logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    343 пута прочитано    Датум: 17.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ди­ми­трис МоскопулосРазговор недеље: Ди­ми­трис Москопулос, пред­став­ник ЕУ за очу­ва­ње кул­тур­ног на­сле­ђа на КиМ. Срп­ски ма­на­стир окру­жен ал­бан­ском за­јед­ни­цом не би смео да бу­де остр­во без ко­му­ни­ка­ци­је са за­јед­ни­цом ко­ја их окру­жу­је.

+++

На Ко­со­ву је у два ве­ли­ка та­ла­са уни­шта­ва­но срп­ско вер­ско и кул­тур­но на­сле­ђе и у ме­ђу­вре­ме­ну спо­ра­дич­но.Ка­ко гле­да­те на те до­га­ђа­је и раз­ло­ге ко­ји су до њих до­ве­ли?

Ми­слим да би со­ци­о­ло­зи и исто­ри­ча­ри тре­ба­лода пред­ста­ве ана­ли­зу ту­жних до­га­ђа­ја ко­ји су се де­си­ли на Ко­со­ву по­сле ра­та, а по­себ­но у мар­ту 2004. То­ком про­те­клих го­ди­на, ви­де­ли смо да су вер­ски и ет­нич­ки сим­бо­ли иден­ти­те­та би­ли угро­же­ни у су­ко­би­ма, и то не са­мо на Ко­со­ву, већ и у ре­ги­о­ну, али и у це­лом све­ту. Ми­слим да је нео­п­ход­но да на­ша дру­штва од­луч­но и ја­сно раз­ли­ку­ју ре­ли­ги­је, ет­ни­ци­тет и гра­ђан­ство. У по­гле­ду по­ло­жа­ја вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа и Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на Ко­со­ву, мо­рам да ка­жем да је си­ту­а­ци­ја бо­ља, иако смо сви све­сни нај­но­ви­јих и ве­о­ма ту­жних скр­на­вље­ња на срп­ским гро­бљи­ма.

По­сто­ји ве­ро­ва­ње код Ср­ба да ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца и ње­не сна­ге ни­су учи­ни­ле до­вољ­но да за­шти­те срп­ско вер­ско и кул­тур­но на­сле­ђе, те да је по­ве­ра­ва­ње бри­ге за за­шти­ту на­сле­ђа ко­сов­ској по­ли­ци­ји и сна­га­ма без­бед­но­сти не­до­пу­сти­во. ШтаВими­сли­те о то­ме?

Ло­кал­не вла­сти су се зва­нич­но и фор­мал­но оба­ве­за­ле на ис­пу­ња­ва­ње од­ре­ђе­не оба­ве­зе у за­шти­ти и очу­ва­њу вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Ове оба­ве­зе укљу­чу­ју пред­у­зи­ма­ње ме­ра ко­ји­ма би се спре­чи­ло на­ру­ша­ва­ње ба­шти­не, а евен­ту­ал­ни по­чи­ни­о­ци би­ли ка­жње­ни. У бли­ској бу­дућ­но­сти оче­ку­је се раз­ви­ја­ње ин­те­гри­са­не по­ли­ти­ке очу­ва­ња вер­ске и кул­тур­не ба­шти­не и ак­тив­но ан­га­жо­ва­ње у по­ве­ћа­њу и по­ди­за­њу оп­ште све­сти о по­што­ва­њу тог и та­квог на­сле­ђа. Ко­сов­ске вла­сти су за­и­ста исле­ђи­ва­ле ин­ци­ден­те ко­ји су се до­го­ди­ли. Има­мо слу­ча­је­ва у ко­ји­ма су по­чи­ни­о­ци кри­вич­но го­ње­ни и ка­жње­ни. На при­мер, на­па­дач на ма­на­стир Ви­со­ки Де­ча­ни од пре не­ко­ли­кого­ди­на је осу­ђен. Ло­пов ко­ји је крао оло­во са кро­ва цр­кве у При­зре­ну је кри­вич­но го­њен, ше­сто­ро љу­ди ко­ји су иле­гал­но пре­ко­па­ва­ли у Ко­ри­ши ухап­ше­ни су и осу­ђе­ни. У овом тре­нут­ку има око 15 ло­ка­ли­те­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве ко­је чу­ва КПС, и сви они су пред­мет ре­дов­не па­тро­ле. Еулекс по­др­жа­ва КПС ре­дов­ним над­зо­ром. Тре­ба­ло би за­пам­ти­ти да је Ко­сов­ска по­ли­циј­ска слу­жба мул­ти­ет­нич­ка, да по­сто­је и Ср­би у по­ли­ци­ји и не­ки од по­ли­ца­ја­ца ко­ји­ма је ду­жност за­шти­та спо­ме­ни­ка су Ср­би. Ја то па­жљи­во пра­тим, у са­рад­њи са Еулек­сом, и же­лим да вас уве­рим да од­го­ва­ра­ју­ћи број Ср­ба по­ли­ца­ја­ца уче­ству­је у обез­бе­ђи­ва­њу вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа. Оно што сам по­ку­ша­вам да пре­не­сем са­го­вор­ни­ци­ма је­стеда ло­кал­не за­јед­ни­це мо­ра­ју да схва­те да од при­су­ства срп­ске кул­ту­ре и спо­ме­ни­ка мо­гу има­ти са­мо ко­ри­сти. То је не­што на че­му обе за­јед­ни­це мо­ра­ју да ра­де. Ма­на­стир окру­жен ал­бан­ском за­јед­ни­цом не би смео да бу­де остр­во без ко­му­ни­ка­ци­је са за­јед­ни­цом ко­ја их окру­жу­је. За­јед­ни­ца ће мо­жда има­ти по­тре­бу да раз­ви­је ту­ри­стич­ку ин­фра­струк­ту­ру итд., та­ко да ће љу­ди ко­ји по­се­ћу­ју ма­на­сти­ре та­ко­ђе по­се­ти­ти про­дав­ни­це, ка­фе-ба­ро­ве или хо­те­ле у су­сед­ној за­јед­ни­ци. На­дам се да ће ко­сов­ски Ал­бан­ци схва­ти­ти да је при­су­ство срп­ских ма­на­сти­ра у њи­хо­вој за­јед­ни­ци мо­гућ­ност ко­ја не пред­ста­вља прет­њу.

У по­след­ње вре­ме би­ло је раз­ли­чи­тих по­ку­ша­ја не­ких ал­бан­ских исто­ри­ча­ра да пре­и­ме­ну­ју срп­ско вер­ско и кул­тур­но на­сле­ђе на Ко­со­ву и да га пред­ста­ве као ал­бан­ско и ко­сов­ско, што се ви­ди и на ин­тер­нет-стра­ни­ци vi­sit­ko­so­vo.org. Ср­би то до­жи­вља­ва­ју као со­фи­сти­ци­ра­ни об­лик не­пре­кид­ног ра­за­ра­ња. Ко­ме мо­гу да се обра­те и тра­же за­шти­ту у ова­квим слу­ча­је­ви­ма?

За­шти­та и оства­ри­ва­ње пра­ва Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве га­ран­то­ва­ни су за­ко­ни­ма Ко­со­ва. Ово укљу­чу­је и при­зна­ва­ње вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа, као и при­па­да­ју­ће имо­ви­не Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве чи­је је се­ди­ште у Бе­о­гра­ду. Ви­ше са­рад­ње из­ме­ђу две стра­не на тех­нич­ком ни­воу по­мо­ћи ће у ре­ша­ва­њу ових пи­та­ња. Ја га, као мо­де­ра­тор, ви­дим као део мо­је ду­жно­сти и на­сто­јим да ра­дим у том сме­ру и, на­рав­но, мо­рам ре­ћи да по овом пи­та­њу бли­ско са­ра­ђу­јем са кан­це­ла­ри­јом СПЕУ и до­би­јам ве­ли­ку по­моћ из ње­го­вог ка­би­не­та јер је та­мо до­бар број струч­ња­ка ан­га­жо­ван да ра­ди на то­ме. По­ме­ну­ли сте ту­ри­стич­ки сајт. Ка­да сте ви­де­ли то?

Пре не­ко­ли­ко да­на. Знам да је тре­нут­но не­до­сту­пан, али је до пре не­ко­ли­ко да­на био ви­дљив.

Знам, имао сам са­ста­нак са од­го­ва­ра­ју­ћим вла­сти­ма ов­де и об­ја­снио им да то не­ма сми­сла. На­и­шао сам на раз­у­ме­ва­ње, сајт тре­нут­но ни­је у функ­ци­ји, и ми­слим и на­дам се да ће у бу­дућ­но­сти ви­ше од­ра­жа­ва­ти пра­ви иден­ти­тет оних чи­ји су спо­ме­ни­ци.

По Ва­шем ми­шље­њу, ко­ме и на ко­ји на­чин тре­ба по­ве­ри­ти за­шти­ту срп­ског вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа на Ко­со­ву?

Ве­ру­јем да при­мар­на од­го­вор­ност за за­шти­ту тих спо­ме­ни­ка ле­жи на ло­кал­ним вла­сти­ма. Ло­кал­ни за­ко­ни пру­жа­ју чи­тав низ ме­ра за за­шти­ту срп­ског кул­тур­ног и вер­ског на­сле­ђа. За­шти­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и ње­не ба­шти­не на Ко­со­ву је не са­мо у ин­те­ре­су СПЦ, већ и у ин­те­ре­су Ко­со­ва и за­и­ста у ин­те­ре­су чо­ве­чан­ства, јер ти спо­ме­ни­ци при­па­да­ју чо­ве­чан­ству и сви смо бо­га­ти­ји због њи­хо­вог по­сто­ја­ња. Ја, као по­сред­ник, имам за циљ по­спе­ши­ва­ње ди­ја­ло­га из­ме­ђу свихстра­на.

Да ли Ах­ти­са­ри­јев план пре­ма Ва­шем ми­шље­њу ну­ди од­го­ва­ра­ју­ћи оквир за за­шти­ту срп­ског кул­тур­ног и вер­ског на­сле­ђа на Ко­со­ву? Срп­ска стра­на ве­о­ма че­сто твр­ди ка­ко не по­сто­ји га­ран­ци­ја и не­ма ме­ха­ни­за­ма санк­ци­ја у слу­ча­ју не­у­спе­ха?

Као што сам ре­као: ако стра­не ра­де за­јед­но и схва­та­ју да је за­шти­та ба­шти­не у њи­хо­вом ин­те­ре­су, он­да да – план ће се по­ка­за­ти до­брим. Ло­кал­ни за­кон пред­ви­ђа ка­зне и би­ло је слу­ча­је­ва ка­да су пре­кр­ши­о­ци за­ко­на кри­вич­но го­ње­ни. На­рав­но, крај­њи циљ би био да не­ма та­квих пре­сту­па, па због то­га ни кри­вич­ног го­ње­ња. Шта до­би­ја­те уко­ли­ко не­ког про­це­су­и­ра­те и ка­зни­те на­кон то­га што је спо­ме­ник већ пре­тр­пео ште­ту ко­ја ће за­ду­го или за­у­век оста­ти? Све то ука­зу­је на по­тре­бу са­рад­ње и по­сре­до­ва­ња и на­дам се да ћу то­ме до­при­не­ти у скла­ду са мо­јим спо­соб­но­сти­ма.

Има­те ли кон­так­те са љу­ди­ма из Бе­о­гра­да ко­ји су од­го­вор­ни за очу­ва­ње срп­ске кул­тур­не ба­шти­не и да ли сте за­до­вољ­ни са­рад­њом?

Био сам по­зван да пре­у­змем уло­гу по­сред­ни­ка на­кон про­це­са кон­сул­та­ци­ја под вођ­ством ЕУ. То­ком овог про­це­са, сви ре­ле­вант­ни ак­те­ри и све за­ин­те­ре­со­ва­не стра­не да­ли су са­гла­сност, а то зна­чи и вла­сти у Бе­о­гра­ду и При­шти­ни. То­ком мо­јих увод­них са­ста­на­ка у по­след­њих не­ко­ли­ко не­де­ља, сви са­го­вор­ни­ци су из­ра­зи­ли по­све­ће­ност очу­ва­њу срп­ске кул­тур­не ба­шти­не на Ко­со­ву. Ова за­јед­нич­ка оба­ве­за је од кључ­ног зна­ча­ја за ус­по­ста­вља­ње одр­жи­вог ди­ја­ло­га, што и сам по­ку­ша­вам да про­мо­ви­шем.

Ка­ко оце­њу­је­те до­са­да­шњи рад на об­но­ви ра­зо­ре­них цр­ка­ва и ма­на­сти­ра на Ко­со­ву и по­себ­но Ва­шу са­рад­њу са Срп­ском пра­во­слав­ном цр­квом?

Имам до­бру са­рад­њу са Срп­ском пра­во­слав­ном цр­квом. По­се­тио сам па­три­јар­ха Ири­не­ја 25. мар­та у Бе­о­гра­ду. Има­ли смо зва­нич­ни са­ста­нак на ко­јем је из­ра­зио по­др­шку за мо­ју ми­си­ју и дао свој бла­го­слов за њу. Ре­кон­струк­ци­ју срп­ских ма­на­сти­ра ко­ји су пре­тр­пе­ли оште­ће­ња то­ком не­срећ­них до­га­ђа­ја у мар­ту 2004. пред­у­зе­ла је Ко­ми­си­ја за спро­во­ђе­ње об­но­ве, ко­ју је по­кре­нуо углав­ном Са­вет Евро­пе и фи­нан­си­ра је Европ­ска ко­ми­си­ја. Лич­но ни­сам био укљу­чен у про­цес ре­кон­струк­ци­је тих спо­ме­ни­ка, то је ман­дат дру­ге гру­пе, дру­гог те­ла. Ко­ли­ко раз­у­мем, њи­хов ман­дат ис­ти­че, јер се по­сао на цр­ква­ма и спо­ме­ни­ци­ма ко­ји су уни­ште­ни и оште­ће­ни а по­том укљу­че­ни у про­цес ре­кон­струк­ци­је бли­жи кра­ју. Ми­слим да укуп­но има 34 спо­ме­ни­ка и рад на њи­хо­вој об­но­ви би­ће за­вр­шен до кра­ја ове го­ди­не.

Ка­ко гле­да­те на по­ку­ша­је Ал­ба­на­ца да пред­ста­ве не­ке пра­и­сто­риј­ске, нео­лит­ске пред­ме­те, ко­ји су део ан­тич­ке не­на­ци­о­нал­не вин­чан­ске кул­ту­ре на Бал­ка­ну, као део сво­је на­ци­о­нал­не кул­тур­не ба­шти­не и се­бе као ди­рект­непо­том­ке древ­них Или­ра, од­но­сно Дар­да­на­ца, и слич­но?

На пи­та­ња као што је ово тре­ба да од­го­ва­ра­ју струч­ња­ци из ар­хе­о­ло­ги­је и исто­ри­је. До­зво­ли­те ми да на­гла­сим да ја ве­ру­јем ка­ко ор­га­ни­за­ци­ја да­на­шњег дру­штва не тре­ба да се за­сни­ва на ар­хе­о­ло­шким на­ла­зи­шти­ма, већ на аспи­ра­ци­ја­ма и вред­но­сти­ма са­да­шњо­сти. Ар­хе­о­ло­ги­ја и по­ли­ти­ка су две раз­ли­чи­те ства­ри. Сва­ка осо­ба ће вам ин­тер­пре­ти­ра­ти дру­гу вер­зи­ју исто­ри­је, сву­да у све­ту. Ја не на­ме­ра­вам да по­но­во пи­шем исто­ри­ју, али до­зво­ли­те ми да по­но­во на­гла­сим да ће тех­нич­ка са­рад­ња из­ме­ђу две стра­не олак­ша­ти сви­ма ба­вље­ње овим пи­та­њи­ма..

Ко­ли­ко је очу­ва­ње вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа стру­ка а ко­ли­ко по­ли­ти­ка?

Кул­тур­на и вер­ска ба­шти­на су део не­чи­јег иден­ти­те­та, а ка­да је иден­ти­тет у пи­та­њу, емо­ци­је су укљу­че­не. По­го­то­во ка­да по­сто­ји пер­цеп­ци­ја да је је­дан иден­ти­тет оспо­рен, без об­зи­ра на то да ли је то слу­чај или не. Чу­ли смо мно­ге ира­ци­о­нал­не из­ја­ве на Бал­ка­ну ка­да је у пи­та­њу на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Ја ве­ру­јем да је мо­гу­ће при­бли­жи­ти се пи­та­њу вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа на Ко­со­ву на ра­ци­о­на­лан и кон­струк­ти­ван на­чин. Ми­слим да је то у сва­чи­јем ин­те­ре­су, сви ће за­ла­га­њем до­би­ти од ра­ци­о­нал­ног при­сту­па – Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, вла­сти на Ко­со­ву. Ми­слим да је из­ве­стан на­пре­дак по­стиг­нут, али то не зна­чи да не мо­ра­мо и да­ље мно­го да ра­ди­мо. Као по­сред­ник у са­рад­њи, увек уз по­моћ кан­це­ла­ри­је спе­ци­јал­ног пред­став­ни­ка ЕУ, од­лу­чан сам да на­ста­вим за­по­че­то.

Ка­ко оце­њу­је­те зна­чај и вред­ност кул­тур­ног на­сле­ђа на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји?

Ја бих од­го­вор на то пи­та­ње дао као при­ват­но ли­це ко­је се ди­ви вред­но­сти­ма умет­но­сти. Ве­о­ма сам им­пре­си­о­ни­ран умет­но­шћу ко­ју сам ви­део у срп­ским вер­ским спо­ме­ни­ци­ма. Ми­слим да је умет­ност у Де­ча­ни­ма, да су ар­хи­тек­ту­ра и фре­ске из­ван­ред­не. Ја сам имао ис­ку­ство рав­но от­кро­ве­њу ка­да сам при­су­ство­вао ли­тур­ги­ји та­мо, окру­жен тим ре­мек-де­ли­ма. Ми­слим да сам бо­га­ти­ја лич­ност на­кон што сам по­се­тио Де­ча­не, Па­три­јар­ши­ју у Пе­ћи и Гра­ча­ни­цу. Ми­слим да ти спо­ме­ни­ци сво­јим по­сто­ја­њем чи­не чо­ве­чан­ство бо­га­ти­јим. Им­пе­ра­тив је са­чу­ва­ти их, за­шти­ти­тии пре­да­ти бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма, та­ко да оне та­ко­ђе има­ју ко­рист од ове из­ван­ред­не умет­но­сти.

Зна­те ли за не­ки сли­чан при­мер у све­ту ко­ји мо­же да по­слу­жи као мо­дел за упо­ре­ђи­ва­ње и ре­ша­ва­ње про­бле­ма ко­ји по­сто­је на Ко­со­ву ка­да го­во­ри­мо о вер­ском и кул­тур­ном на­сле­ђу?

Мо­рам да при­знам, не. Не знам, ту би за­и­ста мо­гло би­ти и дру­гих слу­ча­је­ва за ко­је ја лич­но не знам, али у исто вре­ме ми­слим да ми то сва­ка­ко мо­ра­мо учи­ни­ти. Ва­жно је да ра­ди­мо на за­шти­ти, без об­зи­ра на то да ли мо­же­мо из­ву­ћи по­у­ку из дру­гих при­ме­ра или не. Ово је слу­чај ко­ји је сва­ка­ко је­дин­ствен. Су­о­че­ни смо са про­бле­мом очу­ва­ња вер­ског и кул­тур­ног на­сле­ђа и то је је­дин­ствен иза­зов ис­пред нас.

Шта ви­ди­те као нај­ре­ал­ни­је ре­ше­ње за пи­та­ња за­шти­те, бри­ге, вла­сни­штва над објек­ти­ма срп­ске кул­тур­не ба­шти­не на Ко­со­ву?

Све што је по­треб­но је­стеве­ли­ка до­за ра­зу­ма, праг­ма­ти­зма и кон­струк­тив­ног при­сту­па и то је слу­чај у ко­ме ће сви иза­ћи као по­бед­ни­ци. За­шти­та на­сле­ђа Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на Ко­со­ву је де­фи­ни­тив­но у ин­те­ре­супра­во­слав­не цр­кве и то је пот­пу­но ја­сно. Та­ко­ђе је у ин­те­ре­су Ко­со­ва и Ко­со­во је усво­ји­ло за­кон ко­ји је оба­ве­зу­ју­ћи оно­ли­ко ко­ли­ко то за­кон мо­же да бу­де, у сми­слу за­шти­те Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и по­што­ва­ња ње­ног иден­ти­те­та. Ка­да го­во­ри­мо о Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви,ја­сно је да она има се­ди­ште у Бе­о­гра­ду и да су ко­сов­ске вла­сти пре­у­зе­ле нај­ви­шу фор­мал­ну оба­ве­зуда по­шту­ју њен иден­ти­тет и да за­шти­тење­но при­су­ство, при­зна­ју­ћи да је то део Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве чи­је је се­ди­ште у Бе­о­гра­ду. Ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја из­ме­ђу ре­ли­ги­је, ет­ни­ци­те­та и гра­ђан­ства ду­го ће по­тра­ја­ти,али то је је­ди­ни пут ка раз­у­ме­ва­њу свих стра­на у овој си­ту­а­ци­ји и овом про­бле­му.

Го­ран Авра­мо­вић; ПОЛИТИКА
[објављено: 16/05/2010]





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo