logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Срђан Марјановић    889 пута прочитано    Датум: 20.09.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Јавни позив грађанима  Због важности одлуке Патријарха српског која је уследила након овог писма Преосвећеног владике рашко-призренског Артемија СА Синоду СПЦ и СА Сабору СПЦ,

+++

преносимио наведено писмо владике Артемија у целости. Инфорамативна служба СПЦ коју води члан синода Иринеј Буловић је одбила да на званичној интернет страници Српске православне Цркве пренесе ово писмо.

+++

+++

+++

А Р Т Е М И Ј Е
Умировљени Епископ
Рашко-призренски
13. 09. 2010. године
МАНАСТИР ШИШАТОВАЦ

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Б Е О Г Р А Д

Изненађен, шокиран и дубоко повређен садржајем, клеветама и претњама којима обилује најновији акт Светог архијерејског синода Број 924 од 26. августа 2010. принуђени смо да на исти одговоримо по дужности и савести.

Многе Ваше неканонске и против-уставне одлуке и радње неколико година уназад подносили смо и прихватали и поред израженог неслагања са њима. Разлог томе је било Наше тадашње уверење да је за Цркву и народ боље Наше подношење Ваших у почетку мањих, а доцније све већих и тежих, безаконих упада у Наше Богом Нам даровано архијерејско право и власт у Епархији рашко-призренској, него умножавање и заоштравање сукоба у Цркви.

Треба ли да подсетимо на питање Наше тужбе поднете у Стразбуру у вези штете настале у догађајима од 17. марта 2004. године и њеног присилног повлачења, питање Меморандума такође од марта 2005. године, пријема „обновљених“ објеката 2008. и 2009. године, питање манастира Високи Дечани и створеног раскола његове управе, питање Нашег права да судимо и награђујемо Наше клирике… На крају смо, такође не слажући се, ипак прихватили против-канонско и неуставно отимање Наше Епархије и протеривање Нас са Косова и Метохије.

Све то чинисмо и поднесмо у циљу мира, слоге и јединства Српске Православне Цркве. Надали смо се миру и сагласју. Да ли је Наше уступање пред Вама донело мир у Цркву? Није. Настао је хаос. Вашим деловањем нанета је ненадокнадива штета Епархији рашко-призренској. Разјурили сте њено монаштво. А сада га излажете шиканирању, уценама, претњама судом – црквеним и државним. Оспоравате му право на духовни однос са Нама, њиховим духовним оцем.

Сарађујете са незаконитим шиптарским институцијама и тако помажете осамостаљивање сецесионистичке творевине на Српском Косову и Метохији. Већ сте примили и похвалу од противника.

Разрушен је и уведен у хаос литургијски поредак и у рашко-призренској Епархији.

Уз све то, остављајући Свештене Каноне и Свето Предање, целу Српску Православну Цркву гурате на пут богомрске уније. На шта личи говор Његове Светости у Бечу ових дана?

Немамо више оправданог разлога да и даље прихватамо оно са чим се не слажемо. На то више немамо право, ако смо га икада имали. Као Епископ рашко-призренски не смемо, не желимо и не можемо саучествовати у разграђивању Светосавске Српске Православне Цркве. Оци и браћо, овим обраћањем Вама као члановима Светог архијерејског синода, нека се сматра и зна да се уједно обраћамо и Светом архијерејском сабору, Поглаварима свих помесних Православних Цркава и њиховим архијерејима, свештенству и монаштву, као и читавом православном народу широм ове планете. Основни повод за то је овај Ваш последњи акт, кога у почетку овог обраћања наведосмо.

Наумили сте да Нам нову казну наложите, показујући тиме да се још нисте задовољили толиким, до сада, изреченим и у дело спроведеним казнама без правог канонског покрића.

Свима је постало познато, и ван граница Епархије рашко-призренске, па и ван Србије, шта се, у ствари, крије у дубљој позадини као повод да нас уклоните са Косова и Метохије, забрањујући Нам чак и то да тамо, макар у статусу на који сте Нас неканонски и против-уставно свели, обитавамо у неком од Нас обновљених или подигнутих манастира.

Такве Ваше казнене мере према нама довољне су многима за закључак о томе ко од кога осећа страх и зашто; која је страна канонски исправна, а која није.

Опште је познато, такође, да смо се ради мира у Српској Православној Цркви повиновали Вашим одлукама, сваки пут наглашавајући да то повиновање не значи и слагање с Наше стране. Нисмо могли да се сложимо да Нам насилнички отимате Епархију рашко-призренску од Бога Нам дату, и да је предајете у руке другом и трећем женику при Нама живом. Премудри црквени Оци такве радње су назвали „блудочинством“, из којег само лош пород може да се очекује. Ко данас може бити поносан на пород који се из такве неблагословене свезе као коров намножио? Само непријатељи.

Њих, на жалост, има много, не само споља него и изнутра. Али о томе остављамо да више размишљају зачетници и извршитељи пакленог плана да будемо лишени Епархије и одсечени од Косова и Метохије.

Зло је наставило да се грана. У ланчаном неканонском чињењу с Ваше стране не само да сте Нас лишили трона и протерали са Косова и Метохије, него сте Нам и стадо разбили. А стадо познаје свог пастира. Словесно је и као такво самовласно се опредељује да иде за њим. Неће наметнутог туђег пастира који хоће да га држи у страху, претећи, судећи и кажњавајући.

Имамо ли право да се одрекнемо сопственог стада које се нас не одриче? Какав ћемо одговор дати Христу Спаситељу Који Нас је поставио да будемо пастир словесном стаду, Коме смо и заклетву положили на верност доживотно?

С обзиром на све то, браћо моја у Христу, изјављујемо и покајнички признајемо да нисмо добро чинили када смо наглашавали и објављивали да се Вашим одлукама „повинујемо али се са њима не слажемо“. Наше „повиновање“ пред Вама, дакле, није донело очекивани, с Наше стране, мир Српској Православној Цркви. Напротив.

После свега тога, дужни смо да званично повучемо све Наше, до сада дате, изјаве о „повиновању“, јер видимо да за њих морамо Господу да одговарамо. На оном свету нећемо одговарати Вама, него Њему Који нас је и преко свих Апостола, Мученика, Учитеља и Светитеља Цркве Његове, учио да се већма покоравамо Богу, а не људима.

Имамо осећај да смо се нашим узмицањем пред Вашим одлукама, којима су претходиле својеврсне уцене, претње и стравични притисци, од којих је сваки потоњи био жешћи од претходног, тешко огрешили наспрам своје Епархије која се зове „Рашко-призренска“; наспрам повереног Нам духовног стада, што ће рећи наспрам доживотне обавезе Наше пред Свевишњим Богом да у складу са црквеним канонима и положеном архијерејском заклетвом непоколебиво стојимо на духовној стражи.

Зато с правом тражимо да нам вратите отету катедру Епископа рашко-призренског, чиме и у СПЦ враћате канонски поредак и мир.

У противном, овим обзнањујемо да се од сада па убудуће ослобађамо осећаја сопствене кривице због ранијих „повиновања“, јер смо Ми у Цркви и пред Богом доживотни канонски архипастир Епархије рашко-призренске. У том својству, никаквој се, убудуће, Вашој неканонској одлуци нећемо повиновати, посебно имајући у виду да су и све претходне донете по диктату нецрквених, политичких и непријатељских чинилаца.

Непобитна сведочанства и збивања која говоре у прилог томе што кажемо, свима су добро позната и о њима ће коначни суд донети непристрасни историчари, а пре њих – општа свест праведног народа Божјег.

Уколико, браћо Архијереји, у Вама преовлада свест о томе да нико од Вас никада и ни под којим условима не би дозволио да му неко преотима или било како угрожава Богом поверену му Епархију проваљивањем са стране, односно да му други Архијереји крше права која су црквеним канонима стриктно загарантована, онда Нас можете разумети и оправдати за све што рекосмо. А уколико те свести нема, лицемерно ће се говорити о љубави међу Нама и узалудан ће бити труд на путу васпостављања мира и поретка у нашој Цркви.

У том контексту, дође ли до РАСКОЛА у Српској Православној Цркви, што да не да Бог, будите спремни да примите и понесете одговорност за исти и све последице које ће наступити после тога. О расколу у нашој Цркви нити ко говори, нити ко на њему ради до чланови Светог архијерејског синода, почев од 11. фебруара ове 2010. године па све до данас. Ту истину свет види и препознаје. Она се не може закопати нити заташкати. Нити се одговорност пребацити на другога.

Ми пак, у својству канонског Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског остајемо непоколебиво привржени Архијереју свих Нас – Христу, који Нас је и призвао на доживотно архијерејско служење у канонском јединству са свим Архијерејима Српске Православне Цркве.

Светом Архијерејском Синоду одан у Господу

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски

+ АРТЕМИЈЕ




1 коментар у вези “Sinod SPC od 10. februara pravi raskol u SPC”
  1. Све ће бити још очигледније (ко је вера а ко ли невера)кад се делегација СПЦ врати из Беча са екуменистичког састанка 25.09. на коме ће двојац Иринеја по ко зна који пут изјавити љубав свом кормилару из Рима.
    Упадљиво је да један од Иринеја не одслужи у својој епархији ни две православне литургије у току године. А ни за те две нисам сигурна, не рачунам оне са гостима из ‘сестринских’ цркава. Чак је и патрона епархије обележио у вечерњим часовима, а не на св. Литургији, иако је празник пао у недељу. Ваљда се још сећа свог учешћа на Св.Литургији у Ћелијама 14.јуна, када га је војна (откуд они тамо?!!)хитна помоћ једва вратила у живот.
    А други Иринеј је имао бар толико страха Божијег да се није усудио да седне у трон Србских Патријараха, него су му наручили нови престо, из екуменистичког манастира у Грчкој.
    Алал вам вера,јунаци!! Нисте ви Владики Артемију ни до колена, јаде отпали!!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo