Вести

– Оче Клеопа, где се спасава човек? У засебном, идиоритмичком животу, у општежићу или у свету, у граду, у селу?

+++

– Човек се спасава и овде, и у граду, и у селу, и било где, ако има три добра дела: праву веру у Исуса Христа, добра дела и смирење. Спасава се било где, ако има те три ствари. А ко их нема не спасава се нигде.

– Докле треба да досеже послушање у манастиру?

– Творићу послушање док не будем почео да пузим. Христос је носио крст на раменима, и ја желим да носим послушање Христа ради. У мери у којој ћеш се самосавладавати и у мери у којој ћеш трчати супротно, не од бола ка задовољству, него од задовољства ка болу, у тој ћеш мери бити војник Исуса Христа, и разапети тело; и разапећеш се са Христом и моћи ћеш да кажеш као Павле: Са Христом сам се разапео и живим. Али више не живим ја, него Христос живи у мени (уп. са Гал 2, 19-20).

– Оче, ако је ко одлучен од причешћа, може ли узимати нафору?

– Може, како да не. Ко је рекао да се не може?

– Чуо сам да није допуштено узимати нафору, ако си одлучен од причешћа. Дакле, може узети нафору?

– Најпре богојављенску Свету воду и затим нафору. Кад год се исповеди, може узети богојављенску Свету воду, то је као пола причешћа. Али и нафору увек; само када је у каквом искушењу није му дозвољено.

– Када се не може узети света нафора?

– Не можеш више узети нафору, ако си после поноћи узео кашику воде или мрву хлеба – готово! Јер дан отпочиње од поноћи;

– Не могу узети нафору жене које су у месечном циклусу;

– Не могу узети нафору мушкарци који су искушани ноћу у сну;

– Не могу узети нафору који су завађени и не помире се;

– Не могу узети нафору и не могу целивати Свете иконе, нити свештеникову руку, нити стајати да им стави путир на главу муж и жена, ако су ту ноћ имали однос;

– Не могу узети нафору који због јавних грехова нису достојни да им се примају дарови у цркви.

Тако каже књига.

– Оче, у Библији не пише да није добро јести месо.

– А Свето Предање? Зар ми немамо канонско право? Јеси ли читао Законоправило? Јеси ли читао Велико црквено правило? Мало правило? Ми имамо каноне Источне цркве. Ми имамо током године четири поста, која су установили Свети апостоли, Христос. Није ли Христос постио 40 дана и 40 ноћи?

– А за монахе, који увек једу без меса?

– Монасима није допуштено да једу месо. Чуј шта каже Св. Калиник, чије су Свете мошти у Черники[5]: „Монасима или монахињама који буду јели месо у манастиру или када буду отишли кући родбини или у град – две године одлучења од причешћа, 39 удараца шибом по леђима, цео сабор да га проклиње и да га избаце из манастира“.

Ово вас мирјане не обавезује да не једете месо. Нас монахе да. Зато што монаси треба до смрти да чувају девственост, како их је њихова мајка саздала. Ако си се прејео меса и кобасица и напио вина, одводи те ђаво за женама и пропао си у векове векова.

Монах треба да заузда коња. Зар не чујеш шта каже апостол Павле? Свакога дана изнуравам тело и савлађујем га, да не како, проповедајући другима, постанем саблазњен (уп. са 1. Кор 9,27).

Свети Оци кажу да је тело звер. Немој га неговати више но што је потребно. Тело је непријатељ. Свети Исихије вели: „До смрти се немој уздати у своје тело“. Тело је највећи непријатељ спасења, јер је природа искварена у рају. И све време оно вуче ка земљи и ка паклу.

– Кога да упишемо у поменик?

– Када састављаш, чедо, поменик својих за Литургију, стави и једног или двоје сиромаха, или коју удовицу коју нема ко да помиње и умрла је сирота. Велика је то милостиња. То се зове духовна милостиња. Већа је него када дајеш човеку хаљину или јело, јер му помажеш с оне стране, у вецчности.

– Оче Клеопа, које се службе могу служити за мртве? Парастоси, Литургије? На пример, колико се парастоса може давати?

– Оче мој, за мртве и за живе најважнија служба је Света литургија, која је Спаситељева жртва и искупљење. Ако је когод умро, добро је да се помиње на четрдесет Литургија (јер се на Литургији ваде частице и кроз частице има заједничарење са Христом у Светом путиру) и четрдесет парастоса. Тамо се врше раздрешења, јер на једном парастосу има девет раздрешења: седам малих раздрешења која твори свештеник када каже: „Боже духова и свакога тела…“ и два велика, које треба да изговори епископ или свештеник. Дакле, 360 раздрешења има душа током шест седмица на парастосу. Дакле, можеш да даш четрдесет Литургија и четрдесет парастоса током шест седмица.

– Шта ако не знамо да ли је умро исповеђен или причешћен, рецимо да је умро пре више година, можемо ли да га ставимо у поменик?

– Ако се убије, не дај Боже, тога не можеш више стављати у поменик.

– А ако умре нормалном смрћу?

– Да, ма како се она збила. Јер Апостол вели: Након што умре, човек је престао са грехом, не твори више грех. Можеш га ставити у поменик, син је Цркве. Ево кога не можеш стављати ради помињања на Литургији:

– Најпре, не могу се ставити секташи, јер творе грех против Духа Светога, како показује Св. Јефрем Сиријски;

– Не могу се ставити самоубице;

– Не могу се ставити који су живели невенчани;

– Не могу се ставити који су умрли у двобоју;

– Не могу се ставити који су одбили Свете Тајне на самрти. Ако нису хтели да приме свештеника, не смеш их стављати да се помињу на службама;

– Не можеш стављати оне који су псовали Светиње;

– Не могу се стављати да се помињу на Литургији који су склопили брак као родђаци од шестог степена наниже.

Ово су разлози због којих их не можеш стављати да се помињу на Литургији. А за Псалтир само се самоубице и јеретици не могу стављати. Остали се могу ставити без частица када се чита Псалтир. Али на поменику да напишеш: без частица. Нема заједничарење на Светој литургији.

– Може ли се одлазити онима што нису венчани?

– Ако си јео у кући код невенчаног човека, четрдесет дана треба да твориш епитимију, јер је њихова трпеза скрвна.

– И коју епитимију треба да твориш? Колико метанија треба да твориш?

– Треба да твориш епитимију од педесет метанија на дан, са 50. псалмом, током 40 дана. Није допуштено, брате, да живе тако, као животиње.

– Шта се може чинити када желе да ступе у брак двоје младих различите вере?

– Када будеш видео да је православац узео римокатолкињу или протестанткињу или Јеврејку или Туркињу, то се назива мешовитим браковима. Увек жена треба да пређе на мужевљеву страну. Ако је муж православац, она треба да постане православка. Ако неће да пређе на мужевљеву страну, онда нека се раставе. „Нећу с тобом, јер си католикиња, док не постанеш православка“.

– Ако католик пређе у православце, какав поступак треба да се примени?

– Миропомазује му се чело трипут Светим и великим миром и чита му се наложено раздрешење!

– А ако православац предђе католицима, шта се дешава?

– Ко пређе код католика треба да прими папистичко крштење. Постаје католик, али упропашћује своју душу. С католицима још нисмо дошли до јединства. Уступили су у нашу корист до сада неких 13 тачака, али постоји још десет тачака које нас раздвајају.

– А ако ли пређе к јеховистима?

– „Јеховини сведоци“ су ђаволи без рогова. Када будете чули о „Јеховиним сведоцима“, то је секта коју снабдевају Јевреји из Америке милијардама долара, да би раздвојили свет од Христа и Цркве.

– Имам рођака који је живео 60 година и умро тако, напрасно, без исповести. Шта могу да учиним за њега?

– Веома тешко, ако је био неисповеђен, Када умре неисповеђен – као када би умро некрштен. Боже сачувај! Једино, Боже сачувај, ако умре у рату, ако умре несрећним случајем.

– Није био исповеђен од младости.

– Тако дуго неисповеђен? И како је могао живети толико?…

– Оче Клеопа, шта да радим, јер не успевам да нађем себи духовника?

– Ти да га нађеш? Нека он тебе нађе!

– Оче, говори се да долазе тешка времена. Шта можемо чинити?

– Отац је на кормилу. Зар ви не чујете шта каже пророк Давид у 32. псалму? Господ разбија намере народа, осујећује њихова смишљања и осујећује намере владара. А намера Господња остаје довека, мисли Његовога срца – од поколења до поколења.

Не узнемирујте се и не бојте се јер неће бити како они хоће. Ехе, шта све желе они да учине Ви се не бојте! Молите се и осењујте се Светим Крстом с вером, и побећи ће сви ђаволи!

– Да ли се спасавају или се не спасавају мајке које убијају своја чеда?

– За побачаје божански канони одлучују од Светог причешћа на 20 година, ако га је учинила вољно. Ако га је изгубила мимо своје воље – само две године.

– А какву епитимију примају жене које се чувају да не зачну?

– Које се чувају да не рађају децу одлучене су од Светог причешћа на девет година. Ако престану и творе епитимију, смањујеш им до на две године. Ако ли не, потпадају под епитимију оних које творе побачај.

– Ако се догоди да свештеник проспе од Светих Дарова, коју епитимију прима? У једној Светој цркви стари свештеник се саплео о неку особу која је намерно лежала да би прешао преко ње.

– Велики грех имају особе које стоје на путу старом свештенику када он излази са Светим Даровима, јер их може просути. Десило се код више старих свештеника. Светиње још нису освећене, а свештенику се за то забрањује неко време Света литургија, а који је био препрека свештенику одлучује се од Светог причешћа на три године.

Ако би Светиње биле освећене и просуле би се из светог путира, тада свештеник не може више служити неко време и треба да му архијереј наложи епитимију.

– Код нас у цркви свет се гура напред, да би им свештеник ставио путир на главу, када на крају изађе са Светим даровима.

– Ех, свет! Колико људи, толико ћуди. Има цркава у земљи где се ово не ради. Свештеник ако може да мало стави Свети путир, да се дотакне човекове главе – добро, ако ли не – нема никакву обавезу да то чини. То је локални обичај, није општи.

– Оче, мој супруг не жели да иде путем вере, и борим се с њим, али га не могу убедити.

– Стани мало! Не можеш га одједном учинити светим! Шта желим да кажем? Св. Теодор Студит вели: „Жено, не покушавај да супруга одједном учиниш светим, јер не можеш! По мало, по мало се неко обогаћује и у ономе што је телесно, и у ономе што је духовно“.

„Хајде да држимо данас пост, јер је свети петак!“ – „Не могу, јер имам посла!“ – „Хајде да држимо до поднева!“ Дај му кашичицом!

„Хајде да творимо милостињу!“ – „Немам одакле давати!“ – „Хајде да дамо макар хлеб у име Господње. Чашу воде у име Господње!“

„Остави псовање!“ – „Не могу, јер сам навикао!“ – „Знас ста: остави га макар један дан! Де бори се један дан, да видиш да нећеш умрети!“

На свако добро дело навикавај га полагано! И тако мало-помало када буде видео да је узнапредовао, отпочео би и сам да се труди јачом вољом. Али не одједном: „Море, не твори тако! Не ради тако!“ Ако се будеш тако постављала, удараш секиром где је конац танак и кида се.

Причала ми је нека жена овде: „Оче, борим се с њим десет година да очувамо мало чистоте у постовима, о великим данима. Нисам успела ни на који начин. Рекла сам: Господе, хтела бих и ја да се причестим!“ Јер због њега ни она није могла примати Свете Тајне.

И каже му: „Море, гледај шта је! Молим те, љубави Исуса Христа ради, остави ме да будем чиста Велике седмице, да и ја постим, да бих се могла причестити!“. Јер свештеник јој беше рекао: „Ако можеш да држиш макар једну седмицу, причестићу те“. Јер ако не држи чистоту, може да држи цео пост, и опет се не може причестити. Она је постила пост до Васкрса, али се због њега није могла причешћивати, јер није чувала чистоту у породици. А он вели: „Много је једна седмица!“.

Али научила ју је нека старица, њена рођака: „Девојко, држи ти три дана пост да не једеш ништа, и видећеш шта ће Бог учинити с њим!“ Три дана није окусила ни воде, ништа. Трећег дана дао му је Бог болест, и лежао је до Васкрса. Није му више било потребно ништа! Прошао је Васкрс! Рекла му је жена: „Шта велиш сада?

Хоћеш ли од сада држати постове?“ -„Од сада ћу их држати целога живота, јер замало да умрем! Не треба ми више ништа“! – рекао је он.

Савладала га је жена постом и молитвом.

– Оче, шта значи анатема!

Три казне има Црква! Одлучење, које раздрешује духовник на исповести; свргнуће, код освећених лица – ђакона, свештеника – које може раздрешити епископ; а анатему може раздрешити, веома тешко, Свети синод. Анатема значи силазак за живота у пакао са ђаволима и одсецање од тајинскога тела Цркве Исуса Христа. Само секташе можеш анатемисати, јер су се отцепили од тела Христовог, које је Црква.

– Оче, шта представљају метаније које имамо као правило?

– Колико је лепоте и колико хармоније међу четири земаљске стихије: воде, ваздуха, земље и ватре; та четири саздања делају међусобно сједињена и смешана и несмешана. Два су лака и два су тешка.

У човеку се виде ове четири стихије док твори метаније: две стихије га вуку надоле, к земљи, и две га уздижу нагоре, ка Богу. Ватра и ваздух га уздижу, земља и вода га стално вуку надоле. Човек је језгро свемира. Грци су рекли да је човек мали свет у великом, то јест микрокосмос у макрокосмосу, а Св. Григорије Богослов је рекао обрнуто: велики свет у малом, макро-космос у микрокосмосу. Када се човек клања Богу свим својим срцем и свим својим духовним и природним силама, приноси увек Богу небо и земљу, које садржи у себи.

Човек има у себи од сва четири света: од минералног света, биљног света, животињског света и света духова, и изнад њега има ум, слово (реч) и дух; дух је у виду светлосних зрака усред срца, како показује преобожени умом Григорије Палама.

– Оче, а шта нам можете рећи о крају света?

– Нас не занима када ће бити крај света. Ово нас занима: „Како ћу ја окончати живот?“. Јер Спаситељ је рекао: А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син као човек, до Отац, сам (уп. са Мт 24, 36 и са Мк 13, 32).

А зашто да ја мислим на крај света, ако ћу сутра умрети? Ста ако овај свет потраје још хиљаду година? С чим одлазим ја одавде и шта сам ја ставио у торбу, то ме занима. Јер Спаситељ је рекао: Стражите и молите се, јер не знате дана ни часа! (уп. са Мт 25,13 и са Мк 14, 32).

http://revnitelj.ni5ni6.net/index.php?option=com_content&task=view&id=157&Itemid=1