logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Аустралија, Актуелно, Религија    Аутор: Забринути Мирјанин    864 пута прочитано    Датум: 18.08.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Кад падне мракУважени г. Миодраг Перић арх. намесник за Исток епархије аустралијско-нвозеландске, огласио се прво на званичној презентацији СПЦ у Аустралији,

Забринути Мирјанин, 17.08.2010

+++

а онда и у Вестима, са реакцијом и демантијем на њихов текст објављен под насловом „Мирјани против Иринејевог устава“. Било је помало „изненађујуће“ за све заинтересоване стране, да “Вести” објаве један такав текст, који говори о једној реакцији на безакоње администрације СПЦ у Аустралији, које је кулминирало безаконитом инаугурацијом октроисаног устава. Као резултат тога „изненађујућег“, појавила се и ова рекција г. Перића.

Кључно питање – питање ВЛАСНИШТВА црквене имовине

Под претпоставком да су наводи и тврдње г. Перића делом и тачни, посебно тамо где цитира поједине чланове, пажљивом читацу тога, како он каже „предлога“ или „нацрта“ новог устава, не могу да промакну све постављене замке, које у крајњем случају потиру те саме тачке у њиховом основном значењу. Ограничићемо се само на један члан, и кључну реченицу коју је цитирао из тог „предлога“; члан 26, тачка 3 ставка ђ, која гласи:

„Покретна и непокретна имовина црквене општине може бити држана од повереништва или другог правног ентитета који је одобрен од Управног Одбора Митрополије…“

Ово је написаано типично у стилу „да се Власи не сете“, и овде се може видети ко кога стварно заводи за „голеш планину“, како г. Перић каже. Довољно је бацити мало више светла на цео овај члан 26, па је лако открити шта се уствари ваља иза брега и о каквој се овде превари ради, на шта указује организација „Забринути мирјани“, и они који су пажљиво ишчитавали тај његов „предлог“ или „нацрт“…

Ако се сконцетришемо на горњу реченицу из „нацрта“, видећемо да у њој стоји да „покретна и непокретна имовина црквене општине МОЖЕ бити држана од ПОВЕРЕНИШТВА…“ Ово МОЖЕ, у правном смислу а имајући у виду природно право, има два значења; МОЖЕ али НЕ МОРА. Дакле, овај кључни члан, који се тиче власништва не прецизира да је Црквена Општина, према вежећем закону у Аустралији неприкосновени власник своје имовине коју је она сама стекла, већ оставља простор за манипулацију, будући да у завршном делу реченице пише да она МОЖЕ бити држана и од „другог правног ентитета који је одобрен од Управног Одбора Митрополије…“

Ово би можда многима било и много јасније, када би г. Перић објаснио уствари шта заначи ова реч ДРЖАНА, која овако треба да стоји у једном „уставу“!? Ми разумемо да ово значи, да онај који нешто ДРЖИ, да је он истовремено и ВЛАСНИК.

Правни „ентитет“!?

Као што се више него јасно види, овде се помиње и неки „други правни ентитет“!? О коме је то „правном ентитету“ реч, ако сама, која је тренутно имагинарни појам, „Митрополија“, није „правни ентитет“? Исто тако из овог „предлога“ или свеједно „нацрта“, нигде се не види да је сама „Митрополија“ ПРАВНИ ЕНТИТЕТ, јер овај „нацрт“ искључује и не дозвољава да Црквено Школске Општине буду инкорпориране, да би тиме биле и ПРАВНИ ЕНТИТЕТ. Насупрот, нови црквени поредак у дијаспори захтева распуштање корпорација.

Према томе, у Аустралији треба да постоји МИТРОПОЛИЈА Српске Православне Цркве, која неће бити, за нас је једноставније објашњење; уместо ПРАВНИ ЕНТИТЕТ – ПРАВНО ЛИЦЕ. Наравно овде се поставља питање, ко је онда у овој КОНФУЗИЈИ, како г. Перић каже „да веће конфузније не може бити“, овде ПРАВНИ ЕНТИТЕТ, или ПРАВНО ЛИЦЕ?

Одговор је упућенима врло јасан.

Иза овог „другог правног ентитета“, који се помиње у овој тачки „нацрта“, а које као што се види чак према „УСТАВУ“, МОЖЕ бити власник и сваке поједине Црквено Школске Опчтине, јесте ЈЕДИНИ ПРАВНИ ЕНТИТЕТ кога је Епархија аустралијско-новозеландска формирала, заправо КОМПАНИЈА чији је ДИРЕКТОР „епископ“ Иринеј, а чији је и г. Перић један од директора.

У „предлогу“ или „нацрту“ је врло вешто уденуто ово да власник црквене имовине може бити неки „други правни ентитет“, јер је за површног читаоца ово наочиглед занемариво. Са друге стране, ово је за онога који разуме о чему се овде ради, врло невешт уметак, из тот разлога што је тренутно ова КОМПАНИЈА једини ПРАВНИ ЕНТИТЕТ.

И на крају реченице имамо додатак, који лежи као шлаг на торти овог „нацрта“ или „предлога“, и који разоткрива голотињу преваре, да је тај „правни ентитет одобрен од Управног Одбора Митрополије…“

Будући да је цео устав крајње клерикалне орјентације и да практично занемарује „лаос“, лаике, дакле верни народ, који највећим делом сачињава Цркву као Божанску установу, и да све подводи под власт и одлуке епископа и свештенства, и овде се оставља на произвољност „Митрополији“, да као њен Управни Одбор, читај: митрополит, решава све по своме нахођењу, и да је његова све и свја, односно и ПРВА и ПОСЛЕДЊА.

О томе, дали ово личи на „оправослављивање“ новог устројства СПЦ у Аустралији, како смо читали у саопштењу „епископа“ Иринеја, и на Свету Саборну и Апостолску Цркву, нека сами читаоци донесу свој суд и закључак.

Или пак о томе, да ли ово све не личи на чист ПАПИЗАМ и инаугурацију папске непогрешивости у православљу, и стављања митроплита изнад канонског поретка, изнад канона и изнад саборности која је основни принцип устројства Православља, опет нека сами читаоци просуде.

„Предлог“ или „нацрт“ или „устав“ ?!

Уважени арх. намесник г. Перић тврди да је ово само „предлог“ или „нацрт“ тог новог Устава који је неопходан и који треба да се донесе, ето после 20 година од канонског помирења и после 40 (грешка; писле скоро 50 година) од трагичног раскола… Мислимо да не може бити истовремено и Нацрт и Предлог!?

Све оно што је већ припремљено и начин како је то све изведено, открива потпуно назаконити поступак настојања да се тај „устав“ инаугурише. Наиме, неистинита је тврдња г. Перића да се овде уопште ради о „предлогу“, или „нацрту“ како он каже. \

Прво, тај „предлог“ или „нацрт“ достављен је Црквнео школским општинама на свега два месеца пред већ организовано УСВАЈАЊЕ и то ни мање ни више, него на „заједничком“ састанку Црквено Народног Сабора једне и Епархијског Савета друге епархије. Ако ово размотримо, будући да се ради о једном крупном питању, или најкрупнијем питању после помирења у СПЦ у дијаспори, намеће се закључак да се овај „устав“ жели наметнути пошто пото и то на силу, а без претходне ваљане и општеприхватљиве процедуре, која подразумева израду примедби, и не само примедби већ и добронамерних сугестија, пре него што би коначна верзија његовог НАЦРТА дошла као већ израђени ПРЕДЛОГ, пред ова два највећа управна и законодавна тела.

Нормална правна процедура, будући да се и ради о једном правном акту, захтева и подразмева, да се по пријему „предлога“ или „нацрта“, како га је г. Перић крстио, од стране Црквено школских општина, да на дискусију и у генералном смислу право на МИШЉЕЊЕ,које укључује израду како примедби тако и предлога за допуну истог.

Исто тако, самим пропратним актом „епископа“ Иринеја, подручним ЦШО стављено је до знања дословце, да НЕМАЈУ ПРАВО ДА ГЛАСАЈУ, односно да доносе скупштинску одлуку у смислу, дали су ЗА или ПРОТИВ. Наравно ово је у његовом већ опробаном стилу, безакоње на безакоње. Овиме се не дозвољава њихово изјашњавање, чак и будући да се о њиховој „кожи“ ради.

Нормална правна процедура би захтевала још више рада, и наравно још више времена. У нормалној процедури Црквеношколским општинама је требало ставити у дужност да простудирају прво „нацрт“, и да у писменој форми своје закључке врате том опет заједничком „законодавном одбору“, чија би дужност била да их уважи узимањем у разматрање, и да се са њима послужи у финалној изради сада већ самог Предлога Устава који би се ставио на гласање. Наравно ово је све изостало. И Нацрт и Предлог је радио „законодавни одбор“, и на томе заједничком састанку који је већ унапред организован, постоји само једна тачка дневног реда која гласи: УСВАЈАЊЕ.

За један правни документ који треба да регулише УСТРОЈСТВО и БУДУЋНОСТ СПЦ у Аустралији, овај начин његове инаугурације представља једну најобичнију лакрдију, и излази из свих оквира уобичајеног и људског понашања, а о његовим основним хришћанским постулатима да и не говоримо.

Питање легитимета и легалитета

Посебно се поставља питање легитимитета и легалитета једног овако сазваног „састанка“ , и то два одвојена ентитета, која имају још увек свако свој посебан Устав, загарантован и признат од стране аустралијске државне администрације. Лако је у овом случају и одгонетнути због чега се то ради овако и на овај начин. Наиме, не само логично, него и правно гледано једини легитиман начин који би дао и легалитет у овом случају, био би посебан сазив Црквено Народног Сабора епархије новграчаничке митрополије, а посебан сазив Епархијског Савета епархије аустралијско-новозеландске, јер ова тела могу једино независно и легално одлучивати само, и то свако према своме легитимном Уставу.

Овде се поставља питање, на основу чега се сазива један овакав састанак који нема правно упориште? На основу ког Устава, на основу ког правила и на основу ког правног акта?

Наравно, овај основни правни принцип је у овом случају заобиђен из два разлога;

Први је бојазан, и оправдани страх, да Епархија новограчаничке митрополије са својим ЦШО не прихвати Предлог, како се то већ једном и догодило, не само у Аустралији већ и у САД и Канади.

Други је, сигурност обезбеђивања већине, јер је Епархија аустралијско-новозеландска листом за прихватање Предлога, да би се једном за сва времена избрисао и уништио траг постојању Слободне СПЦ, чиме би се овај део „грађанског рата“ међу Србима скинуо са дневног реда, али сада завођењем ДИКТАТУРЕ, и то у Цркви, и додатно у једној слободној и правној држави каква је Аустралија.

Још једно питање се овде појављује, везано за забрану „гласања“ ЗА и ПРОТИВ, будући да „епископ“ Иринеј каже да једино ова два тела имају право одлучивања, односно гласања. Наиме, како ће представници ЦШО који буду дошли на овај заједнички „састанак“ тада да гласају, ако немају чисту и јасну слику прво о томе, дали је уопште њихова ЦШО донела било какву одлуку, а друго, чију вољу ће они тамо представљати и по чијим инструкцијама и у чије име ће тамо да ГЛАСАЈУ, и то ЗА или ПРОТИВ, ако у ЦШО нису имали право да гласају, односно ОДЛУЧУЈУ.

Забринути Мирјанин, 17.08.2010




7 коментара у вези “Ustav – Zaustav ili osvrt na tekst g. Miodraga Perića”
  1. Dragi moji Srbi, jadno li je i bedno svo bogastvo nase. Mi se nalazimo sada pred nasim zivotnim izborom i opredelenjem; “kome cemo se privoljeti carstvu, da li zemaljskom ili nebeskome” – odnosno hocemo li kao Srbi da ostanemo Crkvom Svetog Save, Crkvom Boga Zivoga, ili cemo postati pravoslavcne protestanske zajednice koje ce imati oblicje crkve, ali koje sa pravom Crkvom Hristovom, Crkvom Svetoga Save nece imati nista zajednicko, koje u sebi nece imati Boga, niti prave nauke Njegove. Zbog toga,u Novom ustavu treba pokliniti prije svega paznju tome, kako da ostanemo Crkvom Bozijom,pa kada to resenje pronadjemo i svi prihvatimo da i dalje ostanemo i budemo Crkvom Svetoga Save, a ne neka nova pravoslavna verska zajednica bez srbskog narodnog imena svoga, onda nam se nece moci desiti da poslije Irineja imamo opet Irineja. Poslije resenja nasih duhovnih i crkvenih problema koje nam sada prave u Crkvi: ekumenisti, papisti, globalisti, novotarci i ostali jeretici, mi tek onda u slavu Boziju trebamo i moramo da raspravljamo o sporednim materijalnim stvarima i problemima. Ovako sa dosadasnjim nacinom razmisljanja i rada, mi samo pokazujemo da nepoznamo vreme u kome zivimo, i da neznamo zato sta treba sada da radimo, i sta moramo prvo da cinimo. Nije Gospod uzalud rekao: “Zaista vam kazem da je tesko bogatome uci u Carstvo nebesko. I opet vam kazem:lakse je kamili proci kroz iglene usi negoli bogatome uci u Carstvo Bozije”! Mat.19: 23-24. Raspravljajuci o pitanju vlasnistva imovine, a da prije toga nismo resili nase duhovno stanje i probleme sa kojima se nazalost sada nosimo, Satana na taj nacin planski pokusava da zavode Crkvu Boziju, i njezine vjernike da usmjeri na resavanje sporednih problema, koje mi nikada necemo moci pravedno resiti u duhu Jevandjelja,i po nasim osvestanim obicajimai u korist Crkve, ako prije toga nismo resili nase duhovne i crkvene bogosluzbene i dogmatske probleme iz kojih izviru svi drugi nasi sadasnji problemi i nesporazumi. Zato – pamet uglavu. Nedajmo se da budemo od Satane i sluga njegovih prevareni i zedni preko vode prevedeni – niti zavedeni lijepim rijecima punih otrova i smrti. Sad je vreme Istine, kada treba poput Sv. Jovana Krstitelja biti hrabar i Istinu kazati, pa makar zbog te Istine morali i glavu svoju izgubiti!Sa vjerom u Boga srbski narod pobjediti mora.PRAVOSLAVLJE ILI SMRT!

  2. Sve je upravo tako kako ste napisali,ali imam jednu zamerku zbog koje vas mnogi ne shvataju ozbiljno i shvataju kao kukavicluk. Vi ste zvanicna organizacija i na kraju svakog vaseg saopstenja treba da stoji ime i prezime onog ko predstavlja zabrinute Mirjane.

  3. Briljantno predstavljena jedna tacka Ustava, a ima jos puno identicnih prevara. Autor se ne spusta na primitivan nivo koji “zestoki momci i crkveni vladari” koriste a to je da licno napadne pisca-Perica (kao naprimer da on krsi Bozje zapovesti i da je za vreme rata sakupljao novac za Kosova i da ga nikada nije prosledio) vec tacno razjasnjava kako je Peric stavke zakona iscupao iz kontesta.
    http://www.novinar.de/2007/12/31/australija-nametnuto-cutanje.html
    http://www.novinar.de/2008/01/14/novi-crkveni-poredak-na-delu.html
    http://www.novinar.de/2010/07/20/ustav-u-tajnosti.html
    “Podvizi” amerikanca se ne mogu opisati na ovakvom malom prostoru, a i krsenje glavnog Ustava SPC iz Beograda sa ovim nepostojece Mitropolije.

  4. Bas mi je zao cika Jenkija.Samo ga svi sekiraju-mirjani,slobodni,verni,trastiji,graditelji…Pa zar vam ga nije iole zao?Ako ste stvarno zabrinuti kao sto se nazivate,onda mu posaljite neki lekic za zivce.Eto i u Adelaidu u nedelju mu se tresli i brada i ruke.Jadan cika,a vise mu nije ziv ni cika Zloba pa da ga nagradi i unapredi.A piloti svi koji su se srokali su vec odavno u Jenki-land.Koga sad da cika oslobadja?Zato i ne voli slobodne-slobodni su samo oni koje on oslobodi i tacka.I kakve veze ima predlog,uslov,nacrt ili sta vec od Ustava-kao da on zna?Neka ga stavi ispod jastuka,sanja da je usvojen i ima tako lepo da pajki…

  5. Dragi moj brate Zikica, ja ne pisem svoje komentare u ime organizacije “ZABRINUTI MIRJANI” vec u svoje licno ime kao Srbin Svetosavac, trudeci se koliko mogu da dio Istina koju poznajem objavim nasem narodu, kojeg godinama lazni spasitelji zbog njegove naivnosti koja prelazi u glupost, zavode za Goles planinu. Srbe decenijama vode ili slepci ili izdajnici. O tome fenomenu kod Srba, koji se tesko logicki moze objasniti a da se pri tome ne povrede osecanja mnogih “pametnih” Srba i Srbkinja koji sami sebe unistise,mozete citati u pripovjedci “VODJA!

    Brate Zikica, nemojte nikada da zaboravite, za sve ovo sto se nama Srbima godinama desava, najvise smo sami krivi – mi Srbi, koji samo kritikujemo, a da pri tome bolje resenje i spasenje Srbstvu nenudimo.. Mnogi od nas Srba lice na seokse dzukce koji samo laju, dok karavan prolazia, necineci tako nista na djelu da sprece i onemoguce mnogobrojne znane i neznane, javne i tajne neprijatelji Srbstva, u njihovoj ociglednoj namjeri da u podpunosti uniste Srbstvo i Srbiju.

    Mnogi od nas Srba, osim nasih praznih rijeci sa kojima okolo samo paniku pravimo i prasinu dizemo, nista drugo ne cinimo na djelu u odbrani Srbstva: vere i otocestva, ne zbog toga sto mnogi od nas nebi to htjeli da urade, vec jednostavno zbog toga sto vecina Srba nepozna nase neprijatelje i zato mnogi Srbi i nemogu, jer neznaju kako da se neprijateljima Srbstva uspjesno suprostave. Zato je sa pravom rekao Sv. Nikolaj Ohridski i Zicki, TAJ SRBSKI ZLATOUSTI, kojega “dobri, pobozni, pametni, antikuministicki opredeljeni, Bogu vjerni i Srbstvu odani” clanovi Uprave Katedrale Sv. Save u Njujorku, u Americi, na dan njegove Krsne Slave izbacise iz hrama – crkve, i tako se poput Jude upisase u slavnu istoriju Srbstva: “UBI NAS NEZNANJE!” Bas tako: UBI NAS NEZNANJE!

  6. Brate Srbine,moj komentar se ne odnosi na vase iskreno pisanje i komentare koji odisu ljubavlju prema nasoj veri Svetosavskoj. Vasi saveti su veoma dragoceni,ali sta vredi kada to samo citaju oni koji znaju za jadac i shvataju nevolju u kojoj se nalazimo upravo zato sto Srbi izgubise svoju veru Pravoslavnu. Mi koji na ovom cenjenom portalu iznosimo svoja zapazanja i cinjenice nista vise nismo u stanju da uradimo,jer godinama se potajno radilo na unistavanju Pravoslavne vere,koja nazalost osim malog broja pojedinaca nikoga i ne zanima.Moj komentar se odnosio na zabrinute Mirjane koji ponekad objavljuju istinu,bez potpisa Presednika udruzenja ili bar sekretara da bi citaoci imali vise poverenja u njih.U Australiji neki koji su pisali clanke sa punim imenom i prezimenom bili su prebijani,cele porodice satanizovane,a sto je najgore ispastaju i njihova deca ni kriva ni duzna.Znaci zrtve su neki vec debelo podneli uzalud.I pored toga ipak zvanicna udruzenja bi trebalo da se potpisu na njihov tekst i stanu iza svake napisane reci.Ja sam zahvalan na svaki komentar koji neko sedne i napise jer znam da su zabrinuti kao i ja i da im nije svejedno. Po komentarima mozemo zakljuciti da se nisu odrekli svoje vere,naprotiv,bar nesto cine da ukazu na sve lose sto se desva pocevsi od bezakonja Vladika i Svestenika koji su ipak najveci krivci zasto je nasa vera Pravoslavna gotovo zaboravljena u narodu jer im je narod predat na cuvanje i ucenje Bozije reci,a oni su ga gurnuli od sebe i sluze necastivom. Primite moje najiskrenije pozdrave.

  7. Pravi Srbi Pravoslavci izgradise i otplatise mnogo srpskih Crkvi u Australiji.Oni pomrese,njihove naslednike prevarise pretvornim jedinstvom. Vremenom dolazi neizbezna asimilacija,mesoviti brakovi,treca generacija i nezna ni srpski.Desilo se nakon zadnjeg rata da ovamo dodje veliki broj izbeglica,mnogi u mesovitim brakovima,bez znanja o Bogu i svojoj veri koji su docekani rasirenih ruku u sve Crkve. Ostalo vec znate. Glavni problem cuvanja vere ipak nije u glavama Srba van Srbije nego u glavama Srba u Srbiji koji cute i dozvoljavaju da im se ispred nosa unistava vera Pravoslavna a koji su trebali biti predvodnici Pravoslavlja i uzor nama u dijaspori.Ne mozemo mi odavde da uticemo na SPC nego samo vernici u Srbiji koji su dozvolili da im Sveti Sinod otvoreno propoveda ujedinjenje sa Jereticima,a koliko ima odgovornih videlo se u slucaju proganjanja Vladike Artemija.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo