logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Европа, Економија    Аутор: новинарство    954 пута прочитано    Датум: 23.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Порушена кућа- Dedovinu ne dam! Mogu oni menjati i države i vlasti, zakone i propise… ali ja ne dam. Tu smo živeli 150 godina, najmanje, pa zar ja tako lako sad da predam grabljivcima, ratnim lešinarima i ološu?

+++

Stanislav Drča (38) je iz sela Vrana, između Biograda na Moru i Benkovca. Bio otud. Sada je izbeglica sa boravkom u Ešbornu kraj Frankfurta. Njegova priča slična je pričama mnogih Srba sa prostora Hrvatske koji su onih ratnih godina morali da napuste vekovna ognjišta i život potraže na nekoj drugoj, tuđoj adresi.

- Negde s početka rata, u avgustu 1990. godine morali smo otac Sretko (72), pokojna majka Vida i ja da napustimo Vranu u kojoj je do tada živelo 35 srpskih familija. Odselili smo se u Benkovac – priča Stanislav svoju golgotu. – Smeštaj smo našli kod sestara Marije udate Bogunović i Ivane udate Šaponjić. Otac i majka su se povremeno vraćali na imanje u Vranu dok je to bilo moguće. A onda je cela familija 1995. morala put Srbije.

Poruka

- Na Ju tjubu neko je stavio magarca koji na mom imanju igra fudbal i čuje se Tompsonova pesma. Ima li išta jasnije od ove poruke – pita Stanislav.

Gladni, žedni, sa oskudnim prtljagom, punih 10 dana su putovali. Kad se rat završio, Drče su se zatekle razasute po svetu. Stanislav u Nemačkoj, otac i brat Radoslav u Srbiji, sestra Marija u Australiji… U međuvremenu i majka Vida je umrla.

- Kad su počela podnošenja zahteva za obnovu porušenih kuća to je uradio i moj otac. Odgovor nikad nije dobio. Onda sam lane rešio lično da odem i zapucao sam do Biograda. Tamo su mi u policiji savetovali da za povratak imanja i obnovu objekata uzmem advokata. Uzeo sam Đuku Radovića i njegovu ćerku Larisu i – ušao u vrzino kolo – kazuje Stanislav.

Kad je u katastru u Biogradu zatražio vlasnički list rečeno mu je da su na njihovoj adresi upisane 22 familije i da te upise mora poništiti i imanje preneti na oca.
- Larisa me pitala “kako stojimo sa komšijama.” Rekao sam joj da nikad nismo imali nikakvih sukoba i problema, a ona mi savetovala da ih uzmem za svedoke koji će potvrditi da smo živeli u svojoj kući. Naveo sam Gojka Pilju i Grgu Golem.

Kada su sudski veštaci izašli na imanje Drča, tu ih je sačekalo petoro drugih ljudi – četvoro Rogića i Čačić. One Stanislavljeve svedoke niko nije tražio, a i da je pitanje je da li bi smeli išta posvedočiti.

Pljačka

Hoće da mi otmu nasledstvo, ali i opljačkaše me usput. Do sada su me advokati i razni odnesci koštali 3.000 evra! A ja teško zarađujem za sebe i porodicu – kaže Stanislav.

- Rogići su tvrdili da zemljište od 4.000 kvadrata i objekte mi nismo nikad koristili i da to nije naše vlasništvo već njihovog pretka Šime Rogića i zatražili da se predlog o upisu (povratku) na naše ime odbije.

Žalio se Stanislav Opštinskom sudu u Biogradu, ali ga je on uputio na pokretanje parničkog postupka radi upisa u vlasničke knjige. Čak ga i advokat u jednom od brojnih prepiski to savetuje iako navodi: “Kao dokazno sredstvo u postupku od velike važnosti će biti Povijest upisa, jer je Vaš đed UPISAN kao posjednik”.

- Video sam da je vrag odneo šalu, a i da će odneti i imanje Drča, pa sam se obratio Srpskom narodnom veću u Zagrebu. Oni su mi obećali pomoć, a potom obavestili: “Vaš advokat radi protiv Vas, jer je rok za obnovu istekao još 2004. godine, a on je bar to morao znati” – veli Stanislav dok zagleda brdo papira, korespodencije sa advokatima, opštinom, sudom… Boga ti pitaj s kime već. Jedino bolesnom ocu u Srbiji o svemu ovome nikad ništa nije rekao.

- Mogu Srbija i Hrvatska potpisivati šta hoće, mogu se Tadić i Josipović sastajati svaki dan, mogu osnovati i zajedničke sportske saveze i lige, ali ja vidim da meni malo ko može pomoći. Ja odustati neću. Moja dedovina nije pala s neba i moraću do Strazbura. Da tamo, ako je ima, pravdu potražim. Znoj mojih predaka na toj zemlji prevarantima predati neću. Hoće da nas isele i “pobiju” i dva veka unazad – ogorčen je Stanislav Drča, prodavac nameštaja u “Manmobiliji”, suprug Daliborke (iz Dalja), otac Dragane (15) i Srbin iz Dalmatinske Zagore. Ma kako to drugi želeli.

22. 07. 2010. 12:00h | M. Pavlović – Vesti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo