светског друштва, демократског политичког режима и аутократске плутократије, између изворних религијa самосталних цркви и светске уније под папским приматом, који коначно доводи и до питања суштинске природе јесте ли за себе, самовласт у одговорној слободи или за подчињеност, реално и духовно ропство и за господара над животом и смрти.

Ко се данас и сада делотворно, организовано на националном и међународном нивоу, несупротстави реализацији потпуно транспарентног еугеничког пројекта депопулације(21-26), тоталитарном поробљавању, чиповању, селекцији и уништењу света, контроли кључних ресурса воде и хране, легализованом тровању популације генетски модификованом храном, затрованом пестицидима и прерађевинама са емулгаторима(Codex alimentarijus), изазваним епидемијама, лековима који трују и злоупотребљавају здравствене организације за стварање профита а не лечења, ко данас подржава продају домаћих животних ресурса воде, хране, земље, шума, руда, енергије,…и предају туђину и отуђеним центрима које не контролише, наводно да би они боље управљали и стицали већи профит (Споразум о придруживању ЕУ,ССП и ПСТ) уз већу запосленост домаће радне снаге, тај директно ради против себе, своје породице, потомака и народа. Ко се несупротстави нема разлога ни за касније супротстављање када све буде под легалном контролом страних власника а не бедног и беспомоћног народа који живи на родном простору које је продао и предао туђину, да би господар боље управљао и омогућио му благостање галијота.

И да занемаримо духовну историјску вертикалу у садашњој димензији времена увек је могуће изабрати повољније рационално, вредносно и реално решење, које даје практични избор социјално повољнији, економски и политички остварив, онај који води ширем благостању и већим људским слободама, те пружа основ за даљи развој у истом смеру.Свако одустајање од избора јер је мало користи у односу на непознату и апсолутну величину или губитак воље пред претњом и присилом представља лични избор из страха пред ризиком угрожавања живота и парадоксални духовни пораз и победу господара јер се сам роб опредметио, свео себе на пуко средство. Контемплативни активизам без практично организованог политичког деловања је саботажа борбе за промене, са последицом још тежe егзистенцијалнe ситуацијe, јер тада неће бити сада формално признатог услова за ангажман.

Српски народ има снаге да поврати и поново изгради разрушену државу, опорави привреду која ће му дати право на рад и благостање, има вољу и историјско и природно право да опстане као политичка целина сакупљених делова и културни ослонац у наслеђу, да сачува достојанство и самопоштовање.Смисао Српске историје народног јединства и изграње државе и културног развоја мора покренути прегаоце и вратити већину на главни ток историје и овог пута као историјског народа који своју судбину гради својом снагом и поносно је држи у својим рукама, пркосно у инат и насупрот свим силама усмерених изнутра и споља да у овом времену коначно нестане.

У Београду, дана 12.10.2010.године,
Предраг Лепетић

Извор:

(1) 1776-1976 Queen Elizabeth Toasted on July 4th Bicentennial

(2) George Bush New World Order

(3) Bill Clinton agrees with Bush about the New World Order

(4)Henry Kissinger New World Order 2007

(5) Obama Calls For New World Order In Berlin

(6) Gordon Brown New World Order Speech

(7) The Holy Alliance – Carl Bernstein June 7, 1982 at a private Vatican meeting between President Reagan and Pope John Paul II. 

(8)USCCB Media Blog: When a Pope Meets a President  

(9)ceremony was dominated by the statue Ustav EU,4.okt.2004.

(10) http://www.youtube.com/watch?v=3KeR3yMZi0g&feature=relatedJFK Speech!

(11) US State DEPT. DISPATCH Supplement, Volume 6, Number 5, December 1995 ARTICLE 1: 

(12) Vatican’s Efforts for Croatian Independence

(13) Ibrahim Rugova has replaced religion

(14) Pope John Paul II New World Order Speech at Gandhis Memorial : NWO

(15) Pope Benedict XVI calls for a New World Order

(16) Pope Benedict XVI meets with Christian leaders at St. Joseph

(17) Interreligious Encounter in Cyprus concludes with an appeal f

(18)New EU president confirms New World Order desire (19Nov09)

(19)The Treaty of Lisbon>Consolidated versions of the Treaties as amended by the Treaty of LisbonThe treaty signed in Lisbon on 13 December 2007,The Treaty entered into force on 1 December 2009, in accordance with its Article 6.

(20)Barroso: European Union is ‘empire’ (short version)

(21)NSSM 200 document, click here. Kissinger’s 1974 Plan for Food Control Genocide

(22)Global 2000 Revisited

(23) Agenda 21  

(24)David Rockefeller speaks about population control.

(25) Codex Alimentarius

(26)Tesla weapons – HAARP – Mind Control and Weather – Important view





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo