logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: nedeljko    529 пута прочитано    Датум: 20.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Администратор је тражио да га пензионишу?Акумулација многих негативних појава у Православној цркви, као на пример екуменизма и папизма о којима је опширно и крајње негативно писао

за новинар.де Недељко, 20.05.2010

++++

највећи теолог 20. века, Св Јустин Ћелијски, кулминирала је сменом преосвећеног владике Артемија са трона епископа Рашко-призренског и узурпацијом његове Богом спасаване Епархије од стране администратора. Тим догађајем је отпочело ново поглавље у Историји СПЦ, које се може назвати:  „ХРОНИКА СМУТНОГ ВРЕМЕНА.“  Прва страница те Хронике је записана 13. фебруара, лета Господњег 2010. уочи самог почетка Великог поста, иако се може рећи да је смутно време почело и много раније.

Тог дана је преосвећени владика Артемије био предан Синоду и неправедно осуђен од стране Синода. Десио се преседан, незабележен у Историји помесних Православних Цркава. У Синоду су као неправедне судије седеле све саме непогрешиве владике, заједно са његовом непогрешивошћу, ново изабраним патријархом српским, који не зна да се прекрсти. Као непогрешивим владикама њима нису били потребни никакви ни Канони ни Закони. Зато их тога дана  нису ни прелиставали, а камоли читали. Зато се и десило да је преосвећени владика Артемије био НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕН, што је сасвим и логично, с обзиром на то да су у Синоду седеле све саме непогрешиве владике. За администратора, непогрешиве владике су већ раније изабрали непогрешивог пензионера, некадашњег владику, за кога су већ знали да  је Каноне Светих Апостола и Светих Отаца Цркве давно окачио мачку о реп. Одушевљен сасвим новом титулом администратора, са Законом и Канонима у „топузу“, некадашњи епископ је похитао да „заведе ред“ у узурпираној епархији Рашко – призренској и  да се бори са Артемијевим монасима и његовом духовном децом. Администратор је хтео да буде више, много, много више од администратора. Пожелео је да буде Ве-ли-ки Администратор, од кога сви монаси и свештеници, заједно са верним народом морају да дрхте и да му се клањају до земље црне. Заиста ко сме да се супротстави непогрешивом владики и још Ве-ли-ком Администратору, а да га он неправедно не казни и млатне својим „топузом“?!

Док је Велики Инкв… хоћу рећи Ве-ли-ки Администратор тог дана хитао на Косово да у Грачаници обија браве, још увек је испред Патријаршије био верни народ, заједно са монасима и духовним чедима владике Артемија. Само време је показивало да ће од тог дана, ваљда због многих непогрешивих владика, почети да се дешавају многе негативне појаве и многе неправде, које ће верни народ перманентно трпети, али и записивати  у Хронику смутнога времена. Тог дана је била субота, падао је снег, било је веома, веома хладно. На цичи зими и на мећави, испред Патријаршије верни народ, монахе и свештенике су  једино грејале топле молитве које су узношене пред Престо Божији. Као да је одзвањао глас Св авве Јустина, духовног оца владике Артемија, јединог духовног сина који га не остави: 

„Гле! И испред Патријаршије је крст и на њему је разапет Свети Сава!“

Тај глас Светог Јустина Ћелијског и данас одзвања у верном народу. Докад ће, зависи од тога колико ће ово смутно време да потраје.

Пошто је владика Артемије био осуђен од стране Синода, његова „кривица“ му је стављена да је сви виде. Исписана је на разним језицима и одмах послата по целом свету. Зато је испред Синода посебно био задужен непогрешиви владика који је изнад свих непогрешивих владика, чак, изнад његове непогрешивости патријарха српског. Можда зато има и највећу браду?  Као такав он има и носи титулу ПОРТПАРОЛ. Био би и патријарх, али, била је велика конкуренција, можете мислити, чак три кандидата су били у ужем избору… Али, без обзира што није изабран за патријарха он је, ипак, главни у Синоду, а и шире. Као човеку којем је добро познат Нови Завет, јер га предаје својим студентима на Теолошком факултету, очекивао је да ће после изношења Артемијеве „кривице“ преко свих средстава јавног информисања, коју је као „зао глас“ надалеко чуо не само верни народ већ се пренео и по целом свету, очекивао је, дакле, и портпарол и сви неепогрешиви у Синоду, да ће верни народ и шира јавност да виче из свег гласа:

„Распни га, распни!“

Десило се сасвим супротно, нешто што је толико изненадило све непогрешиве владике и неправедне судије.

Верни народ је заједно са широм јавношћу показао, бар кад су у питању еванђелске врлине, да боље познаје Свето Писмо од свих непогрешивих и неправедних епископа, чак и од професора са много титула, који Нови Завет предаје својим студентима. Свима је било јасно  да се ради о клеветама изнетим према човеку чији је живот испуњен само Светим Врлинама. Убрзо се добар глас о владици Артемију надалеко пронео по целом свету. Јасни су као дан били и сви циљеви непогрешивих и неправедних владика, за чије остварење је директно сметао погрешиви преосвећени владика Артемије. Верни народ је одмах устао против клевете и лажи, као и против епископа недостојних чина којег носе а  који пропагирају екуменизам, папизам, глобализам и разне друге новотарије и јереси. Верни народ је, дакле, устао у одбрану Истине и чисте и аутентичне Православне вере.

Од тог дана верни народ перманентно пише Хронику смутног времена. Написано је безброј страница и она се и даље пише. У том новом поглављу  Историје СПЦ, хроничарима, односно верном народу, добро су позната сва  дешавања, јер као што је записано у Светом Писму:

„Нема ништа тајно што се неће открити.“

У тој Хроници смутног времена, верном народу су добро познати и  сви позитивни и негативни јунаци. За кога верни народ каже да је позитивна личност, он је стварно позитивна личност. Његош би рекао:

„Благо оном, ко до вијека живи, имао се рашта и родити!“

Било би добро да се све негативне личности, које је верни народ препознао као негативне, покају.

Докле ће трајати ово смутно време, још се не зна. Зна  се сигурно да ће се ово смутно време једног дана завршити епилогом који је већ добро познат и записан у Светом Писму: 

„ЦРКВУ ХРИСТОВУ НИ ВРАТА ПАКЛЕНА НЕЋЕ НАДВЛАДАТИ.“

Дај Боже да, као што рече «онај ко до вијека живи», главни позитивни јунак ове Хронике, преосвећени Епископ Артемије: «останемо Црква Бога Живога, стуб и тврђава истине», јер, како даље каже наш Владика  и ава: «Ту Цркву заиста никада врата пакла неће надвладати јер је Истинит Онај који је то обећао онима који Га љубе.» Амин

 

за новинар.де Недељко, 20.05.2010





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo