Вести

Poslednjih meseci smo nemi svedoci bezakonja koje se, kao noćna mora koja ne prestaje niti se iz nje budi, obrušilo na svetu veru pravoslavnu i njene ispovednike koji se ne plaše mača odmazde.

D.Z. 26.05.2010

+++

I to odmazde od onih koji preuzeli žreb apostolski, tj. od braće naše i vođa naših dojučerašnjih, koji se nazvaše sada Ane i Kajafe. Oni sude i presuđuju ne po „pravdi Boga istinoga“ već po razumu kneza ovoga sveta koji u njima silno deluje. Prete, raseljavaju, razmonašuju, rugaju se i omalovažavaju. Dekretom bi da ukinu Veru, da ukinu Ljubav, da ukinu Svetosavlje. Da se zbratime sa Nepomjanikom. Ali njihov kraj se zna…ako se ne pokaju.

A šta je sa nama koji se možemo nazvati pravoslavnim hrišćanima? Jesu li nas zastrašili i jesu li nam pokazali da imaju moć da učine sve što hoće i kako hoće? Možda.

Treba da se zapitamo zašto smo u Crkvi, jedinoj svetoj, sabornoj i apostolskoj? Otkriće se da su neki iz folklornih razloga, da običajno slave Slavu i upale sveću. Neki drugi su zbog zdravlja i pomoći koju Bog daruje svima koji traže. Opet drugi zbog lepog pojanja, mistične svetlosti sveća, ikona i osećaja koji samo u Crkvi mogu da nađu. A mi…?

Mi drugi smo u Crkvi zbog SPASENJA, koje je moguće samo u Gospodu našem Isusu Hristu, verom u Njega zbog pravednosti i ispovedanjem Njega radi spasenja. Mi smo tu da odgovorimo na LJUBAV, kojom je On nas prvi ljubio i postradao za nas. Mi smo u Crkvi zato što nas je On oslobodio i zato što od tada pa do kraja veka hodimo ovom Zemljom SLOBODNI, kao čeda Božja, bez straha od onog što nam može učiniti čovek, jer imamo nadu spasenja. Mi smo tu da crpimo spasonosne energije večno živog Boga i da se prisajedinimo Njemu.

„Podsećanjem budim vaš čisti razum“, (2 Pt.) tako je budio savest svojih savremenika, hrišćana, sveti apostol Petar koji je gledao svoga Učitelja kako plače i kako vaskrsava. Ko će nas danas podsetiti? Podsećaju nas svojom tišinom monasi i monahinje dok pakuju stvari napuštajući svoje manastire kao izgnanici pred talasom novatorskog, demonskog duha koji plavi naše Kosovo i Metohiju. Beskompromisni borci za Istinu koji idu za svojim Avom, i za prepodobnim Ocima naše crkve, sledeći uzak i tesan put. Njihova tišina odzvanja sa krovova ali jeka njena se razbija o bedeme naše ušuškanosti u sopstvenom svetu kome je milija udobnost i neznanje po slobodnom izboru, koji nam je opet Bog dao.

„O, da si studen ili vruć“, rekao je svemilostivi Gospod (Otk.,3.), „pošto si mlak, IZBLJUVAĆU TE IZ USTA SVOJIH.“ Ne dao Bog da nas Gospod na Strašnom Sudu svome ne prepozna kao svoje!

Vidimo ovih dana razdeljenje mačem Gospodnjim, po nelažnim rečima Njegovim. Razdvajamo se sami, izborom koji činimo ostajući ravnodušni, u vremenu koje zahteva borbu.

Ujedinimo se u duhu Istine i ne plašimo se, jer je Gospod pobedio svet. Sa Njim smo u većini. Dajmo svoju leptu u Hram Gospodnji, pomozimo onima koji sada stradaju Hrista radi, po svojim moćima, pre svega molitvom, ma kako mala ona bila.

D.Z. 26.05.2010