Вести

Nekad se iza najbanalnije informacije može kriti pripremljena zamka. Nije zgoreg malo sačekati, pustiti da odspava negde u glavi, uključiti naknadnu pamet i tek onda pustiti u „opticaj“.

Radomir Reljic, 14.06.2010

+++

„Srbija treba da ubrza restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća, što bi moglo da se poboljša pozicija privatnog sektora, unapređenje i transfer tehnologije, korporativnog upravljanja i obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava, izjavio je šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger.“-(Vesti 29.05.2010)

Očigledno je da je ovaj predstavnik MMF-a dobio zadatak od nalogodavaca iz naslova, da u Srbiji izvrsi pritisak na Vladu, za donosenje zakonskih i regulatornih odluka, kojima bi i zadnja opstedrzavna i narodna dobra presla u njihove ruke. Ocigledno je da se „puca“ na Telekom i energetski sistem, čime bi se malo utolila nezajazljiva glad ovih belosvetskih prozdrljivaca.

Decenijskom rasprodajom opstedrustvenih dobara u bescenje, ova namestenicka vlast je dovedena u perfidno proizvedeni polozaj- izmedju naroda i svojih mentora-tako da vise i nema alternativnog nacina da im se odupre. Drzava i narod su do guse zaduzeni od istog ovog MMF-a, Svetske banke i razlicitih finansijskih lesinara. Tapiju na ovu omcu oko vrata sopstvenoj drzavi i narodu, da bude apsurd sudbine, potpisali su isti ti namestenici, kojima je narod „dao“ legimitet a sastavili ambasadori drzava iz kojih dolaze isti ovi mesetari.

Svetske ale planski pletu svoju mrezu! Njihovi sisajuci pipci su u najvecoj meri prikopcani na bankarski sektor. Isti onaj, koga su u saradnji sa domacim namestenicima, doveli na rub propasti a onda pokupovali u bescenje. Ovim prvima su Telekom i energetski sistem dezert koga dugo iscekuju, creva im vec krce a sline vec cure niz podnabule vratine. Domacim namestenicima je to nacin da prezive do sledecih izbora, podmire sopstvene apetite, pokrpe budzetske rupe i podmazu izborni sistem. Ako slucajno ne uspeju, da na jednu gomilu sakupe 126 skupstinskih klimoglavaca, nema da nece da bude(Sojic), uskocise opet ambasadori kao pojacanje sa rezervne klupe. Koga jos interesuje sto ce zadnje zalihe dati na cuvanje: misevima kacu sira, cuvenom rumunskom grofu crvenu transfuzionu supstancu a ovcije blejanje vukovima na poverenje!?

Svakodnevno smo svedoci intervencija koje na domacem finansijskom trzistu vrsi NBS-e. Pod izgovorom fluktirajuceg kursa dinara, dovodjenja inflacije pod kontrolu i zastite domace valute, svakodnevno se pusta u prodaju odredjena kolicina novca iz deviznih rezervi.Te iste devize kupuju strane banke, placajuci ih dinarima koje su zaradili poslovnim transakcijama(mahinacijama) i kreditiranjem gradjana, sa istom tom nelojalnom konkurencijom(monopolom) protiv koje se oni navodno bore. Njihov krajnji cilj, kolektivno duznicko ropstvo, revnosno upotpunjuje ministar (grobar) srpske ekonomije-predsednik G17 Minus i URS (Udruzenih rasturaca Srbije). Za tu svrhu vec su ubaceni privatni krediti, osmisljeni od namestenicko-strane udruzene bagre i bice subvencionisani od onih koji vec klece na koljenima(budzetski punjaci).

Ista lova samo kruzi! Ovaj Klunijev saradnik(grobar) „dobro brine brigu“ fiskalnog dela ekonomske politike. Monetarni deo izvrsava njegov klupski igrac, guverner u ostavci, zaradjujuci dodatnu fotelju-smestenu u krugu bagre iz naslova.

Dokle tako? Dok se ne rasproda i ovo malo sto je preostalo ili dok se narod ne doseti!? Zato oni i zure sa svim tim rasprodajama, sprecavaju izbore i nadaju se da ce sve to uspeti da rascerece do narednih,redovnih ili vanrednih. Teritorijalno cerecenje Srbije je krajnji cilj, a ovo ekonomsko i monetarno, samo su pripremne radnje. Jer, ekonomski i finansijski unistena Srbija, nece vise imati nacina da se odbrani bioloski.

I kome ce, nekad kad sve ovo prodje, padati na pamet da glodje ove ubacene koske iz nase proslosti!? Opet ce na scenu stupiti oprobana medijska mantra-podvucimo crtu, u ime nase dece, zaboravimo proslost i okrenimo se buducnosti.
Predosecam da ce sadasnji pioniri, deca svih ovih danasnjih tata, bacati neke druge stvari na glodjanje. Razasuti po svetskim mondenskim letovalistima, smrkace belo, razglabati price o ekonomskom patriotizmu, dizati spomenike svim nasim grobarima i roniti gorke suze o sudbini jadnog i napacenog naroda.

Potpisnik ovih redova bio bi najsretniji, ako se tada ispostavi, da je on bio samo jedna-ptica zlosutnica.

Radomir Reljic