logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: новинарство    1.120 пута прочитано    Датум: 19.08.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Сл. 1: Из Народне канцеларије председника Републике не могу да читају писмо свог народа!Поштовани господине председниче! Наш члан госп. Жељко Филиповић из Ниша обраћао Вам се због затирања ћирилице у Србији, и из Народне канцеларије председника Републике

понедељак, 16. август 2010 20:45

+++

добио је дана 31 . марта 2009. ( 11:07 ) овакав одговор:

Postovani,

iz tehnickih razloga nismo u mogucnosti da procitamo vas mejl.
U slucaju da mejl posaljete ponovo, molimo vas da tekst napisete latinicom.

Ту канцеларију не можемо сматрати народном, него само канцеларијом националних мањина, којима је поклоњена пажња као нигде у свету (речи министра Расима Љајића, Вашег политичког партнера), јер она није омогућила српском народу електронску комуникацију на ћирилици, као што су то својим народима омогућиле друге ћириличке државе: Македонија, Грчка, Бугарска, Украјина , Русија, Белорусија и др. Тиме канцеларија крши Устав Србије у Ваше име, чији члан 10. гласи :

“У Републици Србији су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама регулисаће се законом, по Уставу”.

Држава Србија не показује намеру да примени наведену Уставну одредбу о језику и писму, него и сама крши Устав, а што се најочигледније види из следећег; Правописа са Уставом тако да српска деца лако разумеју да српски језик има једно своје писмо – српску ћирилицу, него разумеју да српски језик има два писма. А пошто су само хрватску латиницу видела већ и на својим играчкама, она се из незнања опредељују за туђе писмо. Министарство просвете се правда да ће то усклађивање правописа урадити научне институције, а оне јавно изјављују да то треба урадити држава законом. И тако, још од 2006.г. када се народ изјаснио на референдуму само за ћирилицу у свом језику, још није спроведена таква народна воља усклађивањем правописа са Уставом.

- Друго, потврдила је Статут Војводине којим је ова хрватска латиница уведена у српски језик (1954.г. била је уведена у измишљени српскохрватски језик).

- Треће, донела је Закон о изменама и допунама закона о службеној употреби језика и писма којим је омогућено да се у српском језику користи ова хрватска латиница у два сектора где је у службеној употреби она највидљивија:
у исписивању имена фирми и разних организација, и у означавању насеља и путних праваца.

- Четврто, претходним Законом о службеној употреби језика и писма из 1991.г. нису биле предвиђене казне за некоришћење ћирилице, него само казне
за некоришћење латинице у мешовитим срединама, а та срамотна незаштићеност ћирилице наставља се и најновијим Законом о изменама и допунама тог закона!!!

- Пето, није омогућила примену ћирилице у електронској комуникацији обавезивањем увозника да мобилни телефони морају имати могућност слања СМС порука на ћирилици, да рачунари морају имати ћириличку тастауру и ћирилички мени, и да телевизори морају имати функцију ћириличког телетекста.

- Шесто, у целом свету нема оно што има у Србији, да на производима који се стављају у промет нема ћирилице као службеног писма уз српски језик, него је оно замењено хрватском латиницом.

Господине председниче, веома ценимо Ваше напоре да имамо добре односе са непосредним окружењем, али сматрамо да се мора неговати национално самопоштовање и кроз овакав принцип репроцитета: колико српске ћирилице у Хрватској, толико хрватске латинице у Србији. Или, колико ћирилице на ХРТ, толико латинице на РТС.

Аналогно томе, ако у хрватском правопису има недвосмислена одредница „Хрватски језик се пише латиницом“, у српском правопису треба да пише „Српски језик се пише ћирилицом“. Све друго испод тога разумели бисмо као планску окупацију Србије хрватском латиницом у циљу завођења српског народа за „Ватикан планину“.

Преплављеност Србије великим билбордима са позивом на српском језику и хрватској латиници да се летује у Хрватској је понижавње српског народа и српске државе, јер у Хрватску нису могле ући чак ни српске конзерве са ћирилицом на царинским папирима, које гледају само службеници а не цео хрватски народ.

Ми не питамо ко је крив због тога што је српска привреда пропала у толикој мери да је однос онога што су купили Хрвати у Србији и Срби у Хрватској 95 према 5, него питамо зашто држава Србија дозвољава да се српски народ и даље понижава ношењем латиничког јарма, кога су му натакли на врат комунисти још 1954. г. у циљу растакања српског националног бића.

Обавештавамо Вас да на северу Србије српски народ није слободан, јер када види да власт спроводи програм латинизације, не сме да јавно користи ћирилицу. Истовремено, на југу Србије су два одборника у Скупштини општине Пријепоље, Милан Гачевић и Небојша Минић, добили батине када су инсистирали на томе да им скупштински материјали буду достављени на ћирилици. Тамо је у власти партнер ДС-а Расим Љајић, који је своју политичку моћ испољио највише у Београду. Тако, Центар за социјални рад (под његовом ингеренцијом) користи искључиво хрватску латиницу. А када је 2006.г. тек донешен садашњи Устав са српским језиком и ћириличким писмом у службеној употреби, са многобројних скупих билборда поручено је народу : ЋИРИЛИЦА ИЛИ ЛАТИНИЦА? И АЗБУКА И АБЕЦЕДА! У потпису је био ПОКРЕТ ЗА ТОЛЕРАНЦИЈУ – РАСИМ ЉАЈИЋ.

Обавештавамо Вас да је Удружење „Ћирилица“ Нови Сад покренуло пред Уставним судом Србије иницијативу за оцену уставности поменутог Статута и Закона, али ми сматрамо да бисте Ви требали иницирати повлачење тих докумената и њихово усклађивање са Уставом у Скупштини Републике Србије.

У држави Србији спроводи се колосална превара српског народа да је ова хрватска латиница – и српска. Она је иницирана налогом ЦК КПЈ, а у књижевности и језику извођач радова била je Матица српска, почевши од 1954.г. па све до данас. Онда је уследило свакојако насиље над ћирилицом , укључиво повлачење ћириличких писаћих машина из ЈНА, Милиције и просвете. Уклоњена је из школских програма ТВ Студио Београда и из свих сегмената државне управе, а онда је сасвим престала производња ћириличких машина.

Највећу одговорност за овакво стање сносе САНУ и Матица српска. Оне су суштински националне установе, а њени делатници стручни у оној мери у којој је данас ћирилица заступљена у јавном животу Србије. За излаз из оваквог стања потребно је да држава примењује члан 10. Устава по коме је за српски језик везана само ћирилица.

Ових дана чула се Ваша јавна подршка одржавању геј параде у Београду, али никад нисмо чули реч Ваше подршке ћирилици. Она би много значила и охрабрила би српски народ да се он после многих понижења уједини око свог хиљдугодишњег националног симбола и поврати изгубљено самопоуздање.

Господине председниче, у Србији расте незадовољство због њеног латиничења, ничу нова удружења за заштиту ћирилице, биће јавни протести и народ ће на следећим изборима казнити ону политику која се јавно хвали да су интереси националних мањина у Србији заштићени као нигде на свету, а истовремено затире национално писмо већинског народа, чега такође нема нигде на свету осим у Србији.

Ако буде неопходно тражићемо заштиту од ЕУ, тако да не дозволи Србији кршење сопственог Устава затирањем националног писма већинског народа. Само тако ће бити онемогућено да све оно што је написано српским језиком и хрватском латиницом буде у светским библиотечким каталозима и даље књижено у хрватску културну баштину.

С пoштовањем !

Председник:
Немања Видић

Достављено:

- Наслову,
- Влади Републике Србије,
- Синоду СПЦ,
- САНУ,
- Матици српској,
- Вуковој задужбини,
- Свим парламентарним странкама,
- Управном одбору РТС-а,
- Свим општинама у Србији,
- Свим удружењима за заштиту ћирилице.

Удружење „ЋИРИЛИЦА БЕОГРАД“
11000 Београд, Ул. др Ивана Рибара 115 б
063 234 814
E пошта : info@cirilica-beograd.com
www. cirilica-beograd.com
Бр 041/10
15.07.2010 ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Господин БОРИС ТАДИЋ




1 коментар у вези “Pismo predsedniku Republike Srbije”
  1. Sastanak jugoslavenskih komunistickih knjizevnika i strucnjaka za jezik odrzanog u Novom Sadu 8,9 i 10 decembra 1954 godine bio je logicni zavrsetak kulturne izdaje i propasti Srbstva. Raspravu o jeziku i pismu tokom 1953 godine pokrenula je nazalost Matica Srbska, na zahtjev KPJ, i zato je zaista sramno i zalosno da niko od njezinih clanova nije nasao za potrebno da se tome komunistickom nasilju nad srbskim jezikom i pismom javno suprostavi. Za Hrvate to je bio samo jedan od puteva kako prevarom da dodju do svoga jezika, a za lude “Srbe” to je bio samo jedan od nacina da na delu pokazu svoju vernost jugoslavenstvu i svoju isatinsku ljubav prema jugoslavenskom “bratstvu i jedinstvu”!

    Zalosno je pred Bogom, istorijom i srbskim narodom, da je komunisticki rezim milom ili silom uspio da privoli da novosadski dogovor ili sporazum potpisu izmedju ostalih i “srbski velikani” toga vremena, poput poznatog knjizevnika i dobitnika Nobelove nagrade za knjizevnost (inace katolik po veroispovjesti)Ivo Andric;dr. Aleksandar Belic, profesor univerziteta i predsjednik Srbske Akademije nauka iz Beograda; Zivojin Boskov, knjizevnik i urednik “Letopisa Matice Srpske” iz Novog Sada,kao i mnogi drugi komunisticki”strucnjaci i knjzevnici”. Svi ti “Srbi” koji potpisase taj sramni novosadski Sporazum, bili su svesni ili nesvesni grobari srbskog jezika i pisma. Tu istinu netreba tajiti, i tu istinu treba otvoreno i javno kazati, i na taj nacin sa njome treba upoznati mladje srbske narastaje, koje trebaju da znaju pravu istinu o “srbskim velikanima” toga vremena, i njihovom “junackom” drzanju, “hrabrome” stavu i “rodoljubivom” srbskom radu, pod antisrbskim i bezboznickim komunistickim rezimom!

    Izradom jedinstvene terminologije i zajednickog pravopisa “srbskohrvatskog jezika, ili hrvatskosrbskog jezika” kojeg su Hrvati za razliku od Srba, jos od vremene njegove kradje, prisvajanja i otimanja od Srba, oduvjek zvali samo hrvatskim jezikom, uz pomoc “srbskih” – odnosno jugoslavenskih komunistickih “knizevnika i jezickih strucnjaka” (kojima bi vise pristajalo ime veleizdajnika srbskog pisma i jezika)zaboden je glogov kolac vaskolikom Srbstvu. Srbski jezik i pismo umjesto da vaskrsnu sa dolaskom na vlast “demokrata” – samo je posluzio za stvaranje novih izmisljenih jezika, kao sto je to “crnogorski i bosnjacki jezik.” Taj izmisljeni “bosnjacki jezik” u Raskoj oblasti i srcu Srbije, zvanicno je na sramotu svoju i sviju nas, odobrila i uvela u upotrebu pod tim imenom – vlada cuvenog Srbina i tadasnjeg predsjednika Srbije, G. Vojislava Kostunice!

    Zato treba uzeti sada u ozbiljno razmatranje rada koji prelazi u izdaju svih srbijanskih “politicara” kao i mogucnosti da sadasnja Republika Srbija pred Medjunarodnim Sudom pokrene protiv Crne Gore, Bosne i Hrvatske sudski spor zbog kradje srbskog jezika od strane muslimana, hrvata i crnogoraca!

    Nauka o jeziku jos u 19 vijeku utvrdila je da sadasnji Hrvati govore srbskim jezikom, kojeg Hrvati ni u snu nisu sanjali tada da svoj sadasnji govorni jezik nazovu “hrvatskim”. Tu istinu javno su priznali i potvrdili svojim pisanim izjavama i radovima najpoznatiji hrvatski knjizevnici i jezicki strucnjaci toga vremena, poput Ljudevita Gaja, Ivana Mazuranica, Ivana Kukuljevica i drugi.O tome postoji veoma mnogo pisanog materijala sakupljenog i obajvljenog u knjizi “KROVATI” od Mihaila V. Mikica, kao i drugih istrazivaca istine o “hrvatskom” jeziku.

    Zato sadasnje srbske najvise naucne i kulturne ustanove, zajedno sa srbskim narodom u celini, trebaju da uzmu u oziljno razmatranje pitanje resavanja ocuvanja srbskog jezika i pisma, i izradu SRBSKOG PRAVOPISA, i da pruze svaku svoju moralnu i drugu podrsku clanovima Udruzenja “Cirilica” iz Beograd. Njihov plemeniti rad treba svima nama da sluzi za primjer, kako mi Srbi trebamo sada za Srbstvo, istinski da se borimo i radimo, a ne da Srbujemo uz pecenje, flasu i casu. Od sadasnja verzije Srbskog Pravopisa, vise koristi imaju pokatoliceni Srbi – hrvati, i poislamiti Srbi – bosnjaci i “junacki – hrabri” Srbi – crnogorci, jer sadasnji SRBSKI PRAVOPIS svojim sadrzajem precutno priznaje novoizmisljene jezike:”hrvatski, bosnjacki i crnogorski” i to je ponovo izdaja Srbstva, jer ispada da se mi Srbi svesno odricemo ijekavskog govora, a sa tim jezikom govori vise od pola pravoslavnih Srba u Crnoj Gori i Zapadnim srbskim zemljama,a tome broju treba dodati jos sve poislamljene Srbe- muslimane, i pokatolicene Srbe – hravte.

    Gledajuci sa politicke tacke gledista, svakome je vidno da su i posle “odlaska” komunista sa vlasti, na polozajima i dalje ostali komunisti i anti Srbi, koji sada u bezumlju svome sa namjerom da tako sacuvaju vlast i privilegije koja ona sa sobom donosi, pokusavaju da SRBSTVO svedu samo na Srbiju, sto je ravno samoubistvu srbskog naroda. Anti srbski komunisticki rezim koji sada verno sluzi u “novome” ruhu, i pod novim imenom – Novom svetskom poretku, ostajuci pri tome pri svojim starim strateskim ciljevima i namjerama – unistenju Srbstva svim mogucim i raspolozivim sredstvima, kroz Srbima namjesteni rat dobrovoljno je u ime “mira” odrekao se najprije Makedonije, a zatim svih Zapadnih srbskih zemalja, a potom i Crne Gore. Da bi uz pomoc medjunarodnih snaga koje podrzavaju takvu politiku srbijanskih politicara koji za cilj samo imaju ocuvanje vlasti po svaku cijenu, sada je na djelu njihovo odricanje Kosova i Metohije, a zatim ce na red da dodje otimanje od srbskog naroda Raske oblasti i Vojvodine, koje ce neke nove srbijanske vlasti u ime “mira” kao sto su uradile i ove sadasnje, velikodusno da predaju srbskim neprijateljima:muslimanima – “Bosnjacima” i Madjarima, i tako Srbiju da pretvore i svedu na BEOGEADSKI PASALUK, za kojeg netreba niko od Srba da ratuje.

    BEOGRADSKI PASALUK velikodusno su nam poklonili najprije Turci, a zatim Hitler, i poslije njega Tito, ali Srbiju koja bi obuhvatala SVE SRBSKE ZEMLJE, takvu Srbiju neda nam niko, a samo za takvu Srbiju koja ce obuhvatati SVE SRBSKE ZEMLJE vredno je zivjeti i mreti! Zato, braco Srbi i sestre Srbkinje, nemojte sebi dozvoliti da vas sadasnji lazni mir uspava, i da novi rat kojeg mi Srbi nemozemo izbjeci, jer on nece zavisi od nase dobre volje i nase odluke – docekate nespremni. Spremajte se za rat u kome ce Srbstvo ili da pobjedi ili da nestane. Ako je da zivimo neka to bude u nasoj jedinstvenoj i nedeljivoj Svetoj drzavi Srbskoj, koja ce okupljati u Novoj Srbiji, ujedinjene, obozene i umnozene sve srbske zemlje, ako je mreti neka to bude po primjeru Slavnih predaka nasih, sa vjerom u Boga, za Krst casni i Slobodu zlatnu! Srbin zivi dokle hoce, kukavica dokle mora!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo