Вести

Otac NIKOLAJ, bivši iguman manastira Crna Reka. Svi monasi i ja rešili smo da se odmetnemo i nastavimo s podrškom pravednoj borbi episkopa Artemija, poručuje Nikolaj.

+++

Odluka da napustimo manastir Crnu reku bila je saborna, a sa vladikom Artemijom nismo ni u kakvoj vezi, pa ni u telefonskoj, kako mu i ovo ne bismo natovarili na vrat, kaže otac Nikolaj, bivši starešina manastira Crna reka u razgovoru za „Vesti“.

Nakon što su bez kanonskog otpusta napustili manastir Crnu reku, 17 monaha smestilo se u selo Loznica kod Čačka, u etno-domaćinstvu Miloja Stevanovića.

– Naš slučaj je do sada nezabeležen u srpskoj crkvi, kao što je nezabeleženo i to da jedan episkop bude uklonjen bez dokazane krivice i bez suda, kao što je to slučaj s Artemijem. Bratstvo manastira Crna reka je preko ove nepravedne odluke nekako i prešlo, ali ono što je prevršilo svaku meru i izdalo naše strpljenje bila je odluka da episkop Artemije ne bude više naš duhovnik. Tada smo ustali da podržimo pravednu borbu episkopa Artemija koji je naš manastirski duhovnik već 28 godina. Odlučili smo se da se odmetnemo u hajduke. Da, baš tako, da se odmetnemo u hajduke.

Napustili ste manastir bez kanonskog otpusta, šta to znači?
– Tražili smo od Amfilohija otpust osam dana pre nego što smo napustili manastir, ali on je rekao da nam otpust neće dati. Posle toga su braća saborno odlučila da napuste manastir, svesni svih mogućih posledica. Dao sam slobodu braći da svaki od njih pojedinačno odluči molitveno, po savesti, i oni su odlučili ovako. Sedamanest monaha je krenulo, a u manastiru je ostao jedino otac Irinej kako bi predao manastir vladiki Teodosiju i dva naša brata koja se nalaze u planinskim isposnicama. Ovo je bilo vreme da pokažemo kakvi smo bili učenici vladike Artemija i da pokažemo našu veru. Odnosno, da pokažemo šta smo od našeg učitelja i duhovnika Artemija naučili.

Kako je narod tog kraja doživeo odlazak monaha?
– Manastir Crna reka je bio duhovna oaza i sigurnost za žitelje tog kraja, pa je ljudima naš odlazak istinski teško pao. Veliki je plač bio i velike suze, ali više nije imalo smisla ostajati tamo. Crna reka je za nas sada samo lep san. Jer, ovo je rat u kojem se dobijaju i gube bitke, ovo je rat za pravoslavlje.

Zbog čega ste došli baš u ovo selo na planini Jelici?
– U pitanju je slučajnost jer je naš brat Miloje Stevanović, koji je veliki vernik i dobitnik mnogih gramata, čuo šta se dešava i odmah nam ponudio gostoprimstvo u svom etno-domaćinstvu u selu Loznica. Dočekani smo solju i hlebom, što govori da ljudi poštuju našu odluku da se borimo za našeg vladiku i duhovnika Artemija, za naše dostojanstvo, a ponajviše za pravoslavlje. Ovde smo i ne znamo šta ćemo dalje, ali smo odmah obavestili i vladiku Hrizostoma na čijoj smo eparhiji da nećemo činodejstvovati, ali da nam niko ne može zabraniti da se molimo Bogu.

Od patrijarha i Sinoda samo kazne

Može li patrijarh srpski Irinej da razreši ovu situaciju?
– Nisam siguran da može i da ima nameru. Ne očekujemo milost ni od njega, ni od Sinoda, već kazne. Oni su na potezu, a mi ćemo podneti sve kazne ma kakve one bile, ali nam je savest čista.

Izdaja svetosavlja

Sprema nam se nešto zbog čega će se mnogi u grobu prevrnuti, nešto što se nije moglo pretpostaviti ni u fantazijama. Dakle, da bi ušli u Evropu, priprema se izdaja svetosavlja i svetog Save, srpstva i svetih predaka mučenika. Priprema se unija sa Latinima, što potvrđuje i izjava nadbiskupa Hočevara po kojoj „Srbi ne mogu u Evropu sa svetim Savom“. Na sve ovo je ukazivao i episkop Aremije i to je razlog zbog čega je napadnut, tvrdi otac Nikolaj.

07. 06. 2010. 00:00h | Z. MARJANOVIĆ; VESTI

+++

+++

+++

Писмо протосинђела Николаја епископу жичком Хризостому

ЊЕГОВОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ ЕПИСКОПУ ЖИЧКОМ Г.Г. ХРИЗОСТОМУ

Ваше Преосвештенство, благословите!

Овим путем Вас обавештавамо да ће братство манастира Црна Река од 03.06.2010. године једно време боравити на подручју Ваше Епархије и то у приватном смештају у селу Лозница у околини Чачка. На месту нашег пребивања клирици неће свештенодејствовати. Време нашег боравка ће зависити од добијања канонског пријема у некој од Епархија СПЦ. Својим боравком у Вашој Епархији не желимо да ширимо смутњу у народу или да обављамо било какву антицрквену делатност. Стицај околности нас приморава да се само тренутно налазимо у Вашој Епархији. Молимо Вас да нас разумете и да ово наше обраћање схватите као израз наше спремности да својим присуством на подручју Ваше Епархије ни на који начин не утичемо на мир и поредак у њој устројен.

У нади да ћете имати разумевања за нашу невољу, проси Ваше свете молитве и благослов и целива свету десницу Вашег Преосвештенства

Лозница

04.06.2010. године

Протосинђел Николај Николић

са својом у Христу братијом

Преузето са портала „Борба за Веру“