Вести

Шта нам заиста каже мудро упозорење Владике Николаја Велимировића изговорено пре 60 година?

Српске Новине – ТОРОНТО, Часлав М. Дамјановић

++++

Такорећи непојамним распоном својег огромног поринућа у суштину веровања и у развој веровања у цивилизацијски различитим срединама и периодима, верска духовност Светог Владике Николаја досегла је схватање суштине Правог Славља… али је истовремено досегла и овоземаљску мудрост, јер је у његовом порињавању у суштину, исто као и у схватањима израслим из свега онога чему је био сведок, и наравно као и из патњи сопственог живота – један од саставних делова било учаурење у Историју и изчаурење његове овоземаљске мудрости из Историје – што га је довело до дубоког и мудрог сазнања да глобални властодржитељи уз здушну “помоћ“ најмљених “локалних намештеника“ манипулишу Историјску Истину и намећу Историјске Лажи.
Очигледно је да је дубина те мудрости надарила Владику Николаја да схвати да ни ужас усташтва нити ужас комунизма – нису били изоловани случајеви изоловане мржње нити изолованог садизма – баш зато што је његова овоземаљска мудрост настала и из његовог бивања директним сведоком Издаје циљева Другог светског рата, Савезничке Издаје Србије и Равне Горе, и Савезничког наметања комунизма Србији – те је и злочине усташтва и комунизма, као и све остале поменуте и непоменуте злочине – схватио као делове много општије, много препреденије, и много злије антисрпске уроте… и зато је и схватио да ће временом… осим деформације историје, правде и истине – уследити и деформација културе, наслеђа и образовања… и да ће неумитно најзад уследити и – деформација Вере.

Зато, као што чак ни данас не изненађује савременост давних мисли Светог Саве, тако уопште не изненађујуе ни мисао Владике Николаја да ће “доћи време да ће благочестиви Српски народ морати да брани Цркву и манастире од попова и Владика“ – јер је Владика Николај већ пре 60 година схватио да ће мрзитељи Срба манипулативним политичким утицајима и деформисаним образовањем наметнути у будућности на врх Цркве верски и морално деформисану већину владика са задатком да докрајче “ломљења кичме Србији“ покушајем да у Србима униште Постојање Српске Духовности… а све то наравно у оквиру општег белосветског Зла којим се покушава ликвидација Православља и Вере у Господа Бога.

Зато је то разобличење антисрпске завере постало јасно тек данас:

Зато што је њено Антисрпско Зло разобличено тек њеним данашњим насртајем на Српску Духовност и Веру!
И зато се данас у Срба поново разбуктао енергичан отпор против угрожености Вере:
Зато што је Вера – суштина Постојања Срба!

Бој Небеске Србије за Чистоту Вере није никад престао!

Зато се енергично “НЕ!“ аустралијских српских православаца против угрожености Вере у званичном Саопштењу и позвало на упозорење Светог Владике Николаја Велемировића “да ће доћи време када ће благочестиви Српски народ морати да брани Цркву и манастире од попова и Владика“ – зато што православни Срби Аустралије и Новог Зеланда – супротно јевтином “теоретисању“ најмљених и заблуделих провокатора Вере – исто као ни прогнани монаси у отаџбини – не бране “чувањe места“ – него очување “душе“(1) – тако и аустралијски Срби бране Православље које је својом јеретичком инквизицијом угрозио епископ-фалсификат Иринеј Добријевић – и зато се њихово Саопштење и позива на упозорење Владике Николаја Велимировића од “пре 60 година“ – јер је епископ-фалсификат “располовио Свету нам Цркву“ – и исто као и његови сатрапи у отаџбини – “довео до новог раскола“ – и то “много већег“ од оног “најтежег у комунистичким временима“!(2)

И иако стрепе да их је “Бог казнио“ – што је највероватније тачно да Бог кажњава оне Србе који постадоше млитави и смушени – аустралијски српски верници оптужују фразеолошку паролу епископа-фалсификата “ми смо за јединство Цркве“ – да је лажна – што уистину и јесте јер је обмањивачко ватиканско-комунистичко узурпирање Вере по клеветничком систему “кадија те тужи, кадија те суди“! Због те лажи су од епископа-фалсификата чак захтевали “restrain order“ – “судско право на успостављање реда“!(2)

Уистину аустралијско “Не“ манипулацији Црквом изражава непоколебљивост духа полувековне борбе аустралијских верника за Чистоту Вере! И иако јесте врло очигледно да су Срби Аустралије одлучни да одбране Цркву и Веру од самозваног арчења епископа-фалсификата… одговоримо ипак на суштинско питање:

Шта нам заиста казују аустралијски Срби?

Казују нам да се њихова одлучност – не односи само на јерес епископа-фалсификата Добријевића!
Казују нам да се њихова одлучност – не односи нити само на инквизицју којом он у Аустралији угрожава Српску Православну Веру:

Казују нам да њихова одлучност доиста указује на јерес коју уљези покушавају да зацаре у – целокупној Српској Цркви!
Казују нам да њихова одлучност доиста исказује свеукупну одлучност свеукупног Српског Народа и свеукупног Веровања Српског народа – да Чистоту Вере одбрани од свеукупне угрожености!

Казују нам оно исто што су шездесетих година исказали Митрополит Дионисије и Слободна Српска Црква:
Да Бој Небеске Србије за Чистоту Вере – заиста није никад престао – нити ће икад престати!
Према томе, закључак је безпоговоран:

Заиста “дође вријеме“ за “одбрану Цркве и манастира од попова и Владика“!
Из ове неумитне Верске Истине – и из ове Српске одлучности – произилази следеће:
Прво – јасно изражена одлучност да се одбрани Чистота Вере долази већином из емиграције!
То наравно значи да долази од Срба који јесу антикомунисти!
Али… то истовремено значи да одлучност долази од Срба који знају и схватају Чистоту Вере – и који зато што је заиста схватају – зато живе Чистотом Вере – и зато живе за Чистоту Вере!

Зато настављају Бој Небеске Србије за Чистоту Вере – који престати неће…
Та јасност и одлучност наставили су да живе у њима зато јер их није поколебало наседање ни на комунистичке, ни на ватиканске, нити на западне лажи… нити на негдање нити садање лажне демагошке фразеологије локалних најамника.

Друго – то Српско преживаљавање Чистоте Вере, и ту Српску одлучност да живи Чистотом Вере – јеретички уљези који су заиста проузроковали и давни “раскол“ – и истоветни јеретички уљези који проузрокују и данашњи раскол – лажно клеветају Чистоту Вере – што заиста значи да клеветају управо саму Веру – као да је она “раскол“!
Треће – у отаџбини – данашње Српско преживаљавање Чистоте Вере, и Српску одлучност да се живи Чистотом Вере – истоветни јеретички уљези прогањају и лажно клеветају као “зилотизам“ – иако су и у отаџбини ти истоветни јеретички уљези – заиста ти који покушавају да Чистоту Вере деформишу у зилотизам.

Српско преживаљавање Чистоте Вере, и Српска одлучност да се живи Чистотом Вере јесу једно те исто и у отаџбини и у емиграцији!

Иако јесу једно те исто, ипак… данас још увек није премошћен јаз између верника у отаџбини и верника у емиграцији – јаз који је можда настао зато што су Срби отаџбине много више од Срба емиграције били подвргнути перфиднијој пропаганди и баш зато су чешће подлегли извесном губитку јасности схватања Чистоте Вере – и поготово губитку јасности схватања јереси коју уљези покушавају да наметну.

А баш зато су јеретички уљези и завели добар део Срба и у отаџбини и у емиграцији, злонамерно и смишљено – у тај амбис вештачког расцепљења – који су уствари они брутално наметнули зато да би то вештачко расцепљење екслопатисали за свој јеретички покушај да докрајче Српску Чистоту Вере… па и Веру као такву.

Та њихова подла манипулација је до сада била прилично успешна јер се њихова Лаж заснива управо на вештачкој различитости јасности схватања фалсификата Историјске прошлости – фалсификата чији је циљ управо покушај наметања јереси уместо Вере.

Зато… иако је то тоњење у пропагандни амбис – заправо у омлитављеност свесности раскринкавања Историјске прошлости – пресудан узрок омлитављења доброг дела Срба – баш из тога произилази одговор на суштинска питања:

Зашто је данас дошло до поновног енергичног разбуктавања Српске Верске Свесности – иако је на опасност угрожења Вере указано већ пре 60 година?

Зашто је тек данас постало акутно да се ради Одбране Вере мора премостити наметнут амбис вештачке верске расцепљености?

Зато јер је тек данас постало акутније него икад да се раскринкају лажи Историјске прошлости!
Зато се Лаж пропагандног амбиса мора премостити – зато да би се постигла Моћ стварног Јединства Вере – зато што је дуготрајно кривоклетство Историјске Лажи тек данас открило своју најстрашнију злу намену:
Садистичко скрнављење најсветијег у српском идентитету!

Зато што је Зло тек данас открило да – није само фалсификатор Историјске Истине – већ да му је стварни циљ садистички покушај оскрнављења суштине Српског духовног Постојања!

Зато је исто онолико колико је данас акутно верско јединство ради оснажења пуне Моћи Вере да надвлада Зло – исто толико акутно и јасно схватање Антисрпске Историјске Лажи – што значи јасно сагледавање не само Истине Равне Горе – и не само јасно сагледавање савезничко-нацистичке Издаје Србије и Равне Горе – већ је данас још и најважније јасно схватање Духа Равне Горе:

Jасно схватање Духа Срба који су поновили Цара Лазара!
Jасно схватање њиховог схватања Правде и Истине!
И изнад свега – јасно схватање њиховог схватања Чистоте Вере:
Јасно схватити њихову одлучност да живе Чистотом Вере!
Само тако се може јасно схватати због чега су се Срби доиста жртвовали у оба подухвата за Правду – и то и за Божије и Божију Правду… и у доба Лазара и у доба Драже!

Зато нема никаквог ипак нити можда:

Све се зна!
Речи Вере – “Ми верујемо у Господа, а не у Вас“ – упућене самозваном администратору Вере – поводом његове клевете “већ се говори: Владика Артемије ствара Шишатовачку Епархију“(3) – разоткривају Зло које се прикрива иза те Лажи!

Зато су поводом те исте лажне клевете самозваном администратору Вере упућене и Речи Вере:
“Злобни и злонамерни Амфилохије“!(4)

И тако и јесте… јер чак ни сам Господ – није администратор Вере!
Не!
Вера се развија и постоји у души!
Вера се развија и постоји од срца!
Вера се развија и постоји из Божије Благодати којом нас је Господ подарио!
Вера се – не – развија лажима, титулама, клеветањем, звањима, поретком, тајним чиновима…
Вера се – не – развија нити прелешћу, нити самоувереношћу у сопствену височију…
Вера се – не – развија нити постоји у прелешћених најамника који натурају раскол и користе цркву за маскараду своје најмљене “злобе и злонамерности“.

Зато нема никаквог ипак нити можда – јер све се зна!

Оптужбе узурпираног Синода, не само противканонско и безаконо прогањање и свргавање, не само инквизиција и претње некаквим црквеним судовима, не само одбрана поретка уместо Вере… већ поготово бесмисленост лажних оптужби којима се прикрива не само злонамеран раскол и подређење Цркве зилотским и јеретичким утицајима… и не само лажне оптужбе које је већ бесмислено и цитирати – него “комитетска“ диктатура узурпираног Синода у већ много, много дужем временском периоду – што заиста значи:

Настављање Издаје и настављање Раскола!
Што заиста значи:
Арогантно настављање покушаја ломљења кичме – покушајем ломљења душе!
То не само да нема никакве везе са Вером – то је најобичнија јерес!
Све се зна!
Шта значи ћутање Цркве?
Шта значе само повремене револверашке изјаве и пречести фалсификати такозваних администратора и образовних управитеља и поједина шкакљива писма појединих владика?

Шта значи ћутање патријарха?
Све то значи да се ништа није променило!
Ништа се није променило од патријарха Германа!
Ништа се није променило од страховладе Кноја, Озне, Удбе!

Зло покушава Раскол Српске Душе!

Али… нешто се јесте променило:
Данас најмници Зла покушавају Раскол Српске Душе!

Зато се данас све зна:
После дуготрајног покушаја ломљења кичме – данашњим покушајем Раскола Српске Душе – Зло јесте открило своје садистичко наличје.

Небеска Србија је Чистота Вере!

Србима је Уска стаза Божија зацртана:
Ту Уску стазу Божију зацртала је Чистота Вере!
Та Уска стаза Господња јесте суштина Постојања Срба!
За ту Благодат дату од Бога – Срби морају одбранити Православље.
За ту одбрану – Вера се мора сјединити у целину!

За ту одбрану мора се досегнути свесна јасност Историјске Истине из које су манипулацијама и фалсификатима проистекли Историјска Лаж, пропагандно угњетавање и инсталирање јереси у Цркви.

Са савешћу, памећу, и очима које нам Бог дарива – не да гледамо – него да видимо – зар ћемо као слепци обамнути себе да је на пример Митрополит Амфилохије постављен да прогна Владику Артемија и отме Грачаницу – само зато да – преда Косово? Зар ћемо као слепци обманути себе да је задатак да преда Косово – поверен човеку који већ увелико покушава да – преда Српску Цркву? Зар ћемо као слепци обманути себе да је за предају Косова постављен човек који већ увелико покушава да угрози Српство шовинистичком замлатом да је Косово црна Гора? Зар ћемо као слепци обманути себе да је читава та клика самозваних уљеза постављена од стране исте историјске ујдурме која је издала Србију и Равну Гору зато да би данас покушала да уништи Небеску Србију?

Или… ћемо видети и схватити да је данас – као на давном Косову:
Србин на бранику оне Србије која је Срце Православља!
Да исто данас – као на давном Косову:
Србин мора да избори бoj који није само зa ускогрудо преживљавање нације нити граница – него бoј за преживаљавање Чистоте Вере!

Да је исто данас – као на давној Равној Гори:
Србинов Бој – Србинов Дуг Божијем.
Зато Србин мора да схвати да данас јесте Верски Тренутак:
Тренутак пресудан за преживљавање Веровања у Бога.

Иако… без обзира на нас, Србе… Право Славље и Веровање у Бога преживеће… преживеће са нама… или без нас. И без обзира да ли са нама или без нас… одговорност нашем Постојању које је одувек наш Дуг подареној нам Божијој Благодати… чак ако и паднемо у боју… чак и ако се разбјежимо ка кукољи… биће оно што је увек српски бивало:

Биће наш Дуг Милости Господњој… и како рече Немања, по њој ће потомци знати претке и ценити их… или их ценити неће. Јер… жив је Србин… и зато, како у једној од давних видовданских беседа, коју је цитирао Војвода Ђујић, рече Свети Владика Николај – “српски Богоносни народ попови и владике већ десетак година изгоне из Цркве и одгоне од Бога – па никако у том послу не успевају…“ – староставно истинско значетије Србства биваће онавким каквим одувијек бијаше:

За Крст часни и Слободу златну – Равна Гора победити мора!

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

___________________
(1) “Одговор избеглог монаштва епархије рашко-призренске и косовско-метохијске Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Амфилохију“, 08/26/10)
(2) “Саопштење за јавност Српског Националног радија – “Радио Аделаиде“, Новинар.де, Електронском поштом, 19/08/10
(3) “Одговор Њ.В. Преосвештенству администратору г. Амфилохију Радовићу“, Администратори Фејсбук странице “Истина је само једна- владика Артемије“, Новинар.де, 08/27/10
(4) Калуђер, ИХТУС-Форум православних хришћана антиекумениста, 24/08/10, Новинар.де, 08/27/10