Вести

Naši i briselski zvaničnici su se složili oko „jasne evropske perspektive Srbije“ zamenjujući tako praznu ljušturu mantre „Evropa nema alternativu“

Dragan Vidaković; 08.07.2010

+++

što je moralo da se učini sobzirom da na nju u Srbiji više niko nije reagovao i da više nikakvu pozitivnu funkciju sa stanovišta narkoze nije imala, jer je, šta više, čak postala posprdna a time i veoma kontraproduktivna za njene dobošare.

A kakva je to jasna evropska perspektiva odmah nam je saopštila rezolucija o Kosovu, koju je Evropski parlament usvojio na predlog austrijske poslanice Ulrike Lunaček, kojom se preostale članice Unije, koje nisu priznale jednostranu nezavisnost južne srpske pokrajine, pozivaju da to učine. Evropski parlament je, dodaje se u rezoluciji, „zabrinut“ zbog stanja odnosa Srbije i Kosova i podvlači da su „dobri susedski odnosi ključno merilo za težnje i ostalih zemalja regiona za priključenje EU“.

Znamo da je, po pitanju Kosova, nimalo prijateljska Amerika zadovoljnija od stroge i namrgođene Evrope pošto smo se upoznali da je Meri Vorlik, osvrćući se na pitanje Kosova, ponovila stav Vašingtona da Beograd i Priština treba da uspostave dijalog u cilju rešavanja praktičnih pitanja. Podsetivši da je EU jasno stavila do znanja da će odnos Srbije sa susedima biti od ključnog značaja za integraciju Srbije u EU, ocenila je da je ”Vlada Srbije bila veoma konstruktivna u tom pogledu”. A mi i Amerika po pitanju susedstva zvanično imamo potpuno suprotne stavove koji u praksi, kako vidimo, uopšte ne izgledaju tako. Šta više…

Iz ovih poučnih iskaza lako vidimo da je ona nebulozna priča o odvojenim kolosecima našeg članstva u EU i pitanja nezavisnosti Kosova konačno ogoljena, radi se očito o jednom koloseku, a ono što se mnogima ovde činilo kao svetlo na kraju tunela, zapravo su svetla dolazećeg voza koji će nas pregaziti bez milosti, a bolje nismo ni zaslužili.

U Evropskom parlamentu se čulo takođe i da se „EU već 20 godina bori za slobodu i prava žitelja Kosova“. Naravno ne i Srba, ali sada bar znamo ko ih je proterao i ko im je oduzeo imovinu. Ko je i zašto unesrećio stotine hiljada ljudi, ko nas je i zašto bombardovao, zašta naravno nikada neće odgovarati jer su to stare demokratije koje su izmislile ljudska prava, zakone, pravdu, slobodu, bratstvo, jednakost… i kao takve nikavom zakonu, osim zakonu sile ne podležu.

Ali sekiraju se povrh svega. U rezoluciji se ocenjuje da Kosovo još nije u situaciji da obezbedi adekvatne uslove za reintegraciju prisilno vraćenih romskih izbeglica i od članica EU se zahteva da prestanu sa repatrijacijom. No već smo videli da i za to postoji rešenje jer je odavno, iz preporuke Saveta Evrope ”da ne sme na prostor Kosova i Metohije da se deportuje stanovništvo nealbanske nacionalnosti”, koperativni i konstruktivni zvaničnik naše vlade izveo genijalan zaključak da su “svi Romi sa Kosova, bez obzira na to da li su rođeni u Srbiji ili izvan nje srpski su državljani pa su samim tim u nadležnosti naše zemlje” (“Romski akcioni plan” NIN br. 2954). Srbije bez Kosmeta naravno.

Dakle, perspektiva Srbije je suviše jasna, da jasnija ne može da bude. Da li je ona evropska ne znam, ali da je, najblaže rečeno, nevesela, u to nema nikakve sumnje.

Dragan Vidaković