logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    1.196 пута прочитано    Датум: 29.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Монах Антоније (Давидовић)Великом Црквеном Суду Патријаршија СПЦ Српске Православне Цркве ул. Краља Петра 5

монах Антоније, 28.05.2012

+++

Поштована господо, цењени Оци који Ум Христов имате те Вас управо стога Оцима и пастирима ословљавамо докле год то испуњавате душом и телом – Помаже Вам Господ Бог свима и у свему, а нарочито у расуђивањима и судовима које доносите, прво о себи самима, а онда и о ближњим истоверним својима, нашта сте управо и позвани позивом својим.

Не приличи хришћанину бранити се од клевета људских нанетих њему лично, јер би таква самољубива и сујетна одбрана садржала и зачетак освете, а речено нам је свима „Не свети се – освета је Моја“.

Још мање приличи хришћанину да потписује акте насупрот и шаље указе ближњем своме који му је физички доступан сусрести се и могући му их усмено саопштити или саслушати га, јер све је то знак неповерења према брату свом како вели свети Варсануфије Велики и сва та папирологија недоликује хришћанима. Зар нама којима је Господ Христос – Реч Оца Небескога – сведочанство речи братске ништа да не значи већ да потребујемо некакве потписе, дописе и клаузуле. Не позвати оптуженог на саслушање и суочење са тужиоцем наслеђе је незнабожачких диктатора и латинских инквизитора, а православље(!), какве оно има додирне тачке са тим лакомисленим и разбојничким духом овога света.

Стога, од нашег општехришћанског Великог Црквеног Суда, а у име Светог Предања Једине Православне и Правоживеће Цркве Божије, искам да ми се допусти, ако не по Црквеном, а оно бар по римском незнабожачком праву, да се браним од оптужби усмено, живом и јавном речју. Време пак за припрему одбране не захтевам, јер је исувише лако одбранити се од овако очигледног кршења, свима смиренима кристално јасног, преданог нам од светих Отаца покајно-исповедничко-благодатног Духа Једине Свете нам Цркве Божије.

„Покајте се јер се приближило Царство Божије“. Ономе који се каје придодају се брижне епитимије, „казнице“ које побуђују одржавање покајног духа и сагледавање величине греха свога према Господу Љубави, како би се свецело сагледавши га према греху своме убудуће од истог обазриво уклањао. Коначне казне на земљи, као што је то сада покушано учинити, се у Цркви изричу само јеретицима и упорним јавним саблазнитељима и срамотитељима имена православнога, хришћанскога. Прескакати расправу о небивалим саблазнима Судија, те допуштати да такве Судије пресуђују делима потчињених им нижњих који их разобличавају, није ли то дух латинске инквизиције на месту светог православља. Ускраћивање јавне одбране увек је сведочило о неправди тужиоца и судија, и све то на земљи и може да потраје, али само и једино до Страшног Јединоправедног Суда Љубави Божије, Суда Божијег који неће кажњавати неправеднике, већ их издвојити са све немирима и самомучењима гордости својих, како више навек не би мучили праведнике и покајнике међу родом људским, већ их у вечности од истих спасити у припремљеном им блаженству Христа кога су по земљи побожно Православили.

Судије које наводно воле цео свет (а посебно римског анатемисаног архијеретика) једино не подносе домашње своје који их брижно критикују у њиховим опуштеним екуменским дружењима са иновернима, они заборављају да „ским си такав си“ да се слуге истине не смеју дружити са слугама лажи, те да су Јевреји пре Христа увек одступали од Бога када су се дружили са другим иноверним народима. Сетимо се овде речи светоотачких: „Границе између православља и јереси су крвљу пострадалих од њих нам светитеља исписане“. Преке Судије које саветују непротивљење иноверном злу нису ли нови инквизо-толстојевци – јер зло такви више и непримећују, како у себи самима тако и у свим другим зловерним религијама и филозофијама, већ једино у својим домаћим разобличитељима. Нпр. када те неко узнемири и разгњеви не сме се само осветнички тежити казнити тај неко, већ констатовати свој гњев и немир личне рањене гордости, па тек онда приступити расуђивању о поступцима „тог некога“ који нам је , често, само несвесно поставио дијагнозу наше болести. Не примећује ли се овде толстојевштина у односу према јеретицима, а инквизиција према домаћим сведоцима одступања од предањског духа Јединосветог Православља.

Али, опет, са искреном надом да све ово умишљам, молим те Велики Црквени Суде за живу реч одбране, не себе ради већ монашког завета Богу ради који тежите ми наводно „у Име Божије“ одузети, молим Те једино стога да се надаље не би урушавао дух светог Предања Цркве наше Јединосвете, те да се не би преко „свудаприсутних“ политикантских медија по Србији народ побожни надаље смућивао Вашим даљим размонашавањима својих свештених неистомишљеника.

Једини девственик међу апостолима Свети Јован Богослов, који је у неку руку и праобраз свештеног монашког чина, у собом рукописаном јеванђељу, на питање Апостола Петра Господу, када је Петар указао на Јована речима: „А шта ће овај“, Господ одговара: „Ако хоћу да он остане докле не дођем (поново с Неба) – шта је теби до тога“. Шта ћемо чинити Велики Црквени Суде и да ли ћемо се усудити ишта слично пресуђивати поводом отимања завета монашких датих Богу Живоме, ако је Господ овом приликом , као што нам изгледа, управо благословио заветоване, правоверне, девствене слуге Своје све до краја овог времена греха, времена покајања , али и времена охолости. Просто речено ако се неко пред сведоцима заветовао Богу Живоме на служење у монаштву а не тада присутним сведоцима, могу ли сведоци располагати са тим заветом уколико заветовани није променио веру своју и окренуо се другим верама и боговима, имају ли право у то дирати или им следи Глас свише „Шта је Вама до тога“ и „зашто стојећи на вратима Цркве не улазите у унутрашњост правоживља Њеног кроз веру нам спасоносну Њену – нити другима допуштате да уђу“.

Врлина која је основна и почетна у побожности, а која је самим тим и неопходна за спасење, по сложености – проста је, али се дугачким речима изражава: Страх Божији нераздвојан од храброг исповедања вере у Господа православљеног и познатог Црквом Једином Његовом Православном.

Страх Божији а не страх од људи па макар ти људи били наизглед и свештенство Његово које нам данас некакву модерну и реформисану истину проповеда. Јер увек се сви ми требамо присетити да је и Јуда имао и звање и одевање заједничко са смиреним Апостолима Светим, али дух притајено овосветски, маловерни а последично томе и разбојнички.

Када је свети Апостол Павле увидео неправедан и злонамеран суд над собом од стране тадашњих свештеника јудејских који су се бусали својим правоверјем и расуђивањем, изрече: „на цара се позивам“, тј позива се на државну власт да би се одбранио од тадашње умишљено православне свештеничке клике.

Стога, уколико ми се не дозволи усмена одбрана и јавно суђење пред Вама, још увек поштовани Суде, бићу приморан да се позовем и на Суд ове наше, иако у моралном распаду, али ипак државе српске и то једино стога да би се заштитили сви они које вашим тренутно иноваторским и пропапским нормативима желите поразмонашавати. Устав Цркве су свети Оци наши усавршавали ево већ 2000 година тако да је више него јасан, тј. јасно схватљив свима смирено послушнима, ма и не поседовали икаква знања сем искрености, стога се и свака непослушност и злоупотреба светих закона увек пројављује, ако ли не правним актом (услед неправде), а оно сигурно видљивим немиром гордости неправедних судија, тј са њиховим раздвајањем од Духа Љубави Распетог Смирења Христовог. Нека ни непријатељи наши дотле не стигну а камо ли Ви Господо који нам се Оцима називате, стога, – Оци нам се и на делу покажите.

Дакле, нека би нам Господ свима даровао уразумљење и љубав на делу благодаћу приметну, или, ако баш неки то крајње одбацују, нека им је Богом просто, те : „што чине нека чине брже“ како би што краће мрцварили Истину Православну у земљи Србији и то све, још и у име Бога Живога, као Његови „папо-заменици“ на земљи, наместо да буду Слуге Истине Његове, Синови Благодати Његове.

Уразумимо се сви кроз послушност учењу Једине Цркве Божије, иначе ће српска истинска искрена побожност ускоро пропиштати речима: Господе приђи с Небеса и види шта нам ови наши са православљем Ти Светим, и још чак и „у Име Твоје“, раде.

Пред Господом Живим, а ради оптужене браће наше (дакле и Ваше) све под претњом измишљеног и православљу страног „размонашавања“, дакле, ради браће наше – монашкога завета послушника православља светосавског – захтевам усмену и јавну одбрану моју пред Вама без икаквог временског одлагања овог срамног екумено-папског саблажњавања васцеле Србије са „места светог“.

Веровали или не
дана 28. маја 2010.г. иако грешни ипак монах Антоније,

На светог Пахомија Великог (оснивача монашког саживота) монах Антоније




3 коментара у вези “Monah Antonije: Crkvenom sudu SPC”
  1. ПОМАЖЕ БОГ ОЧЕ АНТОНИЈЕ!
    Чуваћемо православну Србију,а БОГУ хвала што имамо и таквог монаха да нас води.
    Са ВЕРОМ У БОГА!
    Помози БОЖЕ свима па и мени грешном Апостолу српском

  2. Znate sta, braco i sestre! Nije prvi put da je neka pravoslavna crkva pala u jeres!Pa su mnogi pravoverni ustajali na noge, i padala bi mnoga razoblicavanja i nastajala bi ljuta borba…i mnogo puta se papska jeres pobedjivala…Mi smo sada u velikom iskusenju…mnogo smo spavali i cekali! A nije da nismo znali od kada smo u SVETSKOM SAVETU CRKAVA.I svo to vreme, nismo se potrudili da se vratimo na prav put. Bojali smo se, sta li! …I Gospod Bog nas gleda i iskusava!I sve nam se ovo zasluzeno desava. Koliko je ko hrabar i koliko je spreman sebe i zivot svoj poloziti za Hrista i bliznjeg…Npr. ako koga pojure iz Haga, pa kazu, ej, ti ces da odgovaras za neke “kvazi-zlocine”, a on se uplasi,izda Hrista, istinu i pravdu i svoje bliznje, i postane servilni papski sluga…sta nam to govori? Pa pao je na ispitu! Taj nema hrabrosti a takvima nije mesto u Carstvu Bozijem. Za Carstvo su samo odabrani. Hrabri i bogati vrlinama narocito onom glavnom, vrlinom RASUDJIVANJA, koja razlucuje dobro od zla. Ko nju nema on je ekumenista jer u ekumenizmu ne vidi nikakvo zlo…Taj nezna gde se nalazi i zasta zivi! I pipa ko slepac u mraku. Poremetio pamecu…
    Kako to da neko “vidi” a neko “ne vidi”sta je zlo a sta dobro. Pa Blagodat Bozja, braco i sestre, daje svoje darove kome hoce. Dusi koja je zedna pravde i istine, Bozija blagodat daje spoznaju Boga i vrlinu “rasudjivanja”…a smutljivcima, pohlepnicima, neistinitima gordeljivcima i samohvalisavcima, njih baca u prelest i “ludu pamet”…kao Amfilohija koji je otvorio radio-stanicu, da bi sam sebe proklamovao i hvalisao…kako i gde je bio i sta je izgovorio i kolike je “tomove” izdao (koje niko ne cita), i kako zaboga mitropolit ovo – pa mitropolit ono…To je takvo samoljublje i bolesna gordost da me ne bi iznenadilo da je u svemu ovom ekumenskom zamesateljstvu najodgovorniji ON-nesudjeni kalif umesto kalifa a svi ostali iznogudi pa cak i maloumni Bulovic, da ne spominjem beznacajne “terminatore”, koji su samo “zavrsili posao”. Jer, na kraju sve ispliva na povrsinu i tajno postane javno..Evo ko je dosao na vladike Artemija poziciju. Niko drugi nego “kalif umesto kaliva”.Zavidljivi reponja koji odavno vrslja po njegovoj eparhiji, nije se smirio dok nije seo na njegov tron VELIKI MITROPOLIT. NAJVECA SRAMOTA SRPSKOG RODA POSLE BRANKOVICA! NIKOGOVIC I NESOJ. I sta misli da ce on da postane!? Duhovnik svim onim pravovernim dusama i zamenik vladike Artemija. Ha, Ha, Ha! Narocito ako im zabrani napustanje manastira…
    Gordosti, Gordosti! Visoki su vrhovi tvoji! Lele kada budem sleceo dolje ka sivi soko!

    Nema vajde od sudova i sudjenja! Pa ko da donese pravednu presudu!?
    Ne trazite pravdu kod nepravednih jer je NIKADA necete naci!

    Gospod je sudija nas i ovetnik nas!
    A setimo se hrabrosti , vere, uzdanja, poverenja, poslusnosti i predanosti volji Bozjoj, mlade devojke
    jednom davno, koja rece: “Evo sluskinje Gospodnje”.

    “Gospode! Evo slugu i sluskinja Tvojih”.

  3. ДАВИДовић А. против ватикановог Голијата. Знамо ко је Старозаветни победник. Опет навијамо за Давида!!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo