Marta 2009. Skupština Srbije je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije koji treba da uspostavi sveobuhvatan i integralan sistem zaštite od diskriminacije koja može da bude neposredna i posredna.
Dragan Vidaković, 10.09.2010
+++
U praksi najčešće je na meti neposredna diskriminacija, dok o posrednoj gotovo da niko i ne razmišlja, pogotovo se čini nemogućom diskriminacija većine od strane manjine.
Ali da to nije tako, da organizovana i agresivna manjina može i te kako da diskriminiše neorganizovanu i nezainteresovanu većinu, i da na to niko ne reaguje, najbolje pokazuju aktivnosti gej i lezbijskih organizacija širom sveta, naročito kroz održavanje takozvanih “povorki” ili “parada ponosa.”
Upornim ponavljanjem i prisvajanjem termina “ponos” uspeli su da ga izjednače sa istopolnim odnosom, čime se takva seksualna orjentacija favorizuje, i samim tim se heteroseksualni odnos izjednačava sa nečim što nije za ponos, što je eklatantan primer udružene posredne diskriminacije koja po pomenutom Zakonu nije dozvoljena.
Ukoliko se ne spreči manipulisanje i diskriminatorna (zlo)upotreba tog donedavno kristalno jasnog pojma, zaljubljeni dečačići će uskoro početi da saopštavaju roditeljima radosnu vest-da su našli dečka, čime bi oni, shodno aktuelnoj galami, trebalo da se ponose, ili zaista verujemo da će i pored te zaglušujuće kampanje odnekud uspeti da zaključe da treba da se ponose i kada nađu devojku? Naravno da neće, jer čim deca nauče šta je ponos, naučiće i šta je sram.
Dragan Vidaković
Да би сте послали коментар морате бити улоговани