logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    344 пута прочитано    Датум: 17.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ди­ми­трис МоскопулосРазговор недеље: Ди­ми­трис Москопулос, пред­став­ник ЕУ за очу­ва­ње кул­тур­ног на­сле­ђа на КиМ. Срп­ски ма­на­стир окру­жен ал­бан­ском за­јед­ни­цом не би смео да бу­де остр­во без ко­му­ни­ка­ци­је са за­јед­ни­цом ко­ја их окру­жу­је.

+++

На Ко­со­ву је у два ве­ли­ка та­ла­са уни­шта­ва­но срп­ско вер­ско и кул­тур­но на­сле­ђе и у ме­ђу­вре­ме­ну спо­ра­дич­но.Ка­ко гле­да­те на те до­га­ђа­је и раз­ло­ге ко­ји су до њих до­ве­ли?

Ми­слим да би со­ци­о­ло­зи и исто­ри­ча­ри тре­ба­лода пред­ста­ве ана­ли­зу ту­жних до­га­ђа­ја ко­ји су се де­си­ли на Ко­со­ву по­сле ра­та, а по­себ­но у мар­ту 2004. То­ком про­те­клих го­ди­на, ви­де­ли смо да су вер­ски и ет­нич­ки сим­бо­ли иден­ти­те­та би­ли угро­же­ни у су­ко­би­ма, и то не са­мо на Ко­со­ву, већ и у ре­ги­о­ну, али и у це­лом све­ту. Ми­слим да је нео­п­ход­но да на­ша дру­штва од­луч­но и ја­сно раз­ли­ку­ју ре­ли­ги­је, ет­ни­ци­тет и гра­ђан­ство. У по­гле­ду по­ло­жа­ја вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа и Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на Ко­со­ву, мо­рам да ка­жем да је си­ту­а­ци­ја бо­ља, иако смо сви све­сни нај­но­ви­јих и ве­о­ма ту­жних скр­на­вље­ња на срп­ским гро­бљи­ма.

По­сто­ји ве­ро­ва­ње код Ср­ба да ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца и ње­не сна­ге ни­су учи­ни­ле до­вољ­но да за­шти­те срп­ско вер­ско и кул­тур­но на­сле­ђе, те да је по­ве­ра­ва­ње бри­ге за за­шти­ту на­сле­ђа ко­сов­ској по­ли­ци­ји и сна­га­ма без­бед­но­сти не­до­пу­сти­во. ШтаВими­сли­те о то­ме?

Ло­кал­не вла­сти су се зва­нич­но и фор­мал­но оба­ве­за­ле на ис­пу­ња­ва­ње од­ре­ђе­не оба­ве­зе у за­шти­ти и очу­ва­њу вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Ове оба­ве­зе укљу­чу­ју пред­у­зи­ма­ње ме­ра ко­ји­ма би се спре­чи­ло на­ру­ша­ва­ње ба­шти­не, а евен­ту­ал­ни по­чи­ни­о­ци би­ли ка­жње­ни. У бли­ској бу­дућ­но­сти оче­ку­је се раз­ви­ја­ње ин­те­гри­са­не по­ли­ти­ке очу­ва­ња вер­ске и кул­тур­не ба­шти­не и ак­тив­но ан­га­жо­ва­ње у по­ве­ћа­њу и по­ди­за­њу оп­ште све­сти о по­што­ва­њу тог и та­квог на­сле­ђа. Ко­сов­ске вла­сти су за­и­ста исле­ђи­ва­ле ин­ци­ден­те ко­ји су се до­го­ди­ли. Има­мо слу­ча­је­ва у ко­ји­ма су по­чи­ни­о­ци кри­вич­но го­ње­ни и ка­жње­ни. На при­мер, на­па­дач на ма­на­стир Ви­со­ки Де­ча­ни од пре не­ко­ли­кого­ди­на је осу­ђен. Ло­пов ко­ји је крао оло­во са кро­ва цр­кве у При­зре­ну је кри­вич­но го­њен, ше­сто­ро љу­ди ко­ји су иле­гал­но пре­ко­па­ва­ли у Ко­ри­ши ухап­ше­ни су и осу­ђе­ни. У овом тре­нут­ку има око 15 ло­ка­ли­те­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве ко­је чу­ва КПС, и сви они су пред­мет ре­дов­не па­тро­ле. Еулекс по­др­жа­ва КПС ре­дов­ним над­зо­ром. Тре­ба­ло би за­пам­ти­ти да је Ко­сов­ска по­ли­циј­ска слу­жба мул­ти­ет­нич­ка, да по­сто­је и Ср­би у по­ли­ци­ји и не­ки од по­ли­ца­ја­ца ко­ји­ма је ду­жност за­шти­та спо­ме­ни­ка су Ср­би. Ја то па­жљи­во пра­тим, у са­рад­њи са Еулек­сом, и же­лим да вас уве­рим да од­го­ва­ра­ју­ћи број Ср­ба по­ли­ца­ја­ца уче­ству­је у обез­бе­ђи­ва­њу вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа. Оно што сам по­ку­ша­вам да пре­не­сем са­го­вор­ни­ци­ма је­стеда ло­кал­не за­јед­ни­це мо­ра­ју да схва­те да од при­су­ства срп­ске кул­ту­ре и спо­ме­ни­ка мо­гу има­ти са­мо ко­ри­сти. То је не­што на че­му обе за­јед­ни­це мо­ра­ју да ра­де. Ма­на­стир окру­жен ал­бан­ском за­јед­ни­цом не би смео да бу­де остр­во без ко­му­ни­ка­ци­је са за­јед­ни­цом ко­ја их окру­жу­је. За­јед­ни­ца ће мо­жда има­ти по­тре­бу да раз­ви­је ту­ри­стич­ку ин­фра­струк­ту­ру итд., та­ко да ће љу­ди ко­ји по­се­ћу­ју ма­на­сти­ре та­ко­ђе по­се­ти­ти про­дав­ни­це, ка­фе-ба­ро­ве или хо­те­ле у су­сед­ној за­јед­ни­ци. На­дам се да ће ко­сов­ски Ал­бан­ци схва­ти­ти да је при­су­ство срп­ских ма­на­сти­ра у њи­хо­вој за­јед­ни­ци мо­гућ­ност ко­ја не пред­ста­вља прет­њу.

У по­след­ње вре­ме би­ло је раз­ли­чи­тих по­ку­ша­ја не­ких ал­бан­ских исто­ри­ча­ра да пре­и­ме­ну­ју срп­ско вер­ско и кул­тур­но на­сле­ђе на Ко­со­ву и да га пред­ста­ве као ал­бан­ско и ко­сов­ско, што се ви­ди и на ин­тер­нет-стра­ни­ци vi­sit­ko­so­vo.org. Ср­би то до­жи­вља­ва­ју као со­фи­сти­ци­ра­ни об­лик не­пре­кид­ног ра­за­ра­ња. Ко­ме мо­гу да се обра­те и тра­же за­шти­ту у ова­квим слу­ча­је­ви­ма?

За­шти­та и оства­ри­ва­ње пра­ва Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве га­ран­то­ва­ни су за­ко­ни­ма Ко­со­ва. Ово укљу­чу­је и при­зна­ва­ње вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа, као и при­па­да­ју­ће имо­ви­не Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве чи­је је се­ди­ште у Бе­о­гра­ду. Ви­ше са­рад­ње из­ме­ђу две стра­не на тех­нич­ком ни­воу по­мо­ћи ће у ре­ша­ва­њу ових пи­та­ња. Ја га, као мо­де­ра­тор, ви­дим као део мо­је ду­жно­сти и на­сто­јим да ра­дим у том сме­ру и, на­рав­но, мо­рам ре­ћи да по овом пи­та­њу бли­ско са­ра­ђу­јем са кан­це­ла­ри­јом СПЕУ и до­би­јам ве­ли­ку по­моћ из ње­го­вог ка­би­не­та јер је та­мо до­бар број струч­ња­ка ан­га­жо­ван да ра­ди на то­ме. По­ме­ну­ли сте ту­ри­стич­ки сајт. Ка­да сте ви­де­ли то?

Пре не­ко­ли­ко да­на. Знам да је тре­нут­но не­до­сту­пан, али је до пре не­ко­ли­ко да­на био ви­дљив.

Знам, имао сам са­ста­нак са од­го­ва­ра­ју­ћим вла­сти­ма ов­де и об­ја­снио им да то не­ма сми­сла. На­и­шао сам на раз­у­ме­ва­ње, сајт тре­нут­но ни­је у функ­ци­ји, и ми­слим и на­дам се да ће у бу­дућ­но­сти ви­ше од­ра­жа­ва­ти пра­ви иден­ти­тет оних чи­ји су спо­ме­ни­ци.

По Ва­шем ми­шље­њу, ко­ме и на ко­ји на­чин тре­ба по­ве­ри­ти за­шти­ту срп­ског вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа на Ко­со­ву?

Ве­ру­јем да при­мар­на од­го­вор­ност за за­шти­ту тих спо­ме­ни­ка ле­жи на ло­кал­ним вла­сти­ма. Ло­кал­ни за­ко­ни пру­жа­ју чи­тав низ ме­ра за за­шти­ту срп­ског кул­тур­ног и вер­ског на­сле­ђа. За­шти­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и ње­не ба­шти­не на Ко­со­ву је не са­мо у ин­те­ре­су СПЦ, већ и у ин­те­ре­су Ко­со­ва и за­и­ста у ин­те­ре­су чо­ве­чан­ства, јер ти спо­ме­ни­ци при­па­да­ју чо­ве­чан­ству и сви смо бо­га­ти­ји због њи­хо­вог по­сто­ја­ња. Ја, као по­сред­ник, имам за циљ по­спе­ши­ва­ње ди­ја­ло­га из­ме­ђу свихстра­на.

Да ли Ах­ти­са­ри­јев план пре­ма Ва­шем ми­шље­њу ну­ди од­го­ва­ра­ју­ћи оквир за за­шти­ту срп­ског кул­тур­ног и вер­ског на­сле­ђа на Ко­со­ву? Срп­ска стра­на ве­о­ма че­сто твр­ди ка­ко не по­сто­ји га­ран­ци­ја и не­ма ме­ха­ни­за­ма санк­ци­ја у слу­ча­ју не­у­спе­ха?

Као што сам ре­као: ако стра­не ра­де за­јед­но и схва­та­ју да је за­шти­та ба­шти­не у њи­хо­вом ин­те­ре­су, он­да да – план ће се по­ка­за­ти до­брим. Ло­кал­ни за­кон пред­ви­ђа ка­зне и би­ло је слу­ча­је­ва ка­да су пре­кр­ши­о­ци за­ко­на кри­вич­но го­ње­ни. На­рав­но, крај­њи циљ би био да не­ма та­квих пре­сту­па, па због то­га ни кри­вич­ног го­ње­ња. Шта до­би­ја­те уко­ли­ко не­ког про­це­су­и­ра­те и ка­зни­те на­кон то­га што је спо­ме­ник већ пре­тр­пео ште­ту ко­ја ће за­ду­го или за­у­век оста­ти? Све то ука­зу­је на по­тре­бу са­рад­ње и по­сре­до­ва­ња и на­дам се да ћу то­ме до­при­не­ти у скла­ду са мо­јим спо­соб­но­сти­ма.

Има­те ли кон­так­те са љу­ди­ма из Бе­о­гра­да ко­ји су од­го­вор­ни за очу­ва­ње срп­ске кул­тур­не ба­шти­не и да ли сте за­до­вољ­ни са­рад­њом?

Био сам по­зван да пре­у­змем уло­гу по­сред­ни­ка на­кон про­це­са кон­сул­та­ци­ја под вођ­ством ЕУ. То­ком овог про­це­са, сви ре­ле­вант­ни ак­те­ри и све за­ин­те­ре­со­ва­не стра­не да­ли су са­гла­сност, а то зна­чи и вла­сти у Бе­о­гра­ду и При­шти­ни. То­ком мо­јих увод­них са­ста­на­ка у по­след­њих не­ко­ли­ко не­де­ља, сви са­го­вор­ни­ци су из­ра­зи­ли по­све­ће­ност очу­ва­њу срп­ске кул­тур­не ба­шти­не на Ко­со­ву. Ова за­јед­нич­ка оба­ве­за је од кључ­ног зна­ча­ја за ус­по­ста­вља­ње одр­жи­вог ди­ја­ло­га, што и сам по­ку­ша­вам да про­мо­ви­шем.

Ка­ко оце­њу­је­те до­са­да­шњи рад на об­но­ви ра­зо­ре­них цр­ка­ва и ма­на­сти­ра на Ко­со­ву и по­себ­но Ва­шу са­рад­њу са Срп­ском пра­во­слав­ном цр­квом?

Имам до­бру са­рад­њу са Срп­ском пра­во­слав­ном цр­квом. По­се­тио сам па­три­јар­ха Ири­не­ја 25. мар­та у Бе­о­гра­ду. Има­ли смо зва­нич­ни са­ста­нак на ко­јем је из­ра­зио по­др­шку за мо­ју ми­си­ју и дао свој бла­го­слов за њу. Ре­кон­струк­ци­ју срп­ских ма­на­сти­ра ко­ји су пре­тр­пе­ли оште­ће­ња то­ком не­срећ­них до­га­ђа­ја у мар­ту 2004. пред­у­зе­ла је Ко­ми­си­ја за спро­во­ђе­ње об­но­ве, ко­ју је по­кре­нуо углав­ном Са­вет Евро­пе и фи­нан­си­ра је Европ­ска ко­ми­си­ја. Лич­но ни­сам био укљу­чен у про­цес ре­кон­струк­ци­је тих спо­ме­ни­ка, то је ман­дат дру­ге гру­пе, дру­гог те­ла. Ко­ли­ко раз­у­мем, њи­хов ман­дат ис­ти­че, јер се по­сао на цр­ква­ма и спо­ме­ни­ци­ма ко­ји су уни­ште­ни и оште­ће­ни а по­том укљу­че­ни у про­цес ре­кон­струк­ци­је бли­жи кра­ју. Ми­слим да укуп­но има 34 спо­ме­ни­ка и рад на њи­хо­вој об­но­ви би­ће за­вр­шен до кра­ја ове го­ди­не.

Ка­ко гле­да­те на по­ку­ша­је Ал­ба­на­ца да пред­ста­ве не­ке пра­и­сто­риј­ске, нео­лит­ске пред­ме­те, ко­ји су део ан­тич­ке не­на­ци­о­нал­не вин­чан­ске кул­ту­ре на Бал­ка­ну, као део сво­је на­ци­о­нал­не кул­тур­не ба­шти­не и се­бе као ди­рект­непо­том­ке древ­них Или­ра, од­но­сно Дар­да­на­ца, и слич­но?

На пи­та­ња као што је ово тре­ба да од­го­ва­ра­ју струч­ња­ци из ар­хе­о­ло­ги­је и исто­ри­је. До­зво­ли­те ми да на­гла­сим да ја ве­ру­јем ка­ко ор­га­ни­за­ци­ја да­на­шњег дру­штва не тре­ба да се за­сни­ва на ар­хе­о­ло­шким на­ла­зи­шти­ма, већ на аспи­ра­ци­ја­ма и вред­но­сти­ма са­да­шњо­сти. Ар­хе­о­ло­ги­ја и по­ли­ти­ка су две раз­ли­чи­те ства­ри. Сва­ка осо­ба ће вам ин­тер­пре­ти­ра­ти дру­гу вер­зи­ју исто­ри­је, сву­да у све­ту. Ја не на­ме­ра­вам да по­но­во пи­шем исто­ри­ју, али до­зво­ли­те ми да по­но­во на­гла­сим да ће тех­нич­ка са­рад­ња из­ме­ђу две стра­не олак­ша­ти сви­ма ба­вље­ње овим пи­та­њи­ма..

Ко­ли­ко је очу­ва­ње вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа стру­ка а ко­ли­ко по­ли­ти­ка?

Кул­тур­на и вер­ска ба­шти­на су део не­чи­јег иден­ти­те­та, а ка­да је иден­ти­тет у пи­та­њу, емо­ци­је су укљу­че­не. По­го­то­во ка­да по­сто­ји пер­цеп­ци­ја да је је­дан иден­ти­тет оспо­рен, без об­зи­ра на то да ли је то слу­чај или не. Чу­ли смо мно­ге ира­ци­о­нал­не из­ја­ве на Бал­ка­ну ка­да је у пи­та­њу на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Ја ве­ру­јем да је мо­гу­ће при­бли­жи­ти се пи­та­њу вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа на Ко­со­ву на ра­ци­о­на­лан и кон­струк­ти­ван на­чин. Ми­слим да је то у сва­чи­јем ин­те­ре­су, сви ће за­ла­га­њем до­би­ти од ра­ци­о­нал­ног при­сту­па – Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, вла­сти на Ко­со­ву. Ми­слим да је из­ве­стан на­пре­дак по­стиг­нут, али то не зна­чи да не мо­ра­мо и да­ље мно­го да ра­ди­мо. Као по­сред­ник у са­рад­њи, увек уз по­моћ кан­це­ла­ри­је спе­ци­јал­ног пред­став­ни­ка ЕУ, од­лу­чан сам да на­ста­вим за­по­че­то.

Ка­ко оце­њу­је­те зна­чај и вред­ност кул­тур­ног на­сле­ђа на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји?

Ја бих од­го­вор на то пи­та­ње дао као при­ват­но ли­це ко­је се ди­ви вред­но­сти­ма умет­но­сти. Ве­о­ма сам им­пре­си­о­ни­ран умет­но­шћу ко­ју сам ви­део у срп­ским вер­ским спо­ме­ни­ци­ма. Ми­слим да је умет­ност у Де­ча­ни­ма, да су ар­хи­тек­ту­ра и фре­ске из­ван­ред­не. Ја сам имао ис­ку­ство рав­но от­кро­ве­њу ка­да сам при­су­ство­вао ли­тур­ги­ји та­мо, окру­жен тим ре­мек-де­ли­ма. Ми­слим да сам бо­га­ти­ја лич­ност на­кон што сам по­се­тио Де­ча­не, Па­три­јар­ши­ју у Пе­ћи и Гра­ча­ни­цу. Ми­слим да ти спо­ме­ни­ци сво­јим по­сто­ја­њем чи­не чо­ве­чан­ство бо­га­ти­јим. Им­пе­ра­тив је са­чу­ва­ти их, за­шти­ти­тии пре­да­ти бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма, та­ко да оне та­ко­ђе има­ју ко­рист од ове из­ван­ред­не умет­но­сти.

Зна­те ли за не­ки сли­чан при­мер у све­ту ко­ји мо­же да по­слу­жи као мо­дел за упо­ре­ђи­ва­ње и ре­ша­ва­ње про­бле­ма ко­ји по­сто­је на Ко­со­ву ка­да го­во­ри­мо о вер­ском и кул­тур­ном на­сле­ђу?

Мо­рам да при­знам, не. Не знам, ту би за­и­ста мо­гло би­ти и дру­гих слу­ча­је­ва за ко­је ја лич­но не знам, али у исто вре­ме ми­слим да ми то сва­ка­ко мо­ра­мо учи­ни­ти. Ва­жно је да ра­ди­мо на за­шти­ти, без об­зи­ра на то да ли мо­же­мо из­ву­ћи по­у­ку из дру­гих при­ме­ра или не. Ово је слу­чај ко­ји је сва­ка­ко је­дин­ствен. Су­о­че­ни смо са про­бле­мом очу­ва­ња вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа и то је је­дин­ствен иза­зов ис­пред нас.

Шта ви­ди­те као нај­ре­ал­ни­је ре­ше­ње за пи­та­ња за­шти­те, бри­ге, вла­сни­штва над објек­ти­ма срп­ске кул­тур­не ба­шти­не на Ко­со­ву?

Све што је по­треб­но је­стеве­ли­ка до­за ра­зу­ма, праг­ма­ти­зма и кон­струк­тив­ног при­сту­па и то је слу­чај у ко­ме ће сви иза­ћи као по­бед­ни­ци. За­шти­та на­сле­ђа Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на Ко­со­ву је де­фи­ни­тив­но у ин­те­ре­супра­во­слав­не цр­кве и то је пот­пу­но ја­сно. Та­ко­ђе је у ин­те­ре­су Ко­со­ва и Ко­со­во је усво­ји­ло за­кон ко­ји је оба­ве­зу­ју­ћи оно­ли­ко ко­ли­ко то за­кон мо­же да бу­де, у сми­слу за­шти­те Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и по­што­ва­ња ње­ног иден­ти­те­та. Ка­да го­во­ри­мо о Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви,ја­сно је да она има се­ди­ште у Бе­о­гра­ду и да су ко­сов­ске вла­сти пре­у­зе­ле нај­ви­шу фор­мал­ну оба­ве­зуда по­шту­ју њен иден­ти­тет и да за­шти­тење­но при­су­ство, при­зна­ју­ћи да је то део Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве чи­је је се­ди­ште у Бе­о­гра­ду. Ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја из­ме­ђу ре­ли­ги­је, ет­ни­ци­те­та и гра­ђан­ства ду­го ће по­тра­ја­ти,али то је је­ди­ни пут ка раз­у­ме­ва­њу свих стра­на у овој си­ту­а­ци­ји и овом про­бле­му.

Го­ран Авра­мо­вић; ПОЛИТИКА
[објављено: 16/05/2010]





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo