logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    864 пута прочитано    Датум: 17.06.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Blazenopocivsi Patrijarh Pavle u manastiru Banjska kod vladike ArtemijaMANASTIRE BRANE VEROM. Pobuna monaštva na KiM, koje je napustlo Eparhiju raško-prizrensku, izazvala je bojazan u javnosti da će manastiri koji su ostali prazni, biti meta albanskih vandala i rušitelja, ali i da je SPC na opasnoj ivici raskola.

PRAVDA, 15.06.2010

+++

Verski analitičar Mirko Đorđević smatra da albanskoj strani ne bi odgovaralo da u ovom trenutku upadaju u manastire i ruiniraju ih.

- Ne verujem da bi Albanci upali u manastire, jer bi to bila agresija visokog rizika. Uostalom, ovo je unutrašnje pitanje SPC. Situacija u njoj je vrlo komplikovana i neočekivano brzo se odvija. Na KiM imamo pobunu monaštva koje napušta eparhiju, solidarišući se sa vladikom Artemijem. Sada nemamo pritisak Albanaca, ali ovoga puta sami napuštamo naše svetinje. Ako se ovim tempom pobune nastave, nikako neće biti dobro. Vladika Amfilohije vuče odmerene i razumne poteze u duhu politike patrijarha Irineja, ali rezultata nema. Još uvek nismo u raskolu, ali smo na opasnoj ivici njega – zaključio je Đorđević.

Zoran Čvorović, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kaže da odgovornost za bezbednost srpskih svetinja na KiM mora da preuzme SPC.

- Oni u SPC, koji su uoči protivustavnog razrešenja vladike Artemija bili opomenuti njegovom jasnom izjavom da će ta smena baciti bombu na KiM, moraju da preuzmu odgovornost. Vladičina izjava nije plod nikakavog samoljublja, već proizvod dugogodišnjeg upravljanja Eparhijom raško-prizrenskom – rekao je Čvorović i podsetio da u vreme kada nije bilo državne vlasti, u pojedinim delovima Kosmeta, manastiri su bili mesta okupljanja i duhovnog okrepljenja srpskog naroda, a brojno monaštvo plod duhovnog rada vladike Artemija.

- On je odbijao saradnju sa organima takozvane države Kosovo i navodnim prijateljima u međunarodnoj zajednici. Takve poteze SPC ocenila je kao politički štetne, a zanimljivo je da sada svoju zabrinutost iskazuje vladika Teodosije, koji je primao lokalne predstavnike KiM Šiptara i Džozefa Bajdena. Ono što je sigurno, jeste da srpske svetinje neće sačuvati ni KFOR, ni KPS, ni Bajden, već Gospod i Sveti Sava ako Srbi budu dostojni naslednici svog pravoslavlja – naglasio je Čvorović.

Velika seoba bratstava i sestrinstava

Marko Pavlović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, istakao je da napuštanje manastira u Eparhiji raško-prizrenskoj poprima velike razmere.

- Seobe srpskih monaha podsećaju na Veliku seobu Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Kao što patrijarh Arsenije nije bio odgovoran za seobu i njene posledice, tako ni siroti monasi, čiji je duhovni otac proteran, ne mogu biti odgovorni za sudbinu manastira koji mogu da zapuste. Straha od mogućeg raskola ne treba da se plaše čeda svetosavske crkve, nego oni koji se odvajaju od narodne crkve ljubeći ruku papi, kao svemogućem šefu sveopšte duhovnosti – objasnio je Pavlović.

M. Karić

+++

+++

+++

ZAKASNELA ODBRANA SRPSKIH SVETINjA

U teškoj i vanrednoj situaciji, koja je poslednjih meseci zadesila Eparhiju raško-prizrensku i kosovsko-metohijsku, još jednu reakciju izazvalo je peaGovanje episkopa Teodosija, povodom najavljenog povlačenja KFOR-a. Ono je najavljeno najpre iz manastira Gorioč i Budisavci, a potom iz Penke Patrijaršije, Gračanice, Visokih Dečana, Deviča, Zočišta i Svetih Arhangela. Jeromonah Ksenofont, iz manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, kaže da episkop Teodosije najavljuje da „crkva ne može da prihvati da njene najznačajnije svetinje obezbeđuje kosovska policija”, i da to reagovanje ne bi iziskivalo „tuk na utuk”, da u njemu nije bilo moguće pročitati nekoliko, u najmanju ruku čudnih, elemenata, koji možda zahtevaju i neko dodatno razjašnjenje, imajući u vidu da dolaze iz usta jednog tako visokog dostojanstvenika SPC.

- Proces predavanja bezbednosti počeo je još odavno, a predstavnici naše crkve bili su gotovo nemi kada se KFOR povlačio iz brojnih srpskih enklava i sela, prepuštajući sigurnost kosovskih, a pogotovo metohijskih Srba, na „profesionalnu brigu” KPS-a – kaže otac Ksenofont, i dodaje da čovek mora da se zapita otkuda tek sada ovako burno reagovanje iz vrha SPC. – Mnoge od svetinja, koje je obnavljala komisija u kojoj je učestvovao preosvećeni Teodosije, predane su odavno na „čuvanje” kosovskoj policiji, a među njima i Saborna crkva u Prizrenu, sa episkopskim dvorom, kao i drevna Bogorodica Ljeviška, najlepša gradska crkva na Balkanu, sa jedinstveno sačuvanim, originalnim zvonikom. Zašto se još tada nije reagovalo na činjenicu da KFOR predaje Ljevišku na čuvanje KPS-u, i čime je to manastir Gorioč važniji od Ljeviške? Kako to da srce Raško-prizrenske eparhije, Saborna crkva i episkopski dvor, nisu bili vredni pažnje da se od KFOR-a, još tada, zatraži ostanak? – naglašava otac Ksenofont.

On podseća da episkop Teodosije niti jednom rečju u svom obraćanju ne pominje Rezoluciju 1244 SB UN.

- Ona je još uvek jedini opšteprihvaćeni međunarodni dokument, kojim se definiše status Kosmeta unutar Srbije i predviđa budući status KiM, kao „suštinsku autonomiju”, i time garantuje integritet i suverenitet. Preosvećeni Teodosije ide korak dalje, tvrdeći, poput nekih krugova u međunarodnoj zajednici, da je mandat KFOR-a statusno neutralan, što je apsolutno netačno. Znači li to da crkva fabi koracima napred u sledovanju srpskim političarima, a možda im daje i ohrabrenje, ka nekom umekšanom i poluprimetnom priznanju Kosova, ili barem pragmatičnom i „dobrosusedskom” pristupu? Da li u tom pravcu ide i najavljeno deljenje Eparhije raško-prizrenske na njen raški i kosovski deo? Čujemo da je taj plan poluzvanično već predstavljen mnogim predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu pri njihovim susretima sa novom upravom eparhije, a pre ikakvog informisanja srpske javnosti – zabrinut je otac Ksenofont.

Preventivno zatvaranje manastira

Jeromonah Ksenofont smatra izuzetno važnom svojevrsnu pretnju KFOR-u, da će biti izvršeno preventivno zatvaranje manastira, ukoliko zaista odluči da napusti Gorioč i Budisavce.

- Veoma čudno i nerazumljivo. Verovatno će preosvećeni Teodosije reći da nemam pravo na kritiku, jer zbog podrške vladici Artemiju i sam napuštam Svetoarhangelsku svetinju. To situaciju čini još čudnijom, jer se priča o preventivnom zatvaranju manastira i gašenju monaškog života u njima, a monasima koji traže kanonske otpuste, da bi udomljenje pronašli u nekoj drugoj eparhiji, prete crkvenim procesima i najstrožim kaznama – zaključuje je otac Ksenofont.

Eparhija: Parohije rade redovno

Eparhija raško-prizrenska saopštila je juče da „najveći deo monaha i monahinja” i dalje živi u svojim manastirima i redovno obavlja svoje dužnosti.

- Svi parohijski sveštenici su i dalje na službi u eparhiji i redovno obavljaju parohijske dužnosti. Sa žaljenjem mora da se kaže da je jedna manja grupa monaha samovoljno napustila neke od manastira eparhije, kako je to objavljeno u medijima, ali nijedan manastir eparhije nije ostao prazan. Većim delom je reč o monaškim licima koja su više puta i pre toga menjala svoje mesto boravka i koja su, kako se saznaje, sada odlučila da žive po privatnim kućama ili objektima, ističe se na sajtu eparhije.

M. Karić

Izvor: „Pravda“, utorak, 15.jun 2010, str. 10-11.




3 коментара у вези “Otac Ksenofont – reagovanje povodom pisma ep. Teodosija u vezi povlačenja KFOR-a”
  1. “Vladika Amfilohije vuče odmerene i razumne poteze u duhu politike patrijarha Irineja, ali rezultata nema. Još uvek nismo u raskolu, ali smo na opasnoj ivici njega – zaključio je Đorđević“.
    Овај велеумни Ђорђевић се на перчин попео многима који прате живот и рад наше Цркве. Раскол који нам је приредио Јосип Броз је безазлена ствар у односу на ово што су нам приредили данашње световне вође са већ осведоченим екуменистима из наше Цркве. Наравно по диктату из Ватикана. А “дух политике Патријарха Иринеја“ је сваки православни Србин могао да види кроз његове речи о “веома моћном човеку Папи“. Не стављам се на страну Владике Артемија из јединог разлога што је Владика био окружен голим криминалцима које и лично познајем, али не може се пренебрећи чињеница да је мој и нађ Владика први после Светог Саве у историји наше Цркве, који је замонашио тако велики број монаха. А зна се да су монаси ти који су одржали све наше светиње на Косову и Метохији и то мало народа шти је остало на Косову и Метохији. Као верник морам да одам признање за такав рад Владике Артемија, као и за то што је отоврено био противник да нам порушене светиње обнављају они који су их порушили, као и то да је велики противник унијаћења и ако се, не дао Бог, догоди да римски Папа крочи на ову нашу земљу, уз добродошлицу наших духовних вођа, ни ја нити ико из моје породице више неће иамти шта да тражи у таквој Цркви.

  2. Коначно: и “епископу” Теодосију долази из гу.. у главу!
    Али, како каже наш народ: “Боље икад, него никад!”
    Ако овако настави, као што је то чинио (и чини) његов
    духовни родитељ, епископ Артемије, онда и он може да
    очекује долазак синодалне УДБЕ, у лику неког Сатанасија
    или Емпилатија.
    Њега неће, можда,(осим ако му се “напакује”) осуђивати
    за мелверзације, али хоће, богами, за противљење (зло)
    духу политике патријарха Иринеја, оличене у флоскули
    “о веома моћном човеку Папи!” (читај: Надчовеку!).
    Што се тиче епископа Артемија, да је био окружен крими-
    налцима, како наводи г-дин. Николае у свом коментару,
    може да се наведе, као олакшавајућа околност (за еписко
    па Артемија), чињеница да је и Господ Исус Христос Наза
    рећанин био разапет (и разапиње се и сада!) између два
    криминалца (разбојника)!.
    Еписком Артемије следује свог и нашег Господа Исуса
    Христа, који се свагда РАЂА, ПРЕОБРАЖАВА, РАЗАПИЊЕ (на
    Крсту), ВАСКРСАВА, БАЗНОСИ (на Небо) и СЕДИ СА ДЕСНЕ
    СТРАНЕ ОЦА (Неба и Земље).
    С поштовањем,
    Драган Славнић

  3. Заправо је све једноставно у одговору на питање – ком се царству вл.Теодосије приволео?
    Јер: духовног се оца одрекао, али своје мајке у телу изгледа није. Сва је прилика да брига за манастир Гориоч потиче отуда што у том манастиру борави као монахиња његова рођена мајка. И сва је прилика да њој не може да командује, ни да постане игуманија кад је смењена мати Антуса, нити да оде из Гориоча, иначе би је једноставно преселили. Нека је Господ поживи у здрављу.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo