Ma koliko se mi upinjali, petovekovna osmanska okupacija je ostavila neizbrisiv trag na ovim prostorima i pratiće nas večito kao zlokobna senka koje se nikada nećemo osloboditi.
za novinar.de Dragan Vidaković, 13.07.2010
+++
Nije nikakva novost da upravo ta činjenica izaziva najveće gađenje Evropljana prema nama-smatraju nas „evropskim Turcima“, dok oni najekstremniji, koji na žalost nisu i najmalobrojniji, ovo područje opisuju kao „biološki senkrup Evrope.“, što se nama namernim da nas Evropljani zavole i prime u svoje društvo ni malo ne sviđa, ali da bolno određuje koordinate naših lutanja i padanja poprilično je nesumnjivo.
Otuda i ova napadna srpsko-turska ljubav i nije neko iznenađenje jer se u krajnjem svako okreće svome nekadašnjem gospodaru i tlačitelju iz psiholoških i ko zna kakvih drugih razloga, što su radili i mnogi narodi sveta, pa i ovde, počevši od „bečkih konjušara“, pa sve do „peštanskih kočijaša“.
Tako je danas izgleda na redu obnova, ako ne imperije, ono bar sasvim sigurno ključnog uticaja Turske na (zapadnom) Balkanu, što joj i sleduje po unutrašnjoj organizaciji NATO pakta, jer je ona, po Jeleni Guskovoj, ispred ovog saveza i određena za ovdašnjeg lokalnog šerifa.
Kad već mora tako da bude, zaprepašćujuće je da je Turska propustila fantastičnu šansu da se vrati kao istinska i prihvaćena regionalna sila, da se, bez korišćenja krivih jatagana i podmazanih kočeva, vrati kao manji neprijatelj, jer se sasvim bespotrebno zaletela i među prvima priznala nezavisnost Kosova i time znatno smanjila šanse da ostvari taj naum na jedan novi i daleko efikasniji način.
Zato premijer Erdogan, znajući da Turska u ogromnom besu nije mogla da odoli stogodišnjici proterivanja sa Balkana, danas ima potrebu da pravi čudne vratolomije sa rečima, ne shvatajući da one u srpsko-turskim odnosima stvaraju još veći glib u kome se možemo samo još dublje zaglaviti.
Kako, recimo, drugačije da shvatimo njegovu izjavu „da priznanje nezavisnosti Kosova od strane Turske nije upereno protiv Srbije“ nego kao potcenjivanje mentalnih sposobnosti srpskog javnog mnjenja.
Erdogan je takođe zadovoljan “što Srbija to uviđa i što deli naše mišljenje da ne treba da dozvolimo da naši bilateralni odnosi budu talac ovog pitanja.” Naravno da Erdogan misli na zvaničnu Srbiju, ali bi baš zbog toga trebao da upotrebi malo više diplomatije, jer je pitanje Kosova pitanje svih pitanja, i ne mogu se razvijati nikakvi bilateralni odnosi ako se ne razume, ili neće da se razume, ili se pravi da se ne razume, da to nije obično pitanje ni za jednu zemlju, pa, valjda, ni za Srbiju, i ono se ne može o(t)pisati rečima:
“Poznata nam je osetljivost Srbije prema Kosovu i mi je prihvatamo sa razumevanjem”,
jer time ide još dublje u ranu- ne ljute se Turci zbog naše osetljivosti, praštaju nam je. Jeste velikodušno ali tako se Srbi ne mogu zadobiti, a sa nezadovoljnom rajom kad tad će doći glavobolje.
Zar pet stotina godina nije bio dovoljan nauk?
Dragan Vidaković
Niko nama Srbima nije kriv sto smo imali Kralja Zidara Aleksandra Karadzordjevica. On je iz ljubavi prema svojoj lozi sahranio Srbstvo a zidao vavilonsku kulu sto se Jugoslavijom zvala. U borbi za presto rodjenog brata Princa Djordja proglasio je ludim i zatim ga na pravdi Boga ni luda ni bolesna drao u ludnici. Procitajte knjigu „Istina o mome zivotu“. Zato su Nemci Princu Djordjetu kao okupatori zemlje i naroda podarili slobodu. Kada je Ataturk kao presjednik Turske trazio od Aleksandra da mu posalje sve nase muslimane i Turke koji su ziveli u Jugoslaviji jer su bili kulturno napredniji od njegovih Azijskih i Arabskih muslimanskih hordi, Kralj Aleksandar je to odbio, a jedan od najpoznatiji srbskih pjesnika jos ranije je napisao poznatu pesmu posvecenu onim muslimanima koji zele da se isele „ostajte ovde, sunce tudjeg neba grejati vas nece, kao sto vas greje ovo iloi nase“ pa prema tome kako smo sijali, takve smo poldove dobili, i sad je nastalo samo vreme zetve. Ocevi gresise, a unucima zubi trnu!
Пре него што `европска` Турска постане европска Тур-
ска, биће растављена на просте (историјске) чиниоце:
– на `Турску` – већинску са Јерменима,
– на `Турску` – већинску са Курдима и
– на `Турску` – већинску са Турцима.
После ове метармофозе (о којој говори Старац Пајсије
светогорац), када се намире историјска дуговања Турс-
ке према Курдима и Јерменима, тешко да ће Турска икада
постати ЕВРОПСКА ТУРСКА, а још мање – да ће бити`ШЕРИФ`
западног Балкана, што јој, наводно, следује по `систе-
матизацији` НАТО пакта.
Кад турски премијер Ердоган каже: `да признање независ-
ности Косова од стране Турске није уперено против Ср-
бије`, говори крајње префињено дипломатски, јер при том
он мисли на Србију у границама Београдског пашалука, те
отуда, наставља гост из Турске: „…не треба да дозволи-
мо да наши билатерални односи буду талац овог питања
(Косова)“.
Дакле, Турска наставља континуитет политичких односа са
Србијијом из времена Београдског пашалука, од 1867. год.
када је напустила Србију, и наставља, крајње историјски
копетентно, да се „меша“ у стабилизовање ситуације у БИХ
и Санџаку, с обзиром да су ове области и даље ( и после
1867. год) остале под окупацијом (врховном супремацијом)
Турске (царевине).
Ово је велика лекција и дипломатски шамар нашој нераз-
умној спољној политици, на челу са председником Бори-
сом Тадићем, и то још – професионалним психологом.
Али, не треба очајавати, оно што не знају, не могу или
не умеју људи, то ће учинити Небо, ни по бабу ни по стри
чевима.
„Стрпљен – спашен“, каже непогрешиво народно искуство!
Или: „Конац дело краси!“
И још: „Друмови ће пожељети Турака,
`ал Турака бити неће!“
A неће ни оних (ДОСоваца) који са њима тикве саде!
Драган Славнић
Kada nesto zapne onda su odmah krivi „zidari“, inace koga bi drugog krivili za nase nedace.
Princu Djordju definitino je falio neki kliker u glavi inace kao mladic ne bi se ponasao tako obesno da pored ostalog,a toga je bilo na pretek, tera u hladan Dunav obucene Srpske vojnike…
Nije potonji kralj Aleksandar najurio princa Djordja sa trona ili u ludnicu vec je prvu odluku doneo njihov otac kralj Petar Prvi sa verovatno pravim razlozima za Dinastiju i drzavu.Za ludnicu, valjda tu odlucuju doktori?!
Sto se tice Turske, tacno je da u Turskoj izgleda ima najmanje turaka,a najvise svih ostalih nacija.Medjutim oni su uglavnom svi muslimani pa za nas to i neigra neku veliku ulogu.
Secam se kada je izbio gradjanski rat u bivsoj Jugi, Kurdi koji ih je bilo dosta na skolavanju u Srbiji mahom su prisli bosanskim muslimanima i Srbe olajavali na sva usta. Zaboravili su u mah na Srpsku gostoprimstvo i pomoc.
Nisam nikada bio u Turskoj ali odavno mi je receno da je Istanbul beo i da polovina stanovnistva govori ili razume Srpski-makedonski jezik.
Poznato je „Danak u Krvi“ kada su Srpska deca odvodjena u Tursku,mahom u Istanbul odakale je bilo brojnih visoko skolovanih poreklom Srba.
Onda je bio i veliki talas napustanja bivse Juge za vreme Tita. Cak i oni Srbi koji nisu bili muslimani tako su se deklarisali samo da bi pobegli iz Titove tamnice.Kazu da je Istanbul „Evropski“ grad i dosta bogat inace zasto bi brojni Srpski turisti odlazili tamo da pazare i prave kojekakve biznise?!
Evropa je puna turaka. Sama Nemacka ih ima nekoliko miliona.Uglavnom zive u getu,ne mesaju se i ne asimiliraju sa drugom nacijom. I uglavnom su crne puti sto nam kazuje da dolaze iz kontinentalne unutrasnje Turske koja je inace vekovno zaostala.
Zato ih Evropska Unija izbegava iako su clanovi NATO pakta i imaju podrsku USA.
Takva Turska je priznala Kosovo kao drzavu i mi tu ne mozemo da im zamerimo iz dovoljnog razloga (medju mnogima), zato sto su muslimani.
Ali zato Tadiceva vlada mogla je da zauzme prema Turskoj drugaciji stav. Jednostavno da ne pusta predsednika Turske da vrslja po zemlji Srbiji i potstrekava muslimane u Raskoj na neku bunu ili autonomiju.
Znaci nije Turska kriva vec Boris Tadic i kompanija!