Вести

Vršljanje stranih obaveštajnih službi po Srbiji i korišćenje najvažnijih državnih resursa u svrhu njihovog obaveštajnog rada, postala je naša svakodnevnica.

Piše: Ivan Ninić, 20.08.2010

+++

Nedavno je dr Milivoj Gavrilov, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i doskorašnji savetnik u Republičkom Hidrometeorolškom zavodu Srbije (RHMZ) izneo škonatne podatke koji, bez obzira na važnost i ozbiljnost, nisu puno uzburkali javnost u Srbiji. Naime, Dr Gavrilov je 26. jula, u izjavi za list „Alo“, obelodanio saznanja o tome da je na objektima koje koristi RHMZ otkriveno više stotina ilegalno postavljenih antenskih uređaja i druge telekomunikacione opreme nepoznatih vlasnika: „Pored legalno postavljenih antena BIA, MUP i Vojske, na objektima RHMZ-a nalazi se još preko 300 ilegalnih antena, servera i tajnih uređaja, za koje nije moguće utvrditi vlasništvo, namenu ili pronaći bilo kakav trag o njihovom održavanju u knjigama poseta protivgradnim poligonima. Jedan broj tih uređaja koji mogu služiti i za prisluškivanje bio je postavljen odmah pored antena koje koristi BIA i MUP“, otkrio je Dr Gavrilov.(1)

Prema njegovim rečima, na pojedinim radarskim centrima pronađeni su računarski serveri, koji ne pripadaju mreži RHMZ-a, a kojima se na različite internet adrese mogu slati radarski signali ili druge informacije dobijene kroz antene: „Vlasnici ilegalnih uređaja postavljenih na objektima RHMZ-a, koji su raspoređeni na najboljim planinskim vrhovima, bez ikakve sumnje kontrolišu telekomunikacioni prostor Srbije ostvarujući pri tom ogromnu finansijsku dobit“, tvrdi dr Milivoj Gavrilov.(2)

Interesantno je to što je on u posed ovih saznanja došao lično, i to kao član komisije za proveru instalirane telekomunikacione opreme na objektima RHMZ, koja je formirana rešenjem direktora RHMZ, od 8. avgusta 2009. godine.(3) S druge strane, direktor RHMZ-a Milan Dacić tvrdi da se trenutno „radi analiza tog izveštaja“ da „nije sve tako crno kao što piše u tom famoznom izveštaju“ i dodaje: „Zavod je s pojedinim vlasnicima antenskih uređaja potpisao vrlo ozbiljne državne ugovore, a samo desetak do 20 antena nije postavljeno po zakonskim propisima“.(4)

Utvrđeno preko 430 uređaja

Autor ovog teksta je došao u posed svih 16 pojedinačnih izveštaja o izvršenim proverama instalirane telekomunikacione opreme na objektima RHMZ, koji su komisijski sačinjeni tokom meseca avgusta i septembra 2009. godine, kao i do finalnog izveštaja koji je sačinjen 18. novembra 2009. godine. Kontrola je obuhvatila 13 radarskih centara (RC), 2 operativna centra i meterološku opservatoriju na Kopaoniku. U finalnom izveštaju se navodi da je na 16 objekata RHMZ-a identifikovano preko 430 antenskih uređaja, dok su u pojedinačnim izveštajima sadržani precizni podaci sa više stotina fotografija. (5)

Kontrolori doslovce beleže i to da su na svih mestima identifikovali i drugu vrstu komunkikacione opreme kao što su „prijemno-predajne radio stanice, računarska mreža sa serverima, modemi i neidentifikovani elektronski uređaji nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla“. Šta nam ovo govori? Govori nam da sa bezbedonosnog aspekta, ovaj problem nije ni malo zanemarljiv i ukoliko se uporno ignoriše, može proizvesti ozbiljne posledice po državu i građane. Ozbiljnost problema možda najbolje ilustruju pojedinačni izveštaji o izvršenim kontrolama radarskih centara, a u kojima su pribeleženi svi nepoznati „gosti“.

Fantomi pored antena MUP-a i BIA

Da je „vrag odneo šalu“ vidi se iz skoro svakog pojedinačnog izveštaja koji je sačinila tročlana komisija RHMZ-a, a u kome se decidirano opisuje faktično stanje na terenu. Tako je primera radi u kontroli (6) RC „Šehovo brdo“ (Užice) komisija uočila 33 antene, od kojih se 11 antena nalazi u vlasništvu RHMZ-a, 10 antena ima, dok preostalih 12 antena nema pravni osnov. Antene MUP-a i BIA svakako imaju pravni osnov, ali je komisija uočila da se bez ikakvog pravnog osnova, u njihovoj neposrednoj blizini nalazi antenski rotator i 3 antene za internet koje su postavljene na radarskom tornju, a koje su privatno vlasništvo. Pritom, kontrolori su otkrili i radio-amaterske antene bez pravnog osnova, koje su u vlasništvu pojedinih radnika RHMZ-a.

Kontrola (7) u RC „Crni vrh“ (Bor) pokazala je da je u upotrebi ukupno 42 antene. Od tog broja 15 antena se nalazi u vlasništvu RHMZ-a, za postavku čak 23 antene ne postoji, dok za svega 4 antene postoji pravni osnov. U ovom RC je više od 10 antena bez pravnog osnova, kao i 8 pratećih uređaja poput prijemnika, napajanja i brojila, identifikovano kao vlasništvo „Telenora“ ili „Mobtela“. Za 4 antene u RC „Crni vrh“ uopšte se ne zna ko je vlasnik, odnosno krajnji korisnik, bez obzira na to što se u njihovoj neposrednoj blizini nalaze i antene koje koristi MUP Srbije.

Na samoj zgradi radarskog tornja RHMZ-a (Beograd-Košutnjak) komisija (8) je uočila 81 antenu, od čega je 61 antena u vlasništvu RHMZ-a, 16 antena je bez, dok za 4 antene postoji pravni osnov. Komisija je ocenili da su bespravno postavljene antene „Telekoma“, i internet provajdera „Beotel net“ i „Verat“. Koristeći infrastrukturu RHMZ-a ovi provajderi su postavili na desetine telekomunikacionih uređaja i opreme, što je prema izveštaju komisije učinjeno bez pravnog osnova. Da stvar bude gore, na istom objektu, pored bespravno postavljene opreme nalazi se i telekomunikaciona oprema MUP-a i VBA.

Šumadija „pod prismotrom“

U kontroli (9) RC „Bešnjaja“ (Kragujevac) komisija RHMZ-a je utvrdila postojanje ukupno 22 antene, od čega se 15 antena nalazi u posedu RHMZ-a, dok za 7 postavljenih antena uopšte ne postoji pravni osnov. Bespravne su antene internet provajdera iz Kragujevca, antene za internet nepoznatih korisnika, jedna sektorska antena, 5 razvodih kutija i jedan svič za distrubuciju signala. Ko je vlasnik ovih antena i uređaja, kontrolori nisu mogli da utvrde jer to nije bilo poznato ni odgovornim licama u RC „Bešnjaja“. Takođe, u kontroli (10) RC „Bukulja“ (Aranđelovac) komisija je uspela da popiše ukupno 56 antena, od čega je svega 12 antena u vlasništvu RHMZ-a, dok za postavku preostale 44 antene nije utvrđen pravni osnov. Na samom radarskom tornju ovog RC bespravno je postavljeno preko 20 antena, a za koje se pritom uopšte ne zna ko im je vlasnik, niti se zna čemu služe. Neke od njih su za radio signal, neke su sektorske za mobilnu telefoniju, neke su za internet signal. Pojedine antene sa različitim frekfencijama, usmerene su u različitim pravcima. U kontroli RC „Bukulja“ kontrolori su takođe uočili i nekolicinu antenskih stubova čiji su vlasnici i korisnici nepoznati.

„Paučina“ od Fruške Gore do Niša

Da rad internet provajdera u Srbiji nije sveden u granice legalnosti, svedoči i primer kontrole (11) RC „Kraljeva Stolica“ (Fruška Gora), gde je komisija RHMZ-a popisala ukupno 18 antena, od kojih je 11 antena u vlasništvu RHMZ-a. Za 7 antena nije utvrđen pravni osnov, ali je utvrđeno da je njihov vlasnik poznati internet provajder „Verat“ i da sporne antene šalju internet signal u Vojvodinu i Bosnu i Hercegovinu. Komisija je pribeležila i to da je isti internet provajder takođe postavio još 14 telekomunikacionih uređaja bez pravnog osnova. U RC „Samoš“ (Kovačica) kontrolori12) su popisali 10 antena, od kojih je 7 antena u vlasništvu RHMZ-a, dok su preostale 3 antene bespravno postavljene. Za jednu antenu se uopšte ne zna čija je, niti se zna čemu služi, dok preostale 2 antene bez pravnog osnova koriste internet provajderi.

U kontroli (13) RC „Blizonjski vis“ (Valjevo) komisija je popisala 15 antena, od kojih su 8 antena u vlasništvu RHMZ-a, dok za postavku i korišćenje preostalih 7 antena ne postoji pravni osnov. Korisnici spornih antena su „Telekom“ i „Jugopetrol“, a ko je vlasnik i korsinik jedne antene koja je instalirana za prijem internet signala, nije poznato. Prema navodima iz izveštaja o kontroli (14) RC „Srnje“ (Kruševac) uočeno je ukupno 33 antene, od kojih je 9 antena u vlasništvu RHMZ-a, a preostale 24 antene nemaju pravni osnov. Ove antene je prvenstveno postavio lokalni internet provajder, a vlasništvo i namenu jedne antene komisija uopšte nije mogla da utvrdi. U kontroli (15) RC „Radišića brdo“ (Sjenica) identifikovana je 21 antena, od kojih je 8 antena u vlasništvu RHMZ-a, dok za 13 antena uopšte nema pravnog osnova. Među takvima su antene RTS-a, TV „B92“, internet provajdera „Beotel“ i dr.

U RC „Kopaonik“ komisija (16) je popisala 19 antena, od kojih je 6 antena vlasništvo RHMZ-a, za 6 antena je utvrđen pravni osnov, dok za preostalih 7 nije. Na zgradi metereološke stanice uočene su 4 antene za koje se ne zna u čijem su vlasništvu i čemu služe. Komisija je zabeležila i to da se u RC „Kopaonik“ ne zna ko koristi jedan TV predajnik, jedan digitalni satelitski prijemnik i jedan digitalni audio-video mikser. Stiče se utisak da je možda najhaotičniju situaciju komisija RHMZ-a otkrila (17) u RC „Kamenički visi“ (Niš) gde je pobrojani ukupno 32 antene. Od toga je 8 antena u vlasništvu RHMZ-a, 21 antena nema pravni osnov, a svega 3 ga imaju. U ovom RC uočeno je čak 20 antena za koje uopšte nije bilo moguće utvrditi ko su njihovi vlasnici, odnosno korisnici, niti je bilo moguće utvrditi njihovu namenu.

Stranci obilaze naše radarske centre

Nameće se pitanje zbog čega je nemoguće utvrditi ko je vlasnik i korisnik telekomunikacione opreme koja je postavljena bez ikakve dozvole i bez pravnog osnova, a uz korišćenje državne infrastrukture? Prema navdima komisije RHMZ-a, radarski centri uopšte nisu vodili pisanu evidenciju o licima koja su postavljala i održavala telekomunikacionu opremu. Jednostavno se ne zna ko, kada i zbog čega je vršio montaže, popravke, instalacije, preglede i servis uređaja koji su postavljeni na radarskim stubovima RHMZ-a širom Srbije. Izuzetak je samo zgrada RHMZ-a na Košutnjaku, gde su se uredno beležili svi podaci o svakoj poseti i intervenciji. A upravo iz te evidencije proizilazi jedan zanimljiv podatak (18) da je 9. decembra 2003. godine gospodin Aivestad Kjeil iz preduzeća „Nera“ (Švajcarska) posetio prostor radarskog centra RHMZ-a na Košutnjaku. Naime, ovo strano lice je u pratnji predstavnika „Verata“ navodno „izvršilo odgovarajuća merenja na radio sistemu“ i to uz saglasnost tadašnjeg direktora RHMZ-a Đorđa Karduma. Međutim, u izveštaju komisije se ne navodi o kakvoj vrsti merenja je reč, niti se o veoma „interesantnoj“ poseti navode neke preciznije informacije.

Kada je reč o posetama koje su vršene u drugim RC širom Srbije, komisija je utvrdila da je eventualno evidentiran pristup radnika RHMZ-a, ili da evidencija uopšte nije ni vođena. Ovakav propust nadležnih u RHMZ-u je suprotan uputstvu koje je još aprila 2003. godine doneo direktor republičke Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, a koje obavezuje da se sve posete moraju evidentirati. Jer koliko je ova tema osetljiva najbolje svedoči podatak (19) koji je komisiji dao šef RC „Bajša“ u Bačkoj Topoli. Po njegovim rečima dana 19. juna 2009. godine u tom RC je boravio predsednik Mađarske županije, ali njegova poseta nije pismeno evidentirana. U izveštaju komisije se ne navode razlozi zbog kojih je dotičični pristupao ovom RC i zašto njegovo ime nije evidentirano. Međutim, evidentirani su ljudi koji su mu tom prilikom „pravili društvo“, a to su bili: Milan Dacić, direktor RHMZ-a, Miroljub Milutinović, pomoćnik direktora RHMZ-a, Đorđe Kardum, Zoran Babić i Julijana Nađ, radnici RHMZ-a.

Zataškavanje fantoma

U finalnom izveštaju o izvršenoj proveri instalirane telekomunikacione opreme, tročlana komisija navodi da se pismenim putem obraćala direktoru RHMZ-a, sa zahtevom (20) da joj omogući pregled dokumentacije koja se odnosi na korisnike i vlasnike celokupne telekomunikacione opreme, koja je smeštena u objektima RHMZ-a. Tražili su uvid u sve orginalne sporazime, ugovore, anekse ugovora, odobrenja i dozvole nadležnih organa, kao i uvid u račune za utrošenu i plaćenu električnu energiju, ali bezuspešno. Ovakvo postupanje, odnosno ne postupanje direktora RHMZ-a po zahtevu komisije je u krajnju ruku kontradiktorno i sumnjivo, s obzirom da je komisija formirana upravo njegovim rešenjem. (21) Iz sadržine rešenja se vidi da je direktor komisiji naložio da: na svakom od objekata identifikuje vlasnike opreme i broj instaliranih telekomunikacionih uređaja i njihovu namenu; utvrdi osnov po kome se ti uređaji nalaze na radarskim centrima; i da u evidenciji poseta radarskih centara proveri podatke o kontroli ispravnosti uređaja u poslednjih godinu dana. (22) Međutim kada je utvrđeno da evidencije o posetama radaskim centrima nema, a da istovremeno postoji više desetina uređaja za koje se ne zna ko im je korisnik i vlasnik, onda je praktično rad komisije sabotiran tako što im je onemogućen pristup dokumentaciji RHMZ-a.

Ekonomska i bezbedonosna šteta

Ukoliko se pažljivo posmatra pitanje svih antena i telekomunikacionih uređaja koji su nisu u vlasništvu RHMZ-a, a koji su postavljeni na objektima državnih radarskih centara širom Srbije, onda se javlja problem pravne i ekonomske prirode. Problem pravne prirode je taj što u izveštajim komisije RHMZ-a doslovce piše da ne postoji pravni osnov za ogroman broj uređaja koji su postavljeni na lokacijama kontrolisanih radarskih centara. Reč je o uređajima koje koriste privatne firme (internet provajderi, tv i radio stanice, mobilni provajderi, itd.) i uređajima čiji su vlasnici, odnosno korisnici u potpunosti nepoznati. Odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije propisuju da „o davanju na korišćenje, odnosno u zakup, nepokretnosti koje koriste državni organi i organizacije, odlučuje Vlada Republike Srbije“. (23) Isti zakon propisuje i to da je za zaključivanje i poništenje ugovora o korišćenju, odnosno davanju u zakup državnih nepokretnosti, neophodna saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije. (24)

Dakle, ako je komisija ustanovila više od 430 telekomunikacionih uređaja koji su postavljeni na radarskim centrima RHMZ-a širom Srbije, i ako se izuzmu uređaji RHMZ-a, MUP-a, BIA, VBA i Vojske Srbije (25), nameće se pitanje koliko je onda uređaja postavljeno u skladu sa važećim propisima države Srbije?! Koliko uređaja je postavljeno bez ikakvih ugovora, bez znanja Vlade, MUP-a, BIA i bez saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije? Koliku štetu trpi budžet Republike Srbije zbog neplaćanja zakupnine troškova korišćena državnih radarskih centara, a koliku štetu trpi zbog fiktivnih ugovora ili netržišnih cena zakupnine? (26) S obzirom da je komisija utvrdila da većina sporne telekomunikacione opreme koristi električno napajanje preko brojila RHMZ-a, nameće se pitanje koliko samo taj ceh mesečno košta građane Srbije?!

Sem ovih odgovora koji se odnose na pravni i finansijski aspekt, sa bezbedonosnog aspekta Vlada, MUP i BIA morali bi da odgovore na fundamentalno pitanje: Ko je vlasnik i korisnik nepoznatih telekomunikacionih uređaja koji bez znanja države „vise“ u radarskim centrima širom Srbije?! Pre nego što za odgovor na ovo pitanje bude isuviše kasno!

Piše: Ivan Ninić

Napomene:

1) List „Alo“ Špijuni su među meteorolozima (26. 7. 2010.)
2) List „Alo“ Špijuni su među meteorolozima (26. 7. 2010.)
3) Rešenje broj: 345-16, od 6. 8. 2009.god.
4) List „Alo“ Špijuni su među meteorolozima (26. 7. 2010.)
5) Izveštaj broj: 345-16/09-2, od 18. 11. 2009.god.
6) Izveštaj broj: 114-1-2332, 2333 i 2334, od 27. 8. 2009. god.
7) Izveštaj broj: 114-1-2467, 2468 i 2469, od 9. 9. 2009. god.
8) Izveštaj broj: 345-16, od 01.10.-23.10.2009. god.
9) Izveštaj broj: 114-1-2467, 2468, 2469 od 10. 9. 2009. god.
10) Izveštaj broj: 114-1-2332, 2333 i 2334, od 25. 8. 2009. god.
11) Izveštaj broj: 114-1-2332, 2333 i 2334, od 24. 8. 2009. god.
12) Izveštaj broj: 114-1-2332, 2333 i 2334, od 24. 8. 2009. god.
13) Izveštaj broj: 114-1-2316, 2317 i 2318, od 18. 8. 2009. god.
14) Izveštaj broj: 114-1-2316, 2317 i 2318, od 19. 8 .2009. god.
15) Izveštaj broj: 114-1-2332, 2333 i 2334, od 28. 8. 2009. god.
16) Izveštaj broj: 114-1-2332, 2333 i 2334, od 28. 8. 2009. god.
17) Izveštaj broj: 114-1-2316, 2317 i 2318, od 19. 8. 2009. god.
18) Isto kao pod 8.
19) Izveštaj broj: 114-1-2332, 2333 i 2334, od 24. 8. 2009. god.
20) Zahtev broj: 345-16/09-1, od 8. 9. 2009.god.
21)Sve izveštaje je potpisala tročlana komisija u sastavu: Predrag Tanasković, predsednik; Milivoj Gavrilov i Božo Marković, članovi.
22) Isto kao pod 3.
23) Član 8. st. 2. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 3/96, 54/96 i 32/97. i čl. 62. Uredbe – 41/2002-1).
24) Član 8. st. 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 3/96, 54/96 i 32/97. i čl. 62. Uredbe – 41/2002-1).
25) Uređaji MUP-a, BIA, VBA i Vojske Srbije se izuzimaju jer se navedenim organima predmetni prostor ustupa bez nadoknade saglasno, odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije i odredbi člana 12. Zakona o budžetu Republike Srbije („Sl.glasnik RS“, broj 106/05 i 108/05), kojom je propisano da “direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini korisnika budžeta i u celini ili delimično se finansiraju sredstvima budžeta i poslovni prostor u svojini korisnika sredstava budžeta autonomnih pokrajina, gradova i opština, ne plaćaju zakup u 2006. godini.“, a što za ostale korisnike ne važi.
26) Članom 17. tačka 4. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Sl.glasnik RS“, br. 76/91… 135/04), propisana je obaveza državnih organa i drugih ustanova da u budžet Republike Srbije uplate prihode ostvarene po osnovu izdavanja u zakup nepokretnosti u državnoj svojini.