Вести

Довољно је само бити савестан и непристрасан у истраживању и чињенице ће говорити саме за себе. Није проблем ни критиковати

Калуђер; 05.07.2010

+++

политички ангажман епископа Артемија по појединим питањима, јер и сам бих имао неке примедбе на његове политичке активности, али у блогу пречасног Велибора је на делу лукаво и тенеденциозно извртање чињеничног стања по питању екуменизма владике Артемија.

Џомба о екуменизму

Данас се Владика Артемије у једном делу јавности погрешно означава као „једини борац против екуменизма у СПЦ“. При том, његови „бранитељи“ под екуменизмом подразумевају сусрете и дијалоге православних и неправославних у које, свакако, не улазе заједничка богослужења која за нас православне нису дозвољена по светим канонима. Да би се уносила што већа забуна међу Србима, на разним анти-црквеним сајтовима се објављују фотографије са различитих сусрета појединих српских владика са представницима других традиционалних цркава и верских заједница.

Можда и постоје неки „бранитељи вере“ који не знају шта је екуменизам и на шта се односи, али то није случај са већином верника који се постојано противе екуменизму Архијереја, па је ова подметачина пречасног Џомића само још једна у низу лажи и клевета. Џомић наводи бечки сусрет као екуменски скуп у којем је учествовао и вл. Артемије

џомба о зејдничкој молитви

Непосредно пред бомбардовање Србије и Црне Горе од стране НАТО пакта у марту 1999.г. Владика Артемије је учествовао на скупу о миру и толеранцији у организацији „Апела савести“ коју је водио њујоршки рабин Артур Шнајер. Током трпезе читана је заједничка молитва на коју је, у присуству Владике Лаврентија, Владике Артемија и рабина Шнајера, предводио бечки кардинал Шенборн.

Заједничка молитва!?
Господине Џомићу, није било никакве молитве од стране кардинала Шенборна, немојте опет безочно лагати! Осим ако Шнајерово изражавање добре жеље за успех конференције не сматрате молитвом? Такав наступ рабина Шнајера се у многоме разликује од наступа јудејских првака током сваке оснивачке седнице Друштва Српско Јеврејског Пријатељства, на којима је обавезно сусрет почињао читањем молитве на Хебрејском од стране њиховог молитвеника, при којима је „наш“ представник Иринеј Буловић стајао у ставу мирно док се не сврши јудејска молитва.

Једна ласта не чини пролеће, све и да ово у Бечу јесте био екуменски скуп, али то није ни био екуменски сусрет. Екуменизам, против којега је сваки правоверни хришћанин, подразумева разматрање ВЕРСКИХ питања! Такве сусрете деценијама упражњавају „наши“ Архијереји екуменисти са припадницима инославних веросиповести, у ССЦ и којекуде. Трага се за сличностима по питању ВЕРЕ, налазе оправдања за догматска одступања, допуштају и стимулишу ВЕРСКЕ проповеди инославних клирика нашој православној пастви, присуствује и учествује у заједничким богослужењима, наглас изговарају заједничке молитве са инославнима у току заједничког богослужења, молитвене осмине, потписују саопштења и декларације по питању ВЕРЕ и Цркве, папског примата, уједињења цркава, теолошки аспекти, итд.

НИШТА од свега тога није било у Бечу на сусрету „Апела Савести“! На Косову је трајао ратни сукоб југословенске војске и милиције против тзв ОВК, па су се у Бечу састали припадници етничких верских заједница да потпишу апел за МИР и престанак оружаних сукоба! Они су позвани да заједнички размотре КРИЗУ у региону.

LETTER DATED 8 APRIL 1999 FROM THE PERMANENT REPRESENTATIVE OF AUSTRIA TO THE UNITED NATIONS ADDRESSED TO THE SECRETARY-GENERAL
I have the honour to refer to the Conference on Peace and Tolerance in Kosovo, which was hosted by the Austrian Government in Vienna on 17 and 18 March 1999. The Conference brought together representatives from all major religions in Kosovo to discuss the current crisis in the region. The Vienna Declaration on Peace and Tolerance in Kosovo is the outcome of this dialogue (see annex).

It would be highly appreciated if you would arrange for the present letter and its annex to be circulated as a document of the Security Council.

(Signed) Ernst SUCHARIPA Ambassador Permanent Representative of Austria to the United Nations

http://www.un.org/peace/kosovo/s99405.pdf

Као што је амбасадор Аустрије известио УН, у питању је разматрање кризе у региону. А потписана декларација о миру и толеранцији нема никакве везе са теолошким питањима вере или догмата, већ је управо АПЕЛ за престанак оружаних сукоба и мирну коегзистенцију:

Декларација о Миру и Толеранцији, Беч 1999.год
Имајући у виду наведено, ми, представници католичке, исламске и православне вере на Косову, предлажемо ова правила:

1. Заустављање убијања и свих аката насиља.
2. Позивамо вербално примирје да обустави полемике мржње и подсети све на речи из пословице, „Живот и смрт су у моћи језика „.
3. У сарадњи са фондацијом Апел Савести , успоставити стални међурелигијску „Контакт групу савести“ да би се наставио рад започет овом конференцијом и да се унапреди принцип „живи и пусти друге да живе“.
4. Дозволи свима на Косову да живе у миру, безбедности и слободи.
5. Осигура безбедно и несметано путовање у свим областима на Косову.
6. Дозволи свима на Косову да живе, клањају се и раде у сазнању да им основна људска и верска права неће бити прекршена.
7. Очувања и заштите верских објеката, као и верских и културних споменика свих вера.
8. Дозволе свим етничким и верским заједницама да задрже свој културне и језичке баштине и да се слободно омогући овим заједницама да обезбеде образовање које ће овековечити те баштине.
9. Успоставити одржив систем на Косову, који одражава жеље они који живе тамо без кршења права било које мањине.
10. Захтевамо да се сва помоћ од међународне хуманитарне организације да онима којима је потребна на Косову и да се преноси без ометања и кашњења.

http://www.appealofconscience.org/news/article.cfm?id=100008

Упоредимо овај документ из Беча са било којим екуменским папиром потписаним у Равени, Шамбезију, Баламанду, Београду, Великој Плани, Фанару, КЕКу, ССЦу. Ми врло добро знамо шта је екуменизам и која је тема екуменских сусрета, за разлику од овог бечког сусрета који нечасни пречасни Џомић покушава да сравни са свим другим екуменским сусретима где се вршила и врши ИЗДАЈА Светог Православља по разним питањима ВЕРОИСПОВЕСТИ!

Џомба о дружењу

У то време, Владика Артемије се и те како сретао, разговарао и на бројним конференцијама дружио са римокатоличким бискупима, протестантским пасторима, јеврејским рабинима, исламским муфтијама и имамима. Он је на тај начин са пуном свешћу и савешћу сведочио да дијалог неистомишљеника и различитих људи представља најбољи пут ка решењима људских проблема.

Опет лаже нечасни пречасни Џомић! Владика Артемије се НИКАДА није ДРУЖИО са инославнима. Још у најранијим својим монашким данима имао је изричити благослов Светог Аве Јустина да се никако не дружи са припадницима других вероисповести, да са њима не пријатељује приватно ни на који начин. Тог благослова се вл. Артемије држао држи и до данашњег дана и за то има небројено сведока. Али нечасног пречасног Џомића и не интересује истина, јер његов циљ и није истина, већ клеветничка пропаганда филована лажима и полуистинама. За разлику од вл. Артемија, Амфилохије и Атанасије се ЈЕСУ дружили са инославнима, иако су имали идентичан благослов Светог Аве.

Плодови њихових дружења са јеретицима су и јеретичке доктрине које су увели на мала врата у СПЦ кроз литературу, фалсификате, теолошке семинаре, теолошке предмете, екуменске скупове иза затворених врата, те разне видове уцена и притисака на све антиекуменисте у СПЦ.

[сутра: Џомићеве лажи о … ]

извор: ИХТУС Православни форум

+++

+++

+++

„Ако неки клирик увреди епископа, нека буде свргнут..“

пише: Калуђер, 04.07.2010

+++

Пречасни Џомић је саветник Митрополије ЦГ Приморске ништа мање него за правна питања. Он је такође и члан грађевинског одбора за изградњу саборног храма у Подгорици, а у Цркви је у рангу пароха – свештеника.

Апостолска Правила

39. правило: Свештеници и ђакони без знања епископа нека ништа не предузимају јер епископ је тај који се мора старати о народу Господњем и који ће дати рачун о душама њиховим.

На свом приватном нецрквеном сајту, који је по много чему и анти црквени сајт, пречасни Џомић средом и петком лаже на води, а осталим данима лаже на уљу. И рекло би се да нема намеру да престане.

Парох једне епархије се меша у послове епископа друге епархије! То право, на мешање у послове и надлежности епископа туђе епархије, је ускраћено и самим епископима, а о поповима не треба ни причати. Али ми смо сведоци да један парох из туђе епархије јавно интерпретира одлуке једног канонског епископа, непозван и без икаквих права у Цркви да то чини! При свему томе још и клеветнички лаже и придодаје сасвим нетачан и погрешан смисао одлукама епископа Артемија, свесно игноришући оправдане и јасне разлоге које је епископ Артемије имао у доношењу својих одлука, које је јавно објављивао па су самим тим и биле лако доступне као што смо и показали. Поред тога што је овакво понашање подгоричког попа узурпација и кршење канонског поретка у Цркви, његове јавне клевете потпадају и под канонску осуду, јер се није чак удостојио ни да савесно истражи тему за коју клевеће и оптужује канонског епископа, већ испаљује лажне тврдње које додатно лажно представља као плод некаквог свог истраживања или сазнања.

Апостолска правила

55. правило:
Ако неки клирик увреди епископа, нека буде свргнут јер се старешини свога народа не говори ружно (погл. Дела ап. 23, 5).

Али ми се нећемо бавити толико самим Џомићем, којега ће Црква кад тад осудити, баш као и његове менторе и узурпаторе црквеног поретка, већ више његовим џомбама којима покушава да дисквалификује владику Артемија.

џомба – свих и свуда

А при томе је Косово и Метохију, заветну земљу Срба – свих и свуда – како је говорио Вук Караџић, одредио као „свој канонски и јурисдикцијски простор у који су му се грубо умешали поједини моћници у крилу СПЦ“!?! Нисам чуо да је Владика Артемије осудио Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија када су 1999.г. скупљали мртве Србе по Косову и Метохији!

Наравно да правни саветник Митрополије одлично зна да није епископ Артемије одредио Косово и Метохију као „свој канонски и јурисдикцијски простор у који су му се грубо умешали поједини моћници у крилу СПЦ“, већ је тако омеђено Светим Канонима Цркве и СА Сабора који га је поставио као епархијског Архијереја на Косову и Метохији, тј епархији рашко призренској и косовско метохијској. Покушај дисквалификације овог канонског поретка флоскулом о „заветној земљи“ по предању Вука Караџића је бедан.

Апостолска правила

41. правило:
Наређујемо да епископ има власт над црквеним стварима. Њему (епископу) поверене су драгоцене душе људи, то тим пре њему треба да буде поверено старање о новцу, тако да он има власт, са страхом Божјим и сваком побожношћу, њиме да располаже. Уз помоћ свештеника и ђакона треба да даје онима којима је потребно; исто тако (ако је потребно), нека и сам узима за неопходне потребе, како своје тако и браће која су странци, да ни у чему не би трпели оскудицу. Јер, и закон Божји наређује да они који служе олатру, од олтара да се издржавају; јер, ни војник о своме трошку не подиже оружје против непријатеља (погл. 1. Кор. 9,7,13).

Још бедније је прозивање вл. Артемија да осуди Амфилохија и Атанасија када су НЕПОЗВАНИ и без благослова надлежног канонског епископа „скупљали мртве Србе по Косову и Метохији“. Данас је већ очигледно да су то радили у циљу пропаганде, а нарочито Амфилохије који је свуда са собом водао и камермана и фотографа и од својих неканонских шпартања правио презентације и филмове у којима велича самог себе и НИГДЕ и не помиње канонског епископа Артемија. Нигде, ни једном речју, ни једним словом. Ту дрскост двојице „браће“ вл. Артемија санкционишу Свети Канони Цркве:

уплитање епископа у туђу епархију

У погледу гостовања Епископа Сардикијски Оци су, имајући у виду 14. канон Апостолски и забрану да Епископ по својој вољи одлази у другу Епископију ради помоћи „онима, који су тамо“, установили рок од три седмице само, за боравак Епископа у другој Епархији, као госта тамошњег Епископа. Дуже бављење Епископа у другој Епископији није упутно (порађа подозрење у намере тога Епископа), штетно је (трпе послови у његовој Цркви), и огорчава поверени му народ. Временским ограничењем фактички је сужен обим послова, које Епископ – гост може предузимати.

14. правило: Епископ не сме, оставивши своју епископију, прелазити у другу, без обзира што је од многих наговаран на то, осим ако нема некакав оправдан разлог који га побуђује на такав поступак; тако да може више користити онима својом побожном и благом речју, који су тамо, али и ово не може чинити својом вољом, него уз допуштење сабора епископа и након много молби.

Према наведеним канонима, све и да су имали оправдане разлоге који их побуђују на шпартање Косовом и сликање поред мртвих и унакажених Срба, ова двојица епископа су за то морали добити благослов надлежног епископа, али и допуштење Сабора након МНОГО молби! Пречасни Џомић одлично зна да ни Амфилохије ни Атанасије нису имали ни један од потребних благослова, па управо и зато дрско прозива епископа Артемија за овај случај. По Џомићу је изгледа епископ Артемије крив што су Амфилохије и Атанасије грубо кршили каноне?

Потурање „заветног предања“ Вука Караџића је само бедан покушај да се оспори канонском епископу власт над додељеној му епархији, чиме се покушава оправдати уплитање свих и свакога у послове овог епархијског Архијереја. Ево видимо да се и један подгорички поп дрзнуо да суди делима епископа и тумачи по свом лажљивом уму. Нарочито се покушава оправдати саботажа против власти епископа у изградњи цркава и храмова на његовој епархији. То право се упорно оспорава епископу Артемију, а лажљиви поп Џомић је незадовољан зашто епископ Артемије није ЊЕГА консултовао при уговарању и договарању изградње. Ја сам исто сагласан да је требало консултовати Џомића, јер он уме баш лепо да одбруси другој страни:

Цитат:

Džomić: Svi pravoslavni hramovi i manastiri koji se nalaze na teritoriji Republike Crne Gore jesu vlasništvo pravoslavne Mitropolije crnogorsko-primorske i pravoslavnih Eparhija budimljansko-nikšićke, zahumsko-hercegovačke i mileševske.

RSE :Posto je ta crkva podignuta uz manastir Rustovo, logicno je da je to na teritoriji odnosno na zemlji Mitropolije, jeli tako?

Džomić: Mitroplije crnogorsko- primorske bez svake sumnje.

http://www.slobodnaevropa.org/Content/Article/705154.html

У Црној Гори су тако сви храмови и манастири власништо епархија, само су на Косову и Метохији ти храмови неко свеопште власништво свих Срба свуда, према заветном предању Вука Караџића? Господине Џoмићу, зар стварно мислите да смо толики кретени и да нам можете продавати овакве магле?

Чији је Острог?

Svih 85 parcela i svih 18 objekata upisano je u vlasništvo Mitropolije crnogorsko –primorske, tek ranih devedesetih; do tada je to bila svojina crkvenih odbora. Kako i zahvaljujući kome je došlo do munjevite promjene vlasništva – „nema tajne tajnije“, kako se kaže u jednoj pjesmi.

Ko je ovdje naivan? Mitropolija sigurno ne. Niti mitroplit Amfilohije koji je svojevremeno, zajedno sa čelnicima crnogorske vlasti, započeo akciju preregistrovanja vlasništva.

Neograničena prava i bezgranična nemoć: Ali, sve katastarske zavrzlame ne ograničavaju državu Crnu Goru da se pozabavi devastiranjem jednog od najznačajnijih spomenika kulture na svojoj teritoriji. Zakon kaže da je „svrha zaštite spomenika kulture njegovo očuvanje u neokrnjenom i izvornom stanju“. Piše i da se pravo svojine može ograničiti, ako je to u opštem interesu (čl. 12).

Na stranu možemo staviti pravno-svojinske odnose. Manastir Ostrog je još 1961. godine proglašen zaštićenim spomenikom kulture što onemogućava i vlasnike i korisnike da na njemu čine intervencije bez dozvole države, u ovom slučaju oličene u Zavodu za zaštitu spomenika (47-91). Takva dozvola, stoji u pomenutom izvještaju Ministarstva, nikada nije ni tražena ni dobijena.

Ali, radovi bez dozvole, u izvedbi Srpske pravoslavne crkve, odvijaju se na svetom mjestu nesmetanom žestinom. Ovakva nedodirljivost SPC daje pravo i na aroganciju koju Pravni savjet Mitropolije javno ispoljava izjavama da „za njih ne važi Ustav Crne Gore, već Ustav Srpske pravoslavne crkve“.

I sad, kako očekivati od države da riješi probleme vezane za spomenik najvišeg državnog značaja, za šta ima sva zakonska pokrića, kada za ostavljanje limenog zdanja na Rumiji kao alibi poteže ugovor o kreditu sa Svjetskom bankom?

Gordana Borović
http://www.portalanalitika.me/politika/tema/3418-iji-je-ostrog.html

Нећемо се овде бавити лименом црквом на Румији, коју је подигао м. Амфилохије, који уз себе има тако врсног правника. Само ћемо подсетити правника на одредбу Устава СПЦ, на који се правни савет Митрополије позива у претходном цитату:

надлежности епархијског Архијереја

Члан 108
8 ) стара се да се цркве, манастири и капеле граде у стилу који је усвојен у Српској православној цркви и да се цркве, манастири и домови верних снабдевају иконама у православном духу;

[Сутра (05.07.2010): Џомићеве лажи о екуменизму вл. Артемија]

извор: Православни форум ИХТУС