logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Европа, Економија    Аутор: новинарство    996 пута прочитано    Датум: 23.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Порушена кућа- Dedovinu ne dam! Mogu oni menjati i države i vlasti, zakone i propise… ali ja ne dam. Tu smo živeli 150 godina, najmanje, pa zar ja tako lako sad da predam grabljivcima, ratnim lešinarima i ološu?

+++

Stanislav Drča (38) je iz sela Vrana, između Biograda na Moru i Benkovca. Bio otud. Sada je izbeglica sa boravkom u Ešbornu kraj Frankfurta. Njegova priča slična je pričama mnogih Srba sa prostora Hrvatske koji su onih ratnih godina morali da napuste vekovna ognjišta i život potraže na nekoj drugoj, tuđoj adresi.

- Negde s početka rata, u avgustu 1990. godine morali smo otac Sretko (72), pokojna majka Vida i ja da napustimo Vranu u kojoj je do tada živelo 35 srpskih familija. Odselili smo se u Benkovac – priča Stanislav svoju golgotu. – Smeštaj smo našli kod sestara Marije udate Bogunović i Ivane udate Šaponjić. Otac i majka su se povremeno vraćali na imanje u Vranu dok je to bilo moguće. A onda je cela familija 1995. morala put Srbije.

Poruka

- Na Ju tjubu neko je stavio magarca koji na mom imanju igra fudbal i čuje se Tompsonova pesma. Ima li išta jasnije od ove poruke – pita Stanislav.

Gladni, žedni, sa oskudnim prtljagom, punih 10 dana su putovali. Kad se rat završio, Drče su se zatekle razasute po svetu. Stanislav u Nemačkoj, otac i brat Radoslav u Srbiji, sestra Marija u Australiji… U međuvremenu i majka Vida je umrla.

- Kad su počela podnošenja zahteva za obnovu porušenih kuća to je uradio i moj otac. Odgovor nikad nije dobio. Onda sam lane rešio lično da odem i zapucao sam do Biograda. Tamo su mi u policiji savetovali da za povratak imanja i obnovu objekata uzmem advokata. Uzeo sam Đuku Radovića i njegovu ćerku Larisu i – ušao u vrzino kolo – kazuje Stanislav.

Kad je u katastru u Biogradu zatražio vlasnički list rečeno mu je da su na njihovoj adresi upisane 22 familije i da te upise mora poništiti i imanje preneti na oca.
- Larisa me pitala “kako stojimo sa komšijama.” Rekao sam joj da nikad nismo imali nikakvih sukoba i problema, a ona mi savetovala da ih uzmem za svedoke koji će potvrditi da smo živeli u svojoj kući. Naveo sam Gojka Pilju i Grgu Golem.

Kada su sudski veštaci izašli na imanje Drča, tu ih je sačekalo petoro drugih ljudi – četvoro Rogića i Čačić. One Stanislavljeve svedoke niko nije tražio, a i da je pitanje je da li bi smeli išta posvedočiti.

Pljačka

Hoće da mi otmu nasledstvo, ali i opljačkaše me usput. Do sada su me advokati i razni odnesci koštali 3.000 evra! A ja teško zarađujem za sebe i porodicu – kaže Stanislav.

- Rogići su tvrdili da zemljište od 4.000 kvadrata i objekte mi nismo nikad koristili i da to nije naše vlasništvo već njihovog pretka Šime Rogića i zatražili da se predlog o upisu (povratku) na naše ime odbije.

Žalio se Stanislav Opštinskom sudu u Biogradu, ali ga je on uputio na pokretanje parničkog postupka radi upisa u vlasničke knjige. Čak ga i advokat u jednom od brojnih prepiski to savetuje iako navodi: “Kao dokazno sredstvo u postupku od velike važnosti će biti Povijest upisa, jer je Vaš đed UPISAN kao posjednik”.

- Video sam da je vrag odneo šalu, a i da će odneti i imanje Drča, pa sam se obratio Srpskom narodnom veću u Zagrebu. Oni su mi obećali pomoć, a potom obavestili: “Vaš advokat radi protiv Vas, jer je rok za obnovu istekao još 2004. godine, a on je bar to morao znati” – veli Stanislav dok zagleda brdo papira, korespodencije sa advokatima, opštinom, sudom… Boga ti pitaj s kime već. Jedino bolesnom ocu u Srbiji o svemu ovome nikad ništa nije rekao.

- Mogu Srbija i Hrvatska potpisivati šta hoće, mogu se Tadić i Josipović sastajati svaki dan, mogu osnovati i zajedničke sportske saveze i lige, ali ja vidim da meni malo ko može pomoći. Ja odustati neću. Moja dedovina nije pala s neba i moraću do Strazbura. Da tamo, ako je ima, pravdu potražim. Znoj mojih predaka na toj zemlji prevarantima predati neću. Hoće da nas isele i “pobiju” i dva veka unazad – ogorčen je Stanislav Drča, prodavac nameštaja u “Manmobiliji”, suprug Daliborke (iz Dalja), otac Dragane (15) i Srbin iz Dalmatinske Zagore. Ma kako to drugi želeli.

22. 07. 2010. 12:00h | M. Pavlović – Vesti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo