Вести

Мојој духовној деци, патријарху српском и групици епископа српских, који себе прогласише непогрешивим, пред мој први долазак у Србију и град Ниш!

припремио Недељко 18.05.2010

+++

По милости лукавога, папа римски – бог на земљи и слуга господара таме!

Драга духовна децо, моји ревносни епископи српски, заједно са мојим ревносним патријархом српским!

У овој Првој Посланици упућеној Вама, хоћу да похвалим Ваш рад. Али, с обзиром да ми у Ватикан перманентно стижу вести о томе да многи српски епископи претендују да буду непогрешиви, а да су се неки епископи заједно са патријархом већ прогласили непогрешивим, ову посланицу и почињем мало оштрим тоном:

Е што је много, много је! Претерали сте, браћо! Нисам вас ја благословио да у Србији будете непогрешиви, односно веће папе од мене – папе римског. Кад сте ми долазили и љубили ми скуте и рукаве, учио сам вас како да изнутра разбијате Српску Православну Цркву, и да оне шизматике, који упорно, још од Крштења Срба, хоће да остану у Православној вери, бар поунијатите, ако неће да се покатоличе. Знате ли колико смо муке имали током историје покушавајући да их на све могуће начине покатоличимо.

Све смо покушали: и огњем, и мачем, и Инквизицијом, и насилним покрштавањем…, у новије време и масовним истребљењем и геноцидом. Сетите се Јасеновца, на пример, кад су и наши фратри били главни егзекутори у мучењу и убијaњу милион Срба и на хиљаде српске деце. Ти главни џелати, сад су светитељи католичке цркве. Помолићете се ви и њима у нашим заједничким молитвама, верујем вам у то!

Све смо, дакле, покушали да би их покатоличили… Али, они шизматици имају некакав Косовски и Светосавски завет и радије иду на мучеништво него да пређу у другу веру. Крсте се са три прста…!

Претходни папа, док је још био жив, и ја смо добро запазили вас, групицу српских епископа, који нам одједном ревносно почесте да долазите у Ватикан, доводећи и ваше свештенике да их благословимо и причестимо, како православни верници кажу за наше причешће – жетонима. Не заборављам ни билатералне односе са мојим кардиналима. Неки кардинали, колико се сећам, чак су држали и предавања вашим студентима на Теолошком факултету у Београду. Велики је то помак што сте направили! Посебно ми се свиђа што сте са Теолошког факултета избацили Догматику по вашем Св Јустину Ћелијском, који је толико разобличио католичко учење. Зар ти студенти треба сутра да буду добри православни свештеници и да шире Православну веру по Србији и у српском народу?

Добро је што сте увели Догматику по Зизјуласу, јер у њој има мало католичког, мало православног, мало протестантског, мало паганског… Свега по мало. Разумем вас, нисте могли одмах да уведете католичку Догматику, јер још није време, али сте зато увели многобројне новотарије, нарочито у Литургију. Најбитније је да студенти не уче православну Догматику од Јустина Поповића, који говори да првенство не може имати онај, мислећи на мене папу римског, који је ван Цркве.

Да нисам ван Цркве, лепо сте показали пре неколико година у Равени, када сте потписали првенство папе и тиме признали да су сви ваши Свети Оци и Светитељи, током више од 10 векова били у заблуди. Све је то добро што радите против Православне вере и шизматика! Добри су и наши екуменистички скупови по разним парасинагогама, и заједничке молитве, и причешће, и целиви мира… Кад смо код целива мира, да кажем и похвалим како су лепи на слици испали администратор Атанасије и викар Теодосије са нашим кардиналом или бискупом, не знам тачно, тамо негде на Косову. Види се како их је ритуални целив мира озарио и они су сви насмејани и срећни.

Хоћу да вас похвалим како добро обављате посао, боље него ми у Ватикану, или они у Бриселу и Вашингтону! Одувек је то било да потурица буде гори од Турчина, да покатолич…, хм…

Све вам ово причам, мојим ревносним српским епископима, мојим српским зилотима, да би схватили следеће:

Непогрешивост припада само мени, папи римском, јер сам ја бог на земљи! То сте уосталом и потписали у Равени.

Као папа римски, мојој драгој духовној деци, опраштам вам то што сте се прогласили за непогрешиве у Србији, иако је то највећи грех, јер само ја као бог на земљи могу бити непогрешив. Знам да сте то урадили не само из велике гордости већ и из велике ревности и љубави према мени, вашем богу на земљи. У томе сте много претерали и постали веће папе и од мене папе римског. Напомињем вам да за мој опроштај не треба да шаљете никакве индулгенције (знате новац) у Ватикан, јер ћете се доста потрошити за мој долазак у Србију и град Ниш. Знам колико кошта мој долазак, поготову кад желите да се докажете колико ме заиста волите.

И на крају ове моје Прве Посланице, желим посебно да поздравим ново изабраног патријарха српског, који ме у свему подржава. Онај претходни – Павле, ама баш није био ни за какву сарадњу. Да није било вас, мојих ревносних епископа српских, посебно епископа бачког – мог апостола љубави који ме највише воли, давно би дигли руке и од Србије и од српског народа. Овако, са новим патријархом лакше је и вама и мени у нашем заједничком послу.

Хоћу још да похвалим патријарха како се лепо осењује крсним знамењем. Знам да као патријарх српски не може због верног православног народа да се крсти као ми католици, али његов посебан начин осењивања крсним знамењем се веома допада и лукавом господару таме, а и мени као његовом првом слуги.

Са жељом да наставите где сте стали, све моје ревносне епископе српске, посебно мог ревносног патријарха српског,

са свете столице благосиља ваш

ПАПА РИМСКИ!

припремио раб грешни Недељко 18.05.2010